Šefovi diplomatija grupe osam najrazvijenijih zemalja i Rusije, pozdravili su direktne pregovore između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova. U zaključnom dokumentu, posle sastanka u Moskvi, oni su pozvali sve strane, uključujući i kosovske Srbe, da ulože maksimum napora kako bi se našlo rešenje za Kosovo. Specijalni izaslanik UN za status Kosova, Martti Ahttissari, namerava uskoro da organizuje sastanak najviših predstavnika Srbije i Kosova, odnosno da u Beč dovede dvojicu predsednika ili premijera. Tim sastankom bi se sa tehničkih statusno-neutralnih tema prešlo na konkretne pregovore o samom statusu. "Nikada nije moguće ostvariti napredak ako se dve strane ne susreću", rekao je Ahttissari. Predsednik Srbije, Boris Tadić, je rekao da Srbija svom snagom i do kraja želi da učestvuje u pregovorima o statusu Kosova i ponovio da želi kompromisno rešenje:
"I juče i danas i svaki dan pokušavamo da napravimo iskorak i progres u pregovaračkom procesu. Imamo izvesno zaostajanje i proces ne ide dovoljno brzo, posebno u domenu decentralizacije i rešavanja pitanja crkve, ali se nadam da ćemo u narednim danima napraviti jedan značajan iskorak. Za Srbiju jeste važno da odbrani svoj legitimni interes i teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiju, ali istovremeno i da ne misli samo o sebi, već i o regionalnoj stabilnosti. Uspostavljanje bilo kakvog presedana može biti opasno i za regionalnu stabilnost i za stabilnost nekih drugih regija u svetu. "
Dušan Proroković iz vladajuće DSS, koji je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Republičke skupštine, rekao je da se srpska strana i do sada zalagala za direktne pregovore i podsetio da se na određenim nivoima oni već vode:
"Sa direktnim pregovorima treba nastaviti bez ikakvog posredničkog pregovaranja i prenošenja stavova. Na kom nivou, u kojim terminima, kada i kojom dinamikom će se ti razgovori nastaviti, mislim da se tiče sve tri zainteresovane strane i zavisiće od dogovora Srba, Albanaca i međunarodnog faktora."
Dejan Đurđević iz Projekta za etničke odnose, rekao je da su međunarodne diplomate uvidele da šatl-diplomatija i dosadašnji model ne može da dovede do kompromisa i približi dve strane, zbog čega se insistira na direktnim pregovorima:
"Ono što u ovom trenutku međunarodni pregovarači pokušavaju je da direktnim suočavanjem pritisnu Beograd i pokušaju da vide dokle su i jedna i druga strana spremne da idu i koliko su spremne da preuzmu odgovornost za sam proces, a i za budućnost, ne samo Kosova, nego i odnosa Srbije i Kosova."
Ako i direktni razgovori ne budu doveli do dogovora, zaključuje Dejan Đurđević, verovatno će međunarodna zajednica predstaviti svoje rešenje:
"Koje će pokušati da pomiri dve strane, a to će biti jako teško. Neko to naziva nametnutim rešenjem, a neko jedinim mogućim ili kompromisom. Do tog momenta se pojačava pritisak i želi ih se uključiti u direktan razgovor, ne bi li oni preuzeli odgovornost da ne mogu posle da kažu da nisu bili kosultovani u procesu donošenja odluke oko statusa."
"I juče i danas i svaki dan pokušavamo da napravimo iskorak i progres u pregovaračkom procesu. Imamo izvesno zaostajanje i proces ne ide dovoljno brzo, posebno u domenu decentralizacije i rešavanja pitanja crkve, ali se nadam da ćemo u narednim danima napraviti jedan značajan iskorak. Za Srbiju jeste važno da odbrani svoj legitimni interes i teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiju, ali istovremeno i da ne misli samo o sebi, već i o regionalnoj stabilnosti. Uspostavljanje bilo kakvog presedana može biti opasno i za regionalnu stabilnost i za stabilnost nekih drugih regija u svetu. "
Dušan Proroković iz vladajuće DSS, koji je predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Republičke skupštine, rekao je da se srpska strana i do sada zalagala za direktne pregovore i podsetio da se na određenim nivoima oni već vode:
"Sa direktnim pregovorima treba nastaviti bez ikakvog posredničkog pregovaranja i prenošenja stavova. Na kom nivou, u kojim terminima, kada i kojom dinamikom će se ti razgovori nastaviti, mislim da se tiče sve tri zainteresovane strane i zavisiće od dogovora Srba, Albanaca i međunarodnog faktora."
Dejan Đurđević iz Projekta za etničke odnose, rekao je da su međunarodne diplomate uvidele da šatl-diplomatija i dosadašnji model ne može da dovede do kompromisa i približi dve strane, zbog čega se insistira na direktnim pregovorima:
"Ono što u ovom trenutku međunarodni pregovarači pokušavaju je da direktnim suočavanjem pritisnu Beograd i pokušaju da vide dokle su i jedna i druga strana spremne da idu i koliko su spremne da preuzmu odgovornost za sam proces, a i za budućnost, ne samo Kosova, nego i odnosa Srbije i Kosova."
Ako i direktni razgovori ne budu doveli do dogovora, zaključuje Dejan Đurđević, verovatno će međunarodna zajednica predstaviti svoje rešenje:
"Koje će pokušati da pomiri dve strane, a to će biti jako teško. Neko to naziva nametnutim rešenjem, a neko jedinim mogućim ili kompromisom. Do tog momenta se pojačava pritisak i želi ih se uključiti u direktan razgovor, ne bi li oni preuzeli odgovornost da ne mogu posle da kažu da nisu bili kosultovani u procesu donošenja odluke oko statusa."
