-
-
Radio Slobodna Evropa
Slušajte uživo
-
![]()
14:00 - 14:30
-
-
Sljedeće
-
15:00 - 15:30
BiH u tri
-
18:00 - 18:29
Regionalni program: Aktuelno
-
18:30 - 18:59
Radio magazin: Na vratima Evrope
-
-
Radio Slobodna Evropa
-
Više radija
Vijesti
Četri vojnika ubijena, 22 ranjeno u napadima u Iraku
Četiri iračka vojnika poginula su a 22 lica su ranjena danas u napadima u sjvernom i centralnom dijelu Iraka, saopštili su bezbjednosni izvori.
U napadu automobilom bombom koji je u blizini vojne baze u Aš-Šarkatu, 290 kilometara sjeverozapadno od Bagdada, izvrišio napadač samoubica poginula su tri vojnika a 12 je ranjeno, izjavio je policijski zvaničnik iz provincije Salahedin.
Od eksplozije bombe postavljene ispod motora parkiranog u blizini vojnog punkta poginuo je jedan vojnik a pet lica je ranjena, među kojima trojica vojnika, saopštio je zvaničnik vojske.
On je dodao da je u istočnom dijelu Faludže pet lica ranjeno, među kojima tri policajca kada je eksplodirala bomba postavljena u blizini jednog vojnog punkta.
Oko 10.000 vojnika i policajaca poginulo je od početka invazije SAD na Irak 2003. godine.
Pogledajte najnovije vesti dana
Mogherini na ručku sa liderima Zapadnog Balkana
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federica Mogherini je organizovala radni ručak sa liderima zemalja Zapadnog Balkana.
Radi se o praksi koju je ona ustanovila prošle godine kada je pozvala sve premijere iz zemalja regiona s ciljem da se raspravlja o prilikama na Zapadnom Balkanu i potvrdi podrška briselskih institucija za procese evropskih integracija.
Ove godine, Mogherini je pozvala "lidere regiona", tako da se među zvanicama nalaze tri predsednika i tri premijera.
Na ručku su pozvani predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Crne Gore Milo Đukanović, a među premijerima su pozvani Denis Zvizdić iz BiH, Zoran Zaev iz Makedonije i Edi Rama iz Albanije, stim što Rama nije došao u evropsku prestonicu zbog situacije u njegovoj zemlji.
Prema saopštenju iz kabineta Mogherini, na neformalnom ručku će učestvovati i Johannes Hahn, komesar nadležan za pitanja proširenja.
Očekuje se da učesnici raspravljaju o dešavanjima u regionu i izglede za narednu godinu.
Vučić i Tusk o situaciji u regionu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas u Briselu sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom o situaciji u regionu, protivpravnim merama Prištine i evropskim integracijama Srbije, saopštila je služba za saradnju sa medijima presednika.
Vučić je istakao da Srbija čvrsto podržava dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom i smatra da su razgovori jedini način rešavanja otvorenih pitanja i očuvanja regionalne stabilnosti.
Vučić je međutim naveo da dalje razgovore onemogućavaju odluke Prištine o povećanju taksi za 100 odsto suprotno sporazumu CEFTA, pokušaj otimanja elektroenergetskog sistema i usvajanje zakona kojima se omogućava transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Briselskom sporazumu, stavu srpske zajednice, ali i pravnim propisima na Kosovu.
"Srbija je posvećena unapređenju regionalne saradnje i opredeljena da doprinosi tom cilju. Preduslov za uspešno ostvarivanje i unapređivanje regionalne saradnje je strogo poštovanje zaključenih sporazuma i dogovorenih okvira saradnje od strane svih učesnica u regionu. Jedini način da se stvore uslovi u kojima bi dalji nastavak razgovora bio moguć, jeste da Priština povuče protivpravne i krajnje nerazumne odluke", istakao je Vučić.
Predsednik Evropskog saveta Tusk pozdravio je razumne poteze Srbije u odnosima sa Prištinom, navedeno je u saopštenju. Sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika ES Donalda Tuska prisustvovala je i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Mere EK u slučaju izlaska Britanije bez dogovora
Evropska komisija saopštila je danas da je usvojila mere za konkretne sektore kao što su finansijske usluge, vazdušni saobraćaj i carine da bi ublažila posledice nedostatka sporazuma s Londonom o Bregzitu.
