Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Jildirim i Putin se sastaju početkom decembra

Rusija i Turska, članica NATO, podržavaju suprotstavljene strane u sirijskom sukobu

Turski premijer Binali Jildirim sastaće se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom posete Rusiji 5. i 6. decembra, javio je Rojters pozivajući se na izvore iz kabineta turskog premijera.

Agencija podseća da Rusija i Turska, članica NATO, podržavaju suprotstavljene strane u sirijskom sukobu, a da su poslednjih meseci radile na normalizaciji odnosa koji su prekinuti kada je pre godinu dana Turska oborila ruski borbeni avion u blizini granice sa Sirijom.

Pogledajte najnovije vesti dana

Čović potvrdio da je razgovarao sa Radončićem o formiranju vlasti

Dragan Čović, predsjednik HDZ BiH

Predsjednik Hrvatske Demokratske zajednice (HDZ) BiH Dragan Čović potvrdio je da se za vikend susreo s predsjednikom Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudinom Radončićem s kojim je razgovarao o uspostavi vlasti na državnom nivou i na nivou entiteta Federacija BiH.

Čović je nakon sjednice HDZ-a rekao da je HDZ o formiranju vlasti razgovarao više tiho nego glasno s bošnjačkim narodom. Kako kaže, za srpski narod očito je ko su legitimni politički predstavnici. Istakao je da za njega ne postoje koalicije već partnerstva kako na nivou države BiH isto tako i na nivou FBiH i kantona.

Izborni rezultat će se implementirati ondje gdje mogu posebno podvlačeći da postoji problem s izborom domova naroda gdje je trenutno nemoguće izvršiti implementaciju.

"Mi smo s SNSD-om završili razgovore. I dalje ostajemo u kontaktu. Obavio sam razgovore s nekim kolegama iz FBiH, ali bez medija. Za nivo kantona, to će pregovarati kantonalni nivoi", rekao je Čović.

Što se tiče BiH i FBiH, Čović je kazao da HDZ BiH zna ko će biti u Kolegiju Zastupničkog doma Parlamentarne skupštine BiH i da je već poznato ko će iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata(SNSD) biti na tom mjestu. Jedino se ne zna ko će biti predstavnici bošnjačkog naroda.

"Moguće je da novo Vijeće ministara BiH dobijemo do nove godine. Neće se puno kasniti. Ja jedino vidim probleme u uspostavi domova naroda", rekao je Čović, prenosi Klix.ba.

Istakao je da su sve stranke potencijalni partneri HDZ-a za formiranje vlasti i da HDZ neće nikoga izričito odbijati. Kako kaže, važno je da taj politički subjekt bude partner u procesu sprovođenja reformi.

Nije htio iznijeti konkretno šta je dogovorio s Radončićem na sastanku o formiranju vlasti ističući da je dogovoreno da se ne izlazi u javnost s tim informacijama.

Kao prioritet naveo je izmjene izbornog zakonodavstva i implementaciju odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Čović je rekao da njega ne zanima da "uđe u vlast samo da bi se ušlo u vlast".

Najavio je da će ove sedmice razgovarati i sa predsjednikom SDA Bakirom Izetbegovićem te da u ovom trenutku nema nikakvih trojnih sastanaka. Sve je pozvao da se vode ustavnim patriotizmom, a da sve ostale oblike patriotizma "nose svojoj kući".

Erdogan i Putin u Istanbulu na kompletiranju prve faze Turskog toka

Recep Tayyip Erdogan i Vladimir Putin u Istanbulu 19. novembra 2018.

Ruski predsjednik Vladimir Putin i turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan su u Istanbulu na obilježavanju kompletiranja ključne faze za gasovod Turskog tok (TurkStream).

Riječ o dva podvodna kraka koje će prenositi prirodni gas iz Rusije za Tursku.

Kada ova dva kraka gasovoda budu potpuno gotova očekuje se da će se ruskim gasom preko turske snadbijevati evropsko tržište. Obije linije gasovoda dugog 930 kilometara nosiće 31.5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.

Turska se uglavnom oslanja ruski uvoz za svoje energetske potrebe. Prošle godine im je iz Rusije stiglo 28 milijardi kubnih metara gasa.

Gas s trenutno transportuje preko drugog gasovoda ispod Crnog mora i takozvane Zapadane linije preko Ukrajine, koja je u konfliktu sa Rusijom, podsjeća Reuters.

Počeo sastanak šestorke o formiranju vlasti u Kantonu Sarajevo

Snimak sa prošlosemičenog okupljanja političkih stranka o formiranju vlasti u Kantonu Sarajevo

Predstavnici šest političkih stranaka sastali su se u Centrali Socijaldemokratske partije (SDP) BiH kako bi razgovarali o uspostavi vlasti u Kantonu Sarajevo bez participacije Stranke demokratske akcije (SDA), prenosi Klix.ba.

Domaćin današnjeg sastanka o formiranju vlasti u Kantonu Sarajevu je Socijaldemokratska partija (SDP) BiH, a čiju delegaciju predvodi predsjednik Kantonalnog odbora SDP-a KS Damir Mašić.

Na sastanku su prisutne i delegacije Naroda i pravde (NiP), Naše stranke (NS), Saveza za bolju budućnost (SBB), Nezavisne bosanskohercegovačke liste (NB) i Demokratske fronte (DF).

