Žana KOVACEVIC, Nebojša GRABEŽ
Izjave srbijanskih lidera u kojime se eventualna nezavisnost Kosova vezuje za budućnost Republike Srpske su antidejtonske izjave jer je Srbija potpisnica Dejtonskog sporazuma koji je garant suverenosti Bosne i Hercegovine, ističu u Uredu visokog predstavnika u Sarajevu. Kao potpisnica tog sporazuma, Srbija bi ga trebala i poštovati, kaže za naš program šef komunikacija u OHR-u BiH Chris Benet:„To znači da mora i poštovati teritoriju i integritet i suverenost Bosne i Hercegovine. Što se tiče konačne odluke o Kosovu, ne znamo šta će to biti, ali bez obzira na ovu odluku, status Republike Srpske je definiran u Dejtonskom mirovnom sporazumu i Republika Srpska postoji zahvaljujući Dejtonskom mirovnom sporazumu. Bilo koja promjena na neki način ide protiv Republike Srpske, odnosno egzistencije Republike Srpske zbog toga što je to ipak Dejtonski sporazum i ukoliko ćemo to promijeniti, to znači da ćemo promijeniti čitav sporazum - i sve je moguće.“
Britanski ambasador u BiH Metju Rajkroft, komentarišući izjave u kojima se porede Kosovo i RS, navodi da među njima ne može i neće biti nikakvih paralela:
“I da budemo sto posto jasni i otvoreni: neće biti mogućnosti da se čita između redova kada je riječ o BiH i Kosovu. Neće biti podjele BiH, neće biti referenduma o odvajanju RS-a od BiH, i neće biti velike Srbije. Jednako tako strah koji se često zloupotrebljava kako bi se povezale ove stvari povezan je s onim što se često koristi, a to je da će se ukinuti RS. I to je također lažni strah, jer se i to neće desiti.”
Politički analitičar iz Sarajeva Mirko Šagolj kaže kako ovakve izjave iz susjedne Srbije pojačavaju ona politička nastojanja u RS-u koja idu ka odvajanju ovog entiteta iz BiH, što realno nije moguće. Ipak, i međunarodna zajednica provođenjem dvostrukih standarda održava stanje nesigurnosti u regionu, dodaje Šagolj:
„Ja također dijelim mišljenje da međunarodna zajednica, ukoliko podržava teritorijalno odvajanje Kosova od Srbije, zapravo primjenjuje dvostruke standarde, jer počesto pomislim na to šta bi se desilo ako se npr. takvi standardi ili takvi procesi počnu događati u jednoj Rusiji koja ima 22 autonomne republike u kojima je većinsko nerusko stanovništvo. I ako takav proces krene, to je katastrofa. I pravo da vam kažem ja ne znam kako međunarodna zajednica misli, iako je u suštini Kosovo odvojeno od Republike Srbije. Na ovim prostorima, na Balkanu, se susreću veliki svjetski interesi - i politički, i strateški, i ekonomski, i vojni. BiH je u centru tih zbivanja, a evo i Kosovo. Prema tome, to je prostor koji plaća cijenu visokih, različitih međunarodnih interesa, nažalost.“
Šagolj ipak ističe kako nije realna mogućnost raspada BiH po principu odvajanja RS-a, ili eventualno stvaranje trećeg, hrvatskog entiteta unutar države.
U OHR-u su već ranije najavili kako će visoki predstavnik Kristijan Švarc-Šiling o antidejtonskim istupima političara u regionu izvijestiti i visoke evropske zvaničnike Havijera Solanu i Olija Rena. Ovi razgovori odvijaju se uoči sastanka Vijeća za provedbu mira u BiH krajem narednog mjeseca, te se o ovom problemu mogu očekivati i određene preporuke Vijeća.
* * * * *
Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH (OHR) saopštila je, povodom izjava zvaničnika Srbije, pre svih - šefa diplomatije Vuka Draškovića i premijera Vojislava Koštunice - u kojima se povezuje sudbina Kosova i Republike Srpske, da međunarodna zajednica neće tolerisati nikakve pokušaje podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.
