Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije na čelu brojne ruske delegacije sa jedne strane, Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso), predsednik Evropske komisije, Mati Vanhanen – predsednik Vlade Finske – države trenutne predsedavajuće Evropskom unijom i Havijer Solana (Javier) visoki evropski predstavnik za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku sa druge. Tako bi trebalo u petak da izgleda u Helsinkiju sastanak od kojeg su obe strane do 24 sata pred sastanak očekivale mnogo. Trebalo je naime da počnu pregovori o Sporazumu o partnerstvu Evropske unije i Rusije, sporazumu koji obe strane smatraju strateškim.
Početak dogovora o tako važnom pitanju kojim bi trebalo da budu regulisani ukupni evropsko-ruski odnosi blokiran je jednim po obe strane relativno beznačajnim sporom.
Rusija je naime pre nešto više od godinu dana zabranila uvoz mesa iz Poljske navodeći kao razlog slab nivo veterinarskih inspekcija u toj zemlji. Je li baš to razlog, ili je li samo to razlog – i danas je predmet spora. Rusija tvrdi da jeste i da je iz istih razloga zabranila i uvoz mesa iz Rumunije i Bugarske. Poljska, još uvek, ili samo uvek, osetljiva na sve što stiže iz Moskve, a što joj može ličiti na nepravdu ili što može politički upotrebiti kao nepravdu, tražila je ukidanje zabrane. Bezuspešno. Svojih pet minuta dočekala je dan pred samit odlukom da blokira početak pregovora na šta ima pravo kao i svaka druga članica Evropske unije.
Protekla dva dana prošla su u besomučnim razgovorima što licem u lice što telefonskim. Nema ko sa kim od relevantnih evropskih, ruskih i poljskih ličnosti nije razgovarao. I u Varšavi i u Briselu i u Moskvi ista priča – dali smo sve od sebe. Konačno, u četvrtak popodne, kada je bilo jasno da dogovora jednostavno nema Poljska je, smatrajući da je pravi trenutak za pritisak, otišla korak dalje i stavila veto na početak pregovora o temi koja daleko prevazilazi slučaj njenog mesa.
Predsednik Evropske komisije Barozo na direktno pitanje novinara da li razmišlja o potpunoj propasti početka pregovora Sporazumu o partnerstvu odgovara da o tome ne želi ni da misli:
"U vezi sa predviđanjem negativnih posledica – to je nešto što ja nikada ne radim. Ne mogu predviđati negativno. Želim da predviđam pozitivno. Moram reći da ako ne bude rešenja to nije katastrofa jer smo se još ranije dogovorili sa Rusima da u tom slučaju ostane na snazi stari sporazum."
Strateški Sporazum o partnerstvu Evropske unije i Rusije, o kojem je trebalo u petak da počnu pregovori, trebalo bi da zameni postojeći sporazum pre nego što mu istekne desetogodišnji rok trajanja. Novim sporazumom je trebalo da budu pokrivene oblasti poput energije, trgovine, ljudskih prava, demokratije i vladavine zakona. Energija je ono na čemu Evropska unija naročito insistira i u šta polaže najviše pažnje nadajući se da bi tu mogla da ugura principe Povelje o Energiji koju je Rusija odbila da ratifikuje. Rusija je za Evropsku uniju onaj ko zadovoljava četvrtinu potreba za gasom, a Evropska unija je za Rusiju ubedljivo najveći potrošač tog energenta. Dakle ne zavisi samo Evropa od ruskog gasa nego i ruski devizni priliv i te kako zavisi od snabdevanja Evrope tim energentom. Od čisto ekonomskih tema najavljenih za samit trebalo je da bude reči i o nameri Rusije da zadrži do 2014. takse evropskim putničkim avionima koji nadleću Sibir. Na čisto političkom polju, na dnevnom redu sastanka je trebalo da budu Gruzija, Bliski istok, Severna Koreja i tzv. "zaleđeni sukobi" poput onih na Kavkazu i Kosovu, ljudska prava u samoj Rusiji, ruska manjina u baltičkim državama – članicama Evropske unije.
