Nobelova nagrade za fiziku za 2017. ove godine je dodeljena za rad na polju gravitacionih talasa, saopštila je danas Švedska kraljevska akademija nauke u Stokholmu.
Nagrađeni naučnici Rajner Vajs, Bari Beriš i Kip Torn iz opservatorije LIGO potvrdili su teoriju postojanja tih talasa koje je pre jednog veka predvideo Albert Ajnštajn.
Kip Torn, jedan od trojice dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku za rad na opažanju gravitacionih talasa, rekao je da je ta nagrada "pobeda za ljudsku rasu u celini".
"Ti gravitacioni talasi biće moćan način za istraživanje svemira, ne u nekoliko narednih godina ili decenija, već u nekoliko vekova", rekao je Torn, naučnik Kalifornijskog tehnološkog instituta (CIT), navodi Asošiejted pres.
Torn je podelio ovogodišnju nagradu s Rajnerom Vajsom sa Masačusetskog tehnološkog instituta i kolegom sa CIT Barijem Berišom, za rad na proučavanju gravitacionih talasa, izuzetno blagih drhtaja u prostoru i vremenu koje izazivaju najekstremniji dogadaji u svemiru kao što su sudari crnih rupa.
Postojanje tih talasa predvideo je čuveni naučnik Albert Ajnštajn još pre 100 godina, ali je on bio ubedjen da oni ne mogu da budu izmereni.
Vajs je danas rekao da bi voleo da je u mogućnosti da priča s Ajnštajnom o njihovom podvigu i da može da mu kaže da su naučnici videli nejasne talase i detektovali crne rupe "povodom kojih je Ajnštajn bio veoma skeptičan i da su one zapravo bile prva stvar koju su opazili".
On je kazao da je Nobelova nagrada potvrda značaja naučnog procesa u zabrinjavajuće vreme "kada racionalno zaključivanje na osnovu dokaza nije univerzalno prihvaćeno".
Torn je rekao da je "malo iznenadjen" što hiljade drugih naučnika koji rade na tom projektu nisu takodje dobili zajedničku Nobelovu nagradu i dodao da mu je "ipak ogromna čast da je primi" u njihovo ime.
Opaženi gravitacioni talasi su posledica sudara dve crne rupe i trebalo im je 1,3 milijarde godina da stignu do Zemlje gde ih je zabeležio detektor LIGO (Laserska interferometarska opservatorija za gravitacione talase) u SAD.
Signal je bio izuzetno slab kada je stigao do Zemlje, ali je najavio revoluciju u astrofizici, pošto su gravitacioni talasi potpuno nov način posmatranja najekstremnijih dogadjaja u svemiru, naveo je Nobelov komitet.
Rezultati posmatranja koja su predvodili Nobelovi laureati obelodanjeni su nekoliko meseci pošto su uhvaćeni gravitacioni talasi. Pored toga što su uočili gravitacione talase, posmatranja su naznačila da u svemiru postoje crne rupe 30 do 60 masa Sunca i da se one mogu sudariti. Nakratko, gravitaciona radijacija iz sudara crnih rupa je bila mnogo jača nego svetlost svih zvezda u vidljivom svemiru.
Posle sudara gravitacioni talasi su se proširili svemirom, kao što se šire talasi površinom vode kad u nju padne kamen. Iako se kreću brzinom svetlosti, bilo im je potrebno hiljade miliona godina da stignu na Zemlju, a onda je 14. septembra 2015. u 11.51 po srednjoevropskom vremenu, mali drhtaj uhvaćen u laboratorijama LIGO.
Prema Ajnštajnovoj teoriji, četvorodimenzionalan prostor-vreme vibrira s gravitacionim talasima koji se stvaraju kada se masa ubrza.
Crne rupe je, kao i gravitacione talase, predvidela Ajnštajnova teorija iz 1915. godine. Više od 50 godina većina naučnika je bila ubedjena da crne rupe postoje kao teorijska posledica Ajnštajnove teorije, ali da zapravo ne postoje u svemiru.
Postojanje gravitacionih talasa je prvi put prihvaćeno krajem 50-ih kada su nova izračunavanja pokazala da mogu nositi energiju i da bi zato mogli biti merljvi. Od tada se radi i na njihovom posmatranju ali su to naučnii uspeli tek 2015. sto godina posle objavljivanja Ajnštajnove opšte teorije relativiteta koja ihje predvidela.
