Kancelarka Angela Merkel u opširnom intervjuu objavljenom u sredu u "Financial Timesu" govori o vodećim temama nemačke politike –u predstojećem periodu tokom kojeg će Nemačka predsedati Evropskom unijom i grupom osam po razvijenosti vodećih država sveta. Pored tema poput partnerstva sa Sjedinjenim Američkim Državama, trgovinskih veza sa Kinom i Japanom, politike na Bliskom istoku i energetske zavisnosti Evrope od Rusije našao se i Balkan.
Na pitanje kako će Nemačka uspeti u jako kratkom vremenu da napravi napredak u vezi sa Evropskim ustavom, kancelarka Merkel odgovara da je realistična:
"Evropski savet je odlučio da problem bude rešen u drugoj polovini ove godine i da se napredak očekuje do sledećih evropskih izbora koji su 2009. Od Nemačke se očekuje da napravi nekakvu mapu puta, ništa manje i ništa više."
Na pitanje šta sadašnje "neprijateljsko" raspoloženje u Evropskoj uniji u vezi sa proširenjem znači za zemlje Balkana kancelarka Angela Merkel odgovara:
"Zemlje zapadnog Balkana ne mogu da se racionalno razviju van evropske perspektive. To ne znači momentalno članstvo. Možemo birati između nastavka raspoređivanja hiljada vojnika na terenu ili davanja prioriteta političkim procesima snažnog pridruživanja Evropskoj uniji. Te zemlje imaju mali broj stanovnika i veoma veliki razvojni potencijal kada jednom budu politički stabilne. Najvažnije je da ne usmere svoje napore na potpirivanje sukoba među manjinama nego na izgradnju svoje sopstvene budućnosti."
Na pitanje "Financial Timesa" šta će se dogoditi sa Srbijom ako međunarodna zajednica obezbedi nezavisnost Kosova, kancelarka Angela Merkel odgovara da je prvi interes Nemačke da izbori 21. januara u Srbiji osnaže demokratske snage. Ona smatra da je na samitu NATO-a u Rigi poslata jasna poruka podrške demokratskim snagama i saradnje sa Haškim tribunalom. Ali smo isto tako rekli Srbiji, kaže nemačka kancelarka, da je u njenim rukama povratak u pregovore o stabilizaciji sa Evropskom unijom:
"Bez stabilne Srbije nema mira tamo. Zato ćemo učiniti sve da region ostane miran i stabilan kada Martti Ahtisaari bude objavio svoju odluku o Kosovu."
* *
U istom londonskom dnevniku objavljen je i autorski članak američkog senatora Joseph Biden, čelnika Odbora za spoljne odnose Senata. On piše da je nakon godina traženja rešenja konačno možda bliža odluka o statusu Kosova.
Senator Biden navodi da bi nezavisnost Kosova mogla predstavljati pobedu muslimanske demokratije, bolju budućnost jugoistoka Evrope i potvrdu razumne upotrebe američke sile:
"Ali zajedno sa potencijalnom pobedim na Kosovu postoji rastući rizik da Srbija i Rusija skuju zaveru ... . Ekstremisti u Beogradu i u Moskvi se – svaki iz različitih razloga – nadaju da upotrebe ruski veto u Ujedinjenuim nacijama i ponište nezavisnost Kosova. Ako uspeju, Balkan će ponovo izrasti u još jedan izvor loših vesti u svetu već preplavljenom krizama."
Senator Biden piše da su se "nacionalistički političari u Beogradu upustili u borbu protiv nezavisnosti Kosova kako bi skrenuli pažnju javnosti od sopstvenih promašaja i blokade pregovora sa Evropskom unijom o članstvu:
"Akcije Vojislava Koštunice, srpskog premijera posebno su razočaravajuće. On ne samo da je odbio međunarodne pozive da uhapsi Ratka Mladića i Radovana Karadžića nego je gospodin Koštunica odbacio i svaki pokušaj kompromisa u vezi sa Kosovom. Moralni autoritet Srbije u vezi sa Kosovom je pao na najniže grane u oktobru kada je milionu i po Albanaca sa Kosova oduzeto pravo da glasaju na veoma spornom referendumu kojim je Kosovo deklarisano kao deo Srbije."
Senator Biden piše dalje da je istorijski gledano nevolja na Balkanu uvek rezultat pogrešnih očekivanja, a li da su građani jugoistika Evrope mentalno spremni na nezavisno Kosovo:
"Odlaganje rešenja bi ponovo otvorilo pitanje Kosova od kojeg su mnogi Srbi digli ruke, a dovelo bi i do porasta frustracija među Albancima. Rezultat bi mogao biti repriza nasilja iz marta 2004. Kosovo nije spremno na puni suverenitet, NATO i međunarodna zajednica će biti potrebni tamo da garantuju bezbednost manjinama i da pojačaju privredu i institucije, ali što duže bude trajala rasprava o statusu Kosovo i Srbije će sve više zaostajati za ostalima sa područja bivše Jugoslavije poput Hrvatske i Slovenije. Uspeh na Kosovu bi uz racionalan pristup Rusije pokazao spremnost Kremlja na globalni poredak kada je kredibilitet Kremlja u ritama. Narod Kosova je proamerički nastrojen i u islamskom svetu bi to moglo predstavljati uspešno američko-muslimansko partnerstvo."