Poljski veto stavio je sve ove teme na čekanje. Kako bi ovaj sukob mogao biti okončan?
Čelnik Evropske komisije Barozo je pre nego što je Poljska posegnula za poslednjom merom nagovestio kojim smerom bi se moglo krenuti ka kompromisu: "Poljska ima neke legitimne razloge za brigu i mi izražavamo solidarnost sa njima. Ali oni moraju delovati, verujem da moraju, u okviru Evropske unije", rekao je proteklih dana predsednik Evropske komisije.
Aigars Kalvitis, premijer Letonije, države koja, kao i Poljska, ima osetljive odnose sa Rusijom, izjavio je u četvrtak u Briselu da ni on ne smatra ultimatum Poljske dobrim načinom rešavanja problema:
"Mi smo sa Poljskom solidarni u vezi sa njenim problemima, i moram reći da i Letonija ima slične probleme u trgovini sa Rusijom. Ali naš stav je da je neophodno početi dijalog sa ruskom vladom i da je proces dijaloga jedini način rešavanja problema. Inače će svako ostati na svojim pozicijama."
Rusija je očito prepoznala činjenicu da u Evropskoj uniji nema spremnosti za podršku stavu Poljske pa je zapretila zabranom uvoza mesa iz čitave Evropske unije što je ozbiljna pretnja budući da Evropska unija izveze godišnje u Rusiju mesa, mlečnih proizvoda i ribe za više od dve milijarde dolara.
Za sada se nastavlja rat nerava i političkih izjava od kojih neke liče na one upotrebljavane na Balkanu devedesetih. Poljska ministarka spoljnih poslova Ana Fotiga (Anna Fotyga) pominje pitanja suvereniteta "koji mora biti odbranjen po svaku cenu" i čak "podrivanja bezbednosti Poljske". Ambasador Rusije u Evropskoj uniji Vladimir Čižov odgovara da iza svega stoje poljski političari koji na večitoj temi Rusije kao neprijatelja homogenizuju javnost zbog čega će, kaže, poljski veto trajati do izbora u toj zemlji. Oli Ren (Olli Rehn), komesar Evropske unije za proširenje ocenjuje da je reč o političkoj igri na pobedu po svaku cenu.
Finska čini ono što bi činila svaka država – predsedavajuća Unijom – poziva na kompromis i na "uzdržavanje od dramatizacije slučaja". Ali te pozive još niko ne želi da čuje.
Početak dogovora o tako važnom pitanju kojim bi trebalo da budu regulisani ukupni evropsko-ruski odnosi blokiran je jednim po obe strane relativno beznačajnim sporom.
Rusija je naime pre nešto više od godinu dana zabranila uvoz mesa iz Poljske navodeći kao razlog slab nivo veterinarskih inspekcija u toj zemlji. Je li baš to razlog, ili je li samo to razlog – i danas je predmet spora. Rusija tvrdi da jeste i da je iz istih razloga zabranila i uvoz mesa iz Rumunije i Bugarske. Poljska, još uvek, ili samo uvek, osetljiva na sve što stiže iz Moskve, a što joj može ličiti na nepravdu ili što može politički upotrebiti kao nepravdu, tražila je ukidanje zabrane. Bezuspešno. Svojih pet minuta dočekala je dan pred samit odlukom da blokira početak pregovora na šta ima pravo kao i svaka druga članica Evropske unije.
Protekla dva dana prošla su u besomučnim razgovorima što licem u lice što telefonskim. Nema ko sa kim od relevantnih evropskih, ruskih i poljskih ličnosti nije razgovarao. I u Varšavi i u Briselu i u Moskvi ista priča – dali smo sve od sebe. Konačno, u četvrtak popodne, kada je bilo jasno da dogovora jednostavno nema Poljska je, smatrajući da je pravi trenutak za pritisak, otišla korak dalje i stavila veto na početak pregovora o temi koja daleko prevazilazi slučaj njenog mesa.
