Trideset miliona i osamsto hiljada evra, prema planu vlade, trebalo bi da bude investirano u obrazovanje, zdravstvo, drumsku infrastrukturu, kao i za celokupan ekonomski razvoj regiona. Novac je takođe namenjen, kako je objasnila predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, za izgradnju stanova, zajedno sa sredstvima za povratak interno raseljenih ljudi:
„Za Vladu Republike Srbije je pokrajina jedno od veoma značajnih pitanja. Mogu da vam kažem da kao neko ko veoma često boravi na Kosovu i Metohiji shvatam koliko je važno da se svaki dinar uloži, jer su ljudi u potrebi za svim i svačim. Trideset miliona i osamsto hiljada evra jeste pristojan novac, koji će sigurno jako mnogo učiniti za ostanak i opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji, a naravno i motivisati, uz sve ove političke stvari, pre svega u pregovorima, decentalizaciju i ostalo, motivisati i povratak interno raseljenih na Kosovu i Metohiji.“
Komentaršući ovu odluku Vlade, Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, kaže da je to dobar, ali zakasneo potez. Janjić smatra da je bilo neophodno još mnogo ranije napraviti ozbiljnu ekonomsku
strategiju prema Kosovu:
„Prvi problem je što je to ad hoc odluka. Nije konstituisano i jedno telo kakvo je trebalo da bude Fond za Kosovo i Metohiju, koje bi upravljalo jednom dugoročnijom strategijom. Drugi je problem što se iz te odluke ipak vidi da ne postoji plan, već da je to samo jedan od koraka. I naravno, treći problem su dosadašnja iskustva.“
Osvrćući se na mogućnost protivljenja albanske strane takvoj odluci u trenutku kada se vode pregovori o statusu pokrajine, Janjić smatra da tu neće biti posebnog spora, jer, kako kaže, i do sada je Srbija popravljala sve puteve na severu. Spor je jedino u tome, kaže on, da li je Srbija jedina koja je pozvana da to finansira:
„I do sada je tu bio jedan dupli politički standard. S jedne strane se tvrdilo da se neće međunarodne pare, a uzimane su. Tako da se dešavalo da za isti projekt, na primer put od 25 km, pojavi kao finansiran od US Aid-a i od Koordinacionog centra. To je ono što treba izbeći. Ja lično mislim da kad bi se ovaj program radio po pravilima, uz poštovanje zakona i osnovnog morala, više bi učvrstio prvo srpsku zajednicu na Kosovu i drugo veze sa Albancima, nego što bi ih razgradio.“
U političkoj javnosti Srbije ima i onih koji smatraju da je odluka Vlade pogrešan politički potez. Nenad Prokić, Liberalno demokratska partija:
„To je finansiranje pogrešne politike. Tako je to radio i Milošević. Srbima na Kosovu se mora pomoći, ali pravi korak je definisanje realne politike koja bi bila neki preduslov za normalizaciju njihovog života sa susedima i jedne mogućnosti da na taj način ostvari bolju budućnost, u odnosu na definisanje jednog realnog statusa koji može da se dobije u međunarodnim pregovorima, a ne na osnovu jedne maksimalne politike koja ne uvažava nedavnu i blisku prošlost i onu nešto dalju.“
* * * * *
Vlada Kosova je odbacila i ocenila kao neprihvatljiv plan Vlade Srbije o invesiticijama u srpskim sredinama na Kosovu. Ocenjeno je da je to još jedan od načina da se manipuliše kosovskim Srbima radi dobijanja političkih poena. S druge strane za kosovske Srbe svaka novčana pomoć Vlade Srbije znači poboljšanje životih uslova.
Investicioni plan za Kosovo Vlade Srbije je neprihvatljiv za Vladu Kosova, kaže portparol Vlade Uljpijana Ljama. Prema njenim rečima, srpski plan o investicijama na Kosovu pokazuje koliko je Vlada Srbije daleko od realnosti:
“Ne može biti dupliranja uloga i funkcionisanja države i zato se takav projekat ne može prihvatiti. Uvek ima mesta za privatne investicije ali ne i za projekte kojima je cilj da pokažu snagu jedne države ili da manipulišu zbog političkih ciljeva.”