S obzirom na to da je konstituisan novi saziv Skupštine Kantona Sarajevo tema razgovora bit će rad u kantonalnom organu zakonodavne vlasti kao i naredni koraci koji bi trebali voditi uspostavi izvršne vlasti.

Sve političke stranke koje su prisutne na današnjem sastanku izričito odbijaju koalirati sa Strankom demokratske akcije (SDA), a koja je osvojila najviše mandata u Skupštini KS.

U SDA smatraju da lijevo orijentisane i građanske političke stranke pokušavaju izigrati izbornu volju birača.

Na drugoj strani ljevica poručuje kako su dvije trećine glasača u Sarajevu dale glas strankama koje će praviti Vladu Kantona Sarajevo, dok će SDA "upravo zbog svoje bahatosti", ostati u opoziciji.

Stefanović: Postoji namera da se članice Interpola zbune prilikom glasanja

Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović ocenio je u ponedjeljak da postoji namera da se članice Interpola zbune u vezi sa načinom glasanja o prijemu Kosova u članstvo te policijske organizacije.

Stefanović je u Dubaiju, uoči sutrašnjeg glasanja u Generalnoj skupštini Interpola o zahtevu Kosova, ocenio da se nastavlja politizacija te institucije ne samo od strane zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, "već i od Generalnog sekretarijata te policijske organizacije", prenose mediji saopštenje MUP Srbije.

"Pored nejasnih obaveštenja, koja su ne samo neblagovremena, najavljuje se i procedura da ukoliko dodje do glasanja u kome tzv. Kosovo ne dobije potrebnu većinu za prijem, da će se odrediti pauza, a da se nakon pauze ide na novo glasanje. To je potpuno suprotno pravilima koja jasno govore da će se održati dva glasanja, bez pominjanja ikakve pauze. Očigledno će svi pokušaji biti uloženi da se u pauzi obezbedi potrebna većina ukoliko je ne bude u prvom glasanju", rekao je Stefanović.

On kaže da je očigledno da se politizacija tog procesa nastavlja na način "da se stvara sumnja da li ćemo sutra imati optužnice o kojima će se politički odlučivati, ko će biti optužen i da li će biti procesuiran".

Stefanović je ocenio da je takvo postupanje "nedopustivo za Interpol i čitav policijski sistem".

"Srbija nastavlja sa snažnim delovanjem i zajedno sa svojim partnerima do poslednjeg trenutka uradićemo sve što je moguće da sačuvamo integritet Interpola, međunarodno pravo i da zaštitimo, naravno, svoju zemlju. Naš zadatak je da pokažemo da postoji dovoljno zemalja sa integritetom, sa dovoljno čvrstine da se odupru svim pritiscima zapadnih država i da pokažu da poštovanje policijskog kodeksa i integriteta više cene od bilo kakve političke moći i pritiska", naveo je Stefanović.

Sandžak: Konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog vijeća u petak

Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu

Konstitutivna sednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) biće održana u petak, 23. novembra, u Novom Pazaru, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Ivan Bošnjak.

Kako objašnjava razlog što se to do sada nije dogodilo je u tome što se čekao završetak izbornog procesa, da Republička izborna komisija (RIK) proglasi konačne rezultate, te da nakon toga pristupe organizovanju konstitutivnih sednica nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Bošnjak napominje da će, prema zakonu i privremenom poslovniku, ova sednica imati konstitutivni karakter, a da je nacionalnim savetima nakon konstituisanja dozvoljeno da pristupe i održavanju prve redovne sednice.

“Obzirom da će konstitutivna sednica BNV biti održana u dosadašnjem sedištu ovog nacionalnog organa, mislimo da neće biti nikakvih problema. Mi novoizabranim većnicima šaljemo uz pozivno pismo i dnevni red, koji čini izbor radnog predsedništva, potvrđivanje mandata, i tačku razno, koja podrazumeva dogovor da li će se odmah tog dana ili nekog drugog odlučiti za održavanje prve sednice na kojoj će izabrati rukovodstvo i druge organe”, rekao je Bošnjak.

On je pojasnio da konstitutivna sednica podrazumeva samo konstantovanje ispunjenosti uslova za formiranje novog saziva nacionalnog saveta, da novoizabrani većnici poseduju odgovarajuća uverenja, a da je broj ljudi koji je neophodan za održavanje sednice polovina članova nacionalnog saveta plus jedan.

Bošnjak ističe da i kod ostalih nacionalnih saveta nema nikakvih problema, da je već potpisao pozive za veći broj konstitutivnih sednica i da očekuje da će do kraja ove nedelje predstavnici svih nacionalnih saveta, kojih ima ukupno 22, biti obavešteni o vremenu i mestu održavanja konstitutivne sednice.

Izbori za savete nacionalnih manjina u Srbiji održani su 4. novembra.

Na izborima za BNV najviše glasova 22.141 dobila je lista "Samoopredeljenje - dr Sulejman Ugljanin". kojoj je pripalo 14 od 35 mandata. U budućem sazivu BNV 13 članova imaće "Matica bošnjačka - akademik Muamer Zukorlić", koja je dobila 20.748 glasova, dok će osam članova imati lista "Vakat je - prof. dr Sait Kačapor" koja je dobila podršku 12.017 Bošnjaka.

