Grčka će danas, paradama i svečanostima širom zemlje, obeležiti 193. godišnjicu od početka rata za nezavisnost od Otomanskog carstva.
Državni praznik 25. mart, Dan nezavisnosti Grčke, biće proslavljen i vojnom paradom u Atini, u prisustvu političkog i vojnog rukovodstva zemlje.
Predsednik Grčke Karolos Papuljas naveo je u poruci da grčki rat za nezavisnost pokazuje da se "jedinstvom, hrabrošću i odlučnošću može ostvariti čak i nemoguće".
"Konačni izlaz iz (aktuelne) krize moguć je samo ako se smesta sprovede plan obnove", rekao je Papuljas, naglašavajući da su ciljevi obnove zapošljavanje, likvidnost, transparentnost i meritokratija.
Grčka je, posle pada Vizantijskog carstva u 15. veku, postala deo Otomanske imperije. Kao datum početka rata za nezavisnost računa se 25. mart 1821. godine, kada je patrijarh grada Patrasa, Germanos, blagoslovio zastavu ustanika u manastiru Velika Lavra, na Peloponezu.
Ustanički povik "Sloboda ili smrt" postao je moto revolucije, koja je trajala do 1829. godine, a Grčka je stekla međunarodno priznatu nezavisnost 1830. godine.
Državni praznik 25. mart, Dan nezavisnosti Grčke, biće proslavljen i vojnom paradom u Atini, u prisustvu političkog i vojnog rukovodstva zemlje.
Predsednik Grčke Karolos Papuljas naveo je u poruci da grčki rat za nezavisnost pokazuje da se "jedinstvom, hrabrošću i odlučnošću može ostvariti čak i nemoguće".
"Konačni izlaz iz (aktuelne) krize moguć je samo ako se smesta sprovede plan obnove", rekao je Papuljas, naglašavajući da su ciljevi obnove zapošljavanje, likvidnost, transparentnost i meritokratija.
Grčka je, posle pada Vizantijskog carstva u 15. veku, postala deo Otomanske imperije. Kao datum početka rata za nezavisnost računa se 25. mart 1821. godine, kada je patrijarh grada Patrasa, Germanos, blagoslovio zastavu ustanika u manastiru Velika Lavra, na Peloponezu.
Ustanički povik "Sloboda ili smrt" postao je moto revolucije, koja je trajala do 1829. godine, a Grčka je stekla međunarodno priznatu nezavisnost 1830. godine.