Vlada Srbije usvojila je Nacionalni investicioni plan za Kosovo, za koji je iz budžeta izdvojila 30,8 miliona evra. Taj novac je namenjen za ekonomski razvoj, drumsku infrastrukturu, izgradnju stanova i obrazovanje u sredinama u kojima žive Srbi. Predstavnici kosovskih Srba očekuju da novčana pomoć Vlade Srbije pomogne da Srbi ostanu na Kosovu i da se podstakne povratak raseljenih lica. Ranđel Nojkić, lider kosovskih Srba, kaže da najavljena pomoć Srbima puno znači:
“Ukoliko sredstva budu namenski i na pravi način utrošena to će značiti veoma mnogo za Srbe. Ako se to tako bude namenilo a mislim da bi to tako trebalo i da bude to će značiti jedan podstrek da Srbi ostanu na ovim prostorima i da Republika Srbija, odnosno vlasti u Beogradu, ozbiljno razmišljanju i brinu se o Srbima na Kosovu.”
Stručnjak za ekonomiju Safet Gerdzaliu ne veruje da se Vlada u Beogradu stvarno brine za Srbe, već da jedan takav plan ima provokativni karakter:
“Imajući u vidu ekonomsku situaciju u Srbiji može se reči da se radi o političkoj farsi i da tu neće doći do konkretne realizacije.”
Ali Srbi očekuju da takva pomoć unapredi ekonomsko stanje. Nojkić kaže da se sva novčana sredstva moraju ravnomerno raspodeliti i da se ne smeju zaboraviti najugroženija mesta:
“Pre svega zato sto je saobraćajna infrastruktura u srpskim sredinama veoma loša i ono što je posebno važno da bi ta sredstva trebala da budu ravnomerno raspoređena s obzirom na broj stavnovništva, broj Srba na ovim prostorima i da ta sredstva budu više dodeljena centralnom Kosovu, Siriničkoj župi i Kosovskom pomoravlju i u sredinama severno od Ibra.”
Međutim, Safet Grdžaliu upozorava da Beograd nastavlja da minupuliše kosovskim Srbima:
“Jedan takav potez ima više politički nego ekonomski karakter. Srbija želi da bude prisutna na Kosovu i da manipuliše Srbima zbog političkih poena. Radi se više o marketingu nego o realnosti.”
Institucije koje funkcionišu u srpskim sredinama, u oblasti zdravstva, školstva, administracije, a koje finansira srpska Vlada, UNMIK i Vlada Kosova smatraju paralelnim strukturama. Međunarodna administracija poziva na raspuštanje takvih struktura i njihovu integraciju u kosovski sistem. Ali za sada takvi pozivi nisu imali uspeha.
„Za Vladu Republike Srbije je pokrajina jedno od veoma značajnih pitanja. Mogu da vam kažem da kao neko ko veoma često boravi na Kosovu i Metohiji shvatam koliko je važno da se svaki dinar uloži, jer su ljudi u potrebi za svim i svačim. Trideset miliona i osamsto hiljada evra jeste pristojan novac, koji će sigurno jako mnogo učiniti za ostanak i opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji, a naravno i motivisati, uz sve ove političke stvari, pre svega u pregovorima, decentalizaciju i ostalo, motivisati i povratak interno raseljenih na Kosovu i Metohiji.“
Komentaršući ovu odluku Vlade, Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, kaže da je to dobar, ali zakasneo potez. Janjić smatra da je bilo neophodno još mnogo ranije napraviti ozbiljnu ekonomsku
strategiju prema Kosovu:
„Prvi problem je što je to ad hoc odluka. Nije konstituisano i jedno telo kakvo je trebalo da bude Fond za Kosovo i Metohiju, koje bi upravljalo jednom dugoročnijom strategijom. Drugi je problem što se iz te odluke ipak vidi da ne postoji plan, već da je to samo jedan od koraka. I naravno, treći problem su dosadašnja iskustva.“
Osvrćući se na mogućnost protivljenja albanske strane takvoj odluci u trenutku kada se vode pregovori o statusu pokrajine, Janjić smatra da tu neće biti posebnog spora, jer, kako kaže, i do sada je Srbija popravljala sve puteve na severu. Spor je jedino u tome, kaže on, da li je Srbija jedina koja je pozvana da to finansira:
„I do sada je tu bio jedan dupli politički standard. S jedne strane se tvrdilo da se neće međunarodne pare, a uzimane su. Tako da se dešavalo da za isti projekt, na primer put od 25 km, pojavi kao finansiran od US Aid-a i od Koordinacionog centra. To je ono što treba izbeći. Ja lično mislim da kad bi se ovaj program radio po pravilima, uz poštovanje zakona i osnovnog morala, više bi učvrstio prvo srpsku zajednicu na Kosovu i drugo veze sa Albancima, nego što bi ih razgradio.“
U političkoj javnosti Srbije ima i onih koji smatraju da je odluka Vlade pogrešan politički potez. Nenad Prokić, Liberalno demokratska partija:
„To je finansiranje pogrešne politike. Tako je to radio i Milošević. Srbima na Kosovu se mora pomoći, ali pravi korak je definisanje realne politike koja bi bila neki preduslov za normalizaciju njihovog života sa susedima i jedne mogućnosti da na taj način ostvari bolju budućnost, u odnosu na definisanje jednog realnog statusa koji može da se dobije u međunarodnim pregovorima, a ne na osnovu jedne maksimalne politike koja ne uvažava nedavnu i blisku prošlost i onu nešto dalju.“
* * * * *
Vlada Kosova je odbacila i ocenila kao neprihvatljiv plan Vlade Srbije o invesiticijama u srpskim sredinama na Kosovu. Ocenjeno je da je to još jedan od načina da se manipuliše kosovskim Srbima radi dobijanja političkih poena. S druge strane za kosovske Srbe svaka novčana pomoć Vlade Srbije znači poboljšanje životih uslova.
