Miloš TEODOROVIC, Anamari REPIC
Ocena Joahima Rikera je čudna jer nije realna i upravo proizilazi iz onoga što je pre više od godinu dana zacrtano – da rešenje statusa Kosova mora biti pronađeno do kraja 2006. godine. U izjavi za Radio Slobodna Evropa to navodi član srpskog pregovaračkog tima i savetnik premijera Koštunice Slobodan Samardžić:„Pominjanje nekakvog nereda ili tenzija i tako dalje jeste zapravo glasnogovorništvo albanskih pretnji i veoma je čudno da specijalni predstavnik to čini u Savetu bezbednosti. Njihov stari argument je – ako nam ne date nezavisnost, mi ćemo napraviti gužvu na Kosovu. To je krajnje neprincipijelno i mislim da ti međunarodni predstavnici zaista srljaju u jednu iracionalnu situaciju. Niko ne razmišlja o posledicama onoga što govori. To je prosto jedna neviđena inercija, gde se razlog i razum uopšte ne koriste.“
Pregovori koji su do sada vođeni samo su privid, a iza predloga da se status što pre reši krije se namera međunarodnih faktora da pomognu Kosovu u sticanju nezavisnosti, uveren je socijalista, partije uz čiju podršku opstaje vlada Vojislava Koštunice, Žarko Obradović. Stoga, nijedna inicijativa iz Srbije, pa ni poslednja odluka Skupštine po kojoj se Kosovo u Ustav ugrađuje kao deo Srbije sa suštinskom autonomijom, ne nailazi na odjek:
„Očigledno međunarodna zajednica to želi da reši na prek način. Onaj kredibilitet koji su Albanci imali devedesetih godina, sam čin agresije i navodna ugroženost ljudskih prava, potpuno je pao u drugi plan. To više niko živ ni ne pominje. Zato se međunarodna zajednica žuri da im, kažem, na prek način i brzo pomognu da dođu do nezavisnog Kosova.“
Član Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da poslednja sednica Saveta bezbednosti nije donela ništa novo:
„To se pre svega odnosi na gospodina Rikera koji očigledno ne želi da razume da je deo njegove odgovornosti i bezbednost na Kosovu. Dakle, argument da je stanje u albanskoj zajednici vrlo rovito nije nikakav argument. Međutim, s tog stanovišta će sledeća sednica Saveta bezbednosti biti mnogo značajnija. Tu će se odmeriti raspored i unutar Kontakt grupe. Ali za sada se ože pre reći da neće biti rešenja političkog statusa i nove rezolucije do kraja ove godine.“
Rikerov stav dobio je i malobrojne pozitivne ocene u Srbiji. Izabela Kisić iz Kancelarije Helsinškog odbora, poznavalac kosovskih prilika, sigurna je da bi rešavanje statusa pogodovalo obema stranama:
„Kosovsko društvo je jedno jako dinamično društvo. To je jedno vrlo mlado društvo gde je prosečna starost 27 godina, što je jedan izuzetno veliki ekonomski resurs i potencijal. Mislim da je u tom smislu za Srbiju vrlo značajno da, znači, u tom stanovništvu ima saradnika i partnera. To je takođe važno i za kosovske Srbe. To rešavanje statusa Kosova podrazumeva i pitanje rešavanja statusa manjina.“
Premijerov savetnik Slobodan Samardžić zaključuje da su i unutar Saveta bezbednosti, baš kao i u slučaju Kontakt grupe, očigledne razlike u odnosu na tempo rešavanja kosovskog čvora, te da se zbog toga ne može reći kada će proces biti okončan:
„Neko kome se žuri pokušava da izvrši jedan pritisak pre svega na Srbiju i Srbe na Kosovu i Metohiji da popuste, pa da bi onda preko toga pokazali svojim kolegama ili u Savetu bezbednosti ili u Kontakt grupi da Srbija nije spremna da brani Kosovo. Ja to vidim samo na taj način.“
Samardžić je u utorak upozorio javnost na mogućnost novih pritisaka na Srbiju iz sveta, a u cilju stvaranja kosovske države. Međutim, od početka pregovaračkog procesa, Srbija ne popušta u stavu da Kosovo mora ostati njen deo.
