* * * * *
Za potvrđivanje novog Ustava Srbije glasalo je 52,31 odsto od ukupnog broja birača, pokazuju preliminarni rezultati Republičke izborne komisije. RIK je danas saopštila te rezultate na osnovu obrađenih 98,8 odsto biračkog tela. Nedostaju podaci za Kosovo, raški i borski okrug i četiri mesta u inostranstvu.
Na referendum je, prema tim podacima, izašlo 54,19 odsto birača. U Beogradu je za Ustav glaslao 52,26 od ukunpog broja birača. Konačni i zvanicni rezultati biće utvrđeni na sednici RIK-a, a o njima će biti obaveštena skupština i biće objavljeni u Službenom listu.
Da bi Ustav bio potvrđen bilo je potrebno da za njega glasa više od 50 odsto birača upisanih u birački spisak, odnosno najmanje 3.319.693 birača. U birački spisak upisano je ukupno 6.639.385 građana.
Iz Centra za slobodne izbore i demokraciju (CeSID-a) saopšteno je da je bilo problema na osam biračkih mesta i to su neregularnosti koje se odnose na "porodično glasanje", to jest kada iza jednog paravana glasa cela pordica. Direktor CESID-a Zoran Lučić je istakao da je bilo glasanja i za osobe koje su bile odsutne. Programski direktor CeSID-a Marko Blagojević je rekao da su se članovi biračkih odbora "malo unervozili" između 14 i 17 časova i da se ozbiljne prijave tiču nezakonitog ponašanja članova biračkih odbora. On je dodao da se radi o dopuštanju da jedna osoba glasa za više osoba i da ljudi glasaju bez lične karte.
* * * * *
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković najavio je da će, ukoliko referendum uspe, sednica Skupštine na kojoj će Ustav biti proglašen biti održana već u nedelju, 5. novembra.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da usvajanje novog Ustava jako dobra vest:
"Skoro četiri miliona građana Srbije je glasalo za novi Ustav. To je jako dobra vest i čestitam građanima na toj odluci i na Novom Ustavu."
Predsednik Srbije je izjavio i da očekuje od nadležnih institucija – Republičke izborne komisije da urade sve u proceduralnom smisli kako ni trunka sumnje ne bi pala na referendum.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je potvrđivanje novog Ustava na referendumu "pobeda Srbije". Premijer je zahvalio građanima, posebno na Kosovu, za glas koji su dali za Srbiju:
"Braneći Kosovo, branimo i međunarodno pravo i ako se to dovede u pitanje nastaće mnoge nesagledive posledice, ali sam uveren da toga neće biti".
Koštunica je ponovio da "više ništa neće biti isto" ako bude doneta odluka koja miriše na nezavisnost Kosova.
Koordinator beogradskog pregovaračkog tima za pregovore o statusu Kosova Leon Kojen izjavio je kako se nada da će potvrđivanje novog Ustava doprineti da se kosovski problem rešava "kako se Srbija nada da će biti rešen". Kojen je za Radio-televiziju Srbije rekao da Srbija sada, prvi put od kada je samostalna država, ima "pravu institucionalnu osnovu kojom može da rešava i problem Kosova, ali i da ide evropskim putem".
* * * * *
Kosovski Srbi su najbrojnije izašli na referendum o Ustavu, albanska strana ocenjuje da uspeh referenduma neće imati nikakvog uticaja na tok procesa utvrđivanja statusa Kosova, javlja novinar Radija Slobodna Evropa Gëzim BAXHAKU:
Kosovski Srbi su se u najvećem broju odazvali pozivu da učestvuju na referendumu. Od nešto više od 100.000 upisanih u glasačke spiskove glasalo je, prema preliminarnim podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju, oko 82.000, što je oko 82 odsto upisanih glasača. Odmah nakon završetka glasanja u Mitrovici i Gračanici je započelo slavlje. Bezbednosna situacija u Kosovskoj Mitrovici je mirna i stabilna, izjavio je Radiju Slobodna Evropa portparol Regionalne UNMIK policije u Mitrovici Lari Miler:
“Prema mojim saznjanjima bezbednosna situacije je mirna i stabilna, nisam čuo da je bilo nekog problema i sve je mirno.”