Nemačka: Zabrana ulaska u Schengensku zonu za 18 Saudijaca

Novinar Jamal Khashoggi

Njemački ministar vanjskih poslova Heiko Maas saopćio je u ponedjeljak da je Berlin zabranio 18 saudijskih državljana ulazak u evropsku Schengensku zonu slobodnog putovanja jer se vjeruje da su oni povezani s ubistvom novinara Jamala Khashoggija.

Maas je izjavio novinarima u Bruxellesu da je Njemačka izdala zabranu putovanja Saudijcima u 26-članu zonu u bliskoj saradnji s Francuskom, koja je dio Schengenske zone, i Britanijom, koja to nije.

"Kao i prije, mnogo je više pitanja nego odgovora u ovom slučaju, u samom zločinu i tome ko stoji iza njega", kazao je Maas.

Šef njemačke diplomatije izjavio je da je 18 Saudijaca "navodno povezano sa zločinom", ali je odbio pružiti dodatne informacije.

Njegov ured u Berlinu saopćio je da ne može objaviti imena Saudijaca zbog njemačkih zakona o zaštiti privatnosti, prenosi Associated Press.

Članice EU podržale sporazum o Brexitu

Ilustrativna fotografija

Ministri evropskih poslova 27 članica EU odobrili su danas nacrt sporazuma o izlasku Velike Britanije - Brexitu.

To je posle sastanka u Briselu rekao austrijski ministar Gernot Blimel.

"Prva teška etapa je završena. Uspeli smo da očuvamo jedinstvo", rekao je Blimel, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk prošle nedelje je najavio finalizaciju sporazuma o Brexitu na vanrednom samitu Evropske unije (EU) 25. novembra.

Posle godinu i po dana pregovora s EU, vlada britanske premijerke Tereze Mej prošle nedelje je usvojila nacrt sporazuma o Brexitu koji daje obrise budućih odnosa dve strane.

Nakon usvojenog sporazuma, nekoliko ministara je podnelo ostavke a raste broj zastupnika koji zahtevaju glasanje o poverenju njezinom kabinetu jer se protive njezinom predlogu

Kurz sa premijerima Zapadnog Balkana: U fokusu integracija u EU

Sebastian Kurz

Na poziv austrijskog kancelara Sebastijana Kurza u Beču je održan radni doručak kome su prisustvovali premijeri zemalja Zapadnog Balkana, te komesar za proširenje i politiku susjedstva EU Johanes Han.

Kancelar Kurz naveo je kako će EU biti cijela tek nakon što zemlje Zapadnog Balkana postanu njen dio, te je to razlog zbog kojeg je Austrija u fokus svog predsjedavanja stavila upravo pitanje integracija ove regije u EU.

„Imali smo priliku fokusirati se na tri važne stvari: put regije ka EU, neophodnu regionalnu saradnju i rješavanje bilateralnih konflikata“, kazao je Kurz.

Komesar za proširenje i politiku susjedstva EU Johanes Han ključnom smatra saradnju u oblasti ekonomije i to naročito dalje integracije ka jedinstvenom tržištu EU.

„Cilj je povećati trgovinsku razmjenu u regiji. Prvi put od 2016. do 2017. smo vidjeli blago povećanje razmjene, što je obećavajuće. U posljednjih deset godina nivo trgovinske razmjene šest zemalja sa EU se udvostručio i dosegao 46 milijardi eura što ukazuje na to koliki je to potencijal“, naglasio je Han.

Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Denis Zvizdić ocijenio je kako je najvažnije poruka sastanka da su vrata EU otvorena za sve zemlje regije.

„Mi ćemo nastaviti sa realizacijom naših planova, a to su EU integracije, ekonomski razvoj i stabilnost. Upravo su reforme, mir, investicije i stabilnost ključni faktor za razvoj Zapadnog Balkana i njegovu integraciju u EU. Želim istaći posebno moja očekivanja da BiH dobije pozitivan odgovor na zahtjev za kandidatski status za EU. Mišljenja sam da smo nakon mnogo rada na reformama i evropskim integracijama, posebno u posljednjih nekoliko godina, to i zaslužili. To bi ujedno bila i najvažnija poruka za građane EU.“

Radnom doručku u Beču prisustvovala je i komesarka EU za digitalno društvo i ekonomiju Marija Gabriel, koja je predstavila aktivnosti po pitanju digitalne agende, naročito regionalnog sporazuma o romingu.

Rouhani: Iran će nastaviti s izvozom nafte

Nećemo popustiti pod pritiskom: Hassan Rouhani

Iran će nastaviti s izvozom nafte uprkos američkim sankcijama, koje su dio psihološkog rata osuđenog na neuspjeh, izjavio je u ponedjeljak iranski predsjednik Hassan Rouhani.

Uvođenjem sankcija trećem proizvođaču nafte u OPEC-u, Washington želi da prisili Teheran da odustane od svojih balističkih projektila, dodatno ograniči svoje nuklearne aktivnosti i limitira podršku savezničkim milicijama u Siriji, Libanu i Jemenu.

"Nećemo popustiti pred tim pritiskom, koji je dio psihološkog rata pokrenutog protiv Irana", izjavio je Rouhani u govoru u gradu Khoy, koji je uživo prenosila državna televizija.

"Oni nisu uspjeli da zaustave naš izvoz nafte. Mi je nastavimo izvoziti a vaša regionalna politika je propala, i krivite Iran za sve vaše neuspjehe od Afganistana, preko Jemena do Sirije", izjavio je.

