Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas da je Agrokor značajan subjekt hrvatske privrede i da će Vlada pažljivo pratiti sve aktivnosti vezane uz tu kompaniju koja se suočava s dubokom krizom, prenosi Beta.
"Treba svi zajedno da smirimo loptu, vrlo trezveno da pristupimo dijalogu koji vodimo s kompanijom i najvažnijim poveriocima, od kojih očekujemo da u vrlo kratkom roku zajednički pristupe planu razrešavanja postojećih poteškoća u poslovanju, na koje su između ostaloga u svojim izveštajima proteklih sedmica ukazale i međunarodne rejting agencije", rekao je Plenković na početku sednice Vlade.
Povodom straha od mogućeg kraha zbog prezaduženosti jedne od najvećih kompanija u jugoistočnoj Evropi, Plenković je izrazio nadu da će doći do "pozitivnog razrešenja situacije" i dodao da je dužnost Vlade da vodi računa o ukupnoj stabilnosti i održivosti privrednog i finansijskog sistema zemlje.
On je ponovio da ne treba "dramatizovati" i da treba voditi racionalan dijalog u interesu hrvatske privrede.
Bonitetske agencije Mudi (Moody's) i Standard end Pur (Standard & Poor's) snizile su u januaru i februaru kreditni rejting Agrokora što je dovelo i do povećanog interesa za probleme koncerna.
Hrvatski mediji otkrili su da se početkom marta o sudbini Agrokora razgovaralo na tajnom sastanku predstavnika Vlade, Sabora i te kompanije. Iz Vlade su to naknadno potvrdili, a premijer Plenković izjavio je juče da je u interesu države da situacija u Agrokoru ne utiče negativno na stabilnost hrvatske privrede i finansijskog sistema.
On je, međutim, rekao da je reč o privatnoj kompaniji i da su za njeno vođenje odgovorni pre svega vlasnik i uprava.
Mogućnost kraha Agrokora zbog prezaduženosti izaziva niz reakcija u Hrvatskoj. I dok iz Vlade poručuju da prate situaciju, opozicija poziva vlast da ponudi rešenja kako bi spasila desetine hiljada zaposlenih u tom koncernu.
Hrvatski mediji pišu da Agrokor u ovom delu Evrope direktno zapošljava 60.000 ljudi, od toga samo u Hrvatskoj oko 30.000. U Sloveniji je zaposlenih oko 11.600, u Srbiji 11.500, a u BiH oko 5.300.
