Novi Savet će zameniti prilično diskreditovanu Komisiju UN za ljudska prava, koja je kritikovana što je dozvolila nekim od svojih članica kao što su Libija, Sudan i Zimbabve, inače najvećim kršicoma ljudskih prava, da utiču na njen rad. Na inauguralnoj ceremoniji, generalni sekretar Svetske organizacije Kofi Anan pozvao je Savet da napravi jasnu distancu prema prošlosti:
"Ovo telo je velika, nova šansa za UN i čovečanstvo u celini da intenzivira borbu za ljudska prava. Ja vas molim da se ova šansa ne prokocka."
Anan je zatražio od Saveta da ne politizuje svoj rad, kao što je činila prethodna Komisija za ljudska prava. Luiz Arbur (Louise Arbour), visoki komesar UN za ljudska prava, potvrdila je da postoje sumnje, pre svega SAD, da ovaj Savet neće moći da postigne više nego njegov kritikovani prethodnik:
"Pojedini kritičari vide malu vrednost u novoj seriji, kako je nazivaju, praznih deklarativih gestova. Na članicama ovog tela je da pokažu da su ove kritike neosnovane i da steknu poverenje."
SAD nisu član Saveta za ljudska prava i učestvuju u njegovom radu kao posmatrač. Vašington je glasao protiv ustanovljavanja ovakve institucije, smatrajući da nije dovoljno snažna da spreči kršenja ljudskih prava. Ambasador SAD u UN Džon Bolton tokom glasanja u martu:
"Zbog nepostojanja snažnijeg mehanizma za stvaranje kredibilnog članstva, SAD ne mogu da se pridruže dogovoru o ovoj rezoluciji. Nemamo dovoljno poverenja da će ovaj tekst moći da garantuje da će Savet za ljudska prava biti bolji nego njegov prethodnik."
Prema mišljenju pojedinih krugova, činjenica da su članice ovog tela zemlje poput Kube, Saudijske Arabije, Kine i Rusije, u kojima je stanje ljudskih prava krajnje upitno – potvrđuje ovu rezervisanost SAD. Arbur, inače nekadašnja glavna tužiteljica Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, kaže da popravljanje očajnog stanja ljudskih prava u mnogim delovima sveta, iziskuje dugotrajnu borbu:
"Uprkos globalnom rastu naših kapaciteta, i finansijskih i ljudskih, zatim tehnologije kao i iskustvu višedecenijske međunarodne saradnje – siromaštvo, nejednakost i nasilje i dalje su pretnja kako pojedinačnim društvima tako i svetu u celini. Jasno nam je da će eliminisanje tih pretnji i njihovih posledica biti naš zadatak kao i budućih generacija."
Novi Savet trebalo bi da do kraja ovog meseca definiše svoja pravila i procedure. Članstvo u ovom telu biće na rotirajućoj bazi, tako što će se jedna trećina birati svake godine.
"Ovo telo je velika, nova šansa za UN i čovečanstvo u celini da intenzivira borbu za ljudska prava. Ja vas molim da se ova šansa ne prokocka."
Anan je zatražio od Saveta da ne politizuje svoj rad, kao što je činila prethodna Komisija za ljudska prava. Luiz Arbur (Louise Arbour), visoki komesar UN za ljudska prava, potvrdila je da postoje sumnje, pre svega SAD, da ovaj Savet neće moći da postigne više nego njegov kritikovani prethodnik:
"Pojedini kritičari vide malu vrednost u novoj seriji, kako je nazivaju, praznih deklarativih gestova. Na članicama ovog tela je da pokažu da su ove kritike neosnovane i da steknu poverenje."
SAD nisu član Saveta za ljudska prava i učestvuju u njegovom radu kao posmatrač. Vašington je glasao protiv ustanovljavanja ovakve institucije, smatrajući da nije dovoljno snažna da spreči kršenja ljudskih prava. Ambasador SAD u UN Džon Bolton tokom glasanja u martu:
"Zbog nepostojanja snažnijeg mehanizma za stvaranje kredibilnog članstva, SAD ne mogu da se pridruže dogovoru o ovoj rezoluciji. Nemamo dovoljno poverenja da će ovaj tekst moći da garantuje da će Savet za ljudska prava biti bolji nego njegov prethodnik."
Prema mišljenju pojedinih krugova, činjenica da su članice ovog tela zemlje poput Kube, Saudijske Arabije, Kine i Rusije, u kojima je stanje ljudskih prava krajnje upitno – potvrđuje ovu rezervisanost SAD. Arbur, inače nekadašnja glavna tužiteljica Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, kaže da popravljanje očajnog stanja ljudskih prava u mnogim delovima sveta, iziskuje dugotrajnu borbu:
"Uprkos globalnom rastu naših kapaciteta, i finansijskih i ljudskih, zatim tehnologije kao i iskustvu višedecenijske međunarodne saradnje – siromaštvo, nejednakost i nasilje i dalje su pretnja kako pojedinačnim društvima tako i svetu u celini. Jasno nam je da će eliminisanje tih pretnji i njihovih posledica biti naš zadatak kao i budućih generacija."
Novi Savet trebalo bi da do kraja ovog meseca definiše svoja pravila i procedure. Članstvo u ovom telu biće na rotirajućoj bazi, tako što će se jedna trećina birati svake godine.
