Pet godina traje proces koji je zbog zastrašujućeg povoda – zaraze 426. dece, od kojih je u međuvremenu 52. umrlo, polarizovao libijsko i svetsko javno mnjenje. Deca su zaražena krajem devedesetih u Bengaziju transfuzijom krvi. Februara 1999. je pritvoreno 19 bugarskih medicinskih sestara, tehničara i lekara koji su u radili u bolnici. Trinaestoro ih je oslobođeno, a šestoro je izvedeno na sud pod optužbom da su namerno inficirali decu.
Septembra 2003. je francuski doktor iz bolnice Luk Montanije (Luc Montagnier) svedočio je da je epidemija izbila godinu dana pre nego što su optuženi Bugari uopšte stigli u Libiju. U proleće 2004. ovih istih pet Bugarki i ovaj Palestinac osuđeni su na smrtne kazne. Jedan lekar, Bugarin je oslobođen optužbe. Vrhovni sud je pre godinu dana ukinuo presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje.
Grupa međunarodnih naučnika je pre deset dana analizom uzoraka virusa utvrdila da su deca bila zaražena pre dolaska osuđene šestorke u Libiju to nije ništa pomoglo. Libijska javnost, podgrejana medijima i političarima, traži krivce. Sud je u utorak doneo drugi put istovetnu presudu. Optuženi dakako sve vreme tvrde da su nevini.
"Evropska komisija jednostavno ne može da prihvati ovu presudu. Predsedništvo (Evropskog) saveta kao i zemlje članice Evropske komisije ponavljaju da su ozbiljno zabrinute načinom na koji su optužene osobe osuđene, njihovim tretmanom u zatvoru i dužinom procesa. Evropska komisija ponavlja da se Evropska unija protivi smrtnoj kazni pod bilo kojim okolnostima i u bilo kojim situacijama“, rekao je portparol Evropske komsije Johanes Laitenberger.
Slična je i reakcija Sjedinjenih Američkih Država. "Razočarani smo", rekao je portparol Bele kuće Toni Snou (Tony Snow).
Reagovala je i Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvavši libijske vlasti da ne pogube osuđene. Kao razlog su naveli da sve okolnosti pokazuju da su im prekršena ljudska prava.
Bugarska je "osudila i odbacila" presudu ali zvaničnici u Sofiji pažljivo mere reči, pa se ne izjašnjavaju ni približno oštro portparolima u Briselu ili Vašingtonu. Traže pomoć Evropske unije čija bi Bugarska članica trebalo da postane za dve sedmice. U nekoliko bugarskih gradova ljudi se mole za sunarodnike u Libiji. Porodice osuđenih još žešće pritiskaju državu traže konkretnu intervenciju. Čini se međutim da je sve što je moglo biti učinjeno već učinjeno. Bugari su probavali proteklih godina i direktno i izokola. Nisu uspeli.
Slučaj, naravno, nije samo sudski nego je i politički ili možda pre svega politički. Ovaj proces teče paralelno sa procesom normalizacije odnosa Libije i Zapada pogoršanih nakon obaranja onog američkog putničkog aviona iznad Lokerbija u Škotskoj. Libija je tokom proteklih pet godina prihvatila u vezi sa tim praktično sve uslove Zapada. Ukinute su sankcije, Libija je napustila program oružja za masovno uništenje, obnovljeni su 2004. odnosi sa SAD nakon 24 godine.
Popuštanje pritisku Zapada i Evrope i u ovom slučaju do sada nije bilo realno. Slučaj je podgrevan neprestano u medijima, pred sudom su, držeći u rukama slike zaražene dece, protestovali članovi porodica ali i ljudi koji su umesto njih to činili za novac. Zato ne prolaze apeli evropskih državnika i posredovanja političara iz zemalja sa dobrim odnosima sa Libijom među kojima i onih nastalih od Jugoslavije.
Septembra 2003. je francuski doktor iz bolnice Luk Montanije (Luc Montagnier) svedočio je da je epidemija izbila godinu dana pre nego što su optuženi Bugari uopšte stigli u Libiju. U proleće 2004. ovih istih pet Bugarki i ovaj Palestinac osuđeni su na smrtne kazne. Jedan lekar, Bugarin je oslobođen optužbe. Vrhovni sud je pre godinu dana ukinuo presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje.
Grupa međunarodnih naučnika je pre deset dana analizom uzoraka virusa utvrdila da su deca bila zaražena pre dolaska osuđene šestorke u Libiju to nije ništa pomoglo. Libijska javnost, podgrejana medijima i političarima, traži krivce. Sud je u utorak doneo drugi put istovetnu presudu. Optuženi dakako sve vreme tvrde da su nevini.
"Evropska komisija jednostavno ne može da prihvati ovu presudu. Predsedništvo (Evropskog) saveta kao i zemlje članice Evropske komisije ponavljaju da su ozbiljno zabrinute načinom na koji su optužene osobe osuđene, njihovim tretmanom u zatvoru i dužinom procesa. Evropska komisija ponavlja da se Evropska unija protivi smrtnoj kazni pod bilo kojim okolnostima i u bilo kojim situacijama“, rekao je portparol Evropske komsije Johanes Laitenberger.
Slična je i reakcija Sjedinjenih Američkih Država. "Razočarani smo", rekao je portparol Bele kuće Toni Snou (Tony Snow).
Reagovala je i Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava pozvavši libijske vlasti da ne pogube osuđene. Kao razlog su naveli da sve okolnosti pokazuju da su im prekršena ljudska prava.
Bugarska je "osudila i odbacila" presudu ali zvaničnici u Sofiji pažljivo mere reči, pa se ne izjašnjavaju ni približno oštro portparolima u Briselu ili Vašingtonu. Traže pomoć Evropske unije čija bi Bugarska članica trebalo da postane za dve sedmice. U nekoliko bugarskih gradova ljudi se mole za sunarodnike u Libiji. Porodice osuđenih još žešće pritiskaju državu traže konkretnu intervenciju. Čini se međutim da je sve što je moglo biti učinjeno već učinjeno. Bugari su probavali proteklih godina i direktno i izokola. Nisu uspeli.
Slučaj, naravno, nije samo sudski nego je i politički ili možda pre svega politički. Ovaj proces teče paralelno sa procesom normalizacije odnosa Libije i Zapada pogoršanih nakon obaranja onog američkog putničkog aviona iznad Lokerbija u Škotskoj. Libija je tokom proteklih pet godina prihvatila u vezi sa tim praktično sve uslove Zapada. Ukinute su sankcije, Libija je napustila program oružja za masovno uništenje, obnovljeni su 2004. odnosi sa SAD nakon 24 godine.
Popuštanje pritisku Zapada i Evrope i u ovom slučaju do sada nije bilo realno. Slučaj je podgrevan neprestano u medijima, pred sudom su, držeći u rukama slike zaražene dece, protestovali članovi porodica ali i ljudi koji su umesto njih to činili za novac. Zato ne prolaze apeli evropskih državnika i posredovanja političara iz zemalja sa dobrim odnosima sa Libijom među kojima i onih nastalih od Jugoslavije.