Miler je kazao kako ni tokom dana, koliko mu je poznato nije bilo nikakvog incidenta koji bi na bilo koji način mogao da se poveže sa održavanjem referenduma o Ustavu Srbije na Kosovu.
Beležimo i prve reakcije na uspeh referenduma o Ustavu Srbije. Član Pregovaračke delegacije Kosova za decentralizaciju i sekretar za odnose sa javnošću najveće opozicione, Demokratske partije Kosova (DPK), Enver Hodžaj ocenio je u da uspeh referenduma o Ustavu Srbije može imati uticaja samo na unutrašnjopolitičkoj sceni u Srbiji, nikako na tokove procesa pregovora o statusu Kosova. Hodžaj ističe kako je budućnost Kosova utvrđena od juna 1999. godine u sasvim drugom okviru i trenutno Kosovo je u procesu utvrđivanja njene budućnosti i u okviru misije koju su Ujedinjene nacije poverile Martiju Ahtisariju:
«Definitivno referendum u Srbiji može da ima uticaja samo na unutrašnjoj političkoj sceni u Srbiji, jer će i dalje poslužiti kao instrument koji će Srbiju voditi ka prošlosti, a ne budućnosti. U političkom i legalnom smislu neće imati nikakvog uticaja ni na tok niti sadržaj procesa.»
Inače, i pre održavanja referenduma najviši predstavnici međunarodne administracije i institucija Kosova su izjavili da referendum o Ustavu Srbije nema pravne posledice što se tiče procesa utvrđivanja statusa Kosova i da su referendum odnosno novi Ustav Srbije i status Kosova dva odvojena procesa, kao i da je jedini legitiman proces utvrđivanja statusa proces koji vodi izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari.
* * * * *
Političari koji su bili protiv referenduma o Ustavu optužuju vlasti da su Ustav nametnule.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš optužio je stranke koje su se zalagale za usvajanje novog Ustava da su "na silu nametnule" Ustav građanima:
"Plašim se da takav tip nametanja Ustava na silu, prvo kroz donošenje Ustava bez javne rasprave u Skupštini Srbije, a sada i kroz nasilno donošenje Ustava na referendumu, govori o ozbiljnoj ugroženosti demokratskih procesa u Srbiji."
Kostreš je Agenciji Beta rekao da će građani Srbije "morati da ustanu u odbranu demokratije i demokratskih procesa".
Istovremeno, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izrazio je zadovoljstvo uspehom referenduma o novom Ustavu Srbije i ocenio da taj akt Vojvodini donosi znatno veća finansijska sredstva.
Liberalno-demokratska partija (LDP) saopštila je u nedelju kasno uveče da je na referendum o novom Ustavu Srbije do 19 sati izašlo 45,19 odsto građana, a aktivisti te stranke pokrenuli su akciju čiji je cilj da pokaže kako je na referendumu bilo "organizovanih nepravilnosti i planskih zloupotreba". Na konferenciji za novinare LDP-a prikazani su snimci na kojima se vidi kako aktivisti te stranke glasaju bez dokumenata i glasaju umesto drugih ljudi.
* * * * *
Američka štampa prenosi vest da je Srbija dobila novi Ustav koji određuje Kosovo kao deo Srbije. Napominje se, međutim, da će o sudbini Kosova odlučivati UN, a ne Srbija.
Dnevnik "Njujork tajms" danas piše da je odredba srpskog Ustava koja proglašava Kosovo za "sastavni deo Srbije", samo "simbolična deklaracija" jer sudbina pokrajine leži u rukama Saveta bezbednosti UN, koji će verovatno
glasati za nezavisnost. List navodi i da "kritičari Ustava kažu da dokument neće dovoljno unaprediti zemlju ka punoj demokratiji".