* * * * *
Institucije Kosova su pozdravile izlaganje šefa UNMIK-a Joakima Rikera o stanju na Kosovu na sednici Saveta bezbednosti. Savetnik predsednika Skupštine Kosova Skender Durmisi ocenjuje da je na sednici Saveta ucinjen veliki korak napred ka rešavanju statusa Kosova:
“Sednica Saveta bezbednosti je donela optimizam, uverenje da će se naći pravo rešenje za Kosovo i pokazana je manja razlika među članicama nego prošli put.”
Institucije Kosova su poseban akcenat stavile na pozitivnu ocenu ispunjenja standarda. Uljipjana Ljama, portparol kosovske Vlade, kaže da su učesnici sednice Saveta bezbednosti UN mogli da se uvere da su institucije Kosova u poslednjih sedam godina dosledne u nameri da izgrade demokratsko društvo u nezavisnom Kosovu:
“Vlada je angažovana na izgradnji pravne, demokratske i funkcionalne države. Postignut je suštinski napredak u standardima, zato verujemo da će učesnici sednice Saveta bezbednosti imati volju da to prihvate, ali i da su uvideli da je nezavisnost Kosova faktor stabilnosti u regionu.”
Predstavnica kosovskih Srba Rada Trajković istakla je da je na sednici Saveta bezbednosti izražena zabrinutost za budućnost kosovskih Srba, koji sedam godina žive u teškim uslovima:
“Nažalost, kosovske institucije nemaju demokratskog potencijala da nose neki vid samouprave ili neki stepen samostalnosti, koji će svakako buduci status nositi sa sobom. Po onome što se čulo gotovo od svih predstavnika, to je ipak objektivna briga za Srbe na Kosovu i to je nešto što mi daje nadu da će se naći, ono što kažu, rešenje da budućnost na Kosovu bude budućnost normalnog života za sve ljude.”
Posebno važno pitanje koje je postavljeno na sednici Saveta je rok za rešenje statusa. I dok je šef UNMIK-a Joakim Riker ocenio da bi odlaganje donošenja rešenja budućeg statusa Kosova moglo da doprinese daljim tenzijama, šefica Koordinacionog centra za Kosovo Sanda Rašković-Ivić usprotivila se postavljanju rokova, a takođe i ruski ambasador u UN Vitalij Curkin izjavio je da bi bilo kontraproduktivno postavljati vremenske okvire. Ipak, generalno se mogao čuti stav da se rešenje za status treba definisati do kraja ove godine. Skender Durmisi ističe važnost takvog stava:
“Posebno pozdravljamo što je na sednici dominiralo mišljenje da se rešenje treba naći do kraja ove godine i da ono treba da reflektuje volju većine na Kosovu.”
Prema rečima Ljame, upravo nejasnoća oko budućnosti donosi nestabilnost:
“Stanovnici ovog područja, kako većina tako i manjinske zajednice imaju potpuno pravo da znaju kome pripadaju, kakva će biti njihova država i kako će da grade svoju budućnost.”
Rada Trajković kaže da je Kontakt grupa, koja uključuje i Rusiju, ta koja će proceniti kada je vreme da se reši status:
“Amerika i Rusija kao dve najsnažnije globalno naći će dogovor oko nečega što je budućnost statusa Kosova.”
Početkom naredne sedmice glavni međunarodni pregovarač Marti Ahtisari će Savetu bezbednosti UN podneti izveštaj o dosadašnjem toku pregovaračkog procesa. Očekuje se da posle Ahtisarijevog izveštavanja počne nova faza pregovaračkog procesa.
