Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Hague: Britanija želi ojačati utjecaj u EU

Nova britanska vlada radit će na jačanju utjecaja te zemlje u Europskoj uniji i snaženju veza s rastućim gospodarskim divovima Brazilom, Indijom i Kinom, rekao je britanski ministar vanjskih poslova William Hague.

U prvom važnijem istupu otkako je u svibnju preuzeo dužnost Hague je prethodnu laburističku vladu optužio da nije koristila utjecaj u EU-u i rekao da su njeni napori na izgradnji odnosa s rastućim silama bili nesustavni.

Glasnogovornik laburista za vanjske poslove David Miliband ismijao je Hagueove tvrdnje primjetivši da su konzervativci prošle godine u Europskom parlamentu napustili glavnu skupinu desnog centra i da je teško očekivati da će nova koalicija obnoviti utjecaj u Evropi.

Pogledajte najnovije vesti dana

Više od 300 mrtvih od ebole u Kongu

Kongo

Više od 300 ljudi je umrlo u epidemiji ebole na istoku Demokratske Republike Konga, saopštile su danas sanitarne službe zemlje.

"Od ebole su umrle 303 osobe, a 179 je izlečeno", među kojima i jedna beba, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. To je deseta epidemija te veoma zarazne bolesti u Kongu od 1976. godine.

U prethodnoj epidemiji na severoistoku Konga umrle su 33 osobe. Kraj te epidemije proglašen je krajem jula, a već nedelju dana kasnije je izbila nova, deseta epidemija u drugom delu zemlje.

U velikoj epidemiji ebole 2013. godine u zapadnoj Africi umrlo je više od 11.300 ljudi, najviše u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji.

Ebola ili hemoragična groznica veoma je zarazno virusno oboljenje. Oboleli dobijaju groznicu praćenu bolovima u mišičima, naglim rastom temperature, glavoboljom i slabošću organizma, a ponekad i krvarenjem.

Erdoan i Tramp dogovorili efikasniju saradnju u Siriji

Ilustrativna fotografija

Predsednici Turske i SAD, Redžep Tajip Erdoan i Donald Tramp, dogovorili su se da imaju efikasniju saradanju u Siriji, saopšteno je u Ankari koja je nedavno najavila novu vojnu ofanzivu protiv kurdskih boraca na severu Sirije.

Erdoan i Tramp su se u telefonskom razgovoru dogovorili da njihove zemle imaju "efikasniju saradnju u Siriji", saopštili su izvori bliski turskom predsedništvu.

Predsednik Turske izjavio je nedavno da će narednih dana biti pokrenuta nova vojna operacije protiv kurdskih boraca u Siriji, koje Ankara smatra teroristima, a koji imaju podršku SAD u borbi protiv militanata "Islamske države".

Turske snage su već imale dve operacije protiv kurdskih boraca u Siriji. Prva je pokrenuta 2016. a druga početkom ove godine.

Arapsko-kurdska koalicija ima podršku međunarodne koalicije predvođene SAD u borbi protiv džihadista u Siriji.

Makron: Nema novog pregovaranja o Bregzitu

Emanuel Makron

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da evropska dvadesetsedmorica može da "razjasni" sporazum izlaska Britanije iz EU na zahtev Britanaca ali ne može ponovo o njemu da pregovara.

"Postoji dogovor, jedini i najbolji mogući dogovor, o kome ne možem ponovo pregovarati. Međutim, mi možemo da ga razjasnimo i da damo uveravanja", rekao je Makron danas posle samita EU u Briselu.

Makron je ocenio da postoji mnogo nesigurnosti i "fantazija" oko tog teksta i dodao da je sad na britanskom parlamentu da odluči da li će ga prihvatiti ili odbiti.

Britanska premijerka Tereza Mej došla je u Brisel da bi dobila uveravanja od dvadesetsedmorice EU koja bi omogućila britanskom parlamentu da usvoji tekst.

Mej je rekla novinarima u Briselu da još ima posla da se obavi da se uvere britanski poslanici u sporazum o Bregzitu dogovoren s EU ali da je to "moguće".

Pročitajte: Mej pozdravila uveravanja EU, ali Londonu potrebno više

Venecijanska komisija: Malti potreban bolji sistem podele vlasti

Zasedanje Venecijanske komisije, fotoarhiv

Pravni stručnjaci Saveta Evrope saopštili su da je Malti potreban bolji sistem podele vlasti, pošto ovlašćenja premijera trenutno zasenjuju druge institucije.

Ocena Venecijanske komisije je usledila dok su institucije Malte pod sve većom kritikom posle otkrića u "Panamskim dokumentima" o ministrima, kao i o ubistvu novinarke koja je ispitivala korupciju u vladi.

Ministar u laburističkoj vladi Džozefa Muskata izgubio je položaj 2016. posle otkrića da je otvorio kompaniju u Panami, ali nije bilo policijske istrage uprkos pritisku javnosti.

Takođe nije bilo reakcije na pozive da ostavku podnese komesar policije posle ubistva novinarke Dafne Karuane Galicije u oktobru 2017.

Neravnoteža u malteškim institucijama bila je i tema u Evropskom parlamentu.