Uprkos velikoj pažnji koju je privukla odredba o Kosovu, "dokument nije uspeo da uzbudi stanovništvo", već je "glasanje tokom vikenda teklo tako sporo da je delovalo kao da Ustav neće dobiti neophodne glasove, što bi bilo velika bruka za vladu", navodi list. Njujorški dnevnik još ocenjuje da su mnoge reformske snage podržale Ustav "uprkos njegovim manama, jer su želeli da Srbima jasno stave do znanja da rade sve što je u njihovoj moći da zadrže pokrajinu". "Reformisti su strahovali da bi odluka UN stvorila nezadovoljstvo koje bi moglo ići u prilog Srpske radikalne stranke", piše "Njujork tajms" i dodaje da je dogovoreno da se na nacrtu Ustava radi brzo kako bi mogao biti donet pre odluke UN.
U vezi s kosovskim pregovorima, "Njujork tajms" piše da se očekuje da će "Savet bezbednosti UN u narednih nekoliko meseci nametnuti rešenje koje će Kosovu omogućiti da traži nezavisnost". "Iako je veći deo Ustava bio na meti žestokih kritika zbog kontradiktornosti u određenim delovima i davanja prevelikih ovlašćenja vladi, skoro da nije bilo javne debate oko njegovog sadržaja", podseća list.
"Vašington post" danas prenosi tekst agencije Asošijeted pres u kome se ističe da je Srbija potvrdila Ustav u kome se ponavlja tvrdnja o srpskom suverenitetu nad separatističkom pokrajinom Kosovo. "Referendum su snažno osudili etnički Albanci, koji već dugo bojkotuju svako glasanje koje organizuju Srbi", podseća se u izveštaju. Strane diplomate su, kako se dodaje, upozorile da samo međunarodni pregovaraci mogu doneti odluku o budućnosti Kosova, ali da političari u Beogradu smatraju da će usvajanje novog Ustava ojačati njihovu poziciju u tim pregovorima. Navodi se da se potreba za novim Ustavom pojavila posle osamostaljivanja Crne Gore, ali da je u središtu pažnje bila preambula čiji je cilj sprečavanje mogućeg otcepljenja Kosova. "Ključna odredba proglašava Kosovo za 'sastavni deo Srbije', uprkos pregovorima pod okriljem UN kojim se utvrđuje budući status pokrajine", ocenjuje se u tekstu.
* * * * *
Donošenje novog Ustava Srbije teško da će uticati na sudbinu Kosova, ocenjuje u ponedeljak moskovska štampa, navodeći da je srpska vlada insistirala na Ustavu i zbog sopstvene pozicije.
Dnevnik "Komersant" piše da je glavni razlog užurbanosti srpskih vlasti u donošenju Ustava mogućnost da rešenje za Kosovo bude nametnuto, i da ta pokrajina dobije nezavisnost. "Komersant" piše da je "forsiranje" procesa donošenja Ustava Vladi premijera Vojislava Koštunice potrebno i radi sopstvene političke budućnosti, jer su sva njegova ključna obećanja ostala neispunjena. "Obezbeđujući donošenje novog Ustava, Koštunica može da kaže biračima: sačuvao sam za vas Kosovo, večno upisavši ga u Ustav Srbije. Nije važno što status Kosova potom može biti sasvim drugačiji, nego taj koji je upisan u Ustav", ocenjuje list.
