Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Jemen: U bombaškom napadu poginulo više od 50 vojnika

Mesto eksplozije u mestu Adenu

Najmanje 52 vojnika poginulo je danas, a više od 80 je ranjeno u samoubilačkom napadu ispred vojne baze kod Adena na jugu Jemena, saopštili su novi bilans žrtava zvaničnici Ministarstva zdravlja.

Jemenski ogranak militante organizacije Islamska država Iraka i Levanta - IDIL preuzeo je odgovornost za napad.

Bezbednosni zvaničnici su naveli da je eksploziju izazvao bombaš koji je nosio pojas s eksplozivom.

Napad se dogodio kada se grupa vojnika okupila da preuzme svoje plate, rekli su zvaničnici koji su zatražili da ne budu imenovani.

Istu bazu u kojoj se dogodio napad, pre nedelju dana napao je bombaš samoubica, a tada je poginulo najmanje 50 vojnika, a 50 ih je ranjeno.

Ogranak IDIL - a preuzeo je odgovornost za napad u saopštenju koje je prenela novinska agencija Amak, bliska toj terorističkoj grupi.

Bombaš samoubica identifikovan je kao Abu Hašim el Radfanija i objavljena je njegova fotografija na kojoj se smeši i nosi beli prsluk dok stoji pored crne zastave, obeležja ekstremističke grupe.

Jemenske vlasti mesecima vode kampanju protiv islamskih ekstremista aktivnih na jugu i na istoku zemlje.

Islamska država i njen džihadistički rival Al Kaida iskoristili su sukob vladinih snaga i jemenskih Hutu pobunjenika da pojačaju svoje prisustvo na jugu. Hutu pobunjenici drže pod kontrolom glavni grad Sanu.

Te dve ekstremističke grupe sprovele su niz napada u Adenu, drugom po veličini gradu Jemena i sedištu medjunarodno priznate vlade.

Pogledajte najnovije vesti dana

Rusija hakovala sistem za obradu britanskih viza

Ilustrativna fotografija

Istraživački portal Belingket i ruska stranica Insajder navode da su se ruski obavještajci infiltrirali u računarsku mrežu kompanije koja obrađuje aplikacije za vizu za Ujedinjeno Kraljevstvo. Istraga, objavljena u petak, pokazuje kako su dva ruska vojna obavještajna agenta, optužena za trovanje nekadašnjeg ruskog špijuna u Engleskoj, dobili britanske vize, prenosi Rojters.

Insajder i Bellingkat su rekli da su intervjuisali bivšeg glavnog tehničkog službenika kompanije koja obrađuje aplikacije za izdavanje viza za nekoliko konzulata u Moskvi, uključujući i britanski. Čovjek, koji je napustio Rusiju prošle godine i aplicirao za azil u Sjedinjenim Državama, izjavio je kako je bio prisiljen da radi sa agentima glavne ruske obavještajne agencije FSB, koji su mu otkrili da su imali pristup pristup sigurnosnim kamerama britanskog centra za izdavanje viza, te da su posjedovali dijagram njihove kompjuterske mreže.

Međutim, Insajder i Bellingkat nisu pokazali jasnu vezu između navodnih napora ruskih obaveštajnih službi da probiju sistem za obradu viza i Aleksandra Miškina i Anatolija Čepige, koji su optuženi za trovanje Sergeja Skripalja u Salisberiju u martu ove godine.

Čovjek je takođe rekao da su mu pripadnici FSB-a u proljeće 2016. godine rekli da će poslati dvije osobe u Britaniju i zatražili njegovu pomoć oko aplikacija za izdavanje viza. Taj vremenski period ukazuje na prvu prijavljenu posetu Britaniji dvojice muškaraca, koji su putovali pod imenom Aleksander Petrova i Anatolij Boširov. Čovek je, međutim, rekao da im je naglasio kako nema načina da FSB utiče na odlučivanje o izdavanju vize.

Njihov sagovornik rekao je i da je bio prisiljen da potpiše sporazum da sarađuje sa FSB-om pošto je jedan od oficira zaprijetio da će njegovu majku poslati u zatvor, a od njega je zatraženo da napravi "stražnja vrata" za kompjutersku mrežu. Rekao je da je sabotirao te napore prije nego što je pobjegao iz Rusije početkom 2017. godine.

U septembru su britanske obavještajne službe objavile nadzorne snimke agenata ruske vojne obaveštajne službe GRU, optužene za trovanje nervnim agensom dvostrukog agenta Skripalj i njegovu kćerku u Salisberiju.

Kompanija za obradu zahtjeva za izdavanje viza, TLSContact i Ministarstvo unutrašnjih poslova Britanije nisu bili dostupni za komentare.

Istanbul: Dženaza za Jamala Khashoggija

Turska- Članovi tursko-arapske medijske asocijacije klanjaju dženazu Jamalu Khashogiju

Desetine osoba u petak su odale počast ubijenom novinaru Jamalu Khashogiju na simboličnoj sahrani u Istanbulu, gdje je prošlog mjeseca ubijen 59-godišnji saradnik Washington Posta.

Kako njegovo tijelo nije pronađeno,dženaza je obavljena u odsustvu. Okupljeni su odali počast ispred praznog mjesta tradicionalno rezervisanog za kovčeg u Fatih džamiji, izvještava AFP.

"Odlučili smo da se pomolimo jer smo ubijeđeni da njegovo tijelo nikada neće biti pronađeno", rekao je za AFP Fatih Oke, izvršni direktor Tursko-arapske medijske asocijacije (TAM) čiji je član bio Khashoggi.