Ukupno 100 dana do Bregzita 29. marta 2019. godine, Komisija je ocenila da je "neophodno i hitno" da se danas usvoje ove mere da bi se ograničila "najveća šteta" izazvana mogućim nedostatkom sporazuma kada Britanija izađe iz Unije.
Evropska komisija saopštila je danas da je počela da primenjuje Akcioni plan za eventualnost izlaska Velike Britanije iz Unije bez dogovora, koji uključuje 14 konkretnih i privremenih mera u ograničenom broju oblasti kao što su finansijske usluge, vazdušni saobraćaj, carine i klima da bi se izbegli veliki poremećaji za evropsku dvadesetsedmoricu.
Komisija navodi da smatra da je neophodno i hitno da se ove mere usvoje danas da bi se osiguralo da u slučaju potrebe mogu da počnu da se primenjuju 30. marta 2019, da bi se ograničila najveća šteta u ovim oblastima koja bi mogla da bude izazvana scenarijom da Britanija izađe iz Unije "bez dogovora".
Evropska komisija navodi da ove mere neće i ne mogu da ublaže celokupni uticaj scenarija izlaska Britanije bez dogovora, koji su predviđeni u Sporazumu o povlačenju, i da su mere ograničene na konkrente oblasti gde je "apsolutno neophodno" da se zaštite vitalni interesi EU.
Po pravilu te mere će biti privremene, ograničene i usvojiće ih EU jednostrano, one ne uzimaju u obzir raspravu s zemljama članicama i dodaju se merama koje su već preduzete u ovom slučaju, navodi se u današnjem saopštenju EK.
Kako se dodaje Komisija će nastaviti da primenjuje svoj Akcioni plan za slučaj da nema sporazuma u narednim nedeljama i pratiće da li je potrebna dodatna akcija, i nastaviti da podržava zemlje članice u njihovom radu na pripremama za slučaj da Britanija ode bez dogovora.
Veselji: EU da ozbiljno tretira pitanje carine
Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji zatražio je od Evropske unije (EU) da ozbiljno tretira pitanje carine koju je Vlada Kosova uvela na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
On je na konferenciji za medije kazao da put Kosova ka EU ne prolazi i nikada neće proći kroz Srbiju.
"Očekivali smo balansiranu reakciju EU u vezi ove situacije, ali nismo očekivali da će EU reagovati samo na nas. Taj nedostatak balansa EU kod građana Kosova je s pravom stvorilo utisak pristrasnosti EU", istakao je Veselji, koji je ujedno i predsednik vladajuće Demokratske partije Kosova.
On je dodao da pozivi Srbije, ali i EU, da se ukine carina, a bez da se i Srbija pozove da prekine blokade Kosovu, spravom zabrinjava građane Kosova.
"Kosovo neće postupiti jednostranu kada se radi o ukidanju carine", istakao je.
Takođe, blokada građana i nemogućnost slobodnog kretanja samo još više otežava ovu situaciju.
"EU ne može gledati na Kosovo iz perspektive integracije Srbije. Očekujemo da će EU u dijalogu garantovati jednaki princip obema stranama, kao i obostrane koristi. Ravnopravno i jednako tretiranje je rešenje", naglasio je Veselji.
Vlada Kosova je 21. novembra uvela carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH.
EU je u nekoliko navrata pozvala Kosovo da povuče takvu odluku, ali je premijer Ramuš Haradinaj izjavio da će se to desiti onda kada Srbija prizna Kosovo.
Pročitajte:
Mutko više nije predsednik Fudbalskog saveza Rusije
Zamenik premijera Rusije Vitalij Mutko podneo je ostavku na mesto predsednika Fudbalskog saveza Rusije (RFU).
Mutko, koji je doživotno suspendovan sa Olimpijskih igara zbog doping skandala u Rusiji, bio je jedan od najzaslužnijih za dobijanje organizacije Svetskog prvenstva ovog leta.
Takođe, bio je zadužen i za pripreme i organizaciju Mundijala.
Njega će na čelu RFU zameniti predsednik ruske lige Sergej Prjadkin, do izbora u Savezu, u februaru.