Dnevnik takođe navodi da Beograd glavne nade u pregovorima o Kosovu polaže u Rusiju. "Rusija zaista pokazuje veliko razumevanje za srpsku poziciju o Kosovu, veće nego Zapad, ali to još ne znači da ona hoće i može da obezbedi Beogradu potrebno rešenje", dodaje "Komersant". List piše da je Rusija više puta preporučivala rukovodstvu Srbije da u pregovorima zauzme mekšu poziciju, jer bi i Moskvi tada bilo lakše da je brani, i dodaje da do sada Beograd nije baš mnogo slušao te preporuke. "Komersant" takođe piše da "Moskva teško da je spremna da krene u ozbiljan konflikt s međunarodnom zajednicom radi Srbije i Kosova" i navodi da ona, po pravilu, mada i sa ogradama, podržava poziciju ostalih članica Kontakt grupe.
U odvojenom komentaru, "Komersant" piše da je pitanje Kosova faktički već rešeno, i da je "intriga" samo u tome koju će cenu Srbija platiti za priznanje ili nepriznanje nove realnosti. Srbija mnogo očekuje od Zapada, a glavno je "otpisivanje srpskog duga, investicije i ublažavanje viznog režima. U slučaju konstruktivne pozicije, Srbija može da očekuje povoljan odnos i EU i SAD ka njenim željama", piše list. "Komersant" ocenjuje da Srbija, u slučaju odbacivanja kosovske realnosti, Kosovo neće vratiti u svoje krilo, ali će pogoršati život i sebi i građanima, a za Zapad će preći "u kategoriju zemalja otpadnica", sa svim posledicama.
"Vreme Novosti" piše da Beograd računa da rezultate referenduma iskoristi u trgovini sa Zapadom, koji "žuri da da Kosovu nezavisnost". List, međutim, navodi da je "praktično nemoguće zadržati Kosovo u sastavu Srbije, ali da bi Beograd, prihvatanjem Ustava, mogao da trguje u podeli Kosova na veliki albanski i mali srpski deo na severu pokrajine". List ocenjuje da su referendum bojkotovali ne samo Albanci koji maštaju o nezavisnosti, već i sami Srbi, ispoljavajući potpunu pasivnost.
Izvor: Beta
Za potvrđivanje novog Ustava Srbije glasalo je 52,31 odsto od ukupnog broja birača, pokazuju preliminarni rezultati Republičke izborne komisije. RIK je danas saopštila te rezultate na osnovu obrađenih 98,8 odsto biračkog tela. Nedostaju podaci za Kosovo, raški i borski okrug i četiri mesta u inostranstvu.
Na referendum je, prema tim podacima, izašlo 54,19 odsto birača. U Beogradu je za Ustav glaslao 52,26 od ukunpog broja birača. Konačni i zvanicni rezultati biće utvrđeni na sednici RIK-a, a o njima će biti obaveštena skupština i biće objavljeni u Službenom listu.
Da bi Ustav bio potvrđen bilo je potrebno da za njega glasa više od 50 odsto birača upisanih u birački spisak, odnosno najmanje 3.319.693 birača. U birački spisak upisano je ukupno 6.639.385 građana.
Iz Centra za slobodne izbore i demokraciju (CeSID-a) saopšteno je da je bilo problema na osam biračkih mesta i to su neregularnosti koje se odnose na "porodično glasanje", to jest kada iza jednog paravana glasa cela pordica. Direktor CESID-a Zoran Lučić je istakao da je bilo glasanja i za osobe koje su bile odsutne. Programski direktor CeSID-a Marko Blagojević je rekao da su se članovi biračkih odbora "malo unervozili" između 14 i 17 časova i da se ozbiljne prijave tiču nezakonitog ponašanja članova biračkih odbora. On je dodao da se radi o dopuštanju da jedna osoba glasa za više osoba i da ljudi glasaju bez lične karte.
* * * * *
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković najavio je da će, ukoliko referendum uspe, sednica Skupštine na kojoj će Ustav biti proglašen biti održana već u nedelju, 5. novembra.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da usvajanje novog Ustava jako dobra vest:
"Skoro četiri miliona građana Srbije je glasalo za novi Ustav. To je jako dobra vest i čestitam građanima na toj odluci i na Novom Ustavu."
