Dvodnevni protesti u Kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici iz prvobitnih zahteva zatvorenika za amnestiju, pretvorili su se – da li slučajno ili ne – u međusobne optužbe ministra pravde i zatvorskih čuvara. U sve je umešana i politika, a sukob je počeo izjavom jednog od čuvara da su, nakratko, bili čak i oteti:
«Kap u prepunoj čaši je otmica naših kolega koji su bili na straži. Naprskali su suzavcem kancelarije stražara. O tome svi ćute. Direktor uprave i upravnik govore da se kod nas radilo o mirnom protestu osuđenih. Mi ovde uopšte nismo imali miran protest, već protest koji je bio agresivan.»
Na drugoj strani ministar pravde Zoran Stojković demantuje navode nekih mediji, koji su, pozivajući se na izjave stražara i zatvorenika, preneli različite tvrdnje o otmici jednog broja zaposlenih, što se –navodno – dogodilo 11. septembra ove godine:
«Priče o nekim hemijskim sredstvima koja su se ubacivala, o zarobljenim ljudima i slične stvari, potpuno su ne tačne. Ja sam to proverio i radi se o netačnim stvarima. Imajući u vidu šta se dešavalo, budite sigurni da je stanje potpuno mirno, bar što se tiče osoblja.»
Ministar Stojković, demantujući dakle ove tvrdnje, optužuje, ali ne imenuje političke partije, da su podstrekači pobune čuvara:
«Možemo mi da govorimo da li traže veće plate, da li traže manje plate, da li traže bolje uslove i slično. Ali to nema veze s onim što se juče desilo. Juče je to bilo direktno instruirano spolja, od nekih stranaka, a bogami i te neistine prenete – i to sinhronizovano – preko određenih medija. To ja sada ne mogu da vam kažem dok ne prikupim sve podatke.»
Po nekim izvorima, stražari su se pobunili zbog malih plata, a čule su se i vesti kako su u znak protesta, ključeve zatvora ostavili osuđenicima. Jedan od stražara u protestima, koji nije želeo da bude imenovan, odbacio je bilo kakvu povezanost sa bilo kojom političkom strankom:
«Stranke nas ne zanimaju, političari na ne zanimaju, apsolutno nijedan političar. Mi sa njima nemamo nikakve veze, oni nas ne zanimaju. Radimo svoj posao pošteno i korektno. Volimo Srbiju, ništa više.»
Pobune zatvorenika su česte i veoma sinhronizovane u svim većim zatvorima u Srbiji. Protesti zatvorskih čuvara, državnih činovnika, u strogo hijerehijski utvrđenim pravilima, nova je pojava, i stoga ne čudi što se olako i bez argumentacije kvalifikuju kao politička manipulicija:
„Svaki od nas stražara ima izuzetno loše mišljenje o političarima. Ja ih lično smatram nižom rasom ljudi – ljudima koji se bore za položaj i spremni su zbog tog interesa da urade bilo koje nedelo.“
«Kap u prepunoj čaši je otmica naših kolega koji su bili na straži. Naprskali su suzavcem kancelarije stražara. O tome svi ćute. Direktor uprave i upravnik govore da se kod nas radilo o mirnom protestu osuđenih. Mi ovde uopšte nismo imali miran protest, već protest koji je bio agresivan.»
Na drugoj strani ministar pravde Zoran Stojković demantuje navode nekih mediji, koji su, pozivajući se na izjave stražara i zatvorenika, preneli različite tvrdnje o otmici jednog broja zaposlenih, što se –navodno – dogodilo 11. septembra ove godine:
«Priče o nekim hemijskim sredstvima koja su se ubacivala, o zarobljenim ljudima i slične stvari, potpuno su ne tačne. Ja sam to proverio i radi se o netačnim stvarima. Imajući u vidu šta se dešavalo, budite sigurni da je stanje potpuno mirno, bar što se tiče osoblja.»
Ministar Stojković, demantujući dakle ove tvrdnje, optužuje, ali ne imenuje političke partije, da su podstrekači pobune čuvara:
«Možemo mi da govorimo da li traže veće plate, da li traže manje plate, da li traže bolje uslove i slično. Ali to nema veze s onim što se juče desilo. Juče je to bilo direktno instruirano spolja, od nekih stranaka, a bogami i te neistine prenete – i to sinhronizovano – preko određenih medija. To ja sada ne mogu da vam kažem dok ne prikupim sve podatke.»
Po nekim izvorima, stražari su se pobunili zbog malih plata, a čule su se i vesti kako su u znak protesta, ključeve zatvora ostavili osuđenicima. Jedan od stražara u protestima, koji nije želeo da bude imenovan, odbacio je bilo kakvu povezanost sa bilo kojom političkom strankom:
«Stranke nas ne zanimaju, političari na ne zanimaju, apsolutno nijedan političar. Mi sa njima nemamo nikakve veze, oni nas ne zanimaju. Radimo svoj posao pošteno i korektno. Volimo Srbiju, ništa više.»
Pobune zatvorenika su česte i veoma sinhronizovane u svim većim zatvorima u Srbiji. Protesti zatvorskih čuvara, državnih činovnika, u strogo hijerehijski utvrđenim pravilima, nova je pojava, i stoga ne čudi što se olako i bez argumentacije kvalifikuju kao politička manipulicija:
„Svaki od nas stražara ima izuzetno loše mišljenje o političarima. Ja ih lično smatram nižom rasom ljudi – ljudima koji se bore za položaj i spremni su zbog tog interesa da urade bilo koje nedelo.“