Rouhani je kazao da Washingtonu nedostaje nužne međunarodne podrške za njegove sankcije, i naglašava da su SAD morale odobriti privremena izuzeća za osam velikih kupaca iranske nafte.

"Amerika je sada izolirana. Iran podržavaju brojne zemlje. Izuzev cionističkog režima (Izraela) i nekih zemalja u regiji, nijedna druga zemlja ne podržava američki pritisak na Iran", kazao je.

Evropska unija, Francuska, Njemačka, Britanija, Rusija i Kina, učesnice sa Sjedinjenim Državama sporazuma iz 2015. godine kojim su ukinute sankcije Iranu u zamjenu za ukidanje nekih aspekata nuklearnog programa Teherana, pokušavaju pronaći puteve za zaobilaženje američkih ograničenja, prenosi Reuters.

Iranci zabrinuti nakon novih sankcija SAD
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:31 0:00

Aselborn: Nemoguć bolji dogovor o Brexitu

Žan Aselborn

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn rekao je danas da za Veliku Britaniju "nema boljeg" sporazuma o Brexitu od onog postignutog prošle nedelje.

Aselborn je izjavu dao pre sastanka evropskih ministara spoljnih poslova u Briselu, dok se Velika Britanija nalazi u političkoj krizi jer je premijerka Tereza Mej primorana da brani nacrt sporazuma od brojnih kritika.

Šef luksemburške diplomatije je rekao da Mej "zaslužuje pohvale" zbog svog stava i da je moto "nikakav dogovor je bolji od lošeg dogovora" zamenjen sa "bilo kakav dogovor je bolji od nikakvog dogovora".

"Danas moramo jasno reći da je sporazum na stolu najbolji mogući. Ne postoji bolje za ovaj ludi Brexit", dodao je Aselborn.

Prema njegovim rečima, za teško pitanje irske granice "nema boljeg rešenja".

U Makedoniji se nastavljaju protesti protiv promjene imena

Protest u Skoplju zbog promjene imena države
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:27 0:00

Okupljeni ispred Sobranja u Skoplju koji se protive promjeni naziva Makedonija i traže poništenje Prespanskog sporazuma najavili su da će od danas započeti blokade glavnih saobraćajnica vozilima i mehanizacijom.

Oni su najavili i da će održati proteste u Skoplju i drugim gradovima do ispunjavanja zahtjeva.

U Skoplju je sinoć ispred makedonskog Sobranja održan protest na kojem su demonstranti zatražili da se obustavi procedura za izmjene Ustava, da se poništi Prespanski sporazum o promjeni imena države u Republika Sjeverna Makedonija i da se trajno zaštiti ime Makedonije.

Protest je organizovalo udruženje Bojkotujem ustavne promjene, prenosi MIA.

Učesnici su rekli da se protive, kako kažu, nelegalnoj promjeni imena i zatražili ostavku vlade, raspuštanje parlamenta i vanredne parlamentarne izbore.

Kambodža gasi sud za zločine Crvenih Kmera

Sa suđenja Crvenim Kmerima

Kambodža je ponovila da namerava da ugasi sud koji je prošle nedelje osudio poslednju dvojicu preživelih lidera Crvenih Kmera za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Vicepremijer Sar Keng je rekao da je rad tribunala završen i da neće biti novih suđenja za dela koja su dovela, prema procenama, do smrti 1,7 miliona ljudi tokom sedamdesetih godina.

Treći osuđeni je bio šef zatvorskog sistema u vladi Crvenih Kmera. Keng je u juče prenetom govoru naveo da sud, koji čine kambodžanski i međunarodni tužioci i sudije, može da sudi samo najvišim zvaničnicima režima koji je vladao od 1975. do 1979, kao i najodgovornijima za zločine.

Tribunal je u petak na doživotne robije osudio glavnog ideologa Crvenih Kmera Nuona Čeu (92), desnu ruku vođe režima Pola Pota, i formalnog šefa države Kije Sampana (87).

Njih dvojica su već služila doživotne kazne po presudi za zločine protiv čovečnosti.

Tokom devet godina rada uz utrošenih više od 300 miliona dolara taj sud je osudio još samo jednog čoveka, Kaing Guek Eava, šefa zatvorskog sistema tadašnje Kambodže i upravnika zloglasnog mučilišta Toul Sleng u Pnom Penu.

Dan odluke za Theresu May

Theresa May

Premijerka Velike Britanije Theresa May (Tereza Mej) suočava se sa danom odluke, nakon što raste broj zastupnika koji zahtijevaju glasovanje o povjerenju njezinom kabinetu jer se protive njezinom prijedlogu sporazuma o istupanju iz Europske unije (EU), rekao je član njezine Konzervativne stranke Simon Clarke (Sajmon Klark).

"Ovo je apsolutno povijesni dan kada je riječ o ovome. Ovo mora biti dan kada se poduzima akcija", rekao je Clarke BBC-ju.

On je dodao da, ako Velika Britanija nastavi ovim putem, zemlja više "neće imati Vladu" zbog prijetnje koju predloženi sporazum predstavlja po integritet države, posebno kada je riječ o Sjevernoj Irskoj.

Clarke je prošlog tjedna zvanično uputio pismo parlamentu sa zahtjevom da se glasuje o povjerenju May.