Pravni stručnjci Saveta Evrope su preporučili da se ojača uloga predsednika, da se povećaju plate poslanicima, da se smanje ovlašćenja premijera da imenuje zvaničnike, da se promeni način izbora sudija, kao i da se ukine dvostruka uloga državnog tužioca i kao savetnika vlade i kao tužioca, preneo je AP.

Pročitajte:

Umrla četvrta žrtva napada u Strazburu

Napadač Šerif Šekat

Jedna od osoba ranjenih u oružanom napadu na posetioce Božićnog vašara u Strazburu, koja je bila u kritičnom stanju, umrla je danas.

Time je broj ubijenih u tom napadu porastao na četiri, saopštilo je parisko tužilaštvo.

Dve osobe su izgubile život u utorak na dan kada je 29-godišnji sitni kriminalac Šerif Šekat koji se radikalizovao u zatvoru, izvržio napad u Strazburu.

Treća osoba je umrla juče, četvrta danas, a jedan ranjenik je i dalje u stanju moždane smrti.

Šekat je juče ubijen u Strazburu u razmeni vatre s policijom posle dva dana bekstva.

Stečajni upravnik Er Berlina tužio Etihad za dve milijarde evra

Stečajni upravnik Er Berlina (Air Berlin), koji je bankrotirao, tužio je nekad najvećeg deoničara te aviokompanije Etihad, sa zahtevom da prevozni iz UAE plati dve milijarde evra, saopštio je sud u Berlinu.

Berlinski sud saopštio je danas da se u tužbi navodi da Etihad nije ispunio svoje finansijske obaveze prekidom finansiranja Er Berlina.

Sud je naveo da je Etihad pomagao Er Berlinu i da je u aprilu 2017. poslao pismo nemačkoj kompaniji s uveravanjima da će nastaviti da ga podržava 18 meseci.

Finansiranje je međutim prekinuo u avgustu 2017, zbog čega je Er Berlin pokrenuo postupak za bankrot.

U tužbi se traži 500 miliona evra naknade, kao i nespecifikovana druga šteta, što sud procenjuje na oko dve milijarde evra.

Etihad ima rok do januara da reaguje.

Mej pozdravila uveravanja EU, ali Londonu potrebno više

Britanska premijerka Tereza Mej pozdravila je danas uveravanja koja je dobila od dvadesetsedmorice EU u vezi sa sporazumom o Bregzitu, ali je rekla da je britanskom Parlamentu potrebno više, prenose svetske agencije.

Obraćajući se novinarima posle sastanka s vođama EU u Briselu na kome su oni naglasili da postignut sporazum nije otvoren za ponovno pregovaranje, ona je rekla da je s njima razgovarala o potrebi "daljeg razjašnjenja" tog sporazuma.

Mej je rekla da još ima posla da se obavi da se uvere britanski poslanici u sporazum o Bregzitu dogovoren s EU ali da je to "moguće".

Britanska premijerka je rekla novinarima da će "narednih dana" biti razgovora s EU da se dobiju nove garancije o sporazumu za Bregzit.

Razgovori s mojim kolegama danas "pokazali su da je zapravo moguće imati budućih razjašnjenja i razgovore", rekla je Mej i dodala da će imati razgovore narednih dana.

Ona je priznala da je imala "žustru" raspravu s predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, odgovarajući na pitanje novinara da objasni snimak koji je pokazuje kako se danas raspravlja s Junkerom koji je sinoć izjavio da su britanski predlozi oko Bregzita "nebulozni i neprecizni".

Mej je rekla je da je takva vrsta razgovora moguća kada je neko razvio radni odnos i kada dobro sarađuje s nekim.

Ona je rekla da ju je Junker uverio da je govorio o opštem nivo rasprave o Bregzitu.

Mej je pozdravila obaveze koje je preuzela evropska dvadesetsedmorica da se novi trgovinski sporazum postigne što je pre moguće tako da neće biti potrebno aktivirati takozvani bekstop (backstop), odnosno garanciju da neće biti tvrde granice između Irske i Severne Irske.

Deklaracija Sabora Hrvatske o položaju Hrvata u BiH

Hrvatski sabor je većinom glasova petak izglasao Deklaraciju o položaju Hrvata u BiH.

Za usvajanje deklaracije glasali su HDZ i njegovi koalicijski partneri, lijeva oporba glasala je protiv ili nije sudjelovala u glasanju, a klerikalno-populistički Mostnije glasao, jer su vladajući odbili njihove amandmane kojima je Most želio zaoštriti rječnik Deklaracije.

Od dva HDZ-ova amandmana djelomično je prihvaćen onaj kojim se "pozdravlja rješavanje statusnih i egzistencijalnih pitanja pripadnika HVO-a", ali je iz njega brisan dio u koje se pritom poziva na Zakon o pravima hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata i članovima njihovih obitelji uz obrazloženje da je riječ o unutarnjepolitičkom pitanju Hrvatske zbog čega ga nije potrebno naglašavati u Deklaraciji.

Prihvaćen je i HDZ-ov amandman kojim se od Ministarstva vanjskih i europskih poslova traži da jednom godišnje Saboru podnese izvještaj o provedbi deklaracije.

Nije prihvaćen SDP-ov prijedlog izmjene deklaracije da "Hrvatski sabor osuđuje sve postupke i politike koje su imale ili imaju za cilj dezintegraciju BiH, njenu podjelu, ugrožavanje teritorijalnog integriteta te narušavanje ravnopravnosti konstitutivnih naroda i građana".

