Bivši češki premijer, arhitekta češke tranzicije, Vaclav Klaus, oprašta se danas nakon čitave decenije provedene na funkciji predsednika od Čeha sa ukusom gorčine, kao prvi šef češke države u istoriji protiv koga je podneta tužba za veleizdaju.
I kao prvi nakon poslednjeg komunističkog predsednika Gustava Husaka za čiji odlazak će protivnici i građanske inicijative upriličiti događaje i narodno veselje u Pragu sa prolećnim bacanjem lutke predsednika kao Morane u Vltavu sa Karlovog mosta.
Klaus koji je uspeo da veći deo predsedničkog mandata uživa poverenje između 70 i 50 odsto Čeha sa Hradčana sada odlazi sa svega 26 odsto nacije koja za njega ima simpatije.
Razlog je kontroverzna novogodišnja amnestija kojom je vladu postavio pred svršen čin i zaustavio krivično gonjenje nekih od najvećih korupcionaša, prevaranata, utajivača poreza među češkim tajkunima.
Zbog te amnestije, odbijanja da potpiše neke međunarodne sporazume o EU koje je usvojio parlament i blokiranja imenovanja sudija Ustavnog suda Senat češkog parlamenta tužio je Ustavnom sudu Vaclava Klausa za veleizdaju.
"Sve dobro i uspešno što je učinio za dve decenije u politici zaseniće njegovi esktremni stavovi o Evropskoj uniji i globalnom otopljavanju", kazao je poznati češki filozof Vaclav Bjelohradski.
Iako Evropa neće pustiti za Klausom, nazivanim često zbog odlučnog evroskepticizma "Predsednik NE", nijednu suzu i sa olakšanjem dočekuje evroentuzijastu na čelu Češke, Evropa ni Česi pa i Klausovi najljući politički protivnici ne zaboravljaju ipak dva ogromna plusa u državničkom bilansu dve decenije Vaclava Klausa.
Prvi je plišani razvod Čeha i Slovaka i raspad Čehoslovačke bez kapi krvi u koju je ogrezla tokom raspada bivša Jugoslavija. Drugi brz, gladak i uspešan prelazak potpuno podržavljene privrede i čehoslovačkog društva u tržišnu ekonomiju i demokratiju.