Okupljeni su naveli da će nastaviti tražiti pravdu za novinara, prenosi Reuters.

Odbijena ostavka Vladimira Kostića

Predsjednik SANU-a, Vladimir Kostić

Većina članova Srpske akademije nauka i umetnosti nije prihvatila ostavku koju je ponudio predsednik Vladimir Kostić, zbog čega će on nastaviti da obavlja tu funkciju.

"Uz punu podršku Izvršnog odbora, predsednik SANU se, uvažavajući mišljenje svojih kolega, povinovao njihovom stavu i nastaviće svoj rad, uz nadu da je tako velika većina koja je iza ovog stava stala, delom i znak podrške dosadašnjem radu", navodi se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.

Kostić je 9. novembra ponudio ostavku na mestu predsednika SANU odeljenjima te institucije. Odluku je ponudio nezadovoljan rezultatima Izborne skupštine na kojoj je od 26 kandidata za nove dopisne, redovne i inostrane članove, primljeno je 14, čime je broj povećan sa 128 na 142 člana.

"Smatram da ste mi ovim izborom poslali jasnu poruku. Radi se o činjenici da imamo potpuno drugačija shvatanja o ugroženosti Akademije, njenog mesta i njene budućnosti. U tom smislu biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi Akademiju", rekao je tada Kostić.

Andrej Babiš: 'Nikada' neću podnijeti ostavku

Andrej Babiš, premijer Češke

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je u petak da "nikada neće podnijeti ostavku", odgovarajući kritičarima koji traže da podnese ostavku zbog optužbi da je ometao istragu prevare. Koalicijski partner razmišlja da li da napusti vladu nakon što su snimljene riječi Babiševog sina kako govori da je njegov otac želio da se krije u prošloj godini kako bi izbjegao policijsko ispitivanje. Na hiljade Čeha protestiralo je protiv Babiša u Pragu u četvrtak navečer.

"Nikada neću podnijeti ostavku, nikada. Neka svako upamtite to: nikada", objavio je Babiš danas na svojoj Facebook stranici.

Opozicione stranke pozvale su na glasanje o povjerenju njegovoj vladi za koje se očekuje da će se održati narednog petka.

Socijaldemokrati lijevog centra, koji su partneri u vladi njegove stranke ANO, razmišljaju da li da povuku podršku vladi, iako je izvor iz stranke izjavio da su brojni članovi stranke u parlamentu skloni ostanku. Babiš je dobio podršku predsjednika Miloša Zemana koji je izjavio u četvrtak kako očekuje da se situacija smiri. On je izjavio u televizijskom intervjuu da će dati Babišu drugu priliku da formira vladu ukoliko bude prisiljen na ostavku nakon glasanja o povjerenju.

Policija je prošle godine optužila Babiša i dvoje njegove djece za prevaru, navodeći da su oni manipulirali vlasništvom nad Babišovom firmom prije jedne decenije kako bi stekla pravo na državnu pomoć od dva miliona eura. Babiš je milijarder i poslovni čovjek, i najpopularniji je političar u zemlji, koja je članica EU i NATO-a. On negira da je učinio bilo šta protuzakonito. Također je odbacio izvještaj o svom sinu koji je objavljen na websiteu vijesti Seznam.cz. Njegov sin Andrej izjavio je novinarima koji su ga pratili do njegovog trenutnog doma u Švicarskoj da je njegov otac u prošloj godini tražio od njega da se krije, prenosi Reuters.

Rusija ograničila pristup mobilnom internetu tokom protesta

Mobilni telefon

Ruske vlasti naredile su dvama mobilnim operaterima da ograniče pristup uslugama mobilnog interneta u regionu Ingušetije, jer su se demonstranti okupili ispred vladinih ureda, navodi se u dokumentu državnog telekom regulatora, piše Rojters.

Ovo je prvi put da je takva naredba dokumentovana u Rusiji i ukazuje na to da Rusija ograničava pristup društvenim mrežamma poput Fejsbuka ili Tvitera, tako da se ne mogu koristiti za organizovanje antivladinih protesta.

Iste tehnike su korištene na Bliskom istoku gdje su, s obzirom na porast popularnosti društvenih mreža, vlade ograničile pristup mobilnim podacima, upozoravaju aktivisti i mobilni operateri.

U dokumentu u koji je Rojters imao uvid iz kancelarije Regulatora Roskomnadzora iz Ingušetije navodi se da su u Ingušetiji od 4. oktobra do 17. oktobra ugašeni 3G i 4G "na osnovu opravdane odluke organa za provođenje zakona".

U dokumentu nisu pomenuti protestiniti na osnovu čega su organi za provođenje zakona donijeli odluku.

Služba Federalne sigurnosti i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na zahtjeve Rojtersa za komentar. Ni glasnogovornik Roskomnadzora, u odgovoru na pitanja, nije rekao zašto suove usluge bile isključene.

Protesti su izbili u Ingušetiji, uglavnom muslimanskom regionu u južnoj Rusiji, 4. oktobra, nakon što je postignut dogovor o obilježavanju granice Ingušetije sa susjednim regionom Čečenije.

Demonstranti su naveli da je sporazumom ustupljeno previše teritorije Čečeniji, a hiljade njih su se okupile u administrativnom centru regiona, Magasu, gdje su tražili da bude odbačen. U jednom trenutku, sigurnosne snage su pucale u vazduh kako bi pokušale rastjerati demonstrante.