On je rekao da je svaki dan u kojem se ne odbije sporazum o Brexitu (Bregzit) protraćen i da je mogao biti iskorišten za kredibilne pregovore.

"Meni je sasvim jasno da ovaj kapetan vodi naš brod prema stijenama", rekao je Clarke.

Pročitajte: Dogovor o Brexitu otvara nove neizvjesnosti

Žitelji Tihuane protiv migranata

Migranti pristižu u Tihuanu

Stotine žitelja meksičkog pograničnog grada Tihuane (Tijuana) izašli su na ulice, prosvjedujući zbog dolaska više tisuća migranata koji pokušavaju ući u Sjedinjene Države.

Prosvjednici traže od migranata da napuste Tihuanu, grad južno od američke države Kalifornije.

Migranti su dio velikog karavana koji se kreće iz Središnje Amerike, preko Meksika u pravcu SAD-a.

Kao odgovor na njihov dolazak, SAD i Meksiko su pojačali sigurnost na graničnom prijelazu, javlja BBC.

Gradonačelnik Tihuane Huan Manuel Gastelum (Juan Manuel Gastelum) rekao je u petak kako očekuje da će narednih tjedana stići oko 10.000 migranata i upozorio da nije spreman za "lavinu ljudi".

Svi smještajni kapaciteti u gradu su već pretrpani i vlasti su zatražile pomoć Vlade.

Antimigracijska atmosfera vlada ulicama Tihuane.

"Oni su okupatori! Oni su naoružani! Napolje iz zemlje", uzvikivali su prosvjednici.

Teheran se nada da će Europa spasiti sporazum

Teheran

Iran se i dalje nada da će Europa spasiti nuklearni sporazum iz 2015. godine između Teherana i šest velikih sila usprkos povlačenju Washingtona, rekao je glasnogovornik iranskog Ministarstva vanjskih poslova Bahram Kasemi.

"Postoje neke dvosmislice o pitanju primjene mehanizma Europske unije u cilju zaštite trgovine sa Iranom od američkih sankcija. Mi se, ipak, nadamo da Europljani mogu spasiti sporazum", rekao je Kasemi novinarima.

Ostale potpisnice sporazuma pokušavaju spasiti ovaj dokument još od maja, kada se povukao Washington.

Sjedinjene Države su obnovile sankcije Teheranu i to u sektorima naftne industrije, bankarstva i transporta.

Pročitajte: Posljedice i ustupci američko-iranskog ekonomskog rata

Sukobili se proturski pobunjenici u Siriji

Turski vojnici u Afrinu, fotoarhiv

Najmanje 25 ljudi je poginulo a deseci su ranjeni u međusobnim sukobima proturskih pobunjeničkih skupina u sirijskom gradu Afrin, priopćio je Sirijski opservatorij za ljudska prava.

Regija Afrina, većinski kurdska, zauzela je u ožujku turska vojska uz pomoć lokalnih saveznika, istjeravši odatle kurdske jedinice.

Direktor Opservatorija Rami Abdel Rahman je rekao da su borbe počele u subotu i nastavile se u nedjelju.

Prema njegovim riječima, na jednoj strani su se našle skoro sve pobunjeničke skupine a na drugoj jedna, po imenu Tadžamo Šuada al-Šarkija, optužena da ne poštuje "odluke turskih snaga" i "brojne zlouporabe".

Abdel Rahman je naveo da se ti sukobi dešavaju u okviru "borbe za utjecaj" među proturskim skupinama u Afrinu, kao i da je cilj "eliminacija" Tadžamo Šuada al-Šarkije.

Borbe su se vodile u više gradskih četvrti a ukupno je bilo 25 mrtvih i deseci ranjenih.

Klizišta u Vijetnamu, 13 mrtvih

Ilustrativna fotografija

Tropska oluja praćena kišom u središnjem Vijetnamu izazvala je klizišta u kojima je stradalo 13 ljudi dok se četvero vodi kao nestalo.

Jedan dužnosnik provincije Kan Hoa rekao je da je za potragu za nestalima i evakuaciju rizičnih područja angažirano oko 600 vojnika.

Prema njegovim riječima, klizišta su jučer srušila nekoliko kuća i zatrpala ljude u nekoliko sela oko odmarališta Na Trang.

Stotine Vijetnamaca godišnje strada u poplavama i olujama.

Beograd: Žene u crnom izvele performans u sećanje na Vukovar

Vodotoranj - simbol Vukovara

Žene u crnom održale su u nedelju uveče u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu performans pod nazivom "Vukovar – ubijanje jednog grada" u znak sećanja na 27. godišnjicu stradanja tog grada u koji su posle tromesečne opsade ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

Aktivistkinje te organizacije i njihove pristalice u 17 sati ispisali su na podu solju "Vukovar" i zapalile sveće. Razvili su velike transparente sa natpisom "Nikada nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru" i "Odgovornost", kao i manji transparent na kojem je pisalo "Vukovar (1991-2018), JNA je držala pod opsadom Vukovar 87 dana, ubijeno je oko 25.000, a nesrpsko stanovništvo je proterano".

Na tom transparentu je ispisano i da je "Na Ovčari ubijeno više od 200 bolesnih i ranjenih zarobljenika iz vukovarske bolnice, u urbicidu je razoren skoro čitav grad", a dodaje se da je "kroz logore u Srbiji (Aleksinac, Begejci, Beograd, Niš, Sremska Mitrovice, Stajićevo) prošlo više hiljada zarobljenih i zarobljenica".

Koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović kazala je da je zločin u Vukovaru jedan od najvećih počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije, te da je "rušenje i ubijanje Vukovara postalo simbol za varvarsko rušenje gradova".

Ona je dodala da se zločin u Vukovaru ne nalazi u udžbenicima, a da "osuđeni ratni zločinci poput Veselina Šljivančanina moralni i politički autoriteti sponzorisani od države" i "vrše reviziju sudski utvrđenih činjenica u Hagu i reviziju istrorijskih događaja".

"To jako povređuje i ponižava žrtve i zapravo pokazuje kontinuitet nekažnjivosti u Srbiji koji se očituje i u činjenici da suđenje za zločin u Ovčari 15 godina traje bez pravosnažne presude, zločin u Lovasu nad civilnim stanovništvom je 10 godina bez pravosnažne presude", rekla je Zajović i dodala da je "opstrukcija pravosudnih organa premanentna i veoma zabrinjavajuća".

Zajović je izrazila nadu da će proces evropskih integracija morati da prisili Srbiju da okonča te sudske postupke i "okočna kažnjavanje samo niskorangiranih počinilaca zločinaca, direktnih izvršilaca, a ne nalogodavaca".

"Mnogi od onih koji su odgvorni za zločine u Vukovaru provode mirno svoje penzionerske dane, za konc logore kojih u Srbiji ima na više lokacija i koji su trajali u kontinuitetu od oktobra 1991. pa sve do decembra 1992. godine. Za taj zločin i brojne zločine nad civilima niko nije odgovarao", ocenila je Zajović.

Ona je ukazala na to da ta organizacija pruža punu podršku zarobljenicima tih logora koji su pokrenuli tužbe protiv Srbije za materijalnu odštetu i da već 15 godina sa više od 25 organizacija civilnog društva zahtevaju da se obeleže mesta zločina u Begejevcima i Stajićevo, da se otvore arhivi Vojske Srbije, te da se sazna o nestalima u Vukovaru.

Iz organizacije Žene u crnom najavili su da će sutra, 19. novembra prisustvovati komemorativnim skupovima sa preživelim građanima Vukovara.

Vukovar je 1991, od avgusta do novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija.

Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991.

Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih oko 70.

Tramp o snimku ubistva Kašogija: Nema potrebe da slušam to

To je snimak patnje, to je užasan snimak: Donald Tramp

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da neće preslušati snimke ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija, prenosi AP.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je u intervjuu za televiziju Fox, koji je emitovan u nedelju, rekao da audio snimak koji je dobio od tuske vlade neće promeniti njegovu odluku o tome kako da odgovori na ubistvo kolumniste „Vašington posta“, za koje su američke službe bezbednosti zaključile da je naručeno od strane saudijskog princa Mohameda bin Salmana.

„Jer to je snimak patnje, to je užasan snimak. U potpunosti sam obavešten o tome, nema razloga da to slušam“, rekao je Tramp.

On je dodao da zna šta je na toj traci i da nema potrebe da je sluša.

Tramp je rekao da će potpuni izveštaj o ubistvu novinara Kašogija, poznatog po kritičkim tekstovima o vlasti u Saudijskoj Arabiji, biti gotov u narednih nekoliko dana, te da će se znati i ko ga je ubio.

Još uvek, međutim, nije poznato i hoće li izveštaj biti dostupan javnosti, navodi AP.

Zvaničnici Saudijske Arabije ranije su potvrdili da je Kašogi ubijen 2. oktobra u saudijskom Konzulatu u Turskoj, ali su negirali da je saudijski princ Mohamed bin Salman umešan u njegovu likvidaciju.

Predsednik Turske Režep Tajip Erdogan je 10. novembra izjavio da su zvaničnici iz Saudijske Arabije, SAD, Nemačke, Francuske i Velike Britanije preslušali audio-snimke u vezi sa ubistvom novinara Džamala Kašogija koje im je Turska dala.

Kašogi je ubijen 2. oktobra, ali njegovo telo do danas nije pronađeno.

U Kijevu incidenti na skupu za prava zajednice LGBT

Arhivska fotografija (mart 2018)

Dve osobe napadnute su suzavcem na maršu za prava transrodnih osoba koji je održan u nedelju u Kijevu, javila je agencija Frans pres na licu mesta i dodala da je skup prekinula grupa od nekoliko desetina pristalica ekstremne desnice.

Demonstranti su na skupu nosili zastave duginih boja kao i transparente s natpisima "Stop transfobiji".

Pristalice ekstremne desnice su bacili zapaljive bombe na demonstrante kao i suzavac.

Policija je potom preusmerila demonstrante da uđu u jednu stanicu metroa koja je zatvorena, kako ne bi došlo do daljeg nasilja.

Homofobija je veoma prisutna u Ukrajini, ali su proevropske vlasti u Kijevu navele da su odlučne da pokažu toleranciju, i dozvolile su gej parade, kao i razna druga okupljanja za prava LGBT zajednice.

Francuska: 'Žuti prsluci' blokirali ulaz u Diznilend

Protest 'Žutih prsluka' (17. novembar 2018.)

