Nemačka kancelarka Angela Merkel je na današnji dan, pre 15 godina, izabrana za predsednicu Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Za to vreme ona je detaljno modernizovala stranku nemačkih konzervativaca.
Merkelova je 10. aprila 2000. godine na partijskom kongresu CDU u Esenu izabrana za šefa partije sa 95, 9 odsto glasova, a samo pet godina kasnije, po prvi put je izabrana i za nemačkog kancelara.
Kada je Merkelova preuzela posustalu CDU, stranku koja je dala više kancelara, uključujući prvog posleratnog kancelara Konrada Adenauera, i kancelara ujedinitelja i rekordera na tom mestu Helmuta Kola koji je 17 godina bio na vlasti, demohrišćani su imali čak osam odsto podrške manje od Socijaldemokratske partije (SPD).
Danas je ta razlika između 15 i 19 odsto u korist demohrišćana, a poslednje ankete pokazuju čak da su njeni demohrišćani (u okviru kojih je i bavarska CSU) jaki koliko i sve ostale stranke u Bundestagu zajedno.
Merkelova je 10 godina kancelar, a da li će se i na izborima 2017. godine ponovo kandidovati za kancelara otvoreno je pitanje. Sigurno je jedino da bi mnogi političari iz redova demonhrišćana, kao i ogormna većina Nemaca to želeli.
Kada je reč o njenoj ulozi u modernizaciji CDU, mediji ukazuju na dva najveća događa, ukidanje vojne obaveze i zaokret od nuklearne energije - koji su dogovoreni pod vođstvom Merkelove.
Osim političke moći, podsećaju mediji, ova ćerka evangelističkog pastora, rođena u Hamburgu i odrasla u DDR raspolaže, izgleda, i ličnom odvažnošću, pa se tako pre nekoliko godina kao prvi nemački kancelar "usudila" da u sred Berlina, primi tibetanskog verskog i političkog vođu dalaj lamu i tako izazove gnev Kine ili da američkom predsedniku Baraku Obami, dok je bio predsednički kandidat, zabrani da govori pred Brandenburškom kapijom.
