Sadam Husein odbio je na početku suđenja da se izjasni o navodima optužnice, kao i zahtev predsedavajućeg sudskog veća Abdallaha al-Amerija da se identifikuje:
"Vi sedite ovde u ime okupatora, a ne Iraka. Neću vam reći svoje ime, jer je ono poznato Iračanima i celom svetu. Sadam Husein al-Majid, predsednik Republike Irak i vrhovni komandant oruzanih snaga."
Husein je iste ocene već izneo u procesu koj se protiv njega vodi za ubistvo 148 šiita u mestu Dudžail 1982. godine. Na pitanje da li se oseća krivim, Sadam Husein je odbio da odgovori. Sudija je tada kazao da se ovakva odluka može smatrati za nepriznavanje krivice. Sadama Huseina i još šestoricu bivših vojnih komandanta optužnica tereti za zločine počinjene tokom operacije "anfal" 1988. tokom koje je ubijeno ili raseljeno na desetine hiljada Kurda na severu Iraka i srušeno na hiljade njihovih sela. Husein je prema optužnici naredio ubistva, a njegov rodjak, general Ali Hasan al Madžid, poznatiji kao "Hemijski Ali", da je komandovao akcijom. Glavni tužilac Džafar al-Musavi rekao je danas da je ovaj zločin jedinstven u svakom pogledu:
"Reč je o genocidu bez presedana u modernoj istoriji koji je šokirao čovečanstvo, imajući u vidu njegove razmere, koliko su žrtve bile stare, kao i način na koji su ubijene."
Operacija Anfal trajala je od februara do septembra 1988. i izvedena je odmah nakon okončanja iračko-iranskog rata. Režim u Bagdadu je želeo da saseče otpor Kurda, koji su čak uspevali da potisnu iz planisnkog masiva iračkog Kurdistana Sadamovu vojsku, veruje se u pojedinim trenucima i uz pomoć iz Irana. Međutim, ta akcija je ubrzo prerasla u kamapnju genocida. Ammar al Šahbander iz londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru:
"Zloupotrebe su uključivale razne vrste mučenja, silovanja, nije zapravo bilo tabua. Mnogi ljudi su jednostavno ubijeni nasumice, na mestu gde su se zatekli."
Severni deo Iraka koji Sadamov režim nije kontrolisao proglašen je zabranjenom zonom za življenje. Zato su se svi koji su se tamo zatekli, smatali neprijateljima režima. Na kurdska naselja pucano je iz artiljerije. U jednoj naredbi iračkoj vojsci je zapisano:
"Sve zatečene osobe u ovim selima od 15 do 70 godina treba likvidirati nakon što se dobiju od njih korisne informacije."
Najbrutalnije je svakako bilo bacanje nervnog gasa Sarin na gradić Halabja 16. marta 1988, u kome je ubijeno 5.000 ljudi. Za 15. oktobar je najavljeno izricanje presude Huseinu za ubistvo 148 šiita u mestu Dudžail. Tužilac traži smrtnu kaznu. Posmatrači kažu da iračka vlada nastoji da osudi Sadama Huseina za više zločina, kako bi se osnažio legitimnost postupka protiv njega. Tuzilaštvo saopštava da ima dokaza za podizanje optužnice protiv bivšeg iračkog lidera za još najmanje četiri slučaja, ukljucujuči i invaziju Kuvajta 1990.
"Vi sedite ovde u ime okupatora, a ne Iraka. Neću vam reći svoje ime, jer je ono poznato Iračanima i celom svetu. Sadam Husein al-Majid, predsednik Republike Irak i vrhovni komandant oruzanih snaga."
Husein je iste ocene već izneo u procesu koj se protiv njega vodi za ubistvo 148 šiita u mestu Dudžail 1982. godine. Na pitanje da li se oseća krivim, Sadam Husein je odbio da odgovori. Sudija je tada kazao da se ovakva odluka može smatrati za nepriznavanje krivice. Sadama Huseina i još šestoricu bivših vojnih komandanta optužnica tereti za zločine počinjene tokom operacije "anfal" 1988. tokom koje je ubijeno ili raseljeno na desetine hiljada Kurda na severu Iraka i srušeno na hiljade njihovih sela. Husein je prema optužnici naredio ubistva, a njegov rodjak, general Ali Hasan al Madžid, poznatiji kao "Hemijski Ali", da je komandovao akcijom. Glavni tužilac Džafar al-Musavi rekao je danas da je ovaj zločin jedinstven u svakom pogledu:
"Reč je o genocidu bez presedana u modernoj istoriji koji je šokirao čovečanstvo, imajući u vidu njegove razmere, koliko su žrtve bile stare, kao i način na koji su ubijene."
Operacija Anfal trajala je od februara do septembra 1988. i izvedena je odmah nakon okončanja iračko-iranskog rata. Režim u Bagdadu je želeo da saseče otpor Kurda, koji su čak uspevali da potisnu iz planisnkog masiva iračkog Kurdistana Sadamovu vojsku, veruje se u pojedinim trenucima i uz pomoć iz Irana. Međutim, ta akcija je ubrzo prerasla u kamapnju genocida. Ammar al Šahbander iz londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru:
"Zloupotrebe su uključivale razne vrste mučenja, silovanja, nije zapravo bilo tabua. Mnogi ljudi su jednostavno ubijeni nasumice, na mestu gde su se zatekli."
Severni deo Iraka koji Sadamov režim nije kontrolisao proglašen je zabranjenom zonom za življenje. Zato su se svi koji su se tamo zatekli, smatali neprijateljima režima. Na kurdska naselja pucano je iz artiljerije. U jednoj naredbi iračkoj vojsci je zapisano:
"Sve zatečene osobe u ovim selima od 15 do 70 godina treba likvidirati nakon što se dobiju od njih korisne informacije."
Najbrutalnije je svakako bilo bacanje nervnog gasa Sarin na gradić Halabja 16. marta 1988, u kome je ubijeno 5.000 ljudi. Za 15. oktobar je najavljeno izricanje presude Huseinu za ubistvo 148 šiita u mestu Dudžail. Tužilac traži smrtnu kaznu. Posmatrači kažu da iračka vlada nastoji da osudi Sadama Huseina za više zločina, kako bi se osnažio legitimnost postupka protiv njega. Tuzilaštvo saopštava da ima dokaza za podizanje optužnice protiv bivšeg iračkog lidera za još najmanje četiri slučaja, ukljucujuči i invaziju Kuvajta 1990.
