Dostupni linkovi

FHP: Sud odbacio predstavku logoraša protiv Srbije


Evropki sud za ljudska prava u Strasbourgu

Fond za humanitarno pravo (FHP) saopštio je danas da je Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku protiv Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996, i na taj način odbio da utvrdi da li je bila adekvatna istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva.

U saopštenju se navodi da je Evropski sud za ljudska prava odluku doneo 27. oktobra.

Fond, koji je u tom postupku zastupao bivše logoraše, ocenio je da se takvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosudju Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.

FHP je 2011. Tužilaštvu za ratne zločine podneo krivičnu prijavu protiv 14 identifikovanih i više desetina neidentifikovanih pripadnika VJ, MUP-a i Državne bezbednosti Srbije zbog zločina u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje.

Tužilaštvo je u martu 2013. godine odlučilo "nema mesta krivičnom gonjenju prijavljenih", navodi se u saopštenju i dodaje da je FHP naknadnim proverama ustanovio da Tužilaštvo nije kontaktiralo nijednog od predloženih svedoka, što ukazuje da niije "sprovelo sveobuhvatnu, nezavisnu i efikasnu istragu, na šta ga obavezuje Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda".FHP je aprila 2013. Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, Ustavni sud je 27. juna 2014. ; odbacio žalbu, pa ; je FHP ; 24. decembra 2014. podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu protiv Republike Srbije.

Fond je naveo da sud nije odlučio o tome da li je istraga koju je Tušilaštvo sprovelo po krivičnoj prijavi bila efikasna ili ne, već je zauzeo stav da su stranke prekasno zatražile zaštitu zbog povrede prava iz Konvencije.

"Iako je FHP predstavku podneo u okviru formalnog šestomesečnog roka od odluke Ustavnog suda, Evropski sud je ipak zaključio da su podnosioci, kako je od samih dogadjaja do podnošenja krivične prijave proteklo 16 godina, propustili da blagovremeno pokrenu postupak za zaštitu svojih prava", piše u saopštenju.

Fond smatra da će odluka po predstavci u vezi sa logorima Šljivovica i Mitrovo Polje dodatno umanjiti mogućnost da pravda za žrtve zločina počinjenih u tim logorima bude dostignuta pred pravosudjem Srbije.

Nakon pada Žepe, zone pod zaštitom UN u BiH, pod kontrolu vojske bosanskih Srba 27. jula 1995, jedan deo lokalnih Bošnjaka, pripadnika Armije BiH, medju kojima je bilo i civila i maloletnika, na improvizovanim splavovima je prešao reku Drinu i ušao na teritoriju Srbije.

Oko 800 Bošnjaka je od 31. jula do 10. avgusta 1995. u više grupa prešlo na desnu obalu Drine i predalo se vojsci SRJ. Graničari VJ su ih zarobili, a zatim su ih poveli do karaule Jagoštica, gde su evidentirani, a zatim su ih vojnici u kamionima odveli do improvizovanog logora u mestu Šljivovica (opština Čajetina).

Tokom vožnje, zbog nedostatka vazduha i zbog gužve u kamionu, jedan Bošnjak se ugušio. Kada su stigli do Šljivovice, Bošnjaci su predati pripadnicima SUP-a Užice. Nakon nekoliko dana oko 450 Žepljana je iz Šljivovice premešteno u logor u Mitrovom Polju, pokraj Aleksandrovca.

Logoraši su svakodnevno prebijani i mučeni. Uskraćivani su im hrana i san. U oba logora je postojala posebno izdvojena grupa muškaraca koji su držani u tzv. izolaciji, a za koje se verovalo da pripadaju komandi Armije BiH. Oni su svakodnevno prebijani i vodjeni na ispitivanje o njihovoj ulozi u Armiji BiH. U logorima je nekoliko logoraša preživelo i seksualno nasilje.

Tokom prve polovine 1996. godine, uz posredovanje UNHCR-a obavljena je repatrijacija logoraša u BiH ili njihovo upućivanje u treće zemlje, nakon čega su oba logora zatvorena, piše u saopštenju.

XS
SM
MD
LG