Osnovno je pitanje hoće li koaliciona vlada istovremeno uspeti da ispuni obavezu saradnje i izdrži mandat bez vanrednih izbora. Prvi koji je najavio odlazak iz Koštuničnog kabineta ukoliko do kraja septembra Mladić ne bude isporučen Tribunalu,odnosno nastavljeni pregovori sa Evropskom unijom je lider G17 plus Mlađen Dinkić, važan koalicioni partner premijera Koštunice. Upitan da li ostaje pri ranijoj izjavi, Dinkić odgovara:
„To ćemo videti 1. oktobra. Evropska unija određuje uslove za nastavak pregovora, ali mi nećemo sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra. Osim izrade akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, mislim da je to suviše skroman i neambiciozan potez. Gospođa Dulić, gospodin Parivodić i ja smo se dogovorili da napravimo jedan paket plus, koji bi takođe, osim akcionog plana za saradnju sa Hagom obuhvatio i zahtev Srbije za daleko većim evropskim fondovima. Tačno je da je akcioni plan za saradnju sa Hagom ključ, ali to prosto nije dovoljno. EU sigurno može daleko više da pomogne Srbiji i želim oda testiramo njihovu volju da nam pomognu. Uskoro nas troje putujemo u Brisel sa ovakvim jednim paketom plus.“
Portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović kaže da su nerealna očekivanja Vlade Srbije da će Evropska unija popusti kada je u pitanju obaveza saradnje sa Tribunalom i izručenje generala Mladića. Todorović očekuje da će zbog neispunjenja ove obaveze vlada ipak morati raspisati vanredne izbore:
„Da li će saradnja ili nesaradnja sa Haškim tribunalom biti razlog za izbore, nisam siguran. Mislim da bi razlog pre svega trebao da bude loš životni standard građana Srbije. Međutim, očigledno da ovo pitanje, s obzirom na nesposobnost vlade da se njime pozabavi, može da bude takođe odlučujuće i može da bude od velikog značaja i za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.“
Nad sudbinom vlade, pored Haga, lebdi i manjinska podrška Socijalističke partije Srbije, koja svoju potporu vladinim zakonima često meri odnosom prema Tribunalu. U ovoj partiji niko ne zna sadržaj akcionog plana, ali podsećaju šta vlada mora da zna ukoliko isporuči Mladića Tribunalu. Potpredsednik Žarko Obradović:
„Nemamo razloga da menjamo taj stav. Mi smo rekli tada i još mnogo pre da nasilno izručenje bilo kojeg našeg državljana Haškom tribunalu je, po našem mišljenju, neprihvatljivo i da će biti razlog da SPS prestane da podržava ovu koaliciju koja formira vlast.“
Jedina realistična opcija da vlada u sadašnjem kapacitetu i bez izbora savlada hašku prepreku jeste da podeli odgovornost preko najavljenog akcionog plana, ali i uključivanjem partnera iz Evrope u čitav proces finalizaciji saradnje sa Hagom. To mišljenje iznosi Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji:
„To bi bio jedan mogući vid podele i obaveza i odgovornosti da se proces dovede do kraja. To je otprilike bio model i u Hrvatskoj. I moguće je da se prosto u vladi oko toga postigne konsenzus i da se krene s tim. Pogotovo što je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju manje-više priveden kraju.“
Evropski put, punopravno članstvo, glavni je cilj Srbije, koja na tom putu nema alternative, osnovne su poruke su najviših državnih lidera. Hoće li Srbija imati i izbornu alternativu, možda je još rano zaključivati, ali prema poslednjim istraživanjima, ukoliko bi se raspisali izbori, najviše podrške među građanima – 35 odsto – ima Srpska radikalna stranka, ona partija čija politika, pored socijalista, najotvorenije zagovora nesaradnju sa Tribunalom.
„To ćemo videti 1. oktobra. Evropska unija određuje uslove za nastavak pregovora, ali mi nećemo sedeti skrštenih ruku do 1. oktobra. Osim izrade akcionog plana za saradnju sa Haškim tribunalom, mislim da je to suviše skroman i neambiciozan potez. Gospođa Dulić, gospodin Parivodić i ja smo se dogovorili da napravimo jedan paket plus, koji bi takođe, osim akcionog plana za saradnju sa Hagom obuhvatio i zahtev Srbije za daleko većim evropskim fondovima. Tačno je da je akcioni plan za saradnju sa Hagom ključ, ali to prosto nije dovoljno. EU sigurno može daleko više da pomogne Srbiji i želim oda testiramo njihovu volju da nam pomognu. Uskoro nas troje putujemo u Brisel sa ovakvim jednim paketom plus.“
Portparol Demokratske stranke Đorđe Todorović kaže da su nerealna očekivanja Vlade Srbije da će Evropska unija popusti kada je u pitanju obaveza saradnje sa Tribunalom i izručenje generala Mladića. Todorović očekuje da će zbog neispunjenja ove obaveze vlada ipak morati raspisati vanredne izbore:
„Da li će saradnja ili nesaradnja sa Haškim tribunalom biti razlog za izbore, nisam siguran. Mislim da bi razlog pre svega trebao da bude loš životni standard građana Srbije. Međutim, očigledno da ovo pitanje, s obzirom na nesposobnost vlade da se njime pozabavi, može da bude takođe odlučujuće i može da bude od velikog značaja i za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.“
Nad sudbinom vlade, pored Haga, lebdi i manjinska podrška Socijalističke partije Srbije, koja svoju potporu vladinim zakonima često meri odnosom prema Tribunalu. U ovoj partiji niko ne zna sadržaj akcionog plana, ali podsećaju šta vlada mora da zna ukoliko isporuči Mladića Tribunalu. Potpredsednik Žarko Obradović:
„Nemamo razloga da menjamo taj stav. Mi smo rekli tada i još mnogo pre da nasilno izručenje bilo kojeg našeg državljana Haškom tribunalu je, po našem mišljenju, neprihvatljivo i da će biti razlog da SPS prestane da podržava ovu koaliciju koja formira vlast.“
Jedina realistična opcija da vlada u sadašnjem kapacitetu i bez izbora savlada hašku prepreku jeste da podeli odgovornost preko najavljenog akcionog plana, ali i uključivanjem partnera iz Evrope u čitav proces finalizaciji saradnje sa Hagom. To mišljenje iznosi Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji:
„To bi bio jedan mogući vid podele i obaveza i odgovornosti da se proces dovede do kraja. To je otprilike bio model i u Hrvatskoj. I moguće je da se prosto u vladi oko toga postigne konsenzus i da se krene s tim. Pogotovo što je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju manje-više priveden kraju.“
Evropski put, punopravno članstvo, glavni je cilj Srbije, koja na tom putu nema alternative, osnovne su poruke su najviših državnih lidera. Hoće li Srbija imati i izbornu alternativu, možda je još rano zaključivati, ali prema poslednjim istraživanjima, ukoliko bi se raspisali izbori, najviše podrške među građanima – 35 odsto – ima Srpska radikalna stranka, ona partija čija politika, pored socijalista, najotvorenije zagovora nesaradnju sa Tribunalom.
