Za sada jedini mirovni predlog, nacrt Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, odbačen je pre nego što je došao na razmatranje u izvršno telo svetske organizacije.
Šefovi diplomatija arapskih zemalja su u ponedeljak u Bejrutu izrazili podršku Libanu i Hezbolahu koji su još ranije odbacili nacrt Rezolucije Ujedinjenih nacija. Libanski ambasador u Ujedinjenim nacijama Nuhad Mahmud je manjkavosti rezolucije precizno definisao:
"Naše glavne rezerve su da ona ne sadrži poziv na povlačenje izraelskih snaga koje su sada u Libanu, što znači da im daje legalno pravno na nešto što nije legalno.
Prema "Vašington postu" (Washington Post) libanski premijer Fuad Siniora je predložio izmeni nacrta Rezolucije koja bi uključivala razmeštanje 15.000 libanskih i 2.000 međunarodnih vojnika na jugu Libana. Predlog je za Izrael potpuno neprihvatljiv. Prekid vatre još ne odgovara ni jednoj strani Suština je da Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom bi bio naložen prekid neprijateljstava sada ne odgovara ni Izraelu ni Hezbolahu. Izrael još nije ostvario glavni ratni cilj – umanjenje moći Hezbolaha i njegovo proterivanje sa juga Libana iz područja koje je Izrael namerio da pretvori u tampon-zonu.
Hezbolah, sa druge strane, deluje gerilski, ali za sada nema vidljivih uspeha. Cilj im je, to znaju i oni i Izraelci, i o tome naveliko pišu i zapadne i arapske novine, uvlačenje izraelske vojske dublje u Liban pa onda napad na razvučene i ranjive linije snabdevanja i eventualno odsecanje manjih grupa izraelskih vojnika.
Najubojitija oružja još nisu upotrebljena Najgore u svemu je da ni jedna strana još nije upotrebila svoja najubojitija oružja, a prete i jedni i drugi da bi to mogli učiniti. Izraelci ponavljaju da još uvek selektivno gađaju libansku infrastrukturu. Bivši premijer Benjamin Netanijahu na primedbu novinara Svetske službe BBC-a o neselektivnom odgovoru Izraelaca kaže da je samo bombardovanje Londona nemačkim raketama V5 u II svetskom ratu primer sličan onima u današnjem Izraelu i dodaje da je Vinston Čerčil (Winston Churchill) – na eksplozije u Londonu je odgovorio bombardovanjem nemačkih gradova. "Ali ubili ste gotovo 900 ljudi, a to su tek procene", kaže novinar BBC-a. "A vi ste ubili stotine hiljada ljudi, i to nisu procene", odgovara Netanijahu".
Sa druge strane Hezbolah gleda da ne ispaljuje rakete na najveće izraelske gradove, i pri tome još ne ispaljuje svoje najveće rakete, a preti da bi, ako Izrael bude gađao centar Bejruta, to mogao učiniti. U to da Hezbolah to može učiniti više niko ne sumnja.
Njujork tajms (New York Times) navodi da je Hezbolah dobio rakete dugog dometa od Irana i to preko Sirije. Prema izraelskim obaveštajnim izvorima na koje se poziva ovaj list, krajem 2003. i početkom 2004. stizala je iz čitavog sveta avionima pomoć Iranu pogođenom zemljotresom u kojem je poginulo 35.000 ljudi. Iranci su u avione iz Sirije, nakon što su istovarili pomoć, utovararili rakete koje su Sirijci prosledili Hezbolahu. Iran i Sirija su, navodi dalje Njujork tajms, snabdeli Hezbolah obaveštajnim podacima, satelitskim snimcima, eksplozivom i modernim ruskim antitenkovskim lanserima.
Lider Hezbolaha – "nova ikona arapskog sveta" Hasan Nasrala, čelnik Hezbolaha "nova je ikona arapskog sveta", navodi danas Njujork tajms opisujući podrobno čime je on to zavredio: napravio od Hezbolaha protivnika dostojnog Izraelu. Njegova taktika uključuje tunele duž granice, moderne komunikacije, dobru uvežbanost pod instruktažom Iranske revolucionarne garde, mobilnost i dobro rusko naoružanje dobijeno preko Irana i Sirije. Nasralin plan je, navodi ovaj list, da kada bude morao prihvati prekid vatre. Tada više neće ispaljivati rakete na sever Izraela, ali će i dalje naravno napadati izraelske vojnike na jugu Libana. A izraelska vojska tamo će do daljega ostati. Zamislite da Ujedinjene nacije čak donesu rezoluciju kojom bi pozvale Izrael da povuče vojsku sa juga Libana i da pošalje međunarodne snage da tamo patroliraju. Svaka zemlja koja bi dala vojnike insistirala bi na tome da oni neće da se bore sa Hezbolahom.
A Hezbolah ne namerava da se povuče odatle, niti libanska vlada pokazuje namere da ga odatle otera, piše londonski "Gardijan" (Guardian). Tu, na jugu Libana, je pravo poprište, i tu obe sukobljene strane, i Izrael i Hezbolah, pokušavaju da u što boljem položaju dočekaju neki obostrano prihvatljiv mirovni predlog. Kad god da se to dogodi.
