Politički predstavnici kosovskih Srba kažu da bi najbolje rešenje statusa Kosova bilo ono do kojeg bi se doslo kompromisom Prištine i Beograda a koje bi srpskoj zajednici garantovalo sva prava. Zvaničnik “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” Dragiša Krstović ističe da se, zbog različitih stavova Prištine i Beograda, statusno rešenje može biti nametnuto:
“Mogu da kažem da bi bilo dobro da Beograd i Priština nađu kompomisno rešenje, mada je očigledno da je do takvog rešenja nemoguće doći s obzirom da su pozicije Prištine i Beograda potpuno različite. Mislim da će se to rešenje statusa Kosova nametnuti od Saveta bezbednost UN i Kontakt-grupe. S druge strane, moguće je neko treće rešenje, u smislu da se donese neka nova rezolucija da se pitanje statusa ne reši i da se suverenitet Srbije ne pominje u toj novoj rezoluciji, a da onda pojedinačne zemlje počinju da priznaju nezavisni status Kosova i da taj status bude rešen i na taj način.”
Jedan od lidera Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković izjavila je da se kosovski Srbi zalažu za status koji ne krsi međunarodno pravo i donosi stabilnosti regiona. Trajković je izjavila da je nezavisnost neprihvatljiva, ali i dodala da se razlike Srba i Albanaca mogu prevazići evropskom integracijom:
“Sve ono što ima u nazivu svakako jeste nešto neprihvatljivo i mislim da međunarodna zajednica to odlično zna, kao što i albanski narod sve ono što ne podrazumeva nezavisnost ima jedna neprijatan i nelagodan osećaj. U tom kontekstu, ja mislim da put prema Evropskoj uniji i stvaranje političkog bloka lidera Albanaca i Srba koji bi svi zajedno radili na implementaciji standarda EU je nešto što bi bilo za dobrobit i jedne i druge zajednice.”
Pregovarački proces koji vode Ujedinjene nacije ima za cilj da se rešavanjem pitanja koja se tiču lokalne samouprave zaštite verskog nasleđa ili prava manjina, omogući život srpske zajednice posle statusa. Ali koliko opcija uslovna nezavisnost, koja se često spominje u međunarodnim krugovima, može uticati na pitanje ostanka Srba? Dragiša Krstović kaže da ne zna da li će Srbi prihvatiti eventualnu nezavisnost:
“Ja ne znam da li će kosovski Srbi to deklarativno prihvatiti, ali, zavisno od toga kakav će taj nezavisni status biti, mislim da bi kosovski Srbi trebalo da prihvate da ostanu da žive tu jer se nadam i očekujem da će međunarodna zajednica dati garancije za njihova manjinska i ljudska prava, za njihovu bezbednost i slobodu kretanja.”
Prema rečima Rade Trajković, najveća odgovornost, bez obzira na status, leži na kosovskim političarima:
“Na samom Kosovu je prioritet ono što će doneti dobra i Srbima i Albancima i svim ostalim zajednicma a mislim da to možemo dobiti samo ukoliko imamo institucije koje će funkcinisati u smislu pružanja institucionalne zaštite svim ljudima.”
Trajković ističe Beograd i Priština moraju zajedno raditi na primenjivanju evropskih standarda i stvaranju uslova za put prema Evropskoj uniji.
“Mogu da kažem da bi bilo dobro da Beograd i Priština nađu kompomisno rešenje, mada je očigledno da je do takvog rešenja nemoguće doći s obzirom da su pozicije Prištine i Beograda potpuno različite. Mislim da će se to rešenje statusa Kosova nametnuti od Saveta bezbednost UN i Kontakt-grupe. S druge strane, moguće je neko treće rešenje, u smislu da se donese neka nova rezolucija da se pitanje statusa ne reši i da se suverenitet Srbije ne pominje u toj novoj rezoluciji, a da onda pojedinačne zemlje počinju da priznaju nezavisni status Kosova i da taj status bude rešen i na taj način.”
Jedan od lidera Srpskog nacionalnog veća Rada Trajković izjavila je da se kosovski Srbi zalažu za status koji ne krsi međunarodno pravo i donosi stabilnosti regiona. Trajković je izjavila da je nezavisnost neprihvatljiva, ali i dodala da se razlike Srba i Albanaca mogu prevazići evropskom integracijom:
“Sve ono što ima u nazivu svakako jeste nešto neprihvatljivo i mislim da međunarodna zajednica to odlično zna, kao što i albanski narod sve ono što ne podrazumeva nezavisnost ima jedna neprijatan i nelagodan osećaj. U tom kontekstu, ja mislim da put prema Evropskoj uniji i stvaranje političkog bloka lidera Albanaca i Srba koji bi svi zajedno radili na implementaciji standarda EU je nešto što bi bilo za dobrobit i jedne i druge zajednice.”
Pregovarački proces koji vode Ujedinjene nacije ima za cilj da se rešavanjem pitanja koja se tiču lokalne samouprave zaštite verskog nasleđa ili prava manjina, omogući život srpske zajednice posle statusa. Ali koliko opcija uslovna nezavisnost, koja se često spominje u međunarodnim krugovima, može uticati na pitanje ostanka Srba? Dragiša Krstović kaže da ne zna da li će Srbi prihvatiti eventualnu nezavisnost:
“Ja ne znam da li će kosovski Srbi to deklarativno prihvatiti, ali, zavisno od toga kakav će taj nezavisni status biti, mislim da bi kosovski Srbi trebalo da prihvate da ostanu da žive tu jer se nadam i očekujem da će međunarodna zajednica dati garancije za njihova manjinska i ljudska prava, za njihovu bezbednost i slobodu kretanja.”
Prema rečima Rade Trajković, najveća odgovornost, bez obzira na status, leži na kosovskim političarima:
“Na samom Kosovu je prioritet ono što će doneti dobra i Srbima i Albancima i svim ostalim zajednicma a mislim da to možemo dobiti samo ukoliko imamo institucije koje će funkcinisati u smislu pružanja institucionalne zaštite svim ljudima.”
Trajković ističe Beograd i Priština moraju zajedno raditi na primenjivanju evropskih standarda i stvaranju uslova za put prema Evropskoj uniji.
