Slobodan KOSTIC, Gëzim BAXHAKU
Mada je izgledalo da će zaštita verskog i kulturnog nasleđa biti jedina tačka spajanja između dijametralno suprotstavljenih pozicija Beograda i Prištine, ovo pitanje je tokom bečkih pregovora samo dodatno udaljilo pregovarače. Podsećajući da je tokom poslednjih godina srušeno ili oštećeno više od 150 spomenika kulture, srpska delegacija se usprotivila Ahtisarijevom predlogu, prema kome bi najznačajnije objekte trebalo da obezbeđuju pripadnici lokalne policije. Član pregovaračkog tima Beograda Leon Kojen smatra da se u kosovsku policiju ne može imati poverenja, i da se u staranje o kulturnoj baštini Kosova moraju uključiti i institucije Srbije:«Mi smo predložili da bar najvažnije crkve, manastire i druge kulturne spomenike obezbeđuju međunarodne vojne snage zajedno sa policijskim snagama specijalno obučenim za zaštitu crkava, manastira i drugih kulturno-istorijskih spomenika iz Republike Srbije.»
Ovaj predlog podržava u izjavi za naš program i ministar kulture Dragan Kojadinović:
«Mislim da je ovaj predlog realan jer bez pravog obzbeđenja i onih koji će biti direktno zainteresovani da obezbede fizičku zaštitu, ti bi objekti praktično i dalje bili prepušteni velikoj neizvesnosti ako ništa drugo. Najbolje bi naravno bilo ono što u ovom trenutku izgleda nemoguće – da se život vrati u crkve i manastire i da se vrati život oko njih, jer postavlja se pitanje šta će biti ukoliko ne bude srpskog stanovništva oko njih. Nadam se da će doći to neko normalno vreme kada će Srbi, Albanci i svi ljudi na Kosovu moći da žive zajedno, ali u ovom nekom međuvremenu je potrebno da međunarodne i policijske snage obezbeđuju te objekte.»
Kao što je pravljenje ukupne strategije za pregovore o Kosovu bila stvar političke elite, tako ni oko pitanja kulturnog i verskog nasleđa nije ozbiljnije konsultovana stručna javnost. Istoričar umetnosti Jovan Despotović smatra da se već sada plaća cena licitiranja oko veličine i broja zona oko spomenika kulture, uz nastojanje da se u njihovu zaštitu uključi i policija iz Srbije:
«To je loše rešenje i to će u nekom kraćem vremenskom periodu pokazati svoje loše strane. Političari to sada zovu crkvenom i kulturnom baštinom, prave ustupak crkvi, što je kontraproduktivno jer to nije pravi put. Na to su već nekoliko godina upozoravani i naši takozvani eksperti, koji su sada, nažalost, i u timovima za pregovore. Ti ljudi zapravo nemaju viziju o realnom problemu, ne znaju dubinski kako ta stvar izgleda, ne samo u stručnom, zaštitarskom smislu, nego i u ovom političko-diplomatskom.»
Bez obzira što se Beograd u zahtevu za raspoređivanje srpskih policijskih snaga u zaštićenim zonama poziva na Rezoluciju 1244 koja predviđa takvu mogućnost, predsednik Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević smatra da takva inicijativa više nema nikakvo realno utemeljenje:
«Bez obzira na neophodnost zaštite ovih verskih objekata i naše kulturne baštine na Kosovu, ovakav predlog, bojim se da ne ide baš u korak s realnošću. Srpske snage, i po rezoluciji, a i po bilo kom propisu nemaju baš neka ovlašćenja da se vrate na teritoriju Kosova i Metohije. Tako da ne vidim po kom osnovu se to može zahtevati i biti realan u tom zahtevu. Čini mi se da je to opet politizacija i igranje sa tom kulturnom baštinom koja se nalazi na Kosovu, i ne znam koliko je u interesu same zaštite da se ovakav zahtev postavlja.»
* * * * *
Predlog Beograda na jučerašnjim konsultacijama u Beču da o bezbednosti kulturno istorijskih spomenika i o zaštićenim zonama brinu pripadnici snaga reda Srbije je dat sa jasnom namerom i sigurnošću da neće biti prihvaćen. To je nerealna ponuda koja prenebegava ono što se dogodilo na Kosovu tokom sukoba 1998. – 1999. godine i novu realnost posle juna 1999. godine, smatraju analitičari dok zvaničnici KPS-a ističu da je ona spremna i sposobna za obezbedi red i mir, zaštitu i slobodu za sve građane i imovinu na Kosovu.
Analitičar bezbednosnih pitanja Iljir Dugoli ističe kako je zahtev srpske strane povratak na formulu koju je Srbija potrošila:
«To je povratak na formulu koju je Srbija potrošila u naporima da obezbeđuje sigurnost da kontroliše teritoriju i objekte koje smatra svojima. Ta formula nije dala rezultata, naprotiv pogoršala je odnose između Albanaca i Srba i rezultirala je progonom Albanaca.»
Dugoli ističe da ne može biti zaštite objekata ili građana od snaga koje nemaju legitimitet niti podršku građana na teritoriji u kojoj deluju.
«To se može ostvariti samo u diktatorijalnim sistemima, na šta srpske snage asoociraju, to treba reći jasno i nedvosmisleno», kaže Dugolii dodaje da je zato nemoguće da takve snage garantuju bezbednost za bilo koga na Kosovu.
«Sama bezbednost tih snaga je upitna, kada će ti ljudi realno biti meta napada, jer su personifikacija nasilja koju su za tako dugo vreme vršili na Kosovu.»
Dugoli ističe da su Srbima i tim objektima na raspolaganju multinacionalne policijske snage, u kojima su i Srbi uključeni i međunarodne mirovne snage.
Istovremeno, Kosovska policijska služba, prema rečima njenih zvaničnika, ima dovoljno ljudstva i spremna je i sposobna da obezbedi sigurnost za sve građane Kosova i njihovu imovinu.
Ne želeći da komentariše političke implikacije zahteva srpske strane u konsultacijama u Beču - da se u obezbeđivanju kulturno-istorijskih spomenika angažuju pripadnici snaga reda iz Srbije, što je kosovska strana odbacila - portparol KPS-a Veton Eljsani kaže kako je u okviru KPS-a obezbeđeno učešće pripadnika svih zajednica, u procentima koji su veći od njihovog učešća u strukturi stanovništva Kosova. Mi smatramo da smo spremni da zaštitimo objekte na Kosovu, kaže Eljsani i dodaje da je u Kosovskoj policijskoj službi obezbeđeno učešće pripadnika svih zajednica:
„Učešće Srba u KPS-u je 10,3 odsto, ostale manjine učestvuju sa 6 odsto, znači u KPS-u je 16 odsto pripadnika manjina.»
Kosovska policijska služba je multietnička institucija koja je dužna da obezbedi, red i mir, sigurnost i slobodu za sve građane Kosova, kaže Eljsani i ističe kako je ona to do sada i u praksi potvrdila.