Šefovi diplomatija arapskih zemalja su u ponedeljak u Bejrutu izrazili podršku Libanu i Hezbolahu koji su još ranije odbacili nacrt Rezolucije Ujedinjenih nacija. Libanski ambasador u Ujedinjenim nacijama Nuhad Mahmud je manjkavosti rezolucije precizno definisao:
"Naše glavne rezerve su da ona ne sadrži poziv na povlačenje izraelskih snaga koje su sada u Libanu, što znači da im daje legalno pravno na nešto što nije legalno.
Prema "Vašington postu" (Washington Post) libanski premijer Fuad Siniora je predložio izmeni nacrta Rezolucije koja bi uključivala razmeštanje 15.000 libanskih i 2.000 međunarodnih vojnika na jugu Libana. Predlog je za Izrael potpuno neprihvatljiv. Prekid vatre još ne odgovara ni jednoj strani Suština je da Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom bi bio naložen prekid neprijateljstava sada ne odgovara ni Izraelu ni Hezbolahu. Izrael još nije ostvario glavni ratni cilj – umanjenje moći Hezbolaha i njegovo proterivanje sa juga Libana iz područja koje je Izrael namerio da pretvori u tampon-zonu.
Hezbolah, sa druge strane, deluje gerilski, ali za sada nema vidljivih uspeha. Cilj im je, to znaju i oni i Izraelci, i o tome naveliko pišu i zapadne i arapske novine, uvlačenje izraelske vojske dublje u Liban pa onda napad na razvučene i ranjive linije snabdevanja i eventualno odsecanje manjih grupa izraelskih vojnika.
Najubojitija oružja još nisu upotrebljena Najgore u svemu je da ni jedna strana još nije upotrebila svoja najubojitija oružja, a prete i jedni i drugi da bi to mogli učiniti. Izraelci ponavljaju da još uvek selektivno gađaju libansku infrastrukturu. Bivši premijer Benjamin Netanijahu na primedbu novinara Svetske službe BBC-a o neselektivnom odgovoru Izraelaca kaže da je samo bombardovanje Londona nemačkim raketama V5 u II svetskom ratu primer sličan onima u današnjem Izraelu i dodaje da je Vinston Čerčil (Winston Churchill) – na eksplozije u Londonu je odgovorio bombardovanjem nemačkih gradova. "Ali ubili ste gotovo 900 ljudi, a to su tek procene", kaže novinar BBC-a. "A vi ste ubili stotine hiljada ljudi, i to nisu procene", odgovara Netanijahu".
Sa druge strane Hezbolah gleda da ne ispaljuje rakete na najveće izraelske gradove, i pri tome još ne ispaljuje svoje najveće rakete, a preti da bi, ako Izrael bude gađao centar Bejruta, to mogao učiniti. U to da Hezbolah to može učiniti više niko ne sumnja.
Njujork tajms (New York Times) navodi da je Hezbolah dobio rakete dugog dometa od Irana i to preko Sirije. Prema izraelskim obaveštajnim izvorima na koje se poziva ovaj list, krajem 2003. i početkom 2004. stizala je iz čitavog sveta avionima pomoć Iranu pogođenom zemljotresom u kojem je poginulo 35.000 ljudi. Iranci su u avione iz Sirije, nakon što su istovarili pomoć, utovararili rakete koje su Sirijci prosledili Hezbolahu. Iran i Sirija su, navodi dalje Njujork tajms, snabdeli Hezbolah obaveštajnim podacima, satelitskim snimcima, eksplozivom i modernim ruskim antitenkovskim lanserima.
Lider Hezbolaha – "nova ikona arapskog sveta" Hasan Nasrala, čelnik Hezbolaha "nova je ikona arapskog sveta", navodi danas Njujork tajms opisujući podrobno čime je on to zavredio: napravio od Hezbolaha protivnika dostojnog Izraelu. Njegova taktika uključuje tunele duž granice, moderne komunikacije, dobru uvežbanost pod instruktažom Iranske revolucionarne garde, mobilnost i dobro rusko naoružanje dobijeno preko Irana i Sirije. Nasralin plan je, navodi ovaj list, da kada bude morao prihvati prekid vatre. Tada više neće ispaljivati rakete na sever Izraela, ali će i dalje naravno napadati izraelske vojnike na jugu Libana. A izraelska vojska tamo će do daljega ostati. Zamislite da Ujedinjene nacije čak donesu rezoluciju kojom bi pozvale Izrael da povuče vojsku sa juga Libana i da pošalje međunarodne snage da tamo patroliraju. Svaka zemlja koja bi dala vojnike insistirala bi na tome da oni neće da se bore sa Hezbolahom.
A Hezbolah ne namerava da se povuče odatle, niti libanska vlada pokazuje namere da ga odatle otera, piše londonski "Gardijan" (Guardian). Tu, na jugu Libana, je pravo poprište, i tu obe sukobljene strane, i Izrael i Hezbolah, pokušavaju da u što boljem položaju dočekaju neki obostrano prihvatljiv mirovni predlog. Kad god da se to dogodi.
