Kada su čuvari Okružnog zatvora u Beogradu došli na jutarnju smenu, u ćelijama i zatvorskim sobama dočekalo ih je 65 pritvorenika sa zašivenim ustima, dok je njih 320 odbilo da jede. Odgovarajući novinarima na pitanje kako je moglo doći do samopovređivanja tako velikog broja pritvorenih, Dragoljub Lončarević, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Srbije, izjavio je da mali broj čuvara nije mogao pojedinačno da nadzire pritvorene koji su, kako je rekao, to učinili sredstvima čije je posedovanje u zatvoru dozvoljeno:
„To su učinili hemijskim olovkama i federima iz hemijskih olovaka. Olovke se zašilje, federi se izvade i produže i na taj način se šiju usta.“
Kako su objasnili pritvorenici, sami sebi su zašili usta i odbili da uzimaju zatvorsku hranu iz protesta zbog katastrofalnih uslova smeštaja u zatvoru. Najviše su se požalili na manjak prostora, veliku vrućinu i manjak vazduha, ali i na neažurnost sudova u predmetima zbog kojih su u pritvoru. Međutim, postoje i sumnje da ovi razlozi nisu jedini za protest, što govori i izjava Dragoljuba Lončarevića:
„Država se nalazi u situaciji gde dnevno-politički interesi mogu biti uzročnik tog dešavanja. Dakle, moguće je da je sve poteklo sa strane.“
Zaista je moguće da ovaj protest ima političku pozadinu, kaže za naš program Zoran Stevanović, iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, jer pritvorenici najčešće biraju trenutak koji će dati najveće efekte:
„Kako mediji, politika i javnost reaguju na određene postupke unutar sistema države, tako se i oni uključuju, naravno s aspekta da poprave svoj položaj. Imajući u vidu i strukturu tih pritvorenih lica i znajući ko je sve tamo – to su ljudi koji su do juče bili značajni faktori u državi i u društvu – nije ništa neobično da se i taj elemenat koristi u protestima.“
Stevanović napominje i to da su ipak loši uslovi najčešći povod za proteste u zatvorima, i dodaje da dovoljno govori činjenica da je u beogradskom Okružnom, čiji kapacitet je 450 ljudi, trenutno pritvoreno čak 750 osoba:
„U takvim uslovima, koji su gotovo i najteži u Srbiji, dodatni je motiv za pritvorena lica da se pobune, kako bi skrenuli pažnju javnosti, a pogotovo državnih organa da moraju da vode računa o svim tim pitanjima koja njih interesuju.“
Nadležni tvrde da protest u Okružnom zatvoru ne može prerasti u veliku sinhronizovanu pobunu, kao sto je bila ona 2000. godine kada je u zatvorima širom Srbije došlo do velikih nereda. Sve je počelo zahtevima za humanije uslove, a evo šta su tada našim reporterima izjavili zatvorenici:
„Jedan manijak je tamo maltretirao ljude, vezivao ih u lance, nema šta nije radio, 30 dana sam bio vezan lancima. Niko ovde nije mislio da pravi nikakav bunt. Krenuli smo mirno, štrajkovali smo glađu, međutim isprovocirali su nas.“
„Počeli smo miran protest, zaključali su nas spolja, nismo mogli da izađemo, a krov je gore goreo. Tu je moglo da izgori 100 ljudi, jedva smo ih izvukli napolje.“
Interesantno je da u sadašnjem protestu u Centralnom zatvoru ne učestvuju pritvorenici bolje opremljenog i maksimalno obezbedjenog dela, popularno nazvanog Hajat. Zatvorenici u tom delu zatvora, među kojima je i Zvezdan Jovanović, optužen da je iz snajpera ubio srpskog premijera Zorana Đinđica, imaju privilegiju da u ćelijama gledaju Svetsko prvenstvo u fudbalu, što je potvrdio Dragoljub Lončarević:
„Svetsko prvenstvo prati ukupno 130 ljudi u pritvoru. Svako ko je imao mogućnost da sebi obezbedi televizor na baterije, on je tu mogućnost dobio. Struja je toliko loša da televizore ne možemo da kupimo, inače bi to uradili. On je jedan od tih 130 i tome ne treba pridavati na značaju.“
Nakon protesta u Centralnom zatvoru nadležni su saopštili da će hitno raditi na poboljšanju uslova smeštaja zatvorenika.