Kolona od nekoliko desetina automobila građanskog protestnog pokreta "Žuti prsluci" (Les gilets jaunes) u nedelju je blokirala naplatne rampe parkinga zabavnog parka "Diznilend" na periferiji Pariza i pozvala posetioce da besplatno parkiraju vozila, preneo je list „Parizijen“.

Posle protesta održanih 17. novembra širom Francuske i noći tokom kojih je bilo incidenata, demonstranti koji protestuju zbog najavljenog povećanja poreza na gorivo i pada kupovne moći građana, u nedelju ujutro su blokirali sedam od devet naplatnih rampi parkinga Diznilenda.

Ispred ulaza su postavili veliki transparent s rečima osude predsednika Francuske Emanuela Makrona i pozivaju posetioce zabavnog parka da ne plate parking mesta koje koštaju po 30 evra za ceo dan.

Akcija demonstranata odvija se mirno, a došle su i policijske snage. Pokret "Žuti prsluci" u nedelju je na Fejsbuku pozvao na nastavak protesta tokom kojeg je dan ranije poginula jedna žena, a više od 400 ljudi je povređeno.

Vozači su sebe nazvali "žutim prslucima", jer nose fluorescentne prsluke koje svi francuski vozači moraju imati u kolima.

'Hjuman rajts voč': U Egiptu uhapšeno još 40 advokata i aktivista

Ilustracija

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava "Hjuman rajts voč" kaže da je Egipat od prošlog meseca uhapsio 40 advokata i aktivista, što je najnovija takva akcija nad protivnicima tamošnje vlasti.

Mnogi od uhapšenih su pružali humanitarnu i pravnu podršku porodicama političkih zatočenika, a neki su i nestali, dodaje "Hjuman rajts voč".

Pozivajuć se na rođake uhapšenih, ta organizacija kaže da im policija nije pokazala naloge za hapšenje i da su vlasti odbile da kažu gde drže zatočenike.

Majkl Pejdž, zamenik direktora Regionalne kancelarije "Hjuman rajts voča" je rekao da "represija egipatskih vlasti sada dostiže dotle da nestaju pojedinci koji pokušavaju da zaštititi one koji su već nestali i koji pokušavaju da se ta zloupotreba okonča".

Plenković u Vukovaru: Treba otvoriti i stranice pomirenja

Svaka komemoracija treba podsetiti na poštovanje prema žrtvama, ali treba otvoriti i stranice prema budućnosti: Andrej Plenković

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je u nedelju u Vukovaru, gde se obeležava 27. godišnjica stradanja tog grada, da treba otvoriti i stranice pomirenja.

"Došli smo u 20. Kolonu sećanja da izrazimo poštovanje prema žrtvi hrvatskih branitelja, svih koji su dali život za slobodnu, demokratsku Hrvatsku, prema žrtvi grada Vukovara, simbola Domovinskog rata, svima koji su utkali sve što su imali u budućnost Hrvatske i svih nas koji danas živimo u njoj", rekao je Plenković novinarima.

On je pozdravio jučerašnji dolazak u Vukovar predsednika Srpskog narodnog veća i Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca.

"Poslao je poruku pijeteta, poštovanja prema žrtvi Vukovara. Svaka komemoracija treba podsetiti na istinu, na poštovanje prema žrtvama, ali treba otvoriti i stranice prema budućnosti, stranice pomirenja, suživota", rekao je Plenković.

On je ocenio da je "mirna reintegracija" jedna od "ključnih ostavština" prvog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.

VIDEO: Kulturom sećanja protiv kulture zaborava

Kulturom sećanja protiv kulture zaborava
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:08:39 0:00
Direktan link


Hrvatski premijer je dodao da je proces pomirenja i suživota "težak proces". Što se tiče procesuiranja ratnih zločina, pre svega za zločine počinjene u Vukovaru, Plenković je rekao da "nema amnestija kod ratnih zločina" i podsetio da "ratni zločin ne zastareva".

Predsednik Sabora Gordan Jandroković rekao je da je poruka iz Vukovara i Hrvatskoj i svetu da je rat najgore rešenje sukoba.

"Hrvatski narod je u Vukovaru pokazao junaštvo, spremnost na žrtvu, hrabrost, spremnost da se bori za svoju slobodu i domovinu, i bez obzira na svu tragediju ovo je u konačnici bila jedna velika pobeda. To je bila bitka koja je presudila, koja je odlučila i dovela do konačne pobede Hrvatske u Domovinskom ratu", rekao ; je Jandroković, prenela je agencija Hina.

Dan sećanja na žrtvu Vukovara 1991. i 27. godišnjicu stradanja tog grada počeo je u nedelju skupom kod vukovarske bolnice, odakle je tradicionano krenula Kolona sećanja centralnim gradskim ulicama do Memorijalnoga groblja žrtava iz Domovinskog rata.

Dan ranije Vukovar je posetio predsednik SDSS Milorad Pupovac koji je zajedno s predsednicom udruženja "Protiv zaborava", Maricom Šeratović pustio venac niz Dunav i potom položio venac kod spomenika na Memorijalnom groblju žrtava iz Domovinskog rata.

"S najdubljim saosećanjem položli smo venac, kako za stradale građane Vukovara hrvatske nacionalnosti, tako za stradale građane Vukovara srpske nacionalnosti. Učinili smo to jer je to izraz najdubljih naših moralnih osećaja, uprkos podelama u ovom gradu i u ovoj zemlji“, rekao je Pupovac okupljenim novinarima.