Na pitanje kako će Nemačka uspeti u jako kratkom vremenu da napravi napredak u vezi sa Evropskim ustavom, kancelarka Merkel odgovara da je realistična:
"Evropski savet je odlučio da problem bude rešen u drugoj polovini ove godine i da se napredak očekuje do sledećih evropskih izbora koji su 2009. Od Nemačke se očekuje da napravi nekakvu mapu puta, ništa manje i ništa više."
Na pitanje šta sadašnje "neprijateljsko" raspoloženje u Evropskoj uniji u vezi sa proširenjem znači za zemlje Balkana kancelarka Angela Merkel odgovara:
"Zemlje zapadnog Balkana ne mogu da se racionalno razviju van evropske perspektive. To ne znači momentalno članstvo. Možemo birati između nastavka raspoređivanja hiljada vojnika na terenu ili davanja prioriteta političkim procesima snažnog pridruživanja Evropskoj uniji. Te zemlje imaju mali broj stanovnika i veoma veliki razvojni potencijal kada jednom budu politički stabilne. Najvažnije je da ne usmere svoje napore na potpirivanje sukoba među manjinama nego na izgradnju svoje sopstvene budućnosti."
Na pitanje "Financial Timesa" šta će se dogoditi sa Srbijom ako međunarodna zajednica obezbedi nezavisnost Kosova, kancelarka Angela Merkel odgovara da je prvi interes Nemačke da izbori 21. januara u Srbiji osnaže demokratske snage. Ona smatra da je na samitu NATO-a u Rigi poslata jasna poruka podrške demokratskim snagama i saradnje sa Haškim tribunalom. Ali smo isto tako rekli Srbiji, kaže nemačka kancelarka, da je u njenim rukama povratak u pregovore o stabilizaciji sa Evropskom unijom:
"Bez stabilne Srbije nema mira tamo. Zato ćemo učiniti sve da region ostane miran i stabilan kada Martti Ahtisaari bude objavio svoju odluku o Kosovu."
* *
U istom londonskom dnevniku objavljen je i autorski članak američkog senatora Joseph Biden, čelnika Odbora za spoljne odnose Senata. On piše da je nakon godina traženja rešenja konačno možda bliža odluka o statusu Kosova.
Senator Biden navodi da bi nezavisnost Kosova mogla predstavljati pobedu muslimanske demokratije, bolju budućnost jugoistoka Evrope i potvrdu razumne upotrebe američke sile:
"Ali zajedno sa potencijalnom pobedim na Kosovu postoji rastući rizik da Srbija i Rusija skuju zaveru ... . Ekstremisti u Beogradu i u Moskvi se – svaki iz različitih razloga – nadaju da upotrebe ruski veto u Ujedinjenuim nacijama i ponište nezavisnost Kosova. Ako uspeju, Balkan će ponovo izrasti u još jedan izvor loših vesti u svetu već preplavljenom krizama."
Senator Biden piše da su se "nacionalistički političari u Beogradu upustili u borbu protiv nezavisnosti Kosova kako bi skrenuli pažnju javnosti od sopstvenih promašaja i blokade pregovora sa Evropskom unijom o članstvu:
"Akcije Vojislava Koštunice, srpskog premijera posebno su razočaravajuće. On ne samo da je odbio međunarodne pozive da uhapsi Ratka Mladića i Radovana Karadžića nego je gospodin Koštunica odbacio i svaki pokušaj kompromisa u vezi sa Kosovom. Moralni autoritet Srbije u vezi sa Kosovom je pao na najniže grane u oktobru kada je milionu i po Albanaca sa Kosova oduzeto pravo da glasaju na veoma spornom referendumu kojim je Kosovo deklarisano kao deo Srbije."
Senator Biden piše dalje da je istorijski gledano nevolja na Balkanu uvek rezultat pogrešnih očekivanja, a li da su građani jugoistika Evrope mentalno spremni na nezavisno Kosovo:
"Odlaganje rešenja bi ponovo otvorilo pitanje Kosova od kojeg su mnogi Srbi digli ruke, a dovelo bi i do porasta frustracija među Albancima. Rezultat bi mogao biti repriza nasilja iz marta 2004. Kosovo nije spremno na puni suverenitet, NATO i međunarodna zajednica će biti potrebni tamo da garantuju bezbednost manjinama i da pojačaju privredu i institucije, ali što duže bude trajala rasprava o statusu Kosovo i Srbije će sve više zaostajati za ostalima sa područja bivše Jugoslavije poput Hrvatske i Slovenije. Uspeh na Kosovu bi uz racionalan pristup Rusije pokazao spremnost Kremlja na globalni poredak kada je kredibilitet Kremlja u ritama. Narod Kosova je proamerički nastrojen i u islamskom svetu bi to moglo predstavljati uspešno američko-muslimansko partnerstvo."