Deklaraciju je predložio parlamentarni Odbor za Hrvate izvan Hrvatske , a njegov predsjednik Božo Ljubić izabran u Sabor na HDZ-ovoj listi za dijasporu , odbijanje je objasnio riječima da bi to "impliciralo da je bilo pokušaja dezintegriranja BiH".

Na dvadesetak stranica deklaracije navodi se među ostalim kako je hrvatski član Predsjedništva BiH i po treći put izabran glasovima bošnjačkog naroda, što je moguće pa čak i da svi Hrvati u BiH glasuju za drugog kandidata, a što je – tvrdi se - suprotno duhu Dejtonskog sporazuma.

Uz opetovanoisticanje podrške suverenitetu BiH i suradnji Republike Hrvatske s njom, ostvarenju funkcionalnosti BiH i njezinom putu prema EU-u, u Deklaraciji se daje potpora naporima „u pravcu konsenzualne izmjene Ustava BiH i Izbornog zakona BiH koje trebaju osigurati harmonizaciju odnosa njena tri konstitutivna naroda i ravnopravnost svih građana" te osigurati jednostavnost, transparentnost, upravljivost i ekonomičnost unutarnjeg uređenja Bosne i Hercegovine.

U ostalim točkama se naglašava da će "samo puna primjena Ustava BiH kojim je ona definirana kao država tri ravnopravna konstitutivna naroda i građana BiH, s potpunim mehanizmima zaštite legitimnih interesa konstitutivnih naroda te zaštite kolektivnih i individualnih prava na cijelom državnom području, omogućiti jednakopravnost konstitutivnih naroda i BiH u cjelini, sukladno najvišim europskim standardima".

Hrvatski sabor Deklaracijom traži i od predstavnika Republike Hrvatske da koristi sve instrumente, na osnovu Ustava i međunarodnih sporazuma, koje Republici Hrvatskoj stoje na raspolaganju kao potpisnici Washingtonskog i Daytonskog mirovnog sporazuma da se ukaže na kršenje tih sporazuma, na sve negativne posljedice koje su u međuvremenu nastupile kako za položaj hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini tako i za samu državu Bosnu i Hercegovinu.

Deklaracija poziva institucije Republike Hrvatske da nastave zagovarati i podržavati žurne promjene koje će osigurati jednakopravnost tri konstitutivna naroda i svih građana Bosne i Hercegovine i intenziviraju pomoć institucijama od strateškog značaja za hrvatski narod u Bosni i Hercegovini.

Pad svetskih berzi zbog loših ekonomskih pokazatelja

Vrednost akcija na svetskim berzama je pala nakon slabih privrednih pokazatelja iz Kine i Evropske Unije što izaziva zabrinutost da će doći do usporavanja rasta globalne ekonomije imajući u vidu i širi uticaj još uvek nerazrešenog američko-kineskog trgovinskog spora.

Vrednost svetskog indeksa MSCI, koji prati trendove u 47 zemalja, pala je za više od pola procenta u Evropi. Njujorški Dau Džouns (Dow Jones) je na otvaranju u petak slabiji za 0,90 odsto u odnosu na četvrtak.

Privredni rast u evrozoni je najusporeniji u poslednje četiri godine zbog trgovinskih protesta i nasilnih protesta u Francuskoj.

Istovremeno, i privatni sektor u Nemačkoj beleži najniži nivo rasta u poslednje četiri godine.

S druge strane, obim maloprodaje u Kini je bio najslabiji od 2003., a industrijske proizvodnje u poslednje tri godine, što ukazuje na ekonomske rizike sa kojima se suočava najmnogoljudnija zemlja sveta u trenutku kada nastoji da ublaži trgovinski spor sa SAD-om.

I SAD se suočavaju sa negativnim efektima povećanih tarifa na uvoz robe iz Kine.

Takođe, investitori procenjuju kako će se odraziti na njihove poslove eventualna finansijska blokada američke administracije koju je pominjao predsednik Donald Tramp, piše Rojters.

Josipu Perkoviću hrvatski sud izrekao 30 godina zatvora

Josip Perković

Nemačku kaznu doživotnog zatvora izrečenu bivšem šefu jugoslovenske i hrvatske tajne službe Josipu Perkoviću (73) hrvatski sud preveo je u 30-godišnju zatvorsku kaznu koju će služiti u Hrvatskoj, objavio je danas Županijski sud u Zagrebu.

Bivši čelnici jugoslovenske i hrvatske tajne službe, Josip Perković i Zdravko Mustač, osuđeni su na sudu u Minhenu 2016. na doživotnu zatvorsku kaznu zbog učešća u ubistvu političkog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. u Nemačkoj.

Vanraspravno veće zagrebačkog suda zaključilo je da u Perkovićevom slučaju treba primeniti zakon koji je trenutno na snazi i preveo doživotnu kaznu na 30-godišnju.

Na tu odluku moguća je žalba Vrhovnom sudu, preneli su hrvatski mediji. Perkovićeva odbrana je tvrdila da u njegovom slučaju treba primeniti 20-godišnju kaznu koja je bila najveća kazna u vreme ubistva.

O usklađivanju nemačke kazne s hrvatskim propisima za Mustača odlučivaće sud u Velikoj Gorici. Hrvatska je Perkovića i Mustača izručila Nemačkoj 2014.