Hag utvrđuje kako se Mladić uključio u TV program

Ratko Mladić

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu razmatra kako je došlo do toga da se Ratko Mladić, nekadašnji ratni lider vojske bosanskih Srba osuđenik za ratne zločine u prvom stepenu, putem telefona uživo uključi u program TV Happy u Srbiji.

To stoji u odgovoru koji je iz Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala, upućen Radiju Slobodna Evropa.

“U skladu sa važećim pravilima o pritvoru i propisima o nadzoru komunikacije sa Mehanizmom, svi pritvorenici imaju pravo da komuniciraju sa članovima svoje prodice. Međutim, bilo koji kontakt sa medijima koji koriste komunikacione kapacitete u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija mora unapred odobriti sektor, u skladu sa Pravilnikom o pritvoru. Kako pritvorenicima nije dozvoljeno da razgovaraju sa medijima bez prethodnog odobrenja sekretara ova kancelarija trenutno razmatra da li je došlo do kršenja pravila pritovora u vezi sa obaveštavanjem pritvorenika”, stoji u odgovoru Mehanizma na upit RSE.

Ratko Mladić uključio se u petak u jutarnji program televizije sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Na telefon ga je pozvao njegov sin Darko Mladić, koji je takođe bio u studiju. Gosti u emisiji su bili i Vojislav Šešelj, koji je pravosnažno u Hagu osuđen za rante zločine, kao i poslanik u ruskoj Dumi, Pavel Sergejevič Dorohin i ruska istoričarka Jelena Guskova.

Guskova i Dorohin učestvovali su u današnjoj promociji knjige “General Mladić: Poslednja bitka, uspomene, intervjui, dokumenti” u beogradskom Medija centru. Knjigu je izdao Komitet za odbranu Ratka Mladića ruske Dume na čijem čelu je Dorohin.

Mladić je u prvom stepenu osuđen na doživotnu robiju novembra 2017. godine, zbog genocida u Srebrenici, progona, istrebljenjea, zločina protiv čovečnosti, ubistava, nehumanog delo prisilnog premeštanja, deportacija, terorisanja i protivpravnih napade na civile, uzimanje talaca.

Radulović: Zaštita Tare prioritet u odnosu na izgradnju autoputa

Gradilište u kanjonu Tare

Ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović demantovao je danas pisanja pojedinih medija i navoda NVO organizacija o devastiranju korita Tare zbog čega će ta rijeka navodno biti skinuta sa liste UUNESCO-a.

"Pozvao bih medije i pojedine NVO da se ne bave manipulacijama i da ne plaše narod koji sjedi pred televizorima. Lako je preplašiti sve njih kada se iz neznanja ili čiste manipulacije plasiraju dezinformacije", kazao je Radulović.

Radulović je na konferenciji za novinare posvećenoj uticaju izgradnje autoputa na rijeku Taru saopćio da će izvještaj UNESCO-a stići početkom decembra i da bi, sudeći po reakcijama predstavnika te organizacije, trebalo da bude pozitivan. On je kazao da su više puta stopirali radove i da će zbog toga biti produžen rok izgradnje autoputa.

Ministar je, govoreći o navodnim deponijama na obali reke Tare, rekao da se radi o lokalitetima za odlaganje viška iskopa. "Tu nema nikakve deponije, niti otpada. Ima samo viška materijala koji je izvađen iz rijeke", rekao je Radulović.

Povodom najnovije informacije da radnici kineske kompanije danima rade na mjestu gde je zakopana aktivna bomba, Radulović je kazao da se radi o netačnim informacijama kao i da je to sedma bomba koju su našli na trasi autoputa. "Ja sam bombu vidio samo na televiziji i nešto malo dok sam bio u vojsci. Ja ne znam kako se ona deaktivira, ali sam dobio informaciju od čelnih ljudi iz struke koji su zaduženi za to da je bomba deaktivirana i da se danas očekuje njeno premještanje", naveo je Radulović i dodao da ne postoji opasnost za radnike i građane. Zaštita životne sredine i Tare je prioritet, iako bi to značilo probijanje rokova za završetak autoputa, rekao je Radulović i ponovio da korito rijeke nije izmješteno, već da je skrenut vodotok u okviru istog korita.

On je rekao da su današnju konferenciju organizovali jer su dobili poziv MANS za učešće na okruglom stolu. "Odlučili smo da ne idemo na taj događaj. Takve manifestacije ne doprinose ni blagovremenom, ni istinitom informisanju", rekao je Radulović.

Poverenik pokrenuo postupak zbog Vučićevih pisama penzionerima

Povereniku se obratilo više građana koji navode da su korisnici penzija, a kojima je u proteklih nekoliko dana poštom pristiglo pismo adresirano na njih

Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak nadzora u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Generalnom sekretarijatu predsednika Republike nakon što su pojedinim korisnicima penzije počela da stižu pisma od predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa oznakom Srpske napredne stranke (SNS).

Kako se navodi u saopštenju, Povereniku se obratilo više građana koji navode da su korisnici penzija, a kojima je u proteklih nekoliko dana poštom pristiglo pismo adresirano na njih, iz čije sadržine se zaključuje da je upućeno korisniku penzije, potpisano od predsednika Srbije, sa oznakom SNS. Pojedini od tih ljudi su naveli da su pisma adresirana na njihovu maloletnu decu, kao korisnike porodične penzije.