„To su učinili hemijskim olovkama i federima iz hemijskih olovaka. Olovke se zašilje, federi se izvade i produže i na taj način se šiju usta.“
Kako su objasnili pritvorenici, sami sebi su zašili usta i odbili da uzimaju zatvorsku hranu iz protesta zbog katastrofalnih uslova smeštaja u zatvoru. Najviše su se požalili na manjak prostora, veliku vrućinu i manjak vazduha, ali i na neažurnost sudova u predmetima zbog kojih su u pritvoru. Međutim, postoje i sumnje da ovi razlozi nisu jedini za protest, što govori i izjava Dragoljuba Lončarevića:
„Država se nalazi u situaciji gde dnevno-politički interesi mogu biti uzročnik tog dešavanja. Dakle, moguće je da je sve poteklo sa strane.“
Zaista je moguće da ovaj protest ima političku pozadinu, kaže za naš program Zoran Stevanović, iz Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, jer pritvorenici najčešće biraju trenutak koji će dati najveće efekte:
„Kako mediji, politika i javnost reaguju na određene postupke unutar sistema države, tako se i oni uključuju, naravno s aspekta da poprave svoj položaj. Imajući u vidu i strukturu tih pritvorenih lica i znajući ko je sve tamo – to su ljudi koji su do juče bili značajni faktori u državi i u društvu – nije ništa neobično da se i taj elemenat koristi u protestima.“
Stevanović napominje i to da su ipak loši uslovi najčešći povod za proteste u zatvorima, i dodaje da dovoljno govori činjenica da je u beogradskom Okružnom, čiji kapacitet je 450 ljudi, trenutno pritvoreno čak 750 osoba:
„U takvim uslovima, koji su gotovo i najteži u Srbiji, dodatni je motiv za pritvorena lica da se pobune, kako bi skrenuli pažnju javnosti, a pogotovo državnih organa da moraju da vode računa o svim tim pitanjima koja njih interesuju.“
Nadležni tvrde da protest u Okružnom zatvoru ne može prerasti u veliku sinhronizovanu pobunu, kao sto je bila ona 2000. godine kada je u zatvorima širom Srbije došlo do velikih nereda. Sve je počelo zahtevima za humanije uslove, a evo šta su tada našim reporterima izjavili zatvorenici:
„Jedan manijak je tamo maltretirao ljude, vezivao ih u lance, nema šta nije radio, 30 dana sam bio vezan lancima. Niko ovde nije mislio da pravi nikakav bunt. Krenuli smo mirno, štrajkovali smo glađu, međutim isprovocirali su nas.“
„Počeli smo miran protest, zaključali su nas spolja, nismo mogli da izađemo, a krov je gore goreo. Tu je moglo da izgori 100 ljudi, jedva smo ih izvukli napolje.“
Interesantno je da u sadašnjem protestu u Centralnom zatvoru ne učestvuju pritvorenici bolje opremljenog i maksimalno obezbedjenog dela, popularno nazvanog Hajat. Zatvorenici u tom delu zatvora, među kojima je i Zvezdan Jovanović, optužen da je iz snajpera ubio srpskog premijera Zorana Đinđica, imaju privilegiju da u ćelijama gledaju Svetsko prvenstvo u fudbalu, što je potvrdio Dragoljub Lončarević:
„Svetsko prvenstvo prati ukupno 130 ljudi u pritvoru. Svako ko je imao mogućnost da sebi obezbedi televizor na baterije, on je tu mogućnost dobio. Struja je toliko loša da televizore ne možemo da kupimo, inače bi to uradili. On je jedan od tih 130 i tome ne treba pridavati na značaju.“
Nakon protesta u Centralnom zatvoru nadležni su saopštili da će hitno raditi na poboljšanju uslova smeštaja zatvorenika.