Lideri EU traže mere protiv dezinformisanja

S približavanjem izbora za Evropski parlament, lideri Evropske unije tražili su danas mere za suzbijanje namernog širenja dezinformacija.

Lideri EU su naveli da je pretnja od dezinformisanja "akutni i strateški izazov" za demokratske sisteme u Uniji.

U saopštenju sa samitu u Briselu, lideri EU su pozvali na "hitno reagovanje" koje treba da se odražava uz puno poštovanje temeljnih sloboda.

Oni su pozvali na "brze i odlučne akcije" da se obezbede "slobodni i fer evropski i nacionalni izbori".

Lideri su naložili ministrima članica EU da podnesu izveštaj o napretku u martu. Izbori za Evropski parlament se održavaju krajem maja.

Bivši Trampov advokat: Novac za ćutanje plaćen zbog izbora

Majkl Koen, bivši advokat predsednika SAD Donalda Trampa

Bivši lični advokat američkog predsednika Donalda Trampa izjavio je da je platio za ćutanje dvema ženama zato što je Tramp bio "veoma zabrinut" da bi njihove priče o navodnim aferama s njim "uticale na izbore".

Advokat Majkl Koen je u danas objavljenom intervjuu za televiziju Ej-Bi-Si njuz (ABC News) rekao da je dao "lojalnost nekom ko, iskreno, ne zaslužuje lojalnost".

Koen je u sredu osuđen na tri godine zatvora.

On je priznao krivicu po nekoliko optužnica, među kojima su kršenje propisa o finansiranju kampanje i laganje Kongresu.

Tužici su naveli da je Tramp naložio Koenu da sredi plaćenje kako bi se uoči izbora 2016. ućutkale porno glumica Stormi Denijels i bivša Plejbojeva (Playboy) manekenka Karen Mekdugal.

Koen je rekao da ljut na sebe zbog tih dogovora.

Tramp je negirao da je naložio Koenu da krši zakon.

Dačić: Srbija će tražiti sednicu Saveta bezbednosti

Srbija će u petak zatražiti održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN zbog najgrubljeg kršenja rezolucije SB UN 1244 donošenjem odluke Prištine o formiranju tzv. Vojske Kosova, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

"To je najdirektnija pretnja miru i stabilnosti u regionu i bezbednosti srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji", rekao je Dačić za Tanjug.

Toni Bler tražio drugi referendum o Bregzitu

Bivši britanski premijer Toni Bler tražio je danas drugi referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.

Bler je pozvao premijerku Terezu Mej da prestana da "razbija svoju glavu o zid" u vezi s planovima o izlasku iz EU.

Bivši laburistički premijer je rekao da to ne bi bilo "toliko teško" za Mej da kaže da je dala sve od sebe u pregovorima, ali da nije našla rešenje koje bi zadovoljilo parlament.

On je rekao da bi bilo razumno da Mej kaže britanskom narodu da na javnom glasanju odluči kuda zemlja ide.

Mej se opirala pozivima za novi referendum o Bregzitu, navodeći da je glasanje u junu 2016. bilo definitivno.

Brnabić: Vojska Kosova je najveća pretnja miru na Balkanu

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je formiranje vojske Kosova najveća pojedinačna pretnja regionalnom miru na Balkanu i da to izuzetno zabrinjava Srbiju.

"Ne samo da bi vojska Kosova bila u suprotnosti sa svim međunarodnim sporazumima, već bi predstavljala i kršenje Ustava koji su oni sami izradili i usvojili. Na taj način, oni zapravo pokazuju, a to zvuči neverovatno, da su spremni da prekrše sopstveni Ustav... (Ramuš) Haradinaj je izjavio da vojska neće delovati protiv Srba na Kosovu, već će pomagati Iračanima. To je smešno. Ovo je najveća pretnja miru, a ja želim opet da apelujem na Haradinaja, Tačija, Veselija da ponovo razmisle o takvoj odluci", navela je ona u intervjuu za italijanski list La Republika.

Ana Brnabić je rekla da je posle "jednostranih poteza Prištine", poput uvođenja taksi na robu iz Srbije, veoma teško govoriti o pregovorima i da je situacija tako daleko od dijaloga da prvo mora da se razmišlja o osnovnim ljudskim pravima.

"Srbi na Kosovu se spremaju da dočekaju Božić i Novu godinu sa oskudnim zalihama hrane, sve manjom količinom goriva za ogrev, kao i lekova i medicinskih sredstava. Govorimo o Evropi u 21. veku, a Srbi već više od dve nedelje ne dobijaju novine na svom jeziku jer je Priština uvela zabranu na srpsku štampu 21. novembra. Priština podriva sve rezultate postignute tokom Berlinskog procesa, uključujući i sve sporazume u oblasti privrede i infrastrukture koji podržavaju rast u regionu", navela je Brnabić.

Ona je ponovila da Srbija želi normalizaciju pa i kompromis ali da Priština postavlja ultimatum koji podrazumeva priznanje nezavisnosti.

"To se nikada neće desiti. Da bi se postigao kompromis, oni takođe treba da se potrude i razumeju poziciju Beograda. Razgovori o promeni granica ne bi otvorili Pandorinu kutiju: tu kutiju je već otvorila Priština pre deset godina kada je donela jednostranu odluku ne poštujući nijedan demokratski princip, kao što je, na primer, referendum. I ne zaboravite da dve trećine svetskog stanovništva živi u zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova, uključujući pet članica EU", navela je ona.

