Milorad Dodik je na skupu na beogradskom Pravnom fakultetu dočekan frenetičnim aplauzom studenata dok je, ko zna koji put, pričao kako je za Bosnu i Hercegovinu najbolje da se mirno raspadne, da je Republika Srpska država sviđalo se to nekom ili ne, da je BIH sporazumna zemlja koja je preživela samo zato što su je devedesetih priznale velike sile.
Manifestaciji je dat naziv „Upoznaj Srpsku, upoznaj svoje“, a organizovala ga je Studentska asocijacija Pravnog fakulteta za međunarodnu saradnju i Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji.
Čime Dodikove nacionalističke ideje privlače dobar deo mladih u Srbiji koji nisu bili ni rođeni dok su Balkanom devedesetih besneli ratovi i zašto ih još uvek nacionalističkom stranputicom vode akademici bliski vlasti?
Pravni fakultet od devedesetih godina do danas ostao je svojevrsni bastion nacionalizma. Njegov nekadašnji dekan Oliver Antić, sada savetnik predsednika Srbije, delujući agilno u nacionalističkom taktu, ušao je u neslavni anale univerziteta u Srbiji i šire time što je devedesetih godina uspeo da izbaci čak 10 uglednih profesora sa Pravnog fakulteta a još dvadeset sankcioniše raznim kaznama.
Jedan od njih je i Vladimir Vodinelić, sada profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union koji za RSE kaže da zakon ne dozvoljava da se Univerzitet politizuje jer on nije politička tribina već obrazovna institucija, a studenti na njemu ne ostvaruju svoje političke nego obrazovne interese.
Svojevremeno rasadnik vrsnih pravnika među kojima se isticao, recimo, Kosta Čavoški, nekada hrabri kritičar komunističkog režima, Pravni fakultet se tokom Miloševićevih devedesetih konvertovao u leglo srpskog nacionalizma.
Gde su koreni ovakvog prihvatanja stavova Milorada Dodika u nezanemarljivom delu mlade srbijanske populacije? Socijalni psiholog Dragan Popadić smatra da je Dodikov odnos prema BIH u Srbiji generalno uvek imao podršku.
Naravno, nacionalizam među mladima ne može se opisivati ni kao nešto incidentno, ni kao nešto lokalizovano, situirano ovde a ne onde ili ne svugde; on je, naprosto, prisutan u čitavom društvu i to ne kao tek marginalna, već kao noseća matrica, kaže Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija.
I sociolog Srećko Mihajlović ukazuje na činjenicu je da nacionalizam u ovoj zemlji nije tek povremena ili mestimična epizoda, a na odgovornost za takvo stanje društva poziva pre svega njenu intelektualnu elitu.
Komentare sagovornika Branke Trivić o tome zbog čega se u Srbiji još aplaudira Dodiku možete pročitati OVDE
Manifestaciji je dat naziv „Upoznaj Srpsku, upoznaj svoje“, a organizovala ga je Studentska asocijacija Pravnog fakulteta za međunarodnu saradnju i Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji.
Čime Dodikove nacionalističke ideje privlače dobar deo mladih u Srbiji koji nisu bili ni rođeni dok su Balkanom devedesetih besneli ratovi i zašto ih još uvek nacionalističkom stranputicom vode akademici bliski vlasti?
Pravni fakultet od devedesetih godina do danas ostao je svojevrsni bastion nacionalizma. Njegov nekadašnji dekan Oliver Antić, sada savetnik predsednika Srbije, delujući agilno u nacionalističkom taktu, ušao je u neslavni anale univerziteta u Srbiji i šire time što je devedesetih godina uspeo da izbaci čak 10 uglednih profesora sa Pravnog fakulteta a još dvadeset sankcioniše raznim kaznama.
Jedan od njih je i Vladimir Vodinelić, sada profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union koji za RSE kaže da zakon ne dozvoljava da se Univerzitet politizuje jer on nije politička tribina već obrazovna institucija, a studenti na njemu ne ostvaruju svoje političke nego obrazovne interese.
Svojevremeno rasadnik vrsnih pravnika među kojima se isticao, recimo, Kosta Čavoški, nekada hrabri kritičar komunističkog režima, Pravni fakultet se tokom Miloševićevih devedesetih konvertovao u leglo srpskog nacionalizma.
Gde su koreni ovakvog prihvatanja stavova Milorada Dodika u nezanemarljivom delu mlade srbijanske populacije? Socijalni psiholog Dragan Popadić smatra da je Dodikov odnos prema BIH u Srbiji generalno uvek imao podršku.
Naravno, nacionalizam među mladima ne može se opisivati ni kao nešto incidentno, ni kao nešto lokalizovano, situirano ovde a ne onde ili ne svugde; on je, naprosto, prisutan u čitavom društvu i to ne kao tek marginalna, već kao noseća matrica, kaže Saša Gajin iz Centra za unapređenje pravnih studija.
I sociolog Srećko Mihajlović ukazuje na činjenicu je da nacionalizam u ovoj zemlji nije tek povremena ili mestimična epizoda, a na odgovornost za takvo stanje društva poziva pre svega njenu intelektualnu elitu.
Komentare sagovornika Branke Trivić o tome zbog čega se u Srbiji još aplaudira Dodiku možete pročitati OVDE