Dostupni linkovi

Marš za nauku u Beogradu: Naučnici su kao miševi u koturu


Protest naučnika u Srbiji u subotu

Srbija je po podacima Svetskog ekonomskog foruma za 2016. i 2017. godinu od 138 zemalja, uključenih u uzorak, na 137. mestu po kapacitetima da zadrži i privuče talente, a to je i jedan od razloga zbog čega su se naučnici i istraživači odlučili na Marš za nauku, saopštili su danas organizatori tog protesnog skupa.

Učesnici Marša za nauku, u saopšenju su pojasnili razloge zbog kojih je više stotina naučnika, istraživača, studenata i ljubitelja nauke protestovalo u subotu u centru Beograda.

"Naučnici su nalik miševima u koturu: stalno u trci za bodovima kojima održavaju svoje ionako male plate, proizvode naučni rad koji kreatori naučne politike obezvredjuju, a nemaju dovoljno novca ni podrške da bi ga uistinu predstavili među drugim naučnicima u inostranstvu", navodi se u saopštenju.

Oni su, kako se dodaje, Maršom želeli da skrenu pažnju i na specifične probleme sa kojima se nauka suočava u Srbiji, ali i da ukažu na ugrožavanje slobode kritičkog mišljenja, instrumentalizaciju nauke, smanjenje javnog finansiranja nauke i neposrednog ugrožavanja njene budućnosti, a samim tim i budućnosti čovečanstva.

Kao razlog za protest naučnici navode i to što je kredibilitet čitave naučne zajednice doveden u pitanje zbog nekažnjavanja plagijata naučnih radova.

"Ukoliko vrsni naučnici ulože vlastiti kredibilitet da bi pokazali da su radovi, a samim tim i titule pojedinih osoba na istaknutim političkim ;pozicijama sporne, a to nema nikakvog konkretnog odjeka ....onda se zapravo svima šalje poruka da su lažni doktori nauka važniji i uticajniji od pravih", navodi se u saopštenju.

Jedan od razloga za protest je i taj što su naučnici primorani i biće primorani da odlaze iz zemlje u potrazi za radnim mestom i okolinom koja će njihov rad uvažavati, kao i zbog toga što oni koji odu radi obrazovanja i usavršavanja retko imaju mogućnost da se vrate, čak i kada to žele, navodi se u saopštenju.

"Malobrojna mesta koja se pak otvaraju odlaskom profesora u penziju ili drugim putem, popunjavaju se netransparentnoi bez poštovanja kriterijuma kvaliteta", navodi se u saopštenju i dodaje da razlog za nezadovoljstvo leži i u tome što se zaposlenima u naučnim insititucijama ne omogućava nikakva finansijska stabilnost, koja bi im omogućila da se trajno posvete relevantnim naučnim istraživanjima.

Medju razlozima za proteste su i ti što se plata za naučni rad u Srbiji ne tretira kao dohodak, već kao honorar za privremeni rad, zato što su izdvajanja za nauku u Srbiji najniža u Evropi, sa 0,3 odsto bruto društvenog prihoda.

XS
SM
MD
LG