Poverenik je zatražio od PIO fonda da se u roku od pet dana izjasni da li je učinio dostupnim SNS-u, predsedniku Srbije ili trećem licu, podatke o imenima, prezimenima i adresama korisnika penzija u Srbiji i da se, ukoliko je odgovor potvrdan, izjasne koji je pravni osnov i svrha činjenja dostupnim ovih podataka.

"Odgovarajuće izjašnjenje Poverenik je u istom roku zatražio i od Generalnog sekretarijata predsednika Republike i od Srpske napredne stranke. Po okončanju postupka nadzora Poverenik će, kao i obično, o rezultatima i u skladu sa njima preduzetim merama, obavestiti javnost", navodi se u saopštenju.

„Poštovani, Želim da vam najiskrenije zahvalim na strpljenju, odgovornosti i više od svega, poštovanju i ljubavi, koje ste tokom decenija rada pokazali prema svojoj državi, prema Srbiji“, navodi se u tekstu pisma sa fotografijom Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Srpske napredne stranke, koje uz njegov potpis ovih dana poštom stiže na adrese građana Srbije.

„Takođe, želim i lično da vam zahvalim na podršci koju ste pružili našoj Srbiji da se ekonomski podigne sa kolena, znajući da je to moguće postići samo dubokim rezovima, a ne lagodnim rešenjima, praznim pričama i olakim obećanjima“, stoji, između ostalog, u ovim pismima.

Ambasadori EU i premijerka Srbije razmatraju sprovođenje reformi

Premijerka Srbije Ana Brnabić

Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici, kao i ambasadori zemalja članica EU, sastaju se tokom popodneva u Beogradu sa premijerkom Srbije Anom Brnabić. Kako je rečeno za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Vladi Srbije, teme razgovora stranih diplomatskih predstavnika u Beogradu i premijerke Brnabić biće reforme koje Srbija sprovodi. Sličan sastanak, kako nam je rečeno u Vladi Srbije, održan je u junu ove godine.

Taj sastanak se održava dan pošto je Radio Slobodna Evropa ekskluzivno objavio interni dokument Evropske komisije o poglavljima 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala) dostavljen zemljama članicama i u kome je zaključeno da Srbija nije napravila pomak u ključnim oblastima značajnim za napredak u pristupanju i pregovorima sa Evropskom unijom. Upravo zbog toga, kako saznaje RSE, dovedeno u pitanje i otvaranje novih poglavlja tokom ove godine.

Razlog je, saznajemo, to što među zemljama članicama nema raspoloženja jer Srbija nije dovoljno napredovala u ključnim poglavljima 23 i 24 u pristupnom procesu. Ipak, kako navode naši izvori, još ima dovoljno vremena da se ocene u učinku Srbije promene.

Te informacije RSE je ekskluzivno objavio pošto je imao uvid u interni dokument Evropske komisije o poglavljima 23 i 24 (koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala) dostavljen zemljama članicama i u kome je zaključeno da Srbija nije napravila pomak u ključnim oblastima značajnim za napredak u pristupanju i pregovorima sa Evropskom unijom.

Konkretno, kako je u četvrtak objavio RSE, Srbija je nedovoljno napredovala u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, procesuiranju ratnih zločina i slobodi medija. Izveštaj nalazi da je Srbija ostvarila određeni napredak u poljima institucionalnih reformi, pravima nacionalnih manjina, sprečavanju pranja novca i pitanju azila.

Evropska komisija dva puta godišnje procenjuje reformski učinak država koje su na putu članstva u Evropskoj uniji i napredak u ispunjavanju kriterijuma iz, u slučaju Srbije, 35 pregovaračkih poglavlja.

Koalicioni partner Angele Merkel povlači se sa čela stranke

Horst Zehofer i Angela Merkel

Lider nemačke vladajuće Hrišćansko socijalne unije (CSU) Horst Zehofer, članice konzervativne koalicije kancelarke Angele Merkel, izjavio je da će se povući sa čela stranke početkom sledeće godine.

Zehofer, koji je i ministar unutrašnjih poslova Nemačke, objavio je da će se s funkcije koju obavlja od 2008. godine povući 19. januara, na specijalnom partijskom sastanku, javila je danas agencija Dpa.

Kako je rekao, "2019. treba da bude godina obnove CSU", prenosi Asošiejted pres.

CSU je aktivna jedino u Bavarskoj, a Zehofer se našao pod pritiskom otkako je njegova stranka na oktobarskim izborima u toj saveznoj državi izgubila znatan broj glasova, iako je ostala na vlasti. Zehofer je u ponedeljak rekao da će se povući sa čela CSU, a ostati ministar u vladi Merkel, iako je bilo glasina da će napustiti i tu funkciju.

Merkel je takođe najavila da se povlači sa čela svoje Hrišćansko demokratske unije (CDU), a da će kancelarka ostati do isteka mandata. CSU je sestrinska stranka Angele Merkel s kojom na saveznom nivou čini konzervativnu koaliciju od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine.

Mej pozvala građane da podrže njen plan za Bregzit

Premijerka Velike Britanije, Tereza Mej

Britanska premijerka Tereza Mej pozvala je danas građane da podrže njen plan za Bregzit, dok njeni unutarpartijski rivali nastoje da obezbede podršku za postupak njenog smenjivanja.

Mej je na radiju odgovarala na pitanja građana, dan pošto je najavila da će s premijerskog mesta izvesti Veliku Britaniju iz Evropske unije, navodi Asošiejted pres.

