Tenzije na samitu izazvala je izjava levičarskog bolivijsog predsednika Evo Moralesa da strane kompanije poput British Gas, British Petroleuma, španskog Repsola, francuskog Totala i brazilskog Petrobasa, možda neće dobiti kompenzacije posle nacionalizacije operatora u Boliviji. Ova su upozorenja podstakla povećanu zabrinutost među učesnicima Samita, koji su se nadali da će izgraditi trgovinske veze vredne milijarde evra. Evropska unija je posle Sjedinjenih Država drugi najveći trgovinski partner Latinske Amerike.
Morales je rekao da je nacionalizacija bolivijskog energetskog sektora bila opravdana i neophodna radi borbe protiv siromaštva i dodao da će nacionalizacija obuhvatiti zemlju, rudno blago i šumske resurse:
"Više od 500 godina naša bogatstva su pljačkana i tome je sad došao kraj. Ono što sada tražimo jesu partneri, a ne bosovi, da koriste naše prirodne resurse. Ranije se smatralo da je prirodno bogatstvo Bolivije nicije. Sada, međutim, neka svi znaju da to bogatstvo pripada bolivijskom narodu."
Učesnici Samita kritikovali su poziciju Bolivije i Venecuele, ocenjujući je kao protekcionističku. Ministar inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik, čija zemlja predsedava EU, rekla je da lideri Unije traže od Moralesa da pojasni kako će nacionalizacija bolivijskog energetskog sektora gasa i nafte uticati na evropske investicije:
"Nama su potrebni zakonska bezbednost i poverenje, jer je to suština za investiture."
Predsednik Venecuele Ugo Čaves (Hugo Chavez), čija je zemlja peta u svetu po naftnim resursima, osudio je na samitu u Beču politiku koja se u Latinskoj Americi vodila poslednjih 20 godina:
"Mi smo oni koji žele istinske promene, osluškujući glas našeg naroda. Mi smo oni koji promovišu socijalizam i promenu neoliberalnog modela koji počinje da jenjava i došao je do kraja. Sada je počela nova era u Latinskoj Americi. Neko to zove populizam, pokušavajući da unakazi našu lepotu."
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) kazao je da je Evropa protiv populističkih tendencija. Domaćin Samita, austrijski kancelar Volfgang Sisel (Wolfgang Schuešel) upozorio je lidere Bolivije i Venecuele da je "otvorenost trzista ključni faktor unapredenja privrednog rasta i ekonomskog blagostanja", dok ih je britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) pozvao da pokažu "više odgovornosti u korištenju svojih izvora energije", jer se to tiče celog sveta:
"Izuzetno je važno kakvu energetsku politiku vodi neka zemlja. Ne želim da idem u detalje šta se dešava u Venecueli i Boliviji, ali svi imamo odgovornost u svetskoj zajednici da rešimo to pitanje na senzitivan način."
Najžešću kritiku izrekao je predsednik Meksika Visent Foks (Vicemte Fox) - da je populizam u Latinskoj Americi jedna od najvećih prepreka razvoju, nudeći ljudima lažnu nadu da će se rešiti siromaštva. Morales i Cavez se protive ideji Washingtona da se na tlu cele Amerike - od Aljaske na severu do Ognjene zemlje na krajnjem jugu - uspostavi zona slobodne trgovine, strahujući da će od toga imati koristi samo ionako već bogati biznismeni iz SAD-a. Dvojica levičarskih predsednika se umesto toga zalažu za jačanje pomalo zamrle saradnje unutar Andske zajednice, regionalne organizacije koju čine Peru, Bolivija, Kolumbija, Ekvador i Venecuela.
Evropska unija ima takođe nameru da sklopi sporazum o slobodnoj trgovini s Latinskom Amerikom, ali je sada ustuknula pred "protekcionistickim" merama La Paza i Karakasa. EU već ima sporazum o slobodnoj trgovini s Merkosurom - organizacijom koja okuplja Brazil, Argentinu, Paragvaj i Urugvaj - ali taj dokument je zasad samo mrtvo slovo na papiru zato što obe strane ne odustaju od svojih stavova: EU odbija da otvori svoje poljoprivredno tržište, a članice Merkosura ne daju pristup svom tržištu usluga.
