Nikola GUROVIC, Ljudmila CVETKOVIC, Anamari REPIC
Gotovo sedam godina nakon vojne intervencije NATO-a na Kosovu, pregovarački timovi Beograda i Prištine našli su se u Beču, oči u oči za istim stolom, kako bi otpočeli dijalog o budućem statusu Kosova. Šef kosovske delegacije, ministar za lokalnu samoupravu Ljutvi Haziri, je novinarima izjavio:“Danas ćemo biti fokusirani na dnevni red, na kompetencije opština i jedva čekamo rezultate. Želimo da riješimo status Kosova što je prije moguće.”
Osim pregovaračkih timova sučeljenih strana, u kojima je po osam članova, u pregovorima kojima predsjedava Albert Roan, zamjenik specijalnog izaslanika UN-a, učestvuju diplomate Evropske unije, SAD, NATO-a i UNMIK-a. Nakon Roanovog uvodnog izlaganja, delegacije su jutros dobile priliku da predstave svoja viđenja decentralizacije na Kosovu. Prištinski mediji su ranije javili da predlog kosovske delegacije liči na Ohridski mirovni sporazum kojim je okončana kriza u Makedoniji. Srpska strana, kako se razaznaje, želi stvaranje posebnog entiteta na Kosovu, sa mrežama enklava koje imaju labave veze sa Prištinom i snažne kontakte sa Beogradom.
Prvi dio sastanka karakterisala je korektna atmosfera, saopšteno je iz Misije Srbije i Crne Gore pri međunarodnim organizacijama u Beču. U popodnevnim satima pregovarači su dobili šansu za raspravu o zadatim temama, poput transfera nadleznosti na nove opštine iz oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalnih pitanja i kulture. U utorak, na kraju ove runde pregovora, trebalo bi da se razmatra prenos ovlaštenja u oblasti policije, pravosuđa i javnih potreba, kao i o državnim preduzećima. Očekujući ocjene protagonista o početku dijaloga, posmatrači su saglasni da je najvjerovatniji konačni ishod neka vrsta nezavisnosti Kosova, što je ovih dana sugerisala i Kontakt grupa. Aleksandar Anderson, šef kosovske kancelarije Medjunarodne krizne grupe napominje da nezavisnost neće doći bezuslovno:
“Međunarodna zajednica želi da perspektive kosovske nezavisnosti budu povezane za niz uslova. Najteže breme pašće na Evropsku uniju koja već vjerovatrno planira međunarodnu misiju umjesto UNMIK-a od 2007. godine. Najveća dilema je u kojoj mjeri međunarodna zajednica mora zadržati neku vrstu vlasti koja nadilazi ovlaštenja nezavisnog Kosova.”
Reporteri koji prate bečke pregovore uočili su da danas nije bilo rukovanja među članovima delegacija Prištine i Beograda i da su pred kamerama pozirali sa ledenim izrazima na licu. Iz toga ne treba izvlačiti zaključke, jer teški dijalog je tek počeo.
*****
U Beogradu je danas na konsultacijama šefova poslaničkih grupa odlučeno da se vanredna sjednica Skupštine Srbije održi 27. februara. Tog ponedeljka poslanici bi trebali razmatrati izveštaj državnog pregovračkog tima za rešenje statusa Kosova. Koje su reakcije na sam početak pregovora i šta se očekuje?
Skupština Srbije neće nakon prve runde pregovora donositi svoj zaljučak već će se samo izjasniti o izveštaju koji bi Vlada trebalo da predoči poslanicima, preneli su novinarima šefovi poslaničkih grupa. Međutim, nejasno je šta će konkretno sadržati vladin izveštaj, odnosno da li će se baviti samo tokom bečkih pregovora ili predviđati i neka odluke. Miloljub Albijanić, šef poslaničke grupe G 17 plus kaže da na sastanku šefova poslaničkih klubova nije bilo reči o zahtevu Srpske radikalne stranke da Skupština u slučaju nezavisnosti Kosova proglasi da je ta teritorija okupirana:
«U javnosti je bilo vrlo različitih diskusija i oko pojedinačnih stavova se podizala velika tenzija. Mislim da ta sednica treba da doprinese jednom normalnom toku stvari. Dakle, da se upoznamo kako su pregovori započeli i kakav tok imaju u budućem periodu, a ne da podižemo temperaturu za pojedinačne izjave koje nisu u skladu sa samim pregovorima.»
Međutim, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, koja podržava manjinsku vladu, kaže da ova partija očekuje da Skupština još jednom potvrdi da je Kosovo neotuđivi deo Srbije:
«Nema rešenja bez saglasnosti Srbije. Rešenje se mora tražiti na osnovu onoga što piše u rezoluciji 12-44 jer su to bili uslovi pod kojima je prekinut rat na Kosovu i Metohiji. I svako rešenje koje bude nametnuto Republika Srbija treba da smatra pravno ništavno i neprihvatljivo.»
Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković izjavio je da proglašenje okupacije na nametnutu nezavisnost Kosova nije stav ni Vlade ni premijera Vojislava Koštunice:
"Nametnuto rešenje je neprihvatljivo, ali od te formulacije do okupacije je vrlo veliki korak. Spremni smo na davanje gotovo sve izvršne, sudske i zakonodavne vlasti albanskoj većini, ali granice i teritorijalni integritet ostaju ne okrnjeni. Ipak, prostor za dogovor oko statusa je dosta sužen. Ako budemo pod pritiskom da izađemo iz mandata koji nam je dala Skupština Srbije, vratićemo se u Skupštinu kako bismo znali dokle smemo da idemo i da li uopšte smemo da idemo dalje od onoga dokle smo stigli", rekao je Janković niškim Narodnim novinama.
Podsetimo da će beogradska delegacija na prvim pregovorima o decentralizaciji nastojati, prema rečima jednog od članova pregovaračkog tima Dušana Batakovića, inače savetnika predsednika Srbije, da prva tema bude o kompetencijama srpskog entiteta:
«Druga tema je o formiranju srpskih opština, a treća je posvećena crkvenoj baštini.»
Međutim, Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose smatra da srpska pregovaračka strana zastupa staromodni pristup pregovaranja polazeći od međunarodnog prava a ne uzimajući u obzir i faktičko stanje na terenu i govoreći da niko ne može da ugrozi suverenitet zemlje:
«Mislim da je stvarno krajnji trenutak da se skupi građanska hrabrost i regionalna odgovornost i da se javnosti što brže i efikasnije i tačnije objasni kako zaista stvari stoje. Mislim da jedna od većih grešaka koju su naši zvaničnici pravili u zadnjih 6-7 meseci je bila upravo nepotrebno podizanje ne realnih očekivanja u domaćoj javnosti.»
*****
Za Kosovo je sastanak u Beču istorijski trenutak, jer razgovorima o decentralizaciji počinje proces definisanja statusa Kosova. Ističe se da je ovo osnova za razgovore, koji će se zavrsiti tokom ove godine i koji će Kosovu doneti nezavisnost.
Ovo je istorijski trenutak, jer sastankom u Beču počinje rešavanje statusa Kosova. Ovako se na Kosovu procenjuje sastanak u glavnom gradu Austrije, na kojem delegacije Prištine i Beograda razgovaraju o decentralizaciji vlasti, čime počinju pregovori o budućem statusu. Čelnici institucija izjavili su da se process određivanja statusa kreće u pravom smeru i izrazili optimizam da će u ovoj godini Kosovo dobiti nezavisnost.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu kaže da je decentralizacija veoma važan proces za koji se kosovska strana u saradnji sa međunarodnom zajednicom dobro pripremila. Sejdiu je izrazio nadu da će se proces koji je počeo u Beču završiti uspešno i brzo:
“Verujem da ćemo uspeti da sve ubrzamo kako bi ova godina bila stvarno godina definisanja statusa u skladu sa političkom voljom naroda a to je nezavisnost.”
Premijer Kosova Bajram Kosumi izjavio je da je početak razgovora u Beču prvi praktičan korak ka uspešnom rezultatu u određivanju statusa:
“Sve će se završiti uspešno tokom ove godine, formiraće se slobodna, demokratska i evropska država Kosovo, koja će biti partner stabilnosti, mira i evropskih integracija čitavog regiona.”
Prema rečima šefa UNMIK-a Soren Jesena Petersena, najvažnije je da na početku procesa kosovska strana sa sastanka u Beču pošalje svetu poruku da teži stvaranju demokratskog i multietničkog drustva. Šef UNMIK-a kaže da je susret u Beču prava prilika da Kosovo pokaže kako namerava da što brže ide napred. Građani Prištine sa velikim interesovanjem očekuju sta će se desiti na sastnku u Beču, jer smatraju da će to uticati na politički status. Elham Emerlahu kaže da sastanak otvara jednu novu etapu ka rešenju pitanja Kosova:
“Razgovori u Beču su prvi korak ka rešavanju statusa, a izgleda da je međunarodna zajednica prihvatila realnost na Kosovu na osnovu volje naroda.”
Tahir Recaj ističe da je susret u Beču od velike važnosti ali ne očekuje rezultate:
“Ne očekuje se mnogo jer smo videli da srpska stana nije spremna za rešenje problema i zato ne verujem da se razgovorima nešto postići. Ali u međunarodnoj zajednici postoji raspoloženje da se do kraja godine reši pitanje statusa Kosova.”
Cilj decentralizacije je formiranje novih opština, među kojima bi mnoge bile sa srpskom većinom kao i lokalnim vlastima dati veća ovlašćenja. I dok Beograd i Priština imaju oprečne stavove o načinu reforme lokalne vlasti, međunaodna zajednica će, po svemu sudeći, podržati ona rešenja koja nude bolje životne uslove Srba i drugih manjinskih zajednica. Istoričar, Ilijaz Taci, smatra da će međunarodna zajednica, koja je puno naučila iz svog iskustva u rešavanju kriza, na Kosovu podržati volju većinskog stanovništva:
“Istorijski gledano, imamo jedno novu političko iskustvo kada je reč stavu zapadne politike o otklanjanju opasnosti od nekih polurazrešenih vatrenih kriza, odnosno, izgleda da je međunarodna zajednica odlučna da Kosovo dobije nezavisnost jer želi da izbegne moderne političke utopije“.