Brnabićeva je rekla da Kosovo nije bilo jugoslovenska republika, poput Hrvatske, Slovenije, Makedonije, BiH ili Crne Gore, već oduvek sastavni deo Srbije i da Beograd zapravo želi da zatvori Pandorinu kutiju.

"Smatram da je moguće postići kompromis putem razmene teritorija, ali ne na etničkoj osnovi. Srbija je zemlja sa najvećim brojem nacionalnih manjina u čitavoj Evropi - ukupno 26 i sa više od 15 jezika u službenoj upotrebi. Ne želimo granice po etničkim linijama. A kompromis mora da bude zasnovan na ljudskim pravima, zaštiti manjina i njihovih spomenika. Za kompromis su nam potrebni hrabri i odgovorni lideri koji mogu da donesu hrabre i odgovorne odluke, pa čak i da rizikuju da budu kritikovani kod kuće, bez emocija prema biračima", dodala je ona. Poručila je svim partnerima Beograda iz SAD i EU da je veoma zabrinuta zbog opasnog razvoja događaja i ocenila da je dovoljan jedan mali incident da "ceo region bukne".

"Čini se da nisu mnogo naučili iz prošlosti ovog regiona. Svi mi, uključujući i naše međunarodne partnere, moramo da apelujemo na pragmatizam. Kako da očekujemo da će doći investitori kada postoje takve tenzije? Da li Priština razmišlja o tome i na koji način će rešiti problem visoke nezaposlenosti? Oni se okreću politici iz 19. veka, pričaju o oružju i vojsci, a prioriteti moje vlade su obrazovanje i škole", rekla je Ana Brnabić za italijanski list.

Kina suspenduje dodatnu carinu na američke automobile

Susret predsednika Kine i SAD, Si Đinpinga i Donalda Trampa, 1. decembra u Buenos Airesu

Kina će 1. januara suspendovati na tri meseca dodatnu carinu uvedenu na uvoz američkih automobila i automobilskih delova u okviru trgovinskog primirja dve zemlje, saopštila je danas kineska vlada.

Peking je letos povećao carine na uvoz američkih vozila sa 10 na 35 odsto kao odmazdu na dodatne carine koje su SAD uvele na kineske proizvode uvezene u SAD.

"Suspenzija carina je konkretna mera u sprovođenju dogovora koji su postigla dvojica šefova dražava", navodi se u saopštenju kineske vlade.

Kina i SAD su se dogovorili da privremeno prekinu trgovinski rat prilikom sastanka Si Đinpinga i Donalda Trampa 1. decembra na margini sastanka G20 u Buenos Ajresu.

Tramp je prihvatio da na tri meseca suspenduje planirano povećanje američkih carina na kineski uvoz koje je trebalo da stupi na snagu 1. januara, dok dve strane pregovoraraju.

Kineska poreska agencija navela je da će Peking ukinuti 25 odsto carina na automobile i kamione u vrednosti od 66 milijardi dolara uvezenih i SAD i carinu od pet odsto na auto delove u vrednosti od 60 milijardi dolara, prenosi agencija AP.

Moskva obećava pomoć Butini iako je priznala krivicu u SAD

Marina Butina

Ruski zvaničnici rekli su da će Moskva nastaviti da podržava Ruskinju u pritvoru u SAD-u koja se izjasnila krivom da je delovala kao tajni agent za rusku vladu, iako Rusija odbacuje tu tvrdnju.

Marija Butina juče se u dogovoru s američkim saveznim tužiocima izjasnila krivom po optužbi za zaveru i pokušaj da se ubaci u konzervativne političke grupe u SAD.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je danas za ruske agencije da on "razume" zašto se Butina izjasnila krivom navodeći, kako je rekao, "mučiteljske" zatvorske uslove.

Lavrov je ponovio da je Moskva posvećena tome da podržava Butinu, koja je u zatvoru u SAD od jula, i rekao da će Rusija učiniti sve što može da joj pomogne da se vrati kući.

Stoltenberg: Odluka o transformaciji KBS doneta u pogrešno vreme

Jens Stoltenberg

Generalni sekretar NATO, Jenst Stoltenberg izrazio je žaljenje zbog današnje odluke kosovskih vlasti o promeni mandata Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), čime je Kosovo i zvanično ušlo u proces dobijanja vojske, navodeći da je doneta “uprkos zabrinutosti koje je izrazio NATO”.

“Iako je tranzicija Kosovskih bezbednosne snaga u principu pitanje oko kojeg odlučuje Kosovo, mi smo jasno stavili do znanja da je ovaj potez došao u pogrešno vreme”, naglasio je prvi čovek Alijanse u pisanom saopštenju. Istakavši kako NATO podržava Kosovske Snage Bezbednosti samo u okviru postojećeg mandata, Jens Stoltenberg je podvukao da će sada Severnoatlantski Savet morati da preispita stepen angažovanja Alijanse sa KSB.

Generalni sekretar NATO je poručio svim stranama da osiguraju da današnja odluka Parlamenta Kosova “neće dodatno povećati tenzije u regionu”.