Samit 58 predsednika država ili vlada Evropske unije (EU) i Latinske Amerike i Kariba završen je usvajanjem zajedničke deklaracije o jačanju regionalnih strateških asocijacija. Deklaracija predviđa jačanje saradnje u oblasti energetike, zaštite ljudskih prava i životne sredine, jačanje napora za postizanje mira, bezbednosti i stabilnosti, kao i borbu protiv terorizma, kriminala, šverca droge i siromaštva.
Morales je rekao da je nacionalizacija bolivijskog energetskog sektora bila opravdana i neophodna radi borbe protiv siromaštva i dodao da će nacionalizacija obuhvatiti zemlju, rudno blago i šumske resurse:
"Više od 500 godina naša bogatstva su pljačkana i tome je sad došao kraj. Ono što sada tražimo jesu partneri, a ne bosovi, da koriste naše prirodne resurse. Ranije se smatralo da je prirodno bogatstvo Bolivije nicije. Sada, međutim, neka svi znaju da to bogatstvo pripada bolivijskom narodu."
Učesnici Samita kritikovali su poziciju Bolivije i Venecuele, ocenjujući je kao protekcionističku. Ministar inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik, čija zemlja predsedava EU, rekla je da lideri Unije traže od Moralesa da pojasni kako će nacionalizacija bolivijskog energetskog sektora gasa i nafte uticati na evropske investicije:
"Nama su potrebni zakonska bezbednost i poverenje, jer je to suština za investiture."
Predsednik Venecuele Ugo Čaves (Hugo Chavez), čija je zemlja peta u svetu po naftnim resursima, osudio je na samitu u Beču politiku koja se u Latinskoj Americi vodila poslednjih 20 godina:
"Mi smo oni koji žele istinske promene, osluškujući glas našeg naroda. Mi smo oni koji promovišu socijalizam i promenu neoliberalnog modela koji počinje da jenjava i došao je do kraja. Sada je počela nova era u Latinskoj Americi. Neko to zove populizam, pokušavajući da unakazi našu lepotu."
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) kazao je da je Evropa protiv populističkih tendencija. Domaćin Samita, austrijski kancelar Volfgang Sisel (Wolfgang Schuešel) upozorio je lidere Bolivije i Venecuele da je "otvorenost trzista ključni faktor unapredenja privrednog rasta i ekonomskog blagostanja", dok ih je britanski premijer Toni Bler (Tony Blair) pozvao da pokažu "više odgovornosti u korištenju svojih izvora energije", jer se to tiče celog sveta:
"Izuzetno je važno kakvu energetsku politiku vodi neka zemlja. Ne želim da idem u detalje šta se dešava u Venecueli i Boliviji, ali svi imamo odgovornost u svetskoj zajednici da rešimo to pitanje na senzitivan način."
Najžešću kritiku izrekao je predsednik Meksika Visent Foks (Vicemte Fox) - da je populizam u Latinskoj Americi jedna od najvećih prepreka razvoju, nudeći ljudima lažnu nadu da će se rešiti siromaštva. Morales i Cavez se protive ideji Washingtona da se na tlu cele Amerike - od Aljaske na severu do Ognjene zemlje na krajnjem jugu - uspostavi zona slobodne trgovine, strahujući da će od toga imati koristi samo ionako već bogati biznismeni iz SAD-a. Dvojica levičarskih predsednika se umesto toga zalažu za jačanje pomalo zamrle saradnje unutar Andske zajednice, regionalne organizacije koju čine Peru, Bolivija, Kolumbija, Ekvador i Venecuela.
Evropska unija ima takođe nameru da sklopi sporazum o slobodnoj trgovini s Latinskom Amerikom, ali je sada ustuknula pred "protekcionistickim" merama La Paza i Karakasa. EU već ima sporazum o slobodnoj trgovini s Merkosurom - organizacijom koja okuplja Brazil, Argentinu, Paragvaj i Urugvaj - ali taj dokument je zasad samo mrtvo slovo na papiru zato što obe strane ne odustaju od svojih stavova: EU odbija da otvori svoje poljoprivredno tržište, a članice Merkosura ne daju pristup svom tržištu usluga.
Samit 58 predsednika država ili vlada Evropske unije (EU) i Latinske Amerike i Kariba završen je usvajanjem zajedničke deklaracije o jačanju regionalnih strateških asocijacija. Deklaracija predviđa jačanje saradnje u oblasti energetike, zaštite ljudskih prava i životne sredine, jačanje napora za postizanje mira, bezbednosti i stabilnosti, kao i borbu protiv terorizma, kriminala, šverca droge i siromaštva.