Jedan od slušalaca koji se javio u program rekao je da Mej treba da podnese ostavku i prepusti vođstvo nekom od vatrenih zagovornika Bregzita, dok ju je drugi uporedio s britanskim premijerom na početku Drugog svetskog rata Nevilom Čemberlenom, koji je uzalud pokušavao da udovolji nacističkoj Nemačkoj kako bi izbegao ulazak u rat.

Mej, liderka Konzervativne stranke, ostala je čvrsto pri svom planu za Bregzit. "Mnogi građani koji su (na referendumu 2016. godine) glasali za izlazak iz EU želeli su da osiguraju da odluke o stvarima, recimo ko može da uđe u ovu zemlju, donosimo mi ovde u Velikoj Britaniji, a ne Brisel, i upravo to donosi sporazum koji sam ispregovarala", kazala je britanska premijerka.

Britanska vlada je u sredu usvojila nacrt sporazuma o Bregzitu koji su dan ranije usaglasili pregovarači Velike Britanije i EU.

U znak protesta juče je pet članova vlade podnelo ostavke, uključujući ministra za Bregzit Dominika Raba, dok su se evroskeptični konzervativci oštro usprotivili nacrtu sporazuma. Oni navode da će predloženi sporazum, koji predviđa bliske trgovinske veze Londona i Brisela posle Bregzita, načiniti od Velike Britanije vazalnu državu, vezanu za pravila EU o kojima nema pravo glasa. Lider grupe konzervativnih poslanika, zagovornika Bregzita, Džejkob Riz-Mog formalno je juče zatražio da se glasa o nepoverenju premijerki.

Skat: Beograd i Priština da pokažu fleksibilnost

Kajl Skat i Aleksandar Vučić (arhivska fotografija)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kajlom Skatom sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, ekonomskoj saradnji i dijalogu Beograda i Prištine.

Kako je navedeno u saopštenju, Vučić je obavestio ambasadora Skata da je Priština, uvođenjem taksi na robu iz Srbije i BiH, prekršila Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi.

"Predsednik Vučić izrazio je zadovoljstvo zbog povećanja trgovinske razmene između Srbije i SAD, koja iznosi oko 30 odsto u prvih devet meseci, kao i jačanja interesa američkih kompanija za ulaganja u Srbiji", piše u saopštenju.

Ambasador Skat je pozvao Beograd i Prištinu da pokažu fleksibilnost u postizanju rešenja, koje bi doprinelo regionalnoj stabilnosti i nastavku dijaloga.

Vučić i Skat su razgovarali i o američkoj podršci evropskom putu Srbije, koja se, između ostalog, ogleda i u novčanoj pomoći za sprovođenje reformskih procesa, navedeno je u saopštenju.

Broj žrtava požara u Kaliforniji porastao na 63, nestala 631 osoba

Paradise nakon požara

Broj potvrđenih žrtava u katastrofalnim požarima koji su protekle sedmice zahvatili sjevernu Kaliforniju narastao je na 63, dok je 631 osoba na spisku nestalih, objavio je šerif okruga Butte Kory Honea.

Najteže je stradao gradić Paradise, koji se nalazi oko 280 kilometara sjeverno od San Francisca, u kojemu je živjelo 27.000 stanovnika.

U četvrtak, vatrogasci su izvijestili o napretku u borbi s vatrenom stihijom na površini od 570 kvadratnih kilometara, odakle je 52.000 ljudi raseljeno i uništeno više od 9.500 kuća, prenosi AP.

Severna Koreja testirala novo oružje

Ilustrativna fotografija

Sevena Koreja je uspešno testirala "novo ultramoderno taktičko oružje", u prisustvu lidera zemlje Kim Džong Una, javila je danas državna televizija te zemlje.

To je prvo ovogodišnje pominjanje razvoja novog oružja u Severnoj Koreji, s očiglednom namerom da se izvrši pritisak na SAD i Južnu Koreju, navodi Asošiejted pres.

Ne deluje da je reč o testiranju nuklearnog oružja ili raketa dugog dometa koje bi mogle da dosegnu kopno SAD.

Niz takvih proba Severne Koreje prošle godine doveo je mir u pitanje, pre nego što se Pjongjang od Nove godine okrenuo diplomatiji. Bilo kakvo pominjanje testiranja novog oružja moglo bi negativno da utiče na diplomatski proces Vašingtona i Pjongjanga koji treba da dovede do denuklearizacije Korejskog poluostrva.

Severna Koreja nije javno testirala nijedno oružje od novembra 2017. godine, ali je Pjongjang prethodnih dana izražavao gnev zbog međunarodnih sankcija protiv te zemlje i aktuelnih vojnih vežbi Južne Koreje i SAD.

Sve rakete Severne Koreje
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

Dva nekadašnja lidera Crvenih kmera osuđena za genocid

Kiu Sampan sluša presudu

Dva nekadašnja lidera Crvenih kmera, komunista koji su vladali Kambdžom 70-ih godina, osudjeni su danas pred međunarodnim sudom za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine na doživotnu kaznu zatvora.

Nuon Čea (92) i Kiu Sampan (87), jedini živi lideri Crvenih kmera, osuđeni su zbog ubistava oko 1,7 miliona ljudi, počinjenih u vreme brutalne vladavine Crvenih kmera, od 1975. do 1979. godine, prenosi Asošiejted pres.