Pročitajte:
NATO raspravlja o transformaciji Sigurnosnih snaga Kosova
Glavni tajnik NATO-a Jens Stoltenberg razgovarao je sa premijerom Kosova Ramušom Haradinajom.
Obavijestio je Haradinaja da je Sjevernoatlantsko vijeće započelo raspravu o nedavno usvojenim zakonima o transformaciji Sigurnosnih snaga Kosova.
Glavni tajnik je obavijestio Haradinaja da će, kako se mandat Sigurnosnih snaga Kosova bude razvijao, Sjevernoatlantsko vijeće ponovno razmatrati razinu angažmana NATO-a u kosovskim Sigurnosnim snagama u 2019. godini.
NATO će nastaviti svoju misiju KFOR-a kako bi osigurao sigurno okruženje na Kosovu, ističe se u priopćenju.
KFOR djeluje pod mandatom UN-a i neće biti pogođen zakonima o transformaciji Sigurnosnih snaga Kosova u kosovsku vojsku.
Glavni tajnik će nastaviti svoj angažman sa svim akterima relevantnim za regionalnu stabilnost, priopćeno je.
Pročitajte: Kosovo dobilo vojsku, žaljenje NATO, potpora SAD-a
Tači: Uskoro rešenje za konačni sporazum sa Srbijom
Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da će se narednih nedelja i meseci pronaći rešenje za konačni sporazum Kosova i Srbije.
U izjavi medijima u Briselu, gde će učestvovati sastanku lidera regiona na poziv visoke predstavnice EU Federike Mogerini, Tači je kazao da je pismo američkog predsednika Donalda Trampa potvrda da će SAD biti uz Kosovo i da će pružiti podršku u ovoj fazi postizanja konačnog sporazuma.
"Poruke Trampa trebaju dobro da se pročitaju i shvate. Mi nemamo boljeg saveznika od SAD-a, ne znam ko bi trebao da govori o Kosovu ukoliko ne govori SAD. Svi oni koji su bili svedoci pregovora u Briselu, znaju da je SAD uključen u proces postizanja istorijskog sporazuma. Narednih nedelja i meseci pronaći će se rešenje za konačni sporazum između Kosova i Srbije", kazao je Tači.
On je, međutim, naglasio da kosovska strana ne sme da izgubi ovaj trenutak međunarodne pažnje za Kosovo, jer se u suprotnom može platiti visoka cena.
Na današnjem sastanku u Briselu biće reči o situaciji u regionu tokom 2018. godine, kao i o planovima za narednu godinu.
Pročitajte: EU priznaje jedino Tačija za pregovarača
Transparentnost Srbija: Novi izvođač radova bez tendera
Transparentnost Srbija (TS) danas je ukazala da Srbija u Poglavlju 5 u pregovorima sa Evropskom unijom koje je već otvoreno a odnosi se na javne nabavke i javno-privatna partnerstva, čini suprotno onome što je dogovoreno, i ugovora radove bez tendera.
"Jedan od tri prioriteta u tom poglavlju jeste da međudržavni sporazumi koji su zaključeni sa trećim državama i njihova primena ne budu neopravdano ograničavajući po konkurenciju i da budu u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i pravnim tekovinama EU", podsetila je TS i navela da Srbija veliki deo svojih infrastukturnih projekata realizuje upravo na osnovu međudržavnih sporazuma kojima se konkurencija svodi na unapred odabranu firmu iz zemlje koja daje kredit za takve radove.
Takvo ugovaranje velikih poslova, po oceni te organizacije, ima negativne efekta po EU integracije, a još veće po javne finansije Srbije.
"Odsustvo konkurencije, po tržišnim zakonitostima, dovodi do porasta cene koja se plaća za takve radove ili umanjenja njihovog kvaliteta. Građani Srbije ni u jednom slučaju dosadašnjih aranžmana te vrste nisu dobili celovito i argumentovano obrazloženje u kojem bi bile na uporediv način predstavljene eventualne koristi od kreditnih aranžmana naspram štete koja će nastupiti zbog odsustva konkurencije", istakla je TS.
Navedeno je da je najnoviji slučaj te vrste potpisivanje komercionalnog ugovora za projektovanje i izgradnju deonica autoputa Beograd-Sarajevo između resornih ministara Turske i Srbije, odnosno predstavnika turske kompanije "Tašjapi" Emrulaha Turanlija i vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća "Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka.