U Vukovaru se obeležava 27. godišnjica stradanja tog grada u koji su posle tromesečne opsade ušli pripadnici tadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA) i srpskih paravojnih formacija.

Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih 70-tak.

I ove godine obeležavanje Dana sećanja na vukovarske žrtve 1991. godine odvija se pod sloganom "Vukovar – mesto posebnog pijeteta".

Vojni penzioneri Srbije: Poniženi smo pismom predsednika SNS

Sa protesta penzionera (jun 2018)

Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije poručilo je u nedelju predsedniku Srbije i prvom čoveku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandru Vučiću da su poniženi "licemernim pismom" koje su nedavno dobili u kovertama sa logom SNS-a.

To "pismo zahvalnosti" koje se svakom penzioneru pojedinačno ovih dana ubacuje u poštanske sandučiće širom Srbije, predstavlja, poručilo je udruženje, nastavak "potcenjivanja generacija" koje su zаvršile nаjviše obrаzovаnje, obavljale najodgovornije poslove, i u Penziono-invalidskom fondu stekle natprosečne penzije.

"Dа li vi stvаrno mislite dа ovim pismom možete zаmeniti štetu koju ste nаmа i držаvi nаprаvili svojim 'reformаmа'?", navodi se u saopštenju Udruženja sindikata i dodaje da su očekivаli dа će u pismu pisаti da će penzionerima biti vraćen neisplаćeni deo penzijа, i to pod tržišnim uslovimа – uz kamatu.

Udruženje sindikata navodi da su vojni penzioneri izgubili poverenje kаdа je dug Fondа PIO od 300 milionа evrа, uz nepoštovanje odluke Ustаvnog sudа Srbije, Zаključkom Vlаde od 30.10.2015. godine, "pretvoren" u samo 160 milionа.

"Nikаko nаs ne možete ubediti dа smo ušli u 'zlаtno dobа', а izbegаvаte dа penzionerimа oštećenim smаnjenjem penzijа, vrаtite neisplаćeni deo penzije", navelo je Udruženje sindikata.

Kad ti neko uzme ono što ti pripada
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:43 0:00


Udruženje sindikata tumači da vlast SNS očekuje da se "većinа diskriminisаnih i oštećenih zаdovolji pismom ili da ode 'nа drugi svet'".

"Evo, prihvаtаmo dа u određenom trenutku niste mogli, niste znаli ili niste imаli hrаbrosti dа od tаjkunа i kriminаlаcа uzmete potrebnа sredstvа zа dotаcije fondu PIO, pа ste smаnjili penzije. Sаdа bi bilo pošteno, аko rаzumete o čemu pišemo, dа posle - kаko vi kаžete – postizаnjа finаnsijske stаbilnosti, neisplаćeni deo penzijа vrаtite pod tržišnim uslovimа ili dа pod istim uslovimа toliko uzmete od svih ostаlih grаđаnа Srbije, srаzmerno njihovim ekonomskim mogućnostimа", poručili su vojni penzioneri.

Na adresu penzionera u Srbiji 16. novembra počela su da stižu "pisma zahvalnosti" u ime predsednika Srpske napredne stranke i Srbije, zbog čega je reagovao i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić koji je pokrenuo postupak nadzora u Fondu PIO i Generalnom sekretarijatu predsednika Republike da bi se utvrdilo otkud kod SNS prezimena i adrese svih penzionera Srbije.

Počela Generalna skupština Interpola

Ilustracija

Generalna skupština Interpola počela je u nedelju u Dubaiju, a zemlje članice treba da izaberu novog predsednika pošto je bivši šef organizacije Meng Hongvej pritvoren u Kini.

Meng Hongvei, koji je bio kineski zamenik ministra za javnu bezbednost i istovremeno bio na čelu Interpola, nestao je kad je otputovao u Kinu u septembru. Kasnije je iz Kine saopšteno da je on, dugogodišnji insajder kineske Komunističke partije s decenijama iskustva u kineskom bezbednosnom sistemu, pritvoren u okviru šire akcije protiv korupcije.

Hongvei je podneo ostavku na čelu organizacije.

Zemlje će o novom predsedniku svetske policijske organizacije glasati u sredu, 21. novembra.

Zemlje članice će takodje odlučivati da li da prihvate Kosovo kao punopravnog člana. Glasanje je najavljeno za 20. novembar.

Srbija se oštro protivi članstvu Kosova u Interpolu i vodi kampanju protiv prijema. Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je za RTS da bi članstvo Kosova bilo presedan.

"Pored Rezolucije UN 1244, i drugi akti jasno govore da Kosovo nije ni država, ni članica, niti posmatrač u Ujedinjenim nacijama što je uslov i za članstvo u Interpolu. Pored toga postoji i pregršt policijskih razloga, kao što je zabrinutost da bi moglo da dođe do curenja Interpolovih baza podataka prema nekim terorističkim strukturama, a koja sadrže podatke o licima koja se sumnjiče i za najteža krivična dela ne samo organizovanog kriminala već i terorizma", naglasio je ministar policije.

Priština je i prošle godine podnela molbu za prijem u Interpol, ali je premijer Kosova Ramuš Haradinaj nedelju dana pre generalne skupštine povukao zahtev zbog nedostatka glasova podrške. Prošle godine je u Interpol primljena Palestina uprkos protivljenju Izraela i SAD.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG