U deklaraciji koju su potpisali predsednici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Srbije i Rumunije, insistira se na razvoju sposobnosti obaveštajnih službi, policije i pravosuđa da zajednički rade i razmenjuju sve informacije vezane za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala. U dokumentu se navodi da ove dve pojave predstavljaju globalnu bezbednosnu pretnju, kojoj su u velikoj meri izložene i države regiona. Zato su se obavezali da će proširivati normativne kapacitete svojih država da se uspešno suprotstave organizovanom kriminalu, ali i da će usaglašavati svoje zakone sa zakonima EU i uspostaviti sve neophodne veze sa odgovarajućim organima EU, kao i sa NATO-om.
Šefovi država su se obavezali i na uspostavljanje stalnog dijaloga na tu temu na nivou predsednika država ili vlada i dogovorili se da se jedanput godišnje organizuju sastanci ministara unutrašnjih poslova ili pravde, dok će se saradnja na nivou eksperata odvijati neprekidno. Povod za donošenje deklaracije je ocena da su balkanske zemlje, koje su u procesu konsolidacije regionalne stabilnosti, u velikoj meri izložene opasnostima organizovanog kriminala i terorizma. Samit u Karađorđevu bio je prilika da šefovi balkanskih država održe niz bilateralnih susreta čiji efekat će biti, prema očekivanjima, povoljniji nego što je to bio slučaj sa nekim ranijim razgovorima poput sastanka Milošević-Tuđman početkom devedesetih kada je po rečima nekih svedoka tih razgovora dogovarana podela Bosne. Jedno od novinarskih pitanja za predsednike Tadića, Mesića i Paravca bilo je kako danas vide tu simboliku Karađorđeva:
„Ja sam dao jedan praktičan doprinos još tokom večeri – zabranio sam upotrebu salveta i olovaka, jer salvete i olovke su u Karađorđevu bile jedno opasno oružje koje je destabilizovalo region u prošlosti.“
„Upravo ovaj naš današnji samit pokazuje da teritorij ne određuje ono što čini jedan imidž, nego ljudi. A upravo ovdje su se našli oni ljudi koji žele mir na ovom prostoru, koji žele da provedemo i uvedemo evropske standarde, da ispunimo uvjete koji se od nas očekuju. Evropa se udružuje. Nikakav više rat nije moguć na ovom prostoru. Zato smo danas ovdje i stvaramo vjerojatno novi imidž i ovome mjestu.“
„Ne trebamo gledati u prošlost, u nešto što je loše. Karađorđevo treba da postane jedno mjesto gdje ćemo se dogovarati upravo o ovim stvarima koje nas tište. Svaka pojedina zemlja ima problema sa terorizmom i organizovanim kriminalom i svaka zemlja pojedinačno pravi neke svoje planove. Međutim, terorizam i kriminal su vrlo brzi. Oni nemaju granica, nemaju nikakvih barijera i mi smo prisiljeni da se na ovakvim samitima dogovaramo kako da se odbranimo od tog najvećeg zla današnjice.“
Predsednik Srbije Boris Tadić je na konferenciji za novinare rekao da se Srbija protivi menjanju granica jer bi to dovelo do destabilizacije regiona. Takođe je napomenuo da se Kosovo u Ustavu Srbije nalazi od 1912. godine. Tadić je izjavio da će na svaki način i svom snagom raditi na hapšenju i izručenju svih optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine:
„Ako me pitate za neku vrstu dokaza, reći ću vam da vlada u kojoj je imala vodeću ulogu politička grupacija kojoj i sam pripada, s punom efikasnošću je sve te probleme i svoje obaveze rešavala do 2003. godine, odnosno do ubistva Zorana Đinđića. Znači to je taj kontinuitet i to je ta politička metodologija.“
Šefovi država su se obavezali i na uspostavljanje stalnog dijaloga na tu temu na nivou predsednika država ili vlada i dogovorili se da se jedanput godišnje organizuju sastanci ministara unutrašnjih poslova ili pravde, dok će se saradnja na nivou eksperata odvijati neprekidno. Povod za donošenje deklaracije je ocena da su balkanske zemlje, koje su u procesu konsolidacije regionalne stabilnosti, u velikoj meri izložene opasnostima organizovanog kriminala i terorizma. Samit u Karađorđevu bio je prilika da šefovi balkanskih država održe niz bilateralnih susreta čiji efekat će biti, prema očekivanjima, povoljniji nego što je to bio slučaj sa nekim ranijim razgovorima poput sastanka Milošević-Tuđman početkom devedesetih kada je po rečima nekih svedoka tih razgovora dogovarana podela Bosne. Jedno od novinarskih pitanja za predsednike Tadića, Mesića i Paravca bilo je kako danas vide tu simboliku Karađorđeva:
„Ja sam dao jedan praktičan doprinos još tokom večeri – zabranio sam upotrebu salveta i olovaka, jer salvete i olovke su u Karađorđevu bile jedno opasno oružje koje je destabilizovalo region u prošlosti.“
„Upravo ovaj naš današnji samit pokazuje da teritorij ne određuje ono što čini jedan imidž, nego ljudi. A upravo ovdje su se našli oni ljudi koji žele mir na ovom prostoru, koji žele da provedemo i uvedemo evropske standarde, da ispunimo uvjete koji se od nas očekuju. Evropa se udružuje. Nikakav više rat nije moguć na ovom prostoru. Zato smo danas ovdje i stvaramo vjerojatno novi imidž i ovome mjestu.“
„Ne trebamo gledati u prošlost, u nešto što je loše. Karađorđevo treba da postane jedno mjesto gdje ćemo se dogovarati upravo o ovim stvarima koje nas tište. Svaka pojedina zemlja ima problema sa terorizmom i organizovanim kriminalom i svaka zemlja pojedinačno pravi neke svoje planove. Međutim, terorizam i kriminal su vrlo brzi. Oni nemaju granica, nemaju nikakvih barijera i mi smo prisiljeni da se na ovakvim samitima dogovaramo kako da se odbranimo od tog najvećeg zla današnjice.“
Predsednik Srbije Boris Tadić je na konferenciji za novinare rekao da se Srbija protivi menjanju granica jer bi to dovelo do destabilizacije regiona. Takođe je napomenuo da se Kosovo u Ustavu Srbije nalazi od 1912. godine. Tadić je izjavio da će na svaki način i svom snagom raditi na hapšenju i izručenju svih optuženih pred Haškim tribunalom za ratne zločine:
„Ako me pitate za neku vrstu dokaza, reći ću vam da vlada u kojoj je imala vodeću ulogu politička grupacija kojoj i sam pripada, s punom efikasnošću je sve te probleme i svoje obaveze rešavala do 2003. godine, odnosno do ubistva Zorana Đinđića. Znači to je taj kontinuitet i to je ta politička metodologija.“