Predsednik Evropske komisije Barozo na direktno pitanje novinara da li razmišlja o potpunoj propasti početka pregovora Sporazumu o partnerstvu odgovara da o tome ne želi ni da misli:
"U vezi sa predviđanjem negativnih posledica – to je nešto što ja nikada ne radim. Ne mogu predviđati negativno. Želim da predviđam pozitivno. Moram reći da ako ne bude rešenja to nije katastrofa jer smo se još ranije dogovorili sa Rusima da u tom slučaju ostane na snazi stari sporazum."
Strateški Sporazum o partnerstvu Evropske unije i Rusije, o kojem je trebalo u petak da počnu pregovori, trebalo bi da zameni postojeći sporazum pre nego što mu istekne desetogodišnji rok trajanja. Novim sporazumom je trebalo da budu pokrivene oblasti poput energije, trgovine, ljudskih prava, demokratije i vladavine zakona. Energija je ono na čemu Evropska unija naročito insistira i u šta polaže najviše pažnje nadajući se da bi tu mogla da ugura principe Povelje o Energiji koju je Rusija odbila da ratifikuje. Rusija je za Evropsku uniju onaj ko zadovoljava četvrtinu potreba za gasom, a Evropska unija je za Rusiju ubedljivo najveći potrošač tog energenta. Dakle ne zavisi samo Evropa od ruskog gasa nego i ruski devizni priliv i te kako zavisi od snabdevanja Evrope tim energentom. Od čisto ekonomskih tema najavljenih za samit trebalo je da bude reči i o nameri Rusije da zadrži do 2014. takse evropskim putničkim avionima koji nadleću Sibir. Na čisto političkom polju, na dnevnom redu sastanka je trebalo da budu Gruzija, Bliski istok, Severna Koreja i tzv. "zaleđeni sukobi" poput onih na Kavkazu i Kosovu, ljudska prava u samoj Rusiji, ruska manjina u baltičkim državama – članicama Evropske unije.
Poljski veto stavio je sve ove teme na čekanje. Kako bi ovaj sukob mogao biti okončan?
Čelnik Evropske komisije Barozo je pre nego što je Poljska posegnula za poslednjom merom nagovestio kojim smerom bi se moglo krenuti ka kompromisu: "Poljska ima neke legitimne razloge za brigu i mi izražavamo solidarnost sa njima. Ali oni moraju delovati, verujem da moraju, u okviru Evropske unije", rekao je proteklih dana predsednik Evropske komisije.
Aigars Kalvitis, premijer Letonije, države koja, kao i Poljska, ima osetljive odnose sa Rusijom, izjavio je u četvrtak u Briselu da ni on ne smatra ultimatum Poljske dobrim načinom rešavanja problema:
"Mi smo sa Poljskom solidarni u vezi sa njenim problemima, i moram reći da i Letonija ima slične probleme u trgovini sa Rusijom. Ali naš stav je da je neophodno početi dijalog sa ruskom vladom i da je proces dijaloga jedini način rešavanja problema. Inače će svako ostati na svojim pozicijama."
Rusija je očito prepoznala činjenicu da u Evropskoj uniji nema spremnosti za podršku stavu Poljske pa je zapretila zabranom uvoza mesa iz čitave Evropske unije što je ozbiljna pretnja budući da Evropska unija izveze godišnje u Rusiju mesa, mlečnih proizvoda i ribe za više od dve milijarde dolara.
Za sada se nastavlja rat nerava i političkih izjava od kojih neke liče na one upotrebljavane na Balkanu devedesetih. Poljska ministarka spoljnih poslova Ana Fotiga (Anna Fotyga) pominje pitanja suvereniteta "koji mora biti odbranjen po svaku cenu" i čak "podrivanja bezbednosti Poljske". Ambasador Rusije u Evropskoj uniji Vladimir Čižov odgovara da iza svega stoje poljski političari koji na večitoj temi Rusije kao neprijatelja homogenizuju javnost zbog čega će, kaže, poljski veto trajati do izbora u toj zemlji. Oli Ren (Olli Rehn), komesar Evropske unije za proširenje ocenjuje da je reč o političkoj igri na pobedu po svaku cenu.
Finska čini ono što bi činila svaka država – predsedavajuća Unijom – poziva na kompromis i na "uzdržavanje od dramatizacije slučaja". Ali te pozive još niko ne želi da čuje.