Investicioni plan za Kosovo Vlade Srbije je neprihvatljiv za Vladu Kosova, kaže portparol Vlade Uljpijana Ljama. Prema njenim rečima, srpski plan o investicijama na Kosovu pokazuje koliko je Vlada Srbije daleko od realnosti:
“Ne može biti dupliranja uloga i funkcionisanja države i zato se takav projekat ne može prihvatiti. Uvek ima mesta za privatne investicije ali ne i za projekte kojima je cilj da pokažu snagu jedne države ili da manipulišu zbog političkih ciljeva.”
Vlada Srbije usvojila je Nacionalni investicioni plan za Kosovo, za koji je iz budžeta izdvojila 30,8 miliona evra. Taj novac je namenjen za ekonomski razvoj, drumsku infrastrukturu, izgradnju stanova i obrazovanje u sredinama u kojima žive Srbi. Predstavnici kosovskih Srba očekuju da novčana pomoć Vlade Srbije pomogne da Srbi ostanu na Kosovu i da se podstakne povratak raseljenih lica. Ranđel Nojkić, lider kosovskih Srba, kaže da najavljena pomoć Srbima puno znači:
“Ukoliko sredstva budu namenski i na pravi način utrošena to će značiti veoma mnogo za Srbe. Ako se to tako bude namenilo a mislim da bi to tako trebalo i da bude to će značiti jedan podstrek da Srbi ostanu na ovim prostorima i da Republika Srbija, odnosno vlasti u Beogradu, ozbiljno razmišljanju i brinu se o Srbima na Kosovu.”
Stručnjak za ekonomiju Safet Gerdzaliu ne veruje da se Vlada u Beogradu stvarno brine za Srbe, već da jedan takav plan ima provokativni karakter:
“Imajući u vidu ekonomsku situaciju u Srbiji može se reči da se radi o političkoj farsi i da tu neće doći do konkretne realizacije.”
Ali Srbi očekuju da takva pomoć unapredi ekonomsko stanje. Nojkić kaže da se sva novčana sredstva moraju ravnomerno raspodeliti i da se ne smeju zaboraviti najugroženija mesta:
“Pre svega zato sto je saobraćajna infrastruktura u srpskim sredinama veoma loša i ono što je posebno važno da bi ta sredstva trebala da budu ravnomerno raspoređena s obzirom na broj stavnovništva, broj Srba na ovim prostorima i da ta sredstva budu više dodeljena centralnom Kosovu, Siriničkoj župi i Kosovskom pomoravlju i u sredinama severno od Ibra.”
Međutim, Safet Grdžaliu upozorava da Beograd nastavlja da minupuliše kosovskim Srbima:
“Jedan takav potez ima više politički nego ekonomski karakter. Srbija želi da bude prisutna na Kosovu i da manipuliše Srbima zbog političkih poena. Radi se više o marketingu nego o realnosti.”
Institucije koje funkcionišu u srpskim sredinama, u oblasti zdravstva, školstva, administracije, a koje finansira srpska Vlada, UNMIK i Vlada Kosova smatraju paralelnim strukturama. Međunarodna administracija poziva na raspuštanje takvih struktura i njihovu integraciju u kosovski sistem. Ali za sada takvi pozivi nisu imali uspeha.