“Svi odgovorni politički akteri u regionu moraju se fokusirati na napredak u reformama i na dijalog. Ja ponavljam poziv Prištini i Beogradu da ostanu mirni i da se uzdrže od bilo kakvih izjava ili akcija koje mogu dovesti do eskalacije”, poručio je Stoltenberg i istakao da NATO nastavlja da podržava dijalog zimeđu Beograda i Prištine, kao jedino trajno političko rešenje za region.

Ambasada SAD potvrdila podršku postepenoj tranziciji KSB

Ambasada SAD-a na Kosovu potvrdila je svoju podršku postepenoj tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga u snage sa mandatom teritorijalne odbrane.

"Glasanje u Skupštini danas je prvi korak u razvoju ove sposobnosti. Ovi zakoni ne donose nikakve neposredne promene u strukturi, misiji ili operativnom radu snaga, već predstavljaju početak praktičnog i neprestanog rada na izgradnji transparentne i multietničke snage interoperabilne sa NATO, koja služi svim kosovskim zajednicama u skladu sa desetogodišnjim planom tranzicije Vlade Kosova", navodi se.

Ambasada je pozvala Vladu Kosova da nastavi svoju blisku koordinaciju sa NATO saveznicima i partnerimai da se uključi u informisanje i dopiranje do manjinskih zajednica kako sada, tako i tokom čitavog višegodišnjeg procesa koji sledi.

"Očekujemo da će se postojeći aranžmani sa KFOR-om o kretanju i operacijama snaga na Kosovu nastaviti. Svi akteri unutar i van Kosova trebalo bi da podrže i podstaknu građane manjinskih zajednica na Kosovu da učestvuju u svojim bezbednosnim snagama u korist svojih zajednica i zemlje. Sjedinjene Američke Države su posvećene radu sa KSB kako bi one unapredile svoj profesionalni razvoj i organizacionu evoluciju što će doprineti miru i stabilnosti na Kosovu i u regionu", navodi se.

"Regionalna stabilnost zahteva da se Kosovo iskreno trudi da normalizuje odnose sa svojim susedom Srbijom, a mi podstičemo obe strane da preduzmu hitne korake za smanjenje tenzija i stvaranje uslova za brz napredak u dijalogu. Cilj: postizanje obostrano korisnog dogovora koji će unaprediti mir, stabilnost i prosperitet na Kosovu i u regionu takođe predstavlja najviši prioritet Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu. Pozivamo sve zainteresovane strane da preusmere svoju energiju i angažuju se ozbiljno i konstruktivno u ostvarivanju ovog cilja", dodaje se u saopštenju.

Ruska crkva pozvala Ujedinjene nacije u pomoć

Patrijarh RPS Kiril

Ruska pravoslavna crkva pozvala je danas Ujedinjene nacije, lidere Nemačke i Francuske, papu i druge verske lidere da zaštite vernike u Ukrajini od pritiska države na sveštenike koje postavlja ruska patrijaršija, prenosi AP.

Ukrajinski pravoslavni sveštenici okupiće se sutra na sastanku na kom se očekuje formiranje nezavisne Ukrajinske crkve, dok su vlasti pojačale pritisak na sveštenike da podrže taj potez.

Ukrajinska crkva je vekovima bila deo RPC. RPC je danas saopštila da je patrijarh Kiril poslao pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, papi Franji, kenterberijskom nadbiskupu i drugim verskim vodjama, i pozvao ih da zaštite sveštenike, vernike i njihovu veru u Ukrajini.

Gottemoeller: Transformacija KSB može imati negativne efekte za integraciju Kosova u NATO

Ilustrativna fotografija

Zamenica Generalnog sekretara NATO-a, Rose Gottemoeller ponovila je stav Generalnog sekretara Jensa Stoltenberga da transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku može imati negativne posledice za integraciju Kosova u Severno-atlanski savez.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare u Tirani sa Ministrom spoljnih poslova Albanije, Ditmirom Bušatijem, ona je ponovila da će NATO razmotriti nivo svog angažovanja sa KBS-om, ukoliko mandat ovih snaga evoluira.

Gottemoeller je ponovila da je Stoltenberg o stavu NATO-a prethodno razgovarao i sa premijerom Kosova Ramušom Haradinajem, kao i sa predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

Ona je istakla da NATO podržava dijalog Prištine i Beograda uz posredstvo EU.

„To je jedini način da se u regionu uspostavi mir i stabilnost“, istakla je ona.

Gottemoeller je takođe zatražila od Albanije da iskoristi svoj uticaj i podrži taj proces, ali i da ohrabri Prištinu i Beograd da ostanu mirni i uzdržani.

Zamenica Generalnog sekretara NATO-a je posetila Tiranu na pragu 10. godišnjice učlanjenja Albanije u NATO.

Skupština Kosova izglasala sva tri zakona o transformaciji KSB

Pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga

U Skupštini Kosova danas su izglasana sva tri zakona koji se odnose na promenu mandata Kosovskih bezbednosnih snaga.

Prvi, Zakon o Ministarstvu odbrane, izglasan je sa svih 11 amandmana. Drugi, Zakon o Kosovskim bezbednosnim snagama imao je 45 amandmana koji su takođe, bez ikakve rasprave, izglasani glasovima svih prisutnih poslanika i usvojen je i treći, Zakon o Službi u bezbednosnim snagama, sa takođe 45 amandmana.