"Ako bismo se odrekli Kosova, onda bi se odrekli i prava da branimo i štitimo Republiku Srpsku kao deo, samostalan deo, Bosne i Hercegovine. Oni koji se zanose ovom idejom misle da jednim našim potpisom nam otmu dvoje - i Kosovo i Republiku Srpsku. Mi to nećemo dopustiti", poručio je nedavno sa predizbornog skupa u Šapcu premijer Srbije Vojislav Koštunica. U sličnom tonu o ovoj mogućnosti govorio je i šef diplomatije Vuk Drašković:
“Ako bi se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija poveo za tim albanskim zahtevima o na osnovu prava na saoopredeljenje na teritoriji države Srbije formirao nezavisnu, još jednu, albansku državu, onda ne postoji ni pravni ni bilo koji drugi način da to isto pravo, primera radi, pravo na samoopredeljenje i na nezavisnost, ne bude priznato i narodu Republike Srpske.”
U jednom od prvih reagovanja na Draškovićevu izjavu, savetnik predsednika Srbije Jovan Simić je rekao da to ne može biti i zvanični stav Beograda:
“Mislim da je to ovako više jedno lično tumačenje, koje, ja ne mogu da kažem - nema utemeljenje. Ima tu nekog rezona, ali mislim da je načelno to ovako jedan lični stav koji, nažalost, u ovom trenutku nije utemeljen ni u jednom pravnom dokumentu međunarodne zajednice.”
Ne želeći da komentariše izjavu premijera Koštunice, njegov savetnik Vladeta Janković preneo je za Radio Slobodna Evropa zvaničan stav Koštunicine Demokratske stranke Srbije, koja se, kako je rekao - kada je reč o Bosni i Hercegovini uopšte i Republici Srpskoj kao njenom delu, čvrsto pridržava Dejtonskog sporazuma i protivi se svakom odstupanju od slova i duha tog sporazuma:
“To je u skladu sa generalnim opredeljenjem Demokratske stranke Srbije, pa rekao bih i dosadašnje Vlade Srbije, da poštuje svoje međunarodne obaveze i da u prvi plan uvek i bezuslovno stavlja slovo međunarodnog prava. Od te politike nije bilo, niti će biti odustajanja.”
Upitan da li postoji neka analogija između Kosova i položaja u kojem je Republika Srpska, Vladeta Janković kaže:
“Ja tu analogiju ne vidim. Jedino ako bi se pod tim podrazumevalo pravo naroda na samoopredeljenje. Ako bi takav princip bio primenjen nauštrb principa nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih zemalja, ako bi on bio primenjen u slučaju Kosova, ne može se videti nikakvo ni pravno ni političko, pa ako hoćete, ni moralno opravdanje da se princip samoopredeljenja ne primeni i drugde i to ne samo u Republici Srpskoj, nego u desetinama slučajeva teritorija koje su deo neke međunarodno priznate zemlje, a naseljene su etničkom manjinom koja bi mogla da traži nezavisnost. U tom smislu mi smatramo da bi primena principa prava na samoopredeljenje bila vrlo opasan presedan.”
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da je reakcija Kancelarije OHR-a na izjave srpskih zvaničnika sasvim opravdana:
“To je u starom maniru naših političara da misle da učvršćuju svoje pozicije time što ceo kontekst Kosova smeste u regionalni koncept, da bi, ukoliko se desi da Kosovo dobije neku vrstu nezavisnosti, onda dolazilo do celog tumbanja sadašnjih odnosa, pre svega kroz mogućnost pripajanja Republike Srpske Srbiji, to jest odvajanja njenog iz sastava Bosne i Hercegovine.”
Popov smatra da je to veoma loša kalkulacija, jer time Srbija ne učvršćuje svoju poziciju, već se, zapravo, pokazuje kao partner koji je i dalje nepouzdan prema Evropi:
“Jer teži destabilizaciji ukupnih odnosa radi jednokratne koristi u zauzimanju boljih pozicija kada je reč o samom Kosovu. Inače, Bosna i Hercegovina je međunarodno priznati subjekt od svih, pa i od Srbije kao sukcesora tadašnje SR Jugoslavije. Prema tome, mislim da su takvi nagoveštaji opasni i sa pravom izazivaju nervoznu reakciju međunarodne zajednice.”
Povodom reakcija iz Sarajeva oglasio se i sam šef diplomatije Vuk Drašković:
“Ja znam da u Sarajevu neki ljudi nepotrebno galame na Beograd, pominju i moje ime. Mi nešto drugo očekujemo od tih naših prijatelja iz Sarajeva. Da snažno, javno podrže teritorijalnu celovitost države Srbije, jer Srbija nije ništa manje država, nego što je država Bosna i Hercegovina.”