"Zoran Drobnjak je vršilac dužnosti direktora već oko sedam godina. I raniji i sadašni Zakon o javnim preduzećima ograničavaju mogućnost da se isto lice imenuje na tu funkciju najviše dva puta. Ranije je taj status bio ograničen na dva šestomesečna mandata, a po sadašnjem zakonu na dva jednogodišnja. Stoga je sporna i validnost bilo kojeg ugovora ili drugog dokumenta koji on zaključi u ime ovog javnog preduzeća", smatra TS.
Pročitajte:
Zidane ima 'jaku ponudu' za posao trenera u Manchester Unitedu
Francuz Zinedine Zidane (Zinedin Zidan) ima "jaku ponudu" da postane trener Manchester Uniteda od naredne sezone, prenijeli su španski mediji.
Uprava Uniteda u utorak je otpustila trenera Josea Mourinha (Žoze Morinjo) zbog loših rezultata, a danas je imenovala svog bivšeg igrača Ole Gunnar Solskjaer (Ole Gunar Solšer) za privremenog trenera do kraja sezone.
United je zainteresovan za trenera Tottenhama Mauricija Pochettina (Maurisio Poketin), a list AS prenio je da je jedan od kandidata i Zidane, koji je prošlog ljeta otišao iz Real Madrida.
"Bivši trener Real Madrida Zinedine Zidane razmatra jaku ponudu Manchester Uniteda da na Old Traffordu zamijeni Mourinha.
Francuski trener još razmatra prijedlog, a izvori bliski njemu naveli su da je njegov naredni korak da preuzme jedan klub iz Premijer lige.
On želi da se vrati poslu od sezone 2019-2020., a ne odmah, kako je tražio čelnik Uniteda Ed Woodward (Vudvord)", naveo je AS.
Zidane je tokom boravka u Real Madridu predvodio klub do tri uzastopne titule u Premijer ligi, a osvojio je i šampionsku titulu u Primeri.
Pročitajte:
Sukob Amerike i Kine na sastanku WTO-a
Amerika i Kina sukobile su se na sastanku Svjetske trgovinske organizacije (World trade organization, WTO) iza zatvorenih vrata, međusobno se optužujući za potkopavanje multilateralnog trgovinskog sistema.
Američki ambasador Dennis Shea (Denis Šea) optužio je Kinu za "direktnu krađu" tehnologije u strateškim industrijama, kao i da svoje proizvode "praktično baca" na američko tržište, rekavši da to nije prihvatljivo.
Kineski izaslanik izjavio je da su "neoprezni postupci" administracije američkog predsjednika Donalda Trumpa (Tramp) glavni uzrok krize, ali da se Kina nadala poboljšanju situacije.
Izaslanik je rekao da se Peking nadao da će nakon samita lidera SAD-a i Kine "dvije zemlje nastaviti putem uzajamnog poštovanja, čime će doprinijeti stabilnosti svjetske ekonomije i trgovine".
Pročitajte:
Jemen: Dogovorena razmjena 16.000 zatvorenika
Zaraćene strane Jemena razmijenile su listu sa ukupno 16.000 imena ljudi u pritvoru u okviru sporazuma o razmjeni zarobljenika koji je potpisan prošle sedmice, saopštio je Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK).
MKCK će naknadno moći intervjuisati oslobođena lica i organizuje njihov transfer, rekao je Fabricio Karboni, regionalni direktor MKCK-a za Bliski istok.
On je dodao da su među tih 16.000 ljudi zarobljeni izvan Jemena, kao i stranci koji su u trenutku zarobljavanja bili na teritoriji te zemlje.
Pročitajte: Obustva vatre u ključnoj luci u Jemenu
George Soros ličnost godine Financial Timesa
Britanski list Financial Times (Fajnenšel tajms) proglasio je milijardera i filantropa Georgea Sorosa (Džordž Soroš) za ličnost 2018. godine.
"O ličnosti godine Timesa obično se odlučuje na osnovu dostignuća. U slučaju Sorosa ove godine odlučeno je i na osnovu vrijednosti koje on predstavlja", navodi list u obrazloženju priznanja.