Predsednik Srbije je izjavio i da očekuje od nadležnih institucija – Republičke izborne komisije da urade sve u proceduralnom smisli kako ni trunka sumnje ne bi pala na referendum.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je potvrđivanje novog Ustava na referendumu "pobeda Srbije". Premijer je zahvalio građanima, posebno na Kosovu, za glas koji su dali za Srbiju:
"Braneći Kosovo, branimo i međunarodno pravo i ako se to dovede u pitanje nastaće mnoge nesagledive posledice, ali sam uveren da toga neće biti".
Koštunica je ponovio da "više ništa neće biti isto" ako bude doneta odluka koja miriše na nezavisnost Kosova.
Koordinator beogradskog pregovaračkog tima za pregovore o statusu Kosova Leon Kojen izjavio je kako se nada da će potvrđivanje novog Ustava doprineti da se kosovski problem rešava "kako se Srbija nada da će biti rešen". Kojen je za Radio-televiziju Srbije rekao da Srbija sada, prvi put od kada je samostalna država, ima "pravu institucionalnu osnovu kojom može da rešava i problem Kosova, ali i da ide evropskim putem".
* * * * *
Kosovski Srbi su najbrojnije izašli na referendum o Ustavu, albanska strana ocenjuje da uspeh referenduma neće imati nikakvog uticaja na tok procesa utvrđivanja statusa Kosova, javlja novinar Radija Slobodna Evropa Gëzim BAXHAKU:
Kosovski Srbi su se u najvećem broju odazvali pozivu da učestvuju na referendumu. Od nešto više od 100.000 upisanih u glasačke spiskove glasalo je, prema preliminarnim podacima Centra za slobodne izbore i demokratiju, oko 82.000, što je oko 82 odsto upisanih glasača. Odmah nakon završetka glasanja u Mitrovici i Gračanici je započelo slavlje. Bezbednosna situacija u Kosovskoj Mitrovici je mirna i stabilna, izjavio je Radiju Slobodna Evropa portparol Regionalne UNMIK policije u Mitrovici Lari Miler:
“Prema mojim saznjanjima bezbednosna situacije je mirna i stabilna, nisam čuo da je bilo nekog problema i sve je mirno.”
Miler je kazao kako ni tokom dana, koliko mu je poznato nije bilo nikakvog incidenta koji bi na bilo koji način mogao da se poveže sa održavanjem referenduma o Ustavu Srbije na Kosovu.
Beležimo i prve reakcije na uspeh referenduma o Ustavu Srbije. Član Pregovaračke delegacije Kosova za decentralizaciju i sekretar za odnose sa javnošću najveće opozicione, Demokratske partije Kosova (DPK), Enver Hodžaj ocenio je u da uspeh referenduma o Ustavu Srbije može imati uticaja samo na unutrašnjopolitičkoj sceni u Srbiji, nikako na tokove procesa pregovora o statusu Kosova. Hodžaj ističe kako je budućnost Kosova utvrđena od juna 1999. godine u sasvim drugom okviru i trenutno Kosovo je u procesu utvrđivanja njene budućnosti i u okviru misije koju su Ujedinjene nacije poverile Martiju Ahtisariju:
«Definitivno referendum u Srbiji može da ima uticaja samo na unutrašnjoj političkoj sceni u Srbiji, jer će i dalje poslužiti kao instrument koji će Srbiju voditi ka prošlosti, a ne budućnosti. U političkom i legalnom smislu neće imati nikakvog uticaja ni na tok niti sadržaj procesa.»
Inače, i pre održavanja referenduma najviši predstavnici međunarodne administracije i institucija Kosova su izjavili da referendum o Ustavu Srbije nema pravne posledice što se tiče procesa utvrđivanja statusa Kosova i da su referendum odnosno novi Ustav Srbije i status Kosova dva odvojena procesa, kao i da je jedini legitiman proces utvrđivanja statusa proces koji vodi izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari.
* * * * *
Političari koji su bili protiv referenduma o Ustavu optužuju vlasti da su Ustav nametnule.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš optužio je stranke koje su se zalagale za usvajanje novog Ustava da su "na silu nametnule" Ustav građanima:
"Plašim se da takav tip nametanja Ustava na silu, prvo kroz donošenje Ustava bez javne rasprave u Skupštini Srbije, a sada i kroz nasilno donošenje Ustava na referendumu, govori o ozbiljnoj ugroženosti demokratskih procesa u Srbiji."
Kostreš je Agenciji Beta rekao da će građani Srbije "morati da ustanu u odbranu demokratije i demokratskih procesa".
Istovremeno, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić izrazio je zadovoljstvo uspehom referenduma o novom Ustavu Srbije i ocenio da taj akt Vojvodini donosi znatno veća finansijska sredstva.
Liberalno-demokratska partija (LDP) saopštila je u nedelju kasno uveče da je na referendum o novom Ustavu Srbije do 19 sati izašlo 45,19 odsto građana, a aktivisti te stranke pokrenuli su akciju čiji je cilj da pokaže kako je na referendumu bilo "organizovanih nepravilnosti i planskih zloupotreba". Na konferenciji za novinare LDP-a prikazani su snimci na kojima se vidi kako aktivisti te stranke glasaju bez dokumenata i glasaju umesto drugih ljudi.
* * * * *
Američka štampa prenosi vest da je Srbija dobila novi Ustav koji određuje Kosovo kao deo Srbije. Napominje se, međutim, da će o sudbini Kosova odlučivati UN, a ne Srbija.
Dnevnik "Njujork tajms" danas piše da je odredba srpskog Ustava koja proglašava Kosovo za "sastavni deo Srbije", samo "simbolična deklaracija" jer sudbina pokrajine leži u rukama Saveta bezbednosti UN, koji će verovatno
glasati za nezavisnost. List navodi i da "kritičari Ustava kažu da dokument neće dovoljno unaprediti zemlju ka punoj demokratiji".
Uprkos velikoj pažnji koju je privukla odredba o Kosovu, "dokument nije uspeo da uzbudi stanovništvo", već je "glasanje tokom vikenda teklo tako sporo da je delovalo kao da Ustav neće dobiti neophodne glasove, što bi bilo velika bruka za vladu", navodi list. Njujorški dnevnik još ocenjuje da su mnoge reformske snage podržale Ustav "uprkos njegovim manama, jer su želeli da Srbima jasno stave do znanja da rade sve što je u njihovoj moći da zadrže pokrajinu". "Reformisti su strahovali da bi odluka UN stvorila nezadovoljstvo koje bi moglo ići u prilog Srpske radikalne stranke", piše "Njujork tajms" i dodaje da je dogovoreno da se na nacrtu Ustava radi brzo kako bi mogao biti donet pre odluke UN.
U vezi s kosovskim pregovorima, "Njujork tajms" piše da se očekuje da će "Savet bezbednosti UN u narednih nekoliko meseci nametnuti rešenje koje će Kosovu omogućiti da traži nezavisnost". "Iako je veći deo Ustava bio na meti žestokih kritika zbog kontradiktornosti u određenim delovima i davanja prevelikih ovlašćenja vladi, skoro da nije bilo javne debate oko njegovog sadržaja", podseća list.
