Mesecima već u srpskim medijima koji su direktno ili indirektno bliski vladajućem establišmentu, traju manje ili više otvoreni napadi na zagovornike liberalnih i građanskih ideja u Srbiji. Na udaru kritika, ali povremeno i krajnje prizemnih ili vulgarnih natpisa, nalaze se sasvim konkretne ličnosti, nevladine organizacije, ali i neke političke partije, pre svega oni koji su tokom višegodišnje borbe protiv Miloševićevog režima delovali pod zajedničkom odrednicom „druge Srbije“. U tu kampanju uključio se indirektno i nedeljnik NIN, gde su u okviru prvog dela feljtona pod nazivom „Majka druge Srbije“ izrečene mnoge teške kvalifikacije na račun istoričara Latinke Perović. Autor ovog natpisa, publicista Zoran Ćirjaković nije bio u prilici da pojasni pojedine navode iz svog teksta, pa smo razloge objavljivanja ovog članka potražili od glavnog urednika ovog nedeljnika Slobodana Reljića:
„Taj istraživački tekst se ustvari bavi onim što se prilično nejasno u ovoj zemlji i u ovom društvu zove ,druga Srbija‘. Ne razumem otkud sad toliko uznemirenje oko toga. Latinka Perović je, po mom mišljenju, osoba koja ima svoju ulogu u našem javnom životu i ne vidim zašto se i o njoj ne bi pisalo, razmišljalo, ocenjivalo.“
Glavnom uredniku dnevnog lista „Danas“ Mihailu Ramaču, zasmetalo je pre svega to što nijednom od sagovornika NIN-a, koji su iznosili brojne uvrede na račun Latinke Perović, nije navedno ime i prezime:
„Kao profesionalnog novinara me najviše začuđuje da se bez ijednog poznatog izvora objavljuje bilo šta, a pogotovo nekakve kvalifikacije koje pretenduju na to da objašnjavaju dugogodišnja zbivanja u Srbiji. Neprihvatljivo je da se, bez poznatih izvora, izriču takve kvalifikacije i takve ocene o jednoj ličnosti i na kraju krajeva jednom dobu.“
Prvi deo feljtona o „drugoj Srbiji“, objedinio je mnoge stereotipe koji na javnoj sceni postoje o zagovornicima liberalnih ideja. Oni se, na primer, otvoreno nazivaju „građanskim mudžahedinima“ i staljinistima, koji predstavljaju samo drugi pol Šešeljevskog radikalizma. Pisac Filip David u ovakvim natpisima vidi samo oživljavanje klime koja je svojevremeno iznedrila novinski pamflet pod nazivom „Vojko i Savle“:
„Mislim da je to jedan kontinuitet koji traje zapravo od devedesetih godina, od događanja naroda, i da danas zapravo imamo tu situaciju da je taj kulturni model, koji je promovisan u događanjima naroda, velikim mitinzima i tako dalje, danas na vlasti. A taj kulturni model, to je kulturni model konzervativne, kleronacionalističke, populističke, palanačke, patrijarhalne Srbije, svetosavlje onako kako ga tumači vladika Nikolaj Velimirović."
Književnik Žarko Komanin, urednik knjige „Sitovacija“ haškog begunca Radovana Karadžića, smatra da gotovo svi oni koji pripadaju građanskoj sceni u Srbiji i napadaju svoju zemlju, imaju jedan zajednički imenitelj:
„Postoji cela jedna armija neokomunista, takozvanih Brozovih đaka, koji se povampiruju, kao što su recimo te razne Latinke, razne Žike, sve članovi CK, sekretari CK. Oni odjedanput povampiruju staru, komunistoidnu priču, jer nikada nisu bili nacionalno utemeljeni.“
Lider pokreta „5. oktobar“ Vesna Pešić, koji se vrlo često apostrofira kao jedan od nosilaca građanskog ekstremizma, misli da najnoviji napadi na građansku opciju u Srbiji imaju ishodište u kabinetu premijera Vojislava Koštunice:
„Cela ta konstrukcija praktično služi tome da se opravda i da se sakrije radikalizam same Vlade koja je, kao što znate, vratila nacionalističku ideologiju na scenu. Znači, mora da se napravi konstrukcija da s jedne strane postoji taj nekakav nacionalistički radikalizam, ali da s druge strane postoji i ovaj drugi, liberalni ekstremizam. Treba da se kaže – pa eto imamo dva ekstremizma. A onda je praktično reč o tome da se destruiše svaka alternativa moderne i građanske Srbije. Hoće da ometu budućnost Srbije, da se stvori jedna normalna, civilizovana, građanska, na ustavu utemeljena država, to treba da se spreči i da se difamira kroz ovako jedan sramotni članak koji je napisan povodom Latinke Perović, što je jedan besprizoran napad i na nju lično. Ali cilj je da se prikrije nacionalistički radikalizam same Vlade.“
U osnovi toga što se zagovornici građanske opcije u Srbiji, kao i u Miloševićevo vreme, nazivaju „moralnim patuljcima“, nalazi se, prema mišljenju Vesne Pešić, pokušaj da se u korenu zatre sama mogućnost da Srbija postane normalna evropska zemlja:
„Nastavlja se ista ta tendencija tih snaga koje su udbaško-vojno-nacionalističke i koji su protiv toga da Srbija uopšte zakorači u bilo kakav civilizovani život. Oni su ubili Zorana Đinđića. A sada, one ljude koji i dalje predstavljaju mogućnost jedne artikulacije ka Evropi i ka demokratskoj, liberalnoj i građanskoj Srbiji, hoće da zatru u svakom zametku. Nastavljaju, dakle, tu bitku.“