Soros (88), Jevrej mađarskog porijekla, opisan je kao "otac industrije hedge fondova (hedž)", ali i kao neko ko se zalagao za liberalnu demokratiju i otvoreno društvo i ko se "kroz filantropiju borio protiv autoritarizma, rasizma i netolerancije".
AFP podsjeća da je George Soros postao i žrtva nacionalista i pristalica teorija zavjere u Evropi i SAD-u. Oni ga optužuju da svojim humanitarnim aktivnostima preko nevladinih organizacija podržava ilegalnu imigraciju.
Soros fondacija je preselila sjedište iz Budimpešte u Berlin u augustu nakon što je vlada Viktora Orbana usvojila zakone "Stop Sorosu".
Američki predsjednik Donald Trump (Tramp) optužio je Sorosa da je platio žene koje su protestovale zbog sporne kandidature Bretta Kavanaugha (Bret Kavano) za Vrhovni sud.
Soros je bio na meti teorije zavjere i kada su ga konzervativni kritičari optužili da tajno finansira "karavan migranata" koji se iz zemalja Centralne Amerike preko Meksika uputio u SAD.
Američki Federalni istražni biro (FBI) u oktobru je pronašao eksplozivnu napravu u poštanskom sandučetu kod Soroseve kuće u državi New York.
Pročitajte: Protjerivanje Centralnoevropskog univerziteta iz Mađarske
Bliskoistočni Trumpov mirovni plan 'mogao bi propasti'
Osam zemalja članica Evropske unije (EU) upozorilo je predsjednika SAD-a Donalda Trumpa (Tramp) da bi mogao propasti svaki izraelsko-palestinski mirovni plan ako nije zasnovan na granicama prije rata 1967 godine.
"Mi članice Vijeća Evropske unije, željele bismo ponoviti još jednom snažnu posvećenost EU međunarodno dogovorenim parametrima za pravedan i trajan mir na Bliskom istoku, zasnovan na međunarodnom pravu, relevantnim rezolucijama Ujedinjenim nacijama (UN) i ranijim sporazumima", naveli su ambasadori iz osam zemalja, u zajedničkom saopštenju pročitanom u utorak novinarima.
U saopštenju se upozorava da "svaki mirovni plan koji ne priznaje te međunarodno dogovorene parametre rizikuju da bude osuđen na propast".
Ambasadori su se obratili novinarima u sjedištu UN-u u New Yorku nakon sastanka Vijeća sigurnosti posvećenog izraelsko-palestinskom sukobu.
Ambasadorica SAD-a u UN-u Nikki Haley (Niki Hejli) rekla je sastanku da međunarodna zajednica mora podržati taj plan koji još nije predstavljen, prenijeli su izraelski mediji.
Međutim, predstavnici zemalja članica EU koji su govorili na sastanku, Velike Britanije, Francuske, Holandije, Poljske i Švedske rekli su SAD-u da plan mora potvrditi postojeća razumijevanja koja se odnose na rješenje sukoba po modelu dvije države.
Pročitajte: Sedamdeset godina nesreće u Gazi
Kremlj nastavlja s prodajom S-400 Ankari
Kremlj je priopćio da nastavlja s prodajom unaprijeđenih raketnih sustava S-400 Turskoj, iako je američki State Department odobrio prodaju drugog konkurentskog raketnog sustava Ankari.
Pentagon je u utorak priopćio da je State Department odobrio prodaju raketnih sustava patriot u vrijednosti od 3,5 milijardi dolara Turskoj, nakon što je obaviješten Kongres.
Američki i dužnosnici NATO-a u više navrata upozorili su Ankaru da se ruski sistem ne može integrirati u raketni obrambeni i zračni sustav NATO-a, te da će kupovina S-400 ugroziti tursku nabavku borbenih aviona F-35 i moguće je da će uslijediti sankcije Washingtona.
Obraćajući se novinarima glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se te dvije prodaje promatraju odvojeno i da je Rusija već u postupku isporuke sustava S-400 Ankari.
On je dodao da Rusija vjeruje Turskoj da neće odati tajne u vezi sa sustavom S-400 svojim partnerima u Alijansi.
Pročitajte: Turska instalira ruski sustav S-400 u listopadu 2019.