U presudi se navodi da su Crveni kmeri počinili genocid nad vijetnamskom manjinom i muslimanskim narodom Čam.

Čea i Sampan su već na izdržavanju doživotnih zatvorskih kazni pošto su u prethodnom procesu osudjeni za zločine protiv čovečnosti - prisilno premeštanje stanovništva i nestanak velikog broja ljudi.

Njh dvojica, međutim, tvrde da su žrtve političkog progona. U Kambodži ne postoji smrtna kazna. Crveni kmeri su težili izgradnji agrarnog utopijskog društva, zbog čega su proterivali stanovništvo iz gradova i stvarali ogromne ruralne komune.

Njihove radikalne politike dovele su do gladi i prekomernog rada, uz masovna pogubljenja, navodi AP.

Lideri EU: Nema novih pregovora o Brexitu

Angela Merkel

Lideri Europske unije (EU) odbacili su mogućnost novih pregovora o sporazumu za Brexit (Bregzit) i upozorili da sadašnja politička situacija u Britaniji više upućuje na "situaciju bez sporazuma".

Njemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nema govora o novim pregovorima jer je "dokument bio na stolu".

U međuvremenu, premijer Francuske Edouard Philippe (Eduar Filip) rekao je da postoji potreba da se svi pripreme za mogućnost bez sporazuma zbog nesigurnosti u Velikoj Britaniji, javlja BBC.

EU je zakazala niz sastanaka uoči summita 25. novembra kada će lideri odobriti sporazum o Brexitu.

Lideri EU, ipak, priznaju da još ima mnogo toga da se uradi nakon što je britanska premijerka Theresa May (Tereza Mej) dobila potporu Vlade za nacrt sporazuma.

"Pred nama je dug put na obje strane", rekao je glavni pregovarač EU za Brexit Michel Barnier (Mišel Barnije).

Pročitajte: May ne odustaje uprkos ostavkama i glasanju o povjerenju

NBC: Bijela kuća traži načine da izruči Gulena

Fethullah Gulen

Administracija američkog predsjednika Donalda Trumpa zatražila je od nekoliko državnih agencija da pronađu zakonska sredstva kako bi se Fethullah Gulen izručio Turskoj, objavio je NBC News.

Zvaničnici administracije zatražili su od Federalnog istražnog biroa (FBI), Ministarstva pravde SAD-a i Ministarstva domovinske sigurnosti SAD-a da pronađu načine izručenja Gulena koji se u ovoj državi nalazi u samonametnutom egzilu, navodi američki medij pozivajući se na dva američka zvaničnika i još dva izvora.

Navodno su iz administracije tražili da FBI i Ministarstvo pravde ponovo otvore turske zahtjeve za izručivanje Gulena, te od Ministarstva domovinske sigurnosti da osiguraju informacije o rezidentnom statusu imama koga Turska tereti da stoji iza neuspjelog pokušaja vojnog udara 2016. godine.

"Prvo je bilo kolutanja očima, ali kada su shvatili kako je ovo ozbiljan zahtjev, karijeristi su bili bijesni", navodi visokopozicionirani američki zvaničnik za NBC.

Nijedna od navedenih agencija nije komentirala izvještaj, no jedan turski zvaničnik je za NBC kazao kako turska Vlada ne povezuje slučaj Gulena sa ubistvom saudijskog novinara Jamala Khashoggija.

"Mi definitivno ne vidimo povezanost ova dva slučaja. Želimo vidjeti djelovanje od strane Sjedinjenih Američkih Država u formi izručenja Gulena. I mi ćemo nastaviti našu istragu kada je riječ o slučaju Khashoggija", naveo je zvaničnik.

Gulen, koji je u SAD došao 1999. godine, trenutno živi u luksuznom skrovištu u Saylorsburgu, američka savezna država Pennsylvania.

Zvanična Ankara navodi kako je Washington pretvorio pitanje izručenja ovog imama u političko pitanje umjesto da ga vodi kao pravni slučaj. Navodi kako bi Trump mogao koristiti izručenje Gulena kao sredstvo trgovine zbog ljutnje oko saudijskog ubistva Khashoggija, ako su istiniti, mogli bi dodatno ojačati tvrdnje o vašingtonskom političkom stavu prema slučaju.

Pročitajte:

Tisuće Čeha traže ostavku premijera

Andrej Babiš

Tisuće Čeha se okupilo u Pragu da bi zahtijevali ostavku premijera Andreja Babiša zbog financijskog skandala.

Babiša optužuju da je europske subvencije preusmjerio na farmu koju je prepisao članovima svoje obitelji, među kojima i sinu, Andreju Babišu Mlađem. Češki premijer poriče optužbe.

Babiš je ovog tjedna pod velikim pritiskom nakon što je njegov sin za jedan portal rekao da ga drže na Krimu da bi spriječili da bude ispitan u tom slučaju.

Češki premijer je to porekao, rekavši da se njegov sin, koji živi u Švicarskoj i mentalno je bolestan, na Krimu nalazi dobrovoljno.

Novi prosvjedi su zakazani za subotu.

Babišova vlada će se zbog skandala suočiti s glasovanjem o povjerenju u donjem domu parlamenta, dok je gornji dom u četvrtak od premijera zatražio da se povuče dok istraga ne bude gotova.

Pročitajte: Češki premijer držao sina zatočenog protiv njegove volje

Policija CG: Gruevski je preko Crne Gore otišao u Mađarsku

Nikola Gruevski

Crnogorska policija potvrdila je da je odbegli bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski u Mađarsku otišao preko Crne Gore.