I kakav bi mogao biti ishod sukoba te dve Srbije – jedne koja se već godinama zalaže za radikalno izvlačenje iz duhovne zatucanosti i populizma, i one druge koja se nakon sloma Miloševićevog režima samo verbalno zagovara demokratske vrednosti. Književnik Filip David:
„Bojim se da ta stvar ne može da se završi dobro, da će se završiti moguće i nekim unutrašnjim sukobima, nekim novim velikim pritiscima. Samo se čeka neki novi vožd koji bi verovatno onda trebao da uspostavi tu neku vlast nekog novog konzervatizma.“
„Taj istraživački tekst se ustvari bavi onim što se prilično nejasno u ovoj zemlji i u ovom društvu zove ,druga Srbija‘. Ne razumem otkud sad toliko uznemirenje oko toga. Latinka Perović je, po mom mišljenju, osoba koja ima svoju ulogu u našem javnom životu i ne vidim zašto se i o njoj ne bi pisalo, razmišljalo, ocenjivalo.“
Glavnom uredniku dnevnog lista „Danas“ Mihailu Ramaču, zasmetalo je pre svega to što nijednom od sagovornika NIN-a, koji su iznosili brojne uvrede na račun Latinke Perović, nije navedno ime i prezime:
„Kao profesionalnog novinara me najviše začuđuje da se bez ijednog poznatog izvora objavljuje bilo šta, a pogotovo nekakve kvalifikacije koje pretenduju na to da objašnjavaju dugogodišnja zbivanja u Srbiji. Neprihvatljivo je da se, bez poznatih izvora, izriču takve kvalifikacije i takve ocene o jednoj ličnosti i na kraju krajeva jednom dobu.“
Prvi deo feljtona o „drugoj Srbiji“, objedinio je mnoge stereotipe koji na javnoj sceni postoje o zagovornicima liberalnih ideja. Oni se, na primer, otvoreno nazivaju „građanskim mudžahedinima“ i staljinistima, koji predstavljaju samo drugi pol Šešeljevskog radikalizma. Pisac Filip David u ovakvim natpisima vidi samo oživljavanje klime koja je svojevremeno iznedrila novinski pamflet pod nazivom „Vojko i Savle“:
„Mislim da je to jedan kontinuitet koji traje zapravo od devedesetih godina, od događanja naroda, i da danas zapravo imamo tu situaciju da je taj kulturni model, koji je promovisan u događanjima naroda, velikim mitinzima i tako dalje, danas na vlasti. A taj kulturni model, to je kulturni model konzervativne, kleronacionalističke, populističke, palanačke, patrijarhalne Srbije, svetosavlje onako kako ga tumači vladika Nikolaj Velimirović."
Književnik Žarko Komanin, urednik knjige „Sitovacija“ haškog begunca Radovana Karadžića, smatra da gotovo svi oni koji pripadaju građanskoj sceni u Srbiji i napadaju svoju zemlju, imaju jedan zajednički imenitelj:
„Postoji cela jedna armija neokomunista, takozvanih Brozovih đaka, koji se povampiruju, kao što su recimo te razne Latinke, razne Žike, sve članovi CK, sekretari CK. Oni odjedanput povampiruju staru, komunistoidnu priču, jer nikada nisu bili nacionalno utemeljeni.“
Lider pokreta „5. oktobar“ Vesna Pešić, koji se vrlo često apostrofira kao jedan od nosilaca građanskog ekstremizma, misli da najnoviji napadi na građansku opciju u Srbiji imaju ishodište u kabinetu premijera Vojislava Koštunice:
„Cela ta konstrukcija praktično služi tome da se opravda i da se sakrije radikalizam same Vlade koja je, kao što znate, vratila nacionalističku ideologiju na scenu. Znači, mora da se napravi konstrukcija da s jedne strane postoji taj nekakav nacionalistički radikalizam, ali da s druge strane postoji i ovaj drugi, liberalni ekstremizam. Treba da se kaže – pa eto imamo dva ekstremizma. A onda je praktično reč o tome da se destruiše svaka alternativa moderne i građanske Srbije. Hoće da ometu budućnost Srbije, da se stvori jedna normalna, civilizovana, građanska, na ustavu utemeljena država, to treba da se spreči i da se difamira kroz ovako jedan sramotni članak koji je napisan povodom Latinke Perović, što je jedan besprizoran napad i na nju lično. Ali cilj je da se prikrije nacionalistički radikalizam same Vlade.“
U osnovi toga što se zagovornici građanske opcije u Srbiji, kao i u Miloševićevo vreme, nazivaju „moralnim patuljcima“, nalazi se, prema mišljenju Vesne Pešić, pokušaj da se u korenu zatre sama mogućnost da Srbija postane normalna evropska zemlja:
„Nastavlja se ista ta tendencija tih snaga koje su udbaško-vojno-nacionalističke i koji su protiv toga da Srbija uopšte zakorači u bilo kakav civilizovani život. Oni su ubili Zorana Đinđića. A sada, one ljude koji i dalje predstavljaju mogućnost jedne artikulacije ka Evropi i ka demokratskoj, liberalnoj i građanskoj Srbiji, hoće da zatru u svakom zametku. Nastavljaju, dakle, tu bitku.“
I kakav bi mogao biti ishod sukoba te dve Srbije – jedne koja se već godinama zalaže za radikalno izvlačenje iz duhovne zatucanosti i populizma, i one druge koja se nakon sloma Miloševićevog režima samo verbalno zagovara demokratske vrednosti. Književnik Filip David:
„Bojim se da ta stvar ne može da se završi dobro, da će se završiti moguće i nekim unutrašnjim sukobima, nekim novim velikim pritiscima. Samo se čeka neki novi vožd koji bi verovatno onda trebao da uspostavi tu neku vlast nekog novog konzervatizma.“