EU postigla dogovor o zabrani uporabe plastike
Europska unija (EU) postigla je dogovor o zabrani upotrebe plastike za jednokratnu uporabu, kao što su plastični tanjuri ili slamčice, priopćila je Austrija, kao predsjedavajuća zemlja EU.
Austrijska ministrica za održivost i turizam Elisabeth Kostinger (Elizabet Kestinger) napisala je na Twitteru da je dogovor postignut, istakavši da je riječ o "prekretnici u naporima da se smanji plastični otpad".
Okvirni dogovor trebaju službeno potvrditi zemlje članice EU i parlament EU, a kako se očekuje, stupit će na snagu za dvije godine.
Dogovor koji je postignut i dalje zahtijeva odobrenje članica EU i parlamenta EU. Očekuje se da će zabrana stupiti na snagu za dvije godine.
Europska komisija je u svibnju predložila zabranu niza plastičnih proizvoda za jednokratnu uporabu za koje postoje alternative koje nisu od plastike, uključujući jednokratne plastične posude za hranu.
Više od 80 posto otpada u morima čini plastika, upozorila je tada Komisija.
Plastični otpad posebno je problem u svjetskim morima, jer se sporo razgrađuje i njegovi tragovi često se pronalaze u životinjskim vrstama poput kornjača, kitova ili ptica kao i u plodovima mora kojima se hrane ljudi.
Slučaj Huawei: Kina privela i trećeg Kanađanina
Treći državljanin Kanade priveden je u Kini, objavio je kanadski list National post, pozivajući se na Ministarstvo vanjskih poslova Kanade, prenosi Reuters.
Glasnogovornica kineskog Ministarstva vanjskih poslova Hua Čunjing rekla je novinarima u Pekingu da ona nije upoznata o toj informaciji.
Dva kanadska državljanina, bivši diplomata Michael Kovrig (Majkl) i biznismen Michael Spavor (Majkl Spejvor), privedeni su nakon što je kanadska policija uhapsila šeficu finansija Huaweija Meng Wanzhou (Meng Vanžu) 1. decembra.
Pročitajte:
'Islamska država' ubila 700 zatvorenika u Siriji
Sirijski opservatorij za ljudska prava saopćio je da su militanti "Islamske države" na istoku Sirije za dva mjeseca ubili blizu 700 zatvorenika.
Grupa je saopćila da su zatvorenici bili u grupi od 1.350 civila i boraca koje je "Islamska država" držala na svojoj teritoriji u blizini granice sa Irakom.
Militanti kontroliraju mali pojas zemlje istočno od rijeke Eufrat oko grada Hadžin.
Sirijske demokratske snage (SDF), predvođene kurdskom milicijom IPG, bore se protiv militanata "Islamske države" već nekoliko mjeseci uz pomoć američke avijacije i specijalnih snaga.
Glavnokomandirajući SDF-a Mazlum Kobani rekao je agenciji Reuters prošle sedmice da je najmanje 5.000 militanata u dalje u tom području, uključujući veliki broj stranaca koji su spremni da se bore do smrti.
Samoproklamirani kalifat "Islamske države" teritorijalno je umanjen nakon različitih ofanziva preko Iraka i Sirije, iako njeni borci i dalje djeluju u pustinjskoj graničnoj regiji i redovno izvode napade.
Novootkrivena amfibija nazvana po Trumpu
Novootkrivena amfibija koja voli da zabije glavu u pijesak nazvana je po američkom predsjedniku Donaldu Trumpu zbog njegove politike o klimatskim promjenama.
Dermophis donaldtrumpi je otkriven u Panami, a naziv mu je osmislio Aidan Bell (Ejdan Bel), prvi čovjek kompanije EnviroBuild koja se bavi proizvodnjom održivih materijala.
Za privilegiju da imenuje novu vrstu, kako navodi BBC, ta kompanija je morala da plati 25.000 dolara.
Cilj je bio skretanje pažnje javnosti na klimatske promjene. Bell je rekao da je otkriveni organizam naročito podložan uticajima klimatskih promjena i da je u opasnosti da izumre zbog Trumpove politike o ovom pitanju.