Policija je u šturom saopštenju navela da je Gruevski koji je u Makedoniji osuđen na dve godine zatvora, u Crnu Goru ušao 11. novembra i istog dana napustio zemlju.

Nije navedeno iz koje zemlje i preko kojeg je graničng prelaza odbjegli bivši premijer Makedonije ušao u Crnu Goru, niti preko kojeg graničnog prelaza je napustio zemlju.

"Crnogorska policija je u ovom slučaju u potpunosti poštovala zakonske procedure", piše na kraju kratkog saopštenja.

Ranije je albanska policija saopštila da je Gruevski iskoristio mađarsko diplomatsko vozilo za bekstvo iz zemlje da bi izbegao zatvor, prenosi AP.

Navedeno je da je Gruevski "11. novembra prešao u Albaniju preko graničnog prelaza Hani i Hotit da bi zatim prešao u Crnu Goru".

Policija te zemlje je navela da je Gruevski, koji je vodio Makedoniju od 2006. do 2016, bio u "kolima mađarske ambasade u Tirani, s tablicama CD 1013A" i da je napustio Albaniju u nedelju veče vozilom mađarske ambasade u Tirani.

Navodi se da je Gruevski napustio Albaniju i ušao u Crnu Goru u trenutku kada još nije bila izdata međunarodna poternica.

Kako javlja AP, saopštenje albanske policije sugeriše da je mađarska vlada učestvovala u prebacivanju Gruevskog, iako su vlasti u Budimpešti prethodno naglasile da nisu pomagali bivšem makedonskom premijeru da napusti zemlju.

Vlada mađarskog premijera Viktora Orbana nije želela da komentariše saopštenje albanske policije, kao i čitav slučaj sve dok ne završi razmatranje zahteva Gruevskog za političkim azilom.

Đerđel Guljaš, šef Orbanovog kabineta, rekao je da mađarskog premijera "veoma zabavljaju" medijski izveštaji da Gruevski, sa kojim je politički blizak, živi u njegovoj kući.

Nema uvjetnog otpusta za 'kapetana Dragana'

Dragan Vasiljković zvani "kapetan Dragan" (desno)

Županijski sud u Varaždinu odbio je prijedlog za uvjetnim otpustom Dragana Vasiljkovića, poznatijeg kao „kapetan Dragan“, koji u zatvoru Lepoglava služi kaznu od 13,5 godina zbog ratnih zločina nad hrvatskim ratnim zarobljenicima i civilima.

Temeljem podataka dobijenih od Centra za dijagnostiku u Zagrebu i Kaznionice u Lepoglavi, sudsko vijeće varaždinskog suda zaključilo je da je prijedlog - neosnovan.

Sud je u obrazloženju svoje odluke naveo da je "zatvorenik urednog ponašanja", ali da treba uzeti u obzir da se radi o kratkom vremenu koje je proveo na izdržavanju kazne pa da se "ne može zaključiti kako će zatvorenik funkcionirati, jer do sada nije ocijenjen te nema podataka vezano za provođenje pojedinačnog programa izvršavanja kazne", prenose hrvatski mediji.

Osim toga, iz izvješća Centra za dijagnostiku proizlazi da zatvorenik negira počinjenje kaznenog djela, a da kaznu smatra nezasluženom, što- po ocjeni varaždinskog suda - ukazuje da svrha kažnjavanja nije ostvarena.

Zatvorenik je nekritičan te nije došlo do promjene njegovog ponašanja nakon počinjenog kaznenog djela, zaključio je sud.

Vasiljković je u ekstradicijskom pritvoru u Australiji i zatvoru u Hrvatskoj već proveo preko 12 godina.

Mej: Ne odustajem, verujem da je plan za Bregzit dobar

Britanska premijerka Tereza Mej rekla je danas da "svakim delom svog bića" veruje da je predloženi plan za Bregzit dobar.

Ona je navela da bi odbijanje plana za Veliku Britaniju značilo "duboku i ozbiljnu" neizvesnost.

Mej je takođe rekla da će se boriti za liderstvo u Konzervativnoj partiji jer su neki poslanici, nezadovoljni planom, pokrenuli pitanje poverenja vladi.

Dodala je da drugog referenduma o izlasku Londona iz EU neće biti i da je njen i zadatak Vlade da ispoštuje rezultate referenduma o članstvu u bloku iz 2016. godine.

Ona je podsetila da su se građani Britanije na tom referendumu izjasnili da žele da napuste EU i da će se to i dogoditi 29. marta naredne godine.

Mejova je večeras na konferenciji za novinare nakon rasprave u parlamentu rekla da do sada niko nije izneo alternativu za njen plan za "Bregzit" i da sve opcije uključuju takozvani "bekstop" dogovor za irsku granicu, koji su kritikovali i mnogi i u njenoj stranci.

Ona je dodala da, ako se potpuno odbaci predlog o irskoj granici, to onda poništava i mogućnost dogovora sa EU.

"Ako mi ne krenemo napred sa sporazumom, niko ne može sa sigurnošću znati kakve će biti posledice. To će biti put duboke i mračne nesigurnosti", rekla je ona.

"Bekstop" predstavlja zaštitni mehanizam, zahvaljujući kome bi granica na irskom ostrvu ostala otvorena nakon "Bregzita".

