Razlozi slabog interesovanja kapitala iz Srbije za investicije u Crnoj Gori su višestruki, a sudeći po procjenama stručnjaka mogu se okarakterisati kao politički, ekonomski i administrativni. Komentarišući činjenicu da je zainteresovanost srbijanskih kompanija za plasman na crnogorsko tržište u obrnutoj srazmjeri sa interesima za investicije, ministar Državne zajednice za unutrašnje ekonomske odnose Amir Nurković je istakao da Crna Gora bilježi veliki deficit u robnoj razmjeni sa Srbijom i da to podrazumijeva da postoji i veliko interesovanje u oblasti investicione politike, te da u Crnoj Gori treba očekivati povećano interesovanje za investicije iz Srbije. „Računam na to da su mnogi proizvođači iz Srbije prisutni na crnogorskom tržištu i da sama ta činjenica govori o mogućnosti novih investicija iz tog pravca“, rekao je ministar Nurković. Kaže kako smatra da je osnovni razlog podozrenja nedefinisan odnos:
„Ja mislim da je glavni razlog potreba da se definiše odnos između dvije države članice i da tu nema nekih dilema. To je, po meni, glavni razlog podozrenja, odnosno ja mislim da se takvi razlozi eliminišu definisanjem državno pravnog statusa Crne Gore i da će nakon toga interesovanje investitora iz Srbije biti značano veće od onoga koje smo imali do sada“.
Privatizacija državnog kapitala u Crnoj Gori se nalazi u samom finalu. Neprivatizovano je ostalo još samo 20-tak posto, u šta spada nekoliko velikih preduzeća među kojima su: Elektroprivreda, Rudnici uglja, Luka Bar, Plantaže. U prethodnom procesu pored neuspješnog pokušaja kupovine većinskog paketa „Telekom“-a i nedavne kupovine nekretnina podgoričkog preduzeća „Radoje Dakić“ od strane beogradske „Delte“, koja će prema najavama na kupljenom prostoru podići megamarket, nije zabilježeno značajnije interesovanje investitora iz Srbije za ulaganja u Crnoj Gori. Miroslav Prokopijević, direktor beogradskog Centra za slobodno tržište, kaže da politički razlozi uopšte nijesu razlog za slab interes srbijanskih investitora za ulaganje u crnogorske kompanije:
„Nisu im se svidele ponude, očito. Lepe oči, ljubav i slično tu ne funkcionišu, znači, u ekonomiji, pogotovo kada se investiraju svoje pare, ne kada investira država, onda se samo ta stvar gleda - kakve su šanse za dobit.“
RSE: Da, ali i politički razlozi vrlo često utiču...
PROKOPIJEVIĆ: Ne verujem da su ovde bili.
Govoreći o zainteresovanosti srbijanskih investitora za ulaganje u Crnoj Gori, Prokopijević navodi njihovo učešće na crnogorskom tržištu kapitala, ali i sam koristeći izraz „trgovina hartijama“, što prije podrazumijeva ostvarivanje dobiti na kratak rok kroz pretpostavljeni rast cijena za razliku od klasičnog investiranja što podrazumijeva kompleksniji i obično dugoročniji odnos:
„Bilo je dosta interesovanja, iako je u Srbiji još uvek zabranjeno kupovati strane hartije od vrednosti. Mnogi investitori iz Srbije i mnogi brokeri su trgovali crnogorskim hartijama od vrednosti. To znam sigurno.“
Prema riječima Mladena Bojanića, direktora NEX Montenegro berze, iz Srbije nije bilo značajnijih kupovina hartija na crnogorskim berzama. Bilo je samo pojedinih, sporadičnih kupovina od strane fizičkih lica, kaže Bojanić:
„Ima jedan broj ljudi, doduše vrlo mali broj iz Srbije, građana koji se uključio u trgovanje akcijama na crnogorskim berzama. U svakom slučaju daleko manji broj nego iz čitave Hrvatske i Slovenije. Možda je jedan od razloga i ovaj neriješen korespodentski odnos između crnogorskih i srbijanskih banaka, odnosno dosta skup transfer novca iz Srbije u Crnu Goru u ovm slučaju. Ne ide se direktno, nego uglavnom preko Komerc banke u Njemačkoj, tako da to poskupljuje transakcione troškove. Vjerovatno da je jedan od razloga upravo taj.“
„Ja mislim da je glavni razlog potreba da se definiše odnos između dvije države članice i da tu nema nekih dilema. To je, po meni, glavni razlog podozrenja, odnosno ja mislim da se takvi razlozi eliminišu definisanjem državno pravnog statusa Crne Gore i da će nakon toga interesovanje investitora iz Srbije biti značano veće od onoga koje smo imali do sada“.
Privatizacija državnog kapitala u Crnoj Gori se nalazi u samom finalu. Neprivatizovano je ostalo još samo 20-tak posto, u šta spada nekoliko velikih preduzeća među kojima su: Elektroprivreda, Rudnici uglja, Luka Bar, Plantaže. U prethodnom procesu pored neuspješnog pokušaja kupovine većinskog paketa „Telekom“-a i nedavne kupovine nekretnina podgoričkog preduzeća „Radoje Dakić“ od strane beogradske „Delte“, koja će prema najavama na kupljenom prostoru podići megamarket, nije zabilježeno značajnije interesovanje investitora iz Srbije za ulaganja u Crnoj Gori. Miroslav Prokopijević, direktor beogradskog Centra za slobodno tržište, kaže da politički razlozi uopšte nijesu razlog za slab interes srbijanskih investitora za ulaganje u crnogorske kompanije:
„Nisu im se svidele ponude, očito. Lepe oči, ljubav i slično tu ne funkcionišu, znači, u ekonomiji, pogotovo kada se investiraju svoje pare, ne kada investira država, onda se samo ta stvar gleda - kakve su šanse za dobit.“
RSE: Da, ali i politički razlozi vrlo često utiču...
PROKOPIJEVIĆ: Ne verujem da su ovde bili.
Govoreći o zainteresovanosti srbijanskih investitora za ulaganje u Crnoj Gori, Prokopijević navodi njihovo učešće na crnogorskom tržištu kapitala, ali i sam koristeći izraz „trgovina hartijama“, što prije podrazumijeva ostvarivanje dobiti na kratak rok kroz pretpostavljeni rast cijena za razliku od klasičnog investiranja što podrazumijeva kompleksniji i obično dugoročniji odnos:
„Bilo je dosta interesovanja, iako je u Srbiji još uvek zabranjeno kupovati strane hartije od vrednosti. Mnogi investitori iz Srbije i mnogi brokeri su trgovali crnogorskim hartijama od vrednosti. To znam sigurno.“
Prema riječima Mladena Bojanića, direktora NEX Montenegro berze, iz Srbije nije bilo značajnijih kupovina hartija na crnogorskim berzama. Bilo je samo pojedinih, sporadičnih kupovina od strane fizičkih lica, kaže Bojanić:
„Ima jedan broj ljudi, doduše vrlo mali broj iz Srbije, građana koji se uključio u trgovanje akcijama na crnogorskim berzama. U svakom slučaju daleko manji broj nego iz čitave Hrvatske i Slovenije. Možda je jedan od razloga i ovaj neriješen korespodentski odnos između crnogorskih i srbijanskih banaka, odnosno dosta skup transfer novca iz Srbije u Crnu Goru u ovm slučaju. Ne ide se direktno, nego uglavnom preko Komerc banke u Njemačkoj, tako da to poskupljuje transakcione troškove. Vjerovatno da je jedan od razloga upravo taj.“
