Predsedništvo Skupštine Kosova sazvalo je vanrednu sednicu za subotu u 14 sati kako bi se izglasao nacrt rezolucije koju je predložila opoziciona Socijaldemokratska partija (partija nastala nakon podele pokreta Samoopredeljenje) o principima i smernicama o učešću Kosova u dijalogu sa Srbijom.

U tom dokumentu se zahteva da svaki eventualni sporazum sa Srbijom prođe kroz Skupštinu Kosova, ali i da se o pitanju granice Kosova sa Srbijom ne raspravlja.

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, inače čelnik Demokratske partije Kosova, kazao je da se Kosovo ne plaši dijaloga i da se taj proces treba okončati priznanjem.

"Nakon jučerašnje istorijske odluke o formiranju vojske Kosova, Kosovo ide napred ka potpunoj finalizaciji svoje državnosti. Ono što će se danas desiti ima veze sa dijalogom, zapravo, radi se o zaustavljanju Vučićeve i srbijanske ofanzive a kako bi se Kosovo međunarodnoj zajednici pokazalo da je umereno i spremno, da ima legitimitet i mogućnosti da odgovori na sve izazove", kazao je Veselji.

Opozicioni pokret Samoopredeljenje nije prisustvovao sastanku predsedništva Skupštine, dok je druga opoziciona partija, Demokratski savez Kosova, saopštila da neće učestvovati na današnjoj sednici.

Vlada Kosova je predložila da se predsednik vladajuće Inicijative, Fatmir Ljimaj, preuzme rukovodeću ulogu pregovaračke ekipe u dijalogu sa Srbijom.

U centru Beograda ispred zgrade Vlade Srbije održan je protest pod nazivom "Mame su ljute".

Više desetina majki i trudnica protestovalo je zajedno sa svojim supružnicima i članovima Inicijative "Mame su zakon" zahtevajući od vlasti hitno povećanje mesečnih naknada za roditelje.

Natalija Kostić na protestu je bila sa svoje dvoje dece.

“Boli me što će buduće mame da pate i da razmišljaju o novcu umesto da razmišljaju o svojoj deci i da budu srećne sa njima. Ne znam da li ću roditi treće dete. Ja sam nezaposlena, radila sam u bivšoj firmi i kada sam ostala u drugom stanju poželeli su mi srećan put bez povratka”, Natalija Kostić

U organizaciji Inicijative "Mame su zakon", okupljeni na protestu „Mame su ljute“ traže izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom na osnovu kog, kako tvrde, nekima od majki sleduje po 1.000 dinara, što je manje od 8,5 evra.

“Jedini cilj koji imaju je da umire mame. Da se one smire i da misle da će biti nekakvih stvarnih uvećanja. Suštinski, ako nekome povećate nadoