Lideri Fataha i Hamasa pokušavali su u više navrata bezuspešno da premoste razlike. Ovaj sastanak se održava pod pokroviteljstvom saudijskog kralja Abdulaha, koji je izabrao sveti grad Meku, kako bi naglasio važnost njihovog pomirenja. Očekuje se da predsednik Palestinske samouprave i lider umerenog Fataha Mahmud Abas i vodja militantnog Hamasa Kaled Mešal u najmanju ruku dodatno učvrste krhko primirje koje je na snazi od prošle subote nakon žestokih sukoba između palestinskih frakcija u kojima je poginulo najmanje 80 ljudi. Bez obzira na trenutno zatišje, tenzije na palestinskim teritorijama ne jenjavaju.
Dvojica braće, Ismail i Muaen Mdaires, koji su pripadnici dve sukobljene struje, apelovali su na Palestince da ne zaborave šta im je glavni cilj. Ismail Mdaires, član Fataha:
"Došli smo u situaciju u kojoj smo zaboravili ko je naš zajednički neprijatelj, zaboravili smo naše mučenike, izraelsku agresiju i opsadu zbog koje trpimo. Umesto toga, sada nam je najvažnije ko je jači – Fatah ili Hamas."
Njegov brat Muaen Mdaires, pripadnik Hamasa:
"Danas smo sahranili jednog člana Fataha i jednog člana Hamasa u istu grobnicu. Ljudi koji su došli na jednu sahranu, prisustvovali su i drugoj. To pokazuje da još uvek postoji snažno vezivno tkivo među Palesticnima. Međutim, ukoliko se nastave sukobi među nama, veoma će biti teško da se održi palestisnko jedinstvo."
Formiranje Vlade nacionalnog jedinstva biće još teži zadatak. Odnosi između ova dva pokreta su naročito pogoršani od decembra prošle godine kada je predsednik Palestinske samouprave Mahmud Abas, inače pripadnik Fataha, najavio da će raspisati prevremene izbore ukoliko izostane dogovor o novom kabinetu. Hamas je upozorio da će to tretirati kao državni udar. Iako je nakon ubedljive pobede na prošlogodišnjim izborima Hamas sam formirao vladu, pristao je da u nju uđe i Fatah, suočen sa teškom ekonomskom situacijom na palestinskim teritorijama zbog međunarodne izolacije jer odbija da prizna Izrael i odrekne se nasilja protiv jevrejske države. Funkcionisanje palestinskih vlasti i službi uglavnom zavisi od finansijske pomoći pre svega Zapada. Hamas je ponudio Izraelu dugoročno primirje u zamenu za održivu palestinsku državu, ali i dalje odbija da prizna jevrejsku državu.
U međuvremenu, mnogi analitičari vide posredovanje Saudijske Arabije u ovom sporu kao izraz njenog straha od uticaja Irana na Bliskom istoku, koji jača uporedo sa sukobima na palestinskim teritorijama, Libanu i Iraku. Predominantno šiitski Iran je preko libanske militantne šiitske organizacije Hezbolah kao posrednikom uspostavio veoma bliske veze sa Hamasom. Teheran podržava šiitske snage u Iraku. S druge strane, većinski sunitska Saudijska Arabija ima već godinama bliske veze sa Fatahom, libanskom vladom kao i iračkim sunitima, koji su u vreme Sadama Huseina imali dominantnu poziciju u ovoj zemlji.
Susret u Meki treba da omogući i pomirenje sukobljenih palestisnkih frakcija kako bi se fokusirale na rešavanje glavnog pitanja - mirovnih pregovora sa Izraelom. Američki državni sekretar Kondoloza Rajs će biti posrednik samita izraelskog premijera Ehuda Olmerta i predsednika Palestinske samouprave Mahmuda Abasa, koji će biti održan 19. februara.
Dvojica braće, Ismail i Muaen Mdaires, koji su pripadnici dve sukobljene struje, apelovali su na Palestince da ne zaborave šta im je glavni cilj. Ismail Mdaires, član Fataha:
"Došli smo u situaciju u kojoj smo zaboravili ko je naš zajednički neprijatelj, zaboravili smo naše mučenike, izraelsku agresiju i opsadu zbog koje trpimo. Umesto toga, sada nam je najvažnije ko je jači – Fatah ili Hamas."
Njegov brat Muaen Mdaires, pripadnik Hamasa:
"Danas smo sahranili jednog člana Fataha i jednog člana Hamasa u istu grobnicu. Ljudi koji su došli na jednu sahranu, prisustvovali su i drugoj. To pokazuje da još uvek postoji snažno vezivno tkivo među Palesticnima. Međutim, ukoliko se nastave sukobi među nama, veoma će biti teško da se održi palestisnko jedinstvo."
Formiranje Vlade nacionalnog jedinstva biće još teži zadatak. Odnosi između ova dva pokreta su naročito pogoršani od decembra prošle godine kada je predsednik Palestinske samouprave Mahmud Abas, inače pripadnik Fataha, najavio da će raspisati prevremene izbore ukoliko izostane dogovor o novom kabinetu. Hamas je upozorio da će to tretirati kao državni udar. Iako je nakon ubedljive pobede na prošlogodišnjim izborima Hamas sam formirao vladu, pristao je da u nju uđe i Fatah, suočen sa teškom ekonomskom situacijom na palestinskim teritorijama zbog međunarodne izolacije jer odbija da prizna Izrael i odrekne se nasilja protiv jevrejske države. Funkcionisanje palestinskih vlasti i službi uglavnom zavisi od finansijske pomoći pre svega Zapada. Hamas je ponudio Izraelu dugoročno primirje u zamenu za održivu palestinsku državu, ali i dalje odbija da prizna jevrejsku državu.
U međuvremenu, mnogi analitičari vide posredovanje Saudijske Arabije u ovom sporu kao izraz njenog straha od uticaja Irana na Bliskom istoku, koji jača uporedo sa sukobima na palestinskim teritorijama, Libanu i Iraku. Predominantno šiitski Iran je preko libanske militantne šiitske organizacije Hezbolah kao posrednikom uspostavio veoma bliske veze sa Hamasom. Teheran podržava šiitske snage u Iraku. S druge strane, većinski sunitska Saudijska Arabija ima već godinama bliske veze sa Fatahom, libanskom vladom kao i iračkim sunitima, koji su u vreme Sadama Huseina imali dominantnu poziciju u ovoj zemlji.
Susret u Meki treba da omogući i pomirenje sukobljenih palestisnkih frakcija kako bi se fokusirale na rešavanje glavnog pitanja - mirovnih pregovora sa Izraelom. Američki državni sekretar Kondoloza Rajs će biti posrednik samita izraelskog premijera Ehuda Olmerta i predsednika Palestinske samouprave Mahmuda Abasa, koji će biti održan 19. februara.