„Ovim glasanjem danas počinje jedna nova epoha za našu državu. Od ovog trenutna zvanično imamo vojsku Kosova“, izjavio je predsednik Skupštine Kadri Veselji.

"U sali su kadeti Bezbednosnih snaga, koji su od ovog trenutna vojnici. Srećno vojnici“, dodao je.

Nakon toga, poslanici su čestitali jedni drugima na odluci.

Sednici je prisustvovao i predsednik Kosova Hašim Tači a događaj prati veliki broj novinarskih ekipa. U sali je tokom glasanja bilo prisutno 107 od 120 poslanika. Poslanici Srpske liste nisu prisustvovali sednici.

Sednica je počela minutom ćutanja u čast svih generacija koje su se žrtvovale za Kosovo.

Nove nadležnosti KSB tiču se očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosova, te vojne podrške civilnim vlastima i učešće u međunarodnim operacijama. Takođe, predviđena je reogranizacija i prenos Ministarstva bezbednosnih snaga u Ministarstvo odbrane.

Dužnosti Kosovskih snaga bezbednosti do sada su se ticale učešća i operacijama odgovora na krizu, pomoć civilnim organima vlasti u odgovoru na prirodne i druge katastrofe i vanredne situacije, uništavanje eksplozivnih stredstava i sl.

Kosovske bezbednosne snage pod novim mandatom bi trebalo da broje oko 8.000 pripadnika, od kojih bi 5.000 bili aktivni a 3.000 rezervisti.

Tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku je predviđena da traje deset godina. Aktuelni budžet ovih snaga iznosi oko 55 miliona evra na godišnjem nivou, a on će narednih godina postepeno da raste na osnovu potreba i mogućnosti.

Predsednik Kosova Hašim Tači obišao je kasarnu 'Adem Jašari' u Prištini, nekoliko sati pre nego što će Skupština glasati za promenu mandata ovih snaga.

"Naša vojska biće uvek spremna da služi gajenju i jačanju mira u zemlji, regiji ili bilo gde je to potrebno u svetu. Odluka o izmeni mandata KBS-a, tako što će im se dati ovlašćenja vojske, najviše je vaša zasluga, zasluga je svakog građanina Kosova. Prema tome danas, svaki građanin Kosova treba da bude ponosan", kazao je Tači obraćajući se pripadnicima ovih snaga dodajući da su oni od ovog meseca Vojska Kosova.

Tači, koji je inače i vrhovni komadant ovih snaga, istakao je da je KBS razvijen u profesionalne i multietničke snage, u skladu sa NATO standardima.

"Uključenost svake zajednice u ovim snagama šalje najbolju moguću poruku - pokazuje vrednosti i principe našeg društva, kako se zajednice trebaju biti integrisane u institucionalni život. Uveravam sve zajednice na Kosovu, posebno srpsku, da će KBS služiti svim građanima bez obzira na etničke razlike", kazao je Tači.

On je dodao da je transformacija faktor stabilnosti u regionu i šire, te se zahvalio svim saveznicima i partnerima na razumevanju i podršci.

Po pitanju vojske Kosova podeljena je međunarodna zajednica, ali pre svega SAD i zemlje članice NATO-a.

Dok je Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio zvaničnu Prištinu da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastavi proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova, SAD veruju da je formiranje vojske Kosova pozitivan i prirodan korak i da je to proces koji će trajati godinama.

Ambasador SAD na Kosovu Filip Kosnet, koji je ranije izjavio da je razvoj bezbednosnih snaga u vojne snage "pozitivan korak i da je prirodno za Kosovo, kao suverenu i nezavisnu zemlju, da ima vlastite odbrambene mogućnosti" danas je na Twitteru napisao: "Zapamtimo da sigurnost jedne zemlje zavisi od kvaliteta njenih bezbednosnih odnosa - i mirnih, međusobno korisnih odnosa sa susedima - kao i snage i profesionalizma njenih oružanih snaga."

Protiv formiranje vojske je Srbija, čiji je predsednik Aleksandar Vučić kazao da formiranje vojske kosova dovodi ceo region u najviši stepen opasnosti.

Zbog nedostatka podrške srpskih poslanika, Vlada Ramuša Haradinaja se odlučila da umesto ustavnih, pokrene zakonske izmene za transformaciju ovih snaga, s time što bi ime snaga ostalo isto, sve do onda kada se postigne saglasnost sa kosovskim Srbima da se ono promeni putem ustavnih promena.

Kao odgovor na najavu usvajanja zakona o formiranju vojske Kosova, sinoć su na terase i lokale duž šetališne zone u severnom delu Mitrovice okačene zastave Srbije. A u Prištini su istaknute zastave država saveznica Kosova.

Evropska unija se priprema za Bregzit bez sporazuma

Tereza Mej u Briselu

Evropska komisija ubrzaće pripreme za slučaj da Velika Britanija napusti EU bez sporazuma o uređenom razlazu, rekao je predsednik EK Žan-Klod Junker posle samita posvećenog Bregzitu.

"Naši britanski prijatelji treba da kažu šta žele umesto da nam govore šta mi želimo", rekao je sinoć Junker i dodao da će EK u sredu 19. decembra objaviti "sve korisne informacije koje se tiču priprema za Bregzit bez sporazuma".