Malo, slijepo stvorenje je tip vodozemca koji uglavnom živi pod zemljom, a Bell je očigledno pronašao zajedničku crtu u njegovom ponašanju i ponašanju Donalda Trumpa, navodi BBC.
Trump, kada ne želi slušati o naučnom konsenzusu o klimatskim promjenama, zabije glavu u pijesak, smatra Bell.
Pročitajte:
Kuba: Legalizacija istopolnih brakova na čekanju
Kuba je odustala od izmena Ustava koje bi otvorile put legalizaciji istopolnih brakova zbog protivljenja građana konsultovanih o ovom pitanju, izjavili su kubanski zvaničnici.
Članovi Komisije zadužene za izradu novog ustava rekli su da u nacrtu neće biti definisano ko su osobe koje stupaju u brak.
Prvobitni predlog bio je da se brak definiše kao zajednica "dvoje ljudi" i tako zameni dosadašnja definicija u kojoj piše da je reč o zajednici "muškarca i žene".
Kubanska skupština treba da glasa o nacrtu novog ustava koji bi se našao na referendumu početkom 2019.
Zabranjen ulazak Goranu Radosavljeviću u SAD
Američke vlasti zabranile su ulaz u Sjedinjene Države bivšem komandantu srpske Žandarmerije Goranu Radosavljeviću - Guriju zbog umiješanosti u grubo kršenje ljudskih prava, navodi se saopštenju Ministarstva vanjskih poslova.
Odjeljenje Ministarstva je javno označilo Radosavljevića u skladu sa članom 7031 (c) Zakona o državnoj službi, vanjskim poslovima i srodnim programima zbog njegove uključenosti u kršenja ljudskih prava, precizira se.
"Član 7031 (c) predviđa da u slučajevima kada državni sekretar ima vjerodostojne informacije da su strani zvaničnici uključeni u značajnu korupciju ili grubu povredu ljudskih prava, te osobe i članovi njihove uže familije nisu prihvatljivi za ulazak u Sjedinjene Države. Radosavljević je vjerodostojno upleten u ubistvo braće Bitići 1999. godine, troje albansko-američke braće koji su ubijeni u Srbiji nakon rata na Kosovu", navodi se u saopštenju.
Zakon takođe zahtijeva, ističe se, da državni sekretar javno ili privatno odredi takve zvaničnike i članove njihove porodice.
"Osim javnog označavanja Radosavljevića, Ministarstvo takođe javno određuje i njegovu suprugu, Svetlanu Radosavljević te kćerku Anu Radosavljević.
Diplomatska komunikacija Brisela meta hakera
Diplomatska komunikacija zvaničnika Evropske unije (EU) bila je meta hakerskih napada tokom perioda od tri godine, piše New York Times.
List navodi da su hiljade poruka presretnute, u kojima se diplomate bave različitim pitanjima, od američkog predsjednika Donalda Trumpa (Tramp) do globalne trgovine.
Upad je otkrila kompanija koja se bavi cyber sigurnošću pod nazivom Area 1.
Evropski zvaničnici rekli su da pošta sa oznakom povjerljivo ili tajno nije pogođena ovim upadom koji je trajao tri godine.
Neimenovani stručnjak rekao je za list New York Times da su metode koje su hakeri koristili slične onima koje koristi kineska vojska.
"Nakon više od deset godina iskustva sa kineskim cyber operacijama, nema sumnje da je ova kampanja povezana sa kineskom Vladom", rekao je on.
Presretnute poruke, poznate kao diplomatske depeše, otkrivaju i jednu razmjenu mišljenja diplomata o sastanku Trumpa i ruskog predsjednika Vladimira Putina u julu, u kojoj se navodi da je "sastanak bio uspješan, bar za Putina".
U drugoj poruci otkrivaju se detalji privatnog susreta kineskog predsjednika Xi Jinpinga (Si Đinping) i evropskih zvaničnika početkom godine. U toj poruci kineski predsjednik kaže da Kina neće dozvoliti maltretiranje Washingtona "čak i u slučaju da trgovinski rat svima nanese štetu".
MMF odobrio zajam Ukrajini od 3,9 milijardi dolara
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da je odobrio paket pomoći Ukrajini od ukupno 3,9 milijardi dolara.
Prva tranša od 1,4 milijardi dolara bit će odmah isplaćena.