"Vašington post" danas prenosi tekst agencije Asošijeted pres u kome se ističe da je Srbija potvrdila Ustav u kome se ponavlja tvrdnja o srpskom suverenitetu nad separatističkom pokrajinom Kosovo. "Referendum su snažno osudili etnički Albanci, koji već dugo bojkotuju svako glasanje koje organizuju Srbi", podseća se u izveštaju. Strane diplomate su, kako se dodaje, upozorile da samo međunarodni pregovaraci mogu doneti odluku o budućnosti Kosova, ali da političari u Beogradu smatraju da će usvajanje novog Ustava ojačati njihovu poziciju u tim pregovorima. Navodi se da se potreba za novim Ustavom pojavila posle osamostaljivanja Crne Gore, ali da je u središtu pažnje bila preambula čiji je cilj sprečavanje mogućeg otcepljenja Kosova. "Ključna odredba proglašava Kosovo za 'sastavni deo Srbije', uprkos pregovorima pod okriljem UN kojim se utvrđuje budući status pokrajine", ocenjuje se u tekstu.
* * * * *
Donošenje novog Ustava Srbije teško da će uticati na sudbinu Kosova, ocenjuje u ponedeljak moskovska štampa, navodeći da je srpska vlada insistirala na Ustavu i zbog sopstvene pozicije.
Dnevnik "Komersant" piše da je glavni razlog užurbanosti srpskih vlasti u donošenju Ustava mogućnost da rešenje za Kosovo bude nametnuto, i da ta pokrajina dobije nezavisnost. "Komersant" piše da je "forsiranje" procesa donošenja Ustava Vladi premijera Vojislava Koštunice potrebno i radi sopstvene političke budućnosti, jer su sva njegova ključna obećanja ostala neispunjena. "Obezbeđujući donošenje novog Ustava, Koštunica može da kaže biračima: sačuvao sam za vas Kosovo, večno upisavši ga u Ustav Srbije. Nije važno što status Kosova potom može biti sasvim drugačiji, nego taj koji je upisan u Ustav", ocenjuje list.
Dnevnik takođe navodi da Beograd glavne nade u pregovorima o Kosovu polaže u Rusiju. "Rusija zaista pokazuje veliko razumevanje za srpsku poziciju o Kosovu, veće nego Zapad, ali to još ne znači da ona hoće i može da obezbedi Beogradu potrebno rešenje", dodaje "Komersant". List piše da je Rusija više puta preporučivala rukovodstvu Srbije da u pregovorima zauzme mekšu poziciju, jer bi i Moskvi tada bilo lakše da je brani, i dodaje da do sada Beograd nije baš mnogo slušao te preporuke. "Komersant" takođe piše da "Moskva teško da je spremna da krene u ozbiljan konflikt s međunarodnom zajednicom radi Srbije i Kosova" i navodi da ona, po pravilu, mada i sa ogradama, podržava poziciju ostalih članica Kontakt grupe.
U odvojenom komentaru, "Komersant" piše da je pitanje Kosova faktički već rešeno, i da je "intriga" samo u tome koju će cenu Srbija platiti za priznanje ili nepriznanje nove realnosti. Srbija mnogo očekuje od Zapada, a glavno je "otpisivanje srpskog duga, investicije i ublažavanje viznog režima. U slučaju konstruktivne pozicije, Srbija može da očekuje povoljan odnos i EU i SAD ka njenim željama", piše list. "Komersant" ocenjuje da Srbija, u slučaju odbacivanja kosovske realnosti, Kosovo neće vratiti u svoje krilo, ali će pogoršati život i sebi i građanima, a za Zapad će preći "u kategoriju zemalja otpadnica", sa svim posledicama.
"Vreme Novosti" piše da Beograd računa da rezultate referenduma iskoristi u trgovini sa Zapadom, koji "žuri da da Kosovu nezavisnost". List, međutim, navodi da je "praktično nemoguće zadržati Kosovo u sastavu Srbije, ali da bi Beograd, prihvatanjem Ustava, mogao da trguje u podeli Kosova na veliki albanski i mali srpski deo na severu pokrajine". List ocenjuje da su referendum bojkotovali ne samo Albanci koji maštaju o nezavisnosti, već i sami Srbi, ispoljavajući potpunu pasivnost.
Izvor: Beta