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je rekao da britanska premijerka Tereza Mej ima "teškoća" da ubedi britanski parlament da odobri sporazum i da je tražila "dodatno osiguranje".

Britanska vlada je odredila 21. januar kao poslednji rok za glasanje o sporazumu u parlamentu. Evropski savet je u zaključcima ponovio da je "sigurnosna mreža" (backstop) za irsku granicu planirana kao privremena mera i da će, čak i da do njene primene dođe, EU "učiniti sve u svojoj moći za brzo zaključivanje sporazuma koji bi je zamenio".

Lideri EU o dijalogu Prištine i Beograda te postizbornoj situaciji u BiH

Zastava EU

Lideri zemalja članica Evropske unije (EU) raspravljali su o prilikama na Zapadnom Balkanu i dotakli se teme dijaloga između Srbije i Kosova, kao i postizborne situacije u Bosni i Hercegovini.

Temu dijaloga je pokrenuo kiparski predsednik Nicos Anastasiades koji je, prema evropskim izvorima, priznao da je njegova inicijativa rezultat nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Nikoziji.

Kako su objasnili zvaničnici EU, kiparski predsednik je naglasio da situacija u dijalogu "nije dobra" te da carine Kosova "prave nepotrebnu blokadu".

Na raspravi je učestvovala i šefica evropske diplomatije Frederica Mogherini koja je takođe potvrdila da je odluka kosovske Vlade o uvođenju carina na robu iz Srbije i BiH otežala atmosferu u dijalogu.

Mogerini je evropskim predsednicima i premijerima objasnila da na unutrašnjem planu na Kosovu ima političkih problema jer "predsednik i premijer ne govore istim jezikom te da to komplikuje i blokira stvari".

Visoka evropska predstavnica je liderima EU potvrdila da postoji angažovanje u Evropskoj komisiji da se pomogne Prištini i Beogradu da prevaziđu ovu krizu.

Posle nedavne posete Johannesa Hahna srpskoj odnosno kosovskoj prestonici, kako su zvaničnici EU citirali reči Mogherini, u Evropskoj komisiji se intenzivno radi na pokušaju da se stranama ponudi konkretno rešenje te da je u proces uključena i komesarka nadležna za trgovinska pitanja, Cecilia Malmstrom.

Frederica Mogherini je, prema evropskim izvorima, pred šefovima država i vlada zemalja članica EU pokrenula i pitanje najavljenog glasanja u Skupštini Kosova o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Vojsku Kosova.

Kako se navodi, ona je na raspravi ocenila da transformacija KBS-a u Vojsku Kosova "nije dobrodošla" i ocenila ovo kao nekonstruktivan potez.

O situaciji u Bosni i Hercegovini posle oktobarskih izvora je govorio samo hrvatski premijer Andrej Plenković koji je, prema izvorima, ponovio "već poznate stavove" zvaničnog Zagreba.

Plenković se obratio novinarima uoči sastanka i naglasio da je za njegovu državu sporno da jedan narod drugom bira predstavnika u Predsedništvu BiH.

Hrvatska, prema Plenkovićevim rečima, želi objasniti drugim zemljama tu kompleksnu političku strukturu Bosne i Hercegovine.

"Hrvatska insistira na sprovođenju presude Ustavnog Suda i izmeni Izbornog zakona i od toga neće odustati", izjavio je Plenković, istakavši da EU mora pomoći Sarajevu da reši to pitanje.

Pročitajte:

EU produžila postojeće, bez novih sankcija Rusiji

Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Petro Porošenko, predsednik Ukrajine, i Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta

EU je večeras jednoglasno produžila sankcije Rusiji imajući u vidu da uopšte nije postignut napredak u implementaciji sporazuma iz Minska, objavio je večeras predsednik Evropskog savjeta Donald Tusk.

"EU večeras je jednoglasno produžila ekonomske sankcije Rusiji jer apsolutno nema napretka u primeni sporazuma iz Minska", naveo je on na "Tviteru".

Sporazumi iz Minska odnose se da na dokumenta koje je Moskva potpisala sa Ukrajinom, Nemačkom i Francuskom, a čiji je cilj okončanje sukoba na istoku Ukrajine.

Istovremeno, lideri EU ponudili su Ukrajinu veću pomoć nakon što je Rusija zaplenila ukrajinske brodove nedaleko od Krima.

Brisel je ponudio pomoć ukrajinskim regionima koji posebno trpe posledice smanjene trgovinske razmene zbog postupaka Moskve u Azovskom moru.

"Nema opravdanja za rusku upotrebu sile", navodi se u zajedničkom saopštenju EU. U saopštenju se zahteva i oslobađanje sva 24 ukrajinska mornara, vraćanje tri broda i slobodan prolaz za sve brodove koji prolaze kroz Kerčki moreuz, kojim se kontroliše pristup Azovskom moru, nedaleko od Krima.

Rojters je javio da se lideri nisu mogli saglasiti o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog Ukrajine i Kerčkom moreuza, i da su se posebno tome protivile Nemačka i Francuska.

Lideri EU sastaju se danas i sutra u Briselu u okviru poslednjeg ovogodišnjeg samita. Oni će prvenstveno razmatrati "Bregzit", ali i budžet Unije, kao i krizu u Azovskom moru.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG