Predsednik Sejdiu je to izjavio na početku rasprave koju je organizovao Projekat za etničke odnose iz Vašingtona. Razgovara se o albansko-srpskim odnosima, a čestvuju lideri institucija, albanske i srpske zajednice i međunarodnih organizacija. Sejdiu je istakao potrebu da se sve zajednice, posebno kosovski Srbi, uključe u rad institucija, dok institucije imaju za zadatak da grade demokratsko društvo sa dobrim i postojanim međunacionalnim odnosima:
“Težina ovog projekta se vezuje takođe i sa potrebom da u jednom zdravom društvu izgrađenom na osnovu postojanih odnosa, koji je čine, imamo ostvarivanje naših najznačajnijih obaveza u procesu evroatlanskih integracija, kao i druge zemlje Jugoistočne Evrope.”
Institucije Kosova, prema njemu, imaju svoj projekat napretka u procesima koji su u toku, ne samo u fazi utvrđivanja statusa, već će se istovremeno angažovati za potpunu integraciju svih građana u kosovsko društvo:
“Mi se zalažemo da se svaka nacionalnost i građanin osećaju ravnopravnim i značajnim u opštem projektu demokratizacije na Kosovu.”
Sejdiu je istakao da je delegacija Kosova u razgovorima o statusu, koji se odvijaju u Beču, učinila dosta da i manjine nađu svoje mesto u dokumentima o decentrralizaciji, kulturnom nasleđu, ali i njihovim pravima kao građani Kosova:
“Verujem da upravo ovaj sadržaj dokumenta koji se odnosi na reformu lokalne uprave i koji se povezuju sa posebnim aspektima i u pitanjima neposredne i brze integracije i srpske zajednice, su u saglasnosti sa najnaprednijim međunarodnim standardima.»
U raspravi o albansko-srpskim odnosima, koja je u toku i održava se iza zatvorenih vrata, učestvuju i šef UNMIK-a Joakim Riker, predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači, predsednik ORE Veton Suroi, kao i Oliver Ivanović, lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju i Rada Trajkovich iz SNV. Inače, Projekat za etničke odnose od 1999. godine redovno organizuje tematske rasprave o albansko-srpskim odnosima, koji su se uglavnom održavali u Švajcarskoj i u Prištini.
“Težina ovog projekta se vezuje takođe i sa potrebom da u jednom zdravom društvu izgrađenom na osnovu postojanih odnosa, koji je čine, imamo ostvarivanje naših najznačajnijih obaveza u procesu evroatlanskih integracija, kao i druge zemlje Jugoistočne Evrope.”
Institucije Kosova, prema njemu, imaju svoj projekat napretka u procesima koji su u toku, ne samo u fazi utvrđivanja statusa, već će se istovremeno angažovati za potpunu integraciju svih građana u kosovsko društvo:
“Mi se zalažemo da se svaka nacionalnost i građanin osećaju ravnopravnim i značajnim u opštem projektu demokratizacije na Kosovu.”
Sejdiu je istakao da je delegacija Kosova u razgovorima o statusu, koji se odvijaju u Beču, učinila dosta da i manjine nađu svoje mesto u dokumentima o decentrralizaciji, kulturnom nasleđu, ali i njihovim pravima kao građani Kosova:
“Verujem da upravo ovaj sadržaj dokumenta koji se odnosi na reformu lokalne uprave i koji se povezuju sa posebnim aspektima i u pitanjima neposredne i brze integracije i srpske zajednice, su u saglasnosti sa najnaprednijim međunarodnim standardima.»
U raspravi o albansko-srpskim odnosima, koja je u toku i održava se iza zatvorenih vrata, učestvuju i šef UNMIK-a Joakim Riker, predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači, predsednik ORE Veton Suroi, kao i Oliver Ivanović, lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju i Rada Trajkovich iz SNV. Inače, Projekat za etničke odnose od 1999. godine redovno organizuje tematske rasprave o albansko-srpskim odnosima, koji su se uglavnom održavali u Švajcarskoj i u Prištini.