Program predviđa ukupan zajam od 3,9 milijardi dolara u periodu od 14 mjeseci, navodi se u saopštenju MMF-a.
MMF je u oktobru dao zeleno svjetlo za realizaciju programa za Kijev, koji izlazi iz teške ekonomske krize i koji je suočen sa značajnim dugovanjima do 2020. godine.
Ves Mičel Vučiću: Dijalog jedini način za rešenje između Beograda i Prištine
Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Ves Mičel rekao je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da je dijalog jedini način da se nadje rešenje za odnose Beograda i Prištine i da je prevazilaženje tenzija od presudnog značaja.
Mičel i Vučić su telefonom razgovarali o situaciji u regionu, a posebno o odnosima Beograda i Prištine, saopštio je kabinet srpskog predsednika.
Vučić je Mičelu rekao da je Srbija uvek želela mir, očuvanje stabilnosti i postizanje kompromisnog rešenja, i dodao da će delovanje Beograda i u budućnosti biti usmereno ka istom cilju, navodi se u saopštenju.
Britanija za nastavak dijaloga Srbije i Kosova
Velika Britanija zalaže se za nastavak dijaloga Srbije i Kosova i smanjenje nastalih tenzija, izjavio je u Beogradu britanski ambasador Denis Kif.
„Podržavamo dijalog i ulogu Evropske unije u dijalogu. Nadamo se da će biti napretka“, izjavio je ambasador Denis Kif na tribini u Beogradu u organizaciji mirovnog Foruma ZFD.
Odnosi između Beograda i Prištine postali su napeti nakon što je Kosovo uvelo tarife na uvoz robe iz Srbije i BiH od 100 odsto i nakon što je odlučilo da uđe u proces transformacije Bezbedonosnih snaga Kosova u vojsku.
Odložano izricanje presude Flynnu u 'ruskoj istrazi'
Federalni sudija Emmet Sullivan u Okružnom sudu u Vašingtonu odložio je izricanje presude bivšem savjetniku američkog predsjednika Donalda Trumpa za nacionalnu sugurnost Michaelu Flynnu u slučaju "ruske istrage" utorak.
Flynn je bio prvi savjetnik Trumpa za nacionalnu sigurnost i podnio je ostavku nakon manje od mjesec dana na toj dužnosti, zbog laganja o svojim kontaktima sa Rusima.
Flynn je priznao krivicu zbog toga što je lagao federalnim agentima FBI-ja o svojim razgovorima sa tadašnjim ruskim ambasadorom u Vašingtonu Sergejom Kislijakom.
Specijalni istražitelj koji vodi rusku istragu Robert Mueller je tražio da Flynn ne bude osuđen na zatvorsku kaznu jer je, kako je rečeno, već osigurao "suštinsku" saradnju sa tužiocima u mnogobrojnim ispitivanjima.
Sudija Sullivan ga je međutim napao, rekavši Flynnu da je njegovo ponašanje odvratno, i da je lagao zvaničnicima Bijele kuće, koji su potom lagali javnost.
"Bez dileme Vi ste prodali svoju zemlju" rekao je sudija Sullivan. "Neću kriti svoju zgađenost, i moj prezir za ovo kriminalno djelo".
Sudija je takođe rekao da je Flynn djelovao i kao nezvanični lobista za Tursku čak i dok je radio u Tumpovoj izbornoj kampanji i dok se pripremao da bude njegov savjetnik za nacionalnu sigurnost u Bijeloj kući.
U jednom trenutku sudija je pitao tužioce da li je Flynn mogao biti optužen i za izdaju, iako je naknadno rekao da nije sugerisao takvu optužbu.
Sudija Sullivan je, kako navodi Reuters, očigleno bio spreman da osudi Flynna na zatvorsku kaznu, ali mu je dao opciju odlaganja presude da bi u potpunosti mogao da sarađuje u svakoj istrazi koja je u toku. Flynn je prihvatio ponudu.
Tužioci su rekli da im je Flynn već obezbijedio najveći nivo sardnje, ali da je moguće da bi dodatno mogao pomoći istražiteljima.
Novi datum izricanja presude nije objavljen, ali sudija tražio od Muellerovog tima i Flynnovih advokata da mu dostave izvještaj o statusu istrage do 13. marta.
