Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom prihvatio je zahtev Tužilaštva tog suda za pristup arhivama državnih organa Srbije i Crne Gore i tim potezom otklanja sumnju da državni organi kriju dokumentaciju, objavljeno je nakon sednice Saveta. Nacionalni savet je odlučio i da Savetu ministara predloži oslobađanje od obaveza čuvanja državne i vojne tajne četiri osobe i da pozitivno odgovori na zahtev Tužilaštva za dostavljanje dokumentacije po četiri zahteva. Savet je takođe pozitivno odgovorio na šest zahteva odbrane za dostavljanje dokumentacije. Predsedavajući Nacionalnog saveta Rasim Ljajić:
“To bi bio najbolji odgovor na optužbe da mi određena dokumenta skrivamo. Time prestaju sve moguće optužbe da mi nešto prikrivamo, jer ako omogućimo istražiteljima Tribunala da dođu u bilo koji objekat i uvjere se u stanje naših arhiva, onda nema nikakvih osnova da mi budemo optuženi da određena dokumenta skrivamo. Mislim da će to biti najbolji dokaz potpune spremnosti Srbije i Crne Gore za saradnju sa Tribunalom. I konačno bi morali usvojiti u Parlamentu Državne zajednice zakon o zamrzavanju imovine haškim optuženicima.”
Ovakva odluka usledila je nakon ozbiljnih upozorenja i pritužbi glavne tužiteljke Karle del Ponte, čija ocena o saradnji Srbije i Crne Gore sa Tribunalom bitno utiče na nastavak pregovora sa EU. Portparol Tužilaštva Haškog tribunala Florens Artman kaže za naš program da je pristup arhivama u Srbiji i Crnoj Gori jedan od ključnih elemenata saradnje sa Tribunalom:
“Treba pristup dokumentima i činjenice, a ne da baratamo sa 'ja mislim ovo, a onaj ono'. Odbrana ima pristup i montiranu priču. A mi da nemamo pristup dokumentima, da proverimo da li je činjenica ili je montirana? Svaki tribunal pošalje policiju da uzme dokumenta i dovede svedoka.”
Ukoliko procena Karle del Ponte bude negativna, onda preti i privremeni prekid procesa prijema Srbije i Crne Gore u EU, upozorio je austrijski ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Gerhard Jandl, čija zemlja u prvih šest meseci ove godine predsedava evropskom dvadesetpetoricom. Vlada Srbije treba sve da učini u tom pravcu, podsetio je ovaj diplomata. Direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević za Radio Slobodna Evropa kaže da je Vlada svesna svojih obaveza prema Hagu i veruje da će otvaranje dosjea doprineti pozitivnoj oceni o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu. Ona ipak upozorava da je time samo delimično otklonjena mogućnost da pregovori sa EU budu obustavljeni:
“Saradnja ne podrazumeva samo izručenje, već i sve dodatne radnje. Jedna od tih radnji jeste i otvaranje arhiva pored odricanja od čuvanja službene tajne. Sa ovakvom odlukom mi zaista otvaramo mogućnost da nas i sud drugačije posmatra, kao nekoga ko je spreman na punu saradnju. Ono što je sasvim sigurno i to ostaje uslov za zaključenje sporazuma, a to je izručenje generala Mladića Hagu.”
Poznavalac haških problema, ali i odnosa Srbije i Tribunala, Ljiljana Smajlović, inače dugogodišnji izveštač iz haške sudnice, procenjuje da je otvaranje dosjea i pristup arhivama korak u dobrom pravcu, ali ipak nedovoljan za pozitivnu ocenu, kojom Srbija u aprilu treba da započne razgovore:
“Ne mislim da Srbija obustavlja pregovore nego, naprotiv, mislim da će da se desi još stvari do početka aprila, kojim će Srbija da se izbori za to da se nastave pregovori. Ovaj današnji korak neće biti dovoljan i moraće da se desi još nešto osim tog otvaranja arhiva. Po mojoj proceni, to bi morao da bude odlazak još nekoga u Hag. Još ima ljudi koje Hag potražuje od nas, a koji nisu Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Ne isključujem mogućnost da do tog vremena i Ratko Mladić ode u Hag ili bude pronađen. U svakom slučaju je ovo dobra ideja da se otvore arhive i za Srbiju je ovo zadovoljavajuće.”
“To bi bio najbolji odgovor na optužbe da mi određena dokumenta skrivamo. Time prestaju sve moguće optužbe da mi nešto prikrivamo, jer ako omogućimo istražiteljima Tribunala da dođu u bilo koji objekat i uvjere se u stanje naših arhiva, onda nema nikakvih osnova da mi budemo optuženi da određena dokumenta skrivamo. Mislim da će to biti najbolji dokaz potpune spremnosti Srbije i Crne Gore za saradnju sa Tribunalom. I konačno bi morali usvojiti u Parlamentu Državne zajednice zakon o zamrzavanju imovine haškim optuženicima.”
Ovakva odluka usledila je nakon ozbiljnih upozorenja i pritužbi glavne tužiteljke Karle del Ponte, čija ocena o saradnji Srbije i Crne Gore sa Tribunalom bitno utiče na nastavak pregovora sa EU. Portparol Tužilaštva Haškog tribunala Florens Artman kaže za naš program da je pristup arhivama u Srbiji i Crnoj Gori jedan od ključnih elemenata saradnje sa Tribunalom:
“Treba pristup dokumentima i činjenice, a ne da baratamo sa 'ja mislim ovo, a onaj ono'. Odbrana ima pristup i montiranu priču. A mi da nemamo pristup dokumentima, da proverimo da li je činjenica ili je montirana? Svaki tribunal pošalje policiju da uzme dokumenta i dovede svedoka.”
Ukoliko procena Karle del Ponte bude negativna, onda preti i privremeni prekid procesa prijema Srbije i Crne Gore u EU, upozorio je austrijski ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Gerhard Jandl, čija zemlja u prvih šest meseci ove godine predsedava evropskom dvadesetpetoricom. Vlada Srbije treba sve da učini u tom pravcu, podsetio je ovaj diplomata. Direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU Tanja Miščević za Radio Slobodna Evropa kaže da je Vlada svesna svojih obaveza prema Hagu i veruje da će otvaranje dosjea doprineti pozitivnoj oceni o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu. Ona ipak upozorava da je time samo delimično otklonjena mogućnost da pregovori sa EU budu obustavljeni:
“Saradnja ne podrazumeva samo izručenje, već i sve dodatne radnje. Jedna od tih radnji jeste i otvaranje arhiva pored odricanja od čuvanja službene tajne. Sa ovakvom odlukom mi zaista otvaramo mogućnost da nas i sud drugačije posmatra, kao nekoga ko je spreman na punu saradnju. Ono što je sasvim sigurno i to ostaje uslov za zaključenje sporazuma, a to je izručenje generala Mladića Hagu.”
Poznavalac haških problema, ali i odnosa Srbije i Tribunala, Ljiljana Smajlović, inače dugogodišnji izveštač iz haške sudnice, procenjuje da je otvaranje dosjea i pristup arhivama korak u dobrom pravcu, ali ipak nedovoljan za pozitivnu ocenu, kojom Srbija u aprilu treba da započne razgovore:
“Ne mislim da Srbija obustavlja pregovore nego, naprotiv, mislim da će da se desi još stvari do početka aprila, kojim će Srbija da se izbori za to da se nastave pregovori. Ovaj današnji korak neće biti dovoljan i moraće da se desi još nešto osim tog otvaranja arhiva. Po mojoj proceni, to bi morao da bude odlazak još nekoga u Hag. Još ima ljudi koje Hag potražuje od nas, a koji nisu Ratko Mladić i Radovan Karadžić. Ne isključujem mogućnost da do tog vremena i Ratko Mladić ode u Hag ili bude pronađen. U svakom slučaju je ovo dobra ideja da se otvore arhive i za Srbiju je ovo zadovoljavajuće.”