Predsjednik EP: Radimo da Crna Gora 2025. uđe u EU

Zastava Crne Gore kao dio slagalice zastave Evropske unije, ilustracija

Predsjednik Evropskog parlamenta (EP) Antonio Tajani izjavio je u Strazburu da se zajedno s vlastima u Podgorici radi na tome da Crna Gora 2025. godine uđe u Evropsku uniju (EU).

"Mi ćemo naravno podržati napore Crne Gore na putu uspješnog zaključenja i punog učlanjenja u EU, poslije već uspješnog učlanjenja u NATO", rekao je Tajani koji je razgovarao s predsjednikom Skupštine Crne Gore, Ivanom Brajovićem.

Tajani je "pohvalio rad i ulogu Crne Gore za stabilnost Balkana, jer bez stabilnog Balkana nema ni stabilnosti Evropske unije i računamo da će Crna Gora tu imati veoma značajno mjesto".

Brajović je predvodio crnogorsku delegaciju na sjednici Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU i Crne Gore (POSP) u Strazburu.

POSP je donio deklaraciju kojom je pozvao ostatak opozicije da učestvuju u radu parlamenta, pozdravio dogovor vlasti i opozicije o formiranju odbora za izborno zakonodavstvo i pozdravio snažan ekonomski rast.

Konstatovan je napredak u pregovaračkim poglavljima 23. i 24, koja se odnose na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali je ukazano da mora biti konkretnijih rezultata u tome.

EP je u Deklaraciji koju je Brajovićev kabinet dostavio medijima, iskazao zabrinutost što nema napretka u medijskim slobodama, osudio neprihvatljiv politički i urednički pritisak na novinare i medijske organizacije i zatražio efikasnu istragu napada na novinare.

U Deklaraciji je istaknuto da se mora zaštiti privatna imovina, pošto je izmjenom Zakona o ekstroprijaciji omogućeno državi da uđi u privatni posjed bez odluke suda, mada uz pravičnu nadoknadu.

Pročitajte:

U Grčkoj trenutno oko 74.000 tražilaca azila

Izbeglički kamp u Atini

Grčke vlasti su saopštile da u toj zemlji trenutno živi oko 74.000 tražilaca azila i da su u toku aktivnosti na proširenju smeštaja za njih i na poboljšanju uslova u ostrvskim kampovima za migrante koji u Grčku dolaze morem.

Ministar za migracije Grčke Dimitris Vicas rekao je da će narednih meseci oko 6.000 ljudi biti prebačeno na grčko kopno s ostrva.

Uslove u tim kampovima kontinuirano kritikuju aktivisti za zaštitu ljudskih prava.

Vicas je kazao da je situacija "teška" u tim kampovima, gde 20.000 ljudi živi u objektima predviđenim za manje od 10.000.

Ove godine u Grčku su ilegalno ušle 42.000 migranata, od kojih je 14.000 došlo kopnom, uglavnom iz Turske.

Vicas je rekao da ne očekuje povećanje priliva migranata sledeće godine. Dodao je da je minimalan broj migranata koji iz Grčke ilegalno odlaze u druge evropske zemlje.

Austrija 'neće u evropsku vojsku'

Ilustrativna fotografija

Ako Njemačka i Francuska formiraju evropsku vojsku, Austrija u njoj neće učestvovati, saopšteno je iz kabineta ministra odbrane Austrije Marija Kunaseka.

U saopštenju se navodi da neutralna Austrija ne želi biti dio evropske vojske koju su predložili francuski predsjednik Emmanuel Macron i njemačka kancelarka Angela Merkel.

"To bi bilo u suprotnosti sa Ustavom i neutralnošću Austrije", navodi se u saopštenju, objavio je list Kurir.

U saopštenju se navodi da, iako Austrija nema detalje o vojsci koju su predložile Njemačka i Francuska, ona na to neće pristati.

Ideju jedinstvene evropske armije iznio je Macron početkom mjeseca, rekavši da je to neophodno kako bi se zaštitio kontinent od država kao što su Kina, Rusija, pa čak i Sjedinjene Države.

Merkel je podržala taj prijedlog, ističući da bi takva armija pokazala da "svijet više nikada neće dozvoliti rat između država u Evropi".

Američki predsjednik Donald Trump nije bio oduševljen prijedlogom i podsjetio je Francusku da njen neprijatelj u oba svjetska rata nisu bile ni SAD, ni Kina, ni Rusija, već Njemačka.

Pročitajte: Opada vojna moć SAD, Evropa hoće svoju armiju

SAD uveo sankcije Saudijcima povezanim s ubistvom Kašogija

Džamal Kašogi

Američko Ministarstvo finansija uvelo je dodatne sankcije za 17 Saudijaca koji su optuženi da su učestvovali u ubistvu novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu.

Novim sankcijama je optuženim Saudijcima zamrznuta imovina koju možda imaju u SAD-u, dok je Amerikancima zabranjeno da posluju s njima.

Jedan od njih je visoki savetnik saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Njima je već uvedena zabrana ulaska u SAD.

Zvaničnici SAD-a tražili su od saudijske vlade punu istragu o ubistvu Kašogija.

Turske i saudijske vlasti navode da je kolumnistu Vašington posta (The Washington Post) ubio tim iz Saudijske Arabije kada je došao u konzulat da traži dokumente za venačanje.

Saudijske vlasti su pritvorile 21 osobu i tužilaštvo je saopštilo da će tražiti smrtne kazne za pet osumnjičenih.

Pročitajte:

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG