Neboja BUGARINOVIC, Gëzim BAXHAKU
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je gostujući na nacionalnoj televiziji da oružana odbrana Kosova, u slučaju proglašenja nezavisnosti po završetku pregovora o budućem statusu pokrajine, treba da bude krajnje rešenje kome će Srbija pribeći. Nikolić je ponovio da će radikali izaći na ulice i povesti građane protiv predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Vojislava Koštunice ako oni, dan posle eventualnog proglašenja nezavisnosti Kosova, ne počnu pripreme za njegovo vraćanje Srbiji:„Naš interes je da Kosovo i Metohija budu u sastavu Srbije. Ne pitajte me na koji je to način moguće. Diplomatijom do samog kraja, ali zašto bismo prihvatili da neko silom može da nam uzme Kosovo i Metohiju, a da mi ne možemo da ga branimo.“
Drugim rečima, krajnji ishod može da bude o oružana odbrana Kosova, ukoliko nijedno drugo sredstvo ne preostane?
„Naravno. Pa mi smo već oružano branili Kosovo i Metohiju od mnogo jačeg neprijatelja.“
Premijer Srbije Vojislav Koštunica nije želeo da komentariše izjavu Tomislava Nikolića o oružanoj odbrani Kosova, već je podsetio da je u Skupštini Srbije postignut konsenzus političkih snaga o mandatu pregovaračkog tima za pregovore o statusu Kosova u Beču. Prema njegovim rečima, Srbija je privržena poštovanju međunarodnog prava i protivi se svakom jednostranom, delimičnom ili probirljivom čitanju međunarodnih dokumanta.
Potpredsednik Demokratske stranke Dušan Petrović izjavio je, komentarišući reči prvog čoveka radikala da oružana odbrana Kosova treba da bude krajnje rešenje u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, da su izjave Tomislava Nikolića petnaest godina imale negativne posledice po Srbiju, kao što će imati i ova izjava:
„Tomislav Nikolić je čovek koji se useljavao u stan koji je dobio od države u vreme dok je trajala jedna od oružanih borbi koje je vodila Srbija. Tomislav Nikolić je u to vreme bio jedan od najodgovornijih ljudi u Vladi Republike Srbije, zato što je bio potpredsednik te vlade. I nema Tomislav Nikolić nikakvo moralno pravo da preti, kao što ga nema ni bilo ko, niti da daje savete šta bi to država trebala da uradi da izađe iz ove muke, u borbi sa teškim posledicama Miloševićeve vladavine, čiji je Tomislav Nikolić bio jedan od vrlo značajnih saučesnika. Što pre pobedimo Tomislava Nikolića na vanrednim parlamentarnim izborima, toliko bolje za sve nas.“
Sudeći po reagovanjima građana Beograda, oni ne dele ratoborno raspoloženje zamenika predsednika Srpske radikalne stranke:
„Niko nije za rat. Svi žele mir. Mislim da je nama rata dovoljno, treba se malo posvetiti ovom narodu, ovoj sirotinji koja se bori za život.“
„Nisam za oružje. Samo za kompromis i razgovor, ali za oružje ne.“
„Dosta se ginulo i ne postoji mogućnost. Treba podići Kineski zid.“
„Za mene je to još jedna priča radikala. Kada nisu na vlasti, sve je lako. A u principu mislim da to nije realno.“
„Srbija to neće raditi. Potpuno smo pripremljeni da Kosovo branimo svim pravnim, logičnim sredstvima, ako će se to da prihvati. Ako neće, rat je besmislen.“
* * * * *
Izjava Tomislava Nikolića nije posebno komenatarisana na Kosovu, jer se u Prištini ističe kako je Kosovo od juna 1999. godine samostalno i da ostvaruje sve funkcije u saglasnosti sa Rezolucijom 1244.
Pretnje koje se ovom izjavom upućuju Kosovu i njenim granicama portparol KFOR-a Pio Sabeta nije heto da komentariše, pošto je politika vojne misije KFOR-a na Kosovu jasna:
“Naša politika je da ne komentarišemo ovakve vrste izjava. Ali želim istaci da je KFOR u potpunosti privržen da osigura mirno i stabilno okruženje na Kosovu.”
Sabeta naglašava da za sada nema nagoveštaja da u nastavku pregovaračkog procesa može doći do destabilizacije stanja:
“Za sada ne vidimo da ima indikacija koje bi mogle ukazati da će doći do povećanja tenzija. Mi izbliza pratimo stanje i spremni smo da reagujemo u slučaju bilo kakve pretnje, ali za sada nema signala za tako nešto.”
Savetnik premijera Kosova Agima Čekua za bezbednost Ramë Arifaj, komentarišući izjavu Nikolića, ističe kako je deo ponašanja Beograda:
“Mi smo navikli na takve izjave koje dolaze iz Beograda. Sve što smo imali sa Beogradom mi smo završili sredinom 1999 godine. Međunarodna zajednica ovde je odgovorna za bezbedbnost, dok KFOR izvršava odličan posao na obezbeđivanju sigurnosti za građane Kosova.”
Arifaj ističe kako i demokratske institucije Kosova, koje su izabrane slobodnom voljom građana, preuzimaju na sebe deo odgovornosti i za bezbednost građana Kosova i nepovredivost granica. Takođe, ističe kako je bolje da se Beograd bavi pitanjima koja su od životne važnosti za građane Srbije i da se manje brine za ono što se događa na Kosovu jer su to institucije koje su međunarodno priznate.
Istovremeno, danas je u kosovskim medijima objavljen najnoviji izveštaj Međunarodne krizne grupe o Kosovu, u kojem se kaže da je Kosovu posle statusa potrebna vojska koja će biti po veličina mala, pod nadzorom NATO-a, te koja će delimicno proizaći od Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK), na početku orijentisana ka mirnodopskim misijama, uz striktno određene nadležnosti i koja će biti glavna komponenta bezbednosti na Kosovu. Komentarišući ovaj izveštaj, savetnik Arifaj ističe kako Vlada i kancelarija premijera pozdravljaju izveštaj:
“Podržavamo izveštaj Međunarodne krize grupe, ocenjujemo da odgovara realnosti i mi ćemo detaljno analizirati predloge koji su dati u izveštaju. Mi ćemo se posebno baviri pitanjem broja pripadnika uvek imajući u vidu realne mogućnosti budžeta Kosova.”
U izveštaju se takođe ističe kako NATO treba biti spreman da bude prisutan na Kosovu na duže vremena posle statusa, kako bi doprineo unutrašnjoj stabilnosti. To prisustvo bi, prema izveštaju, bilo potrebno do trenutka kada Kosovo i Srbija normalizuju odnose i obe zemlje postanu deo “Partnerstva za mir’.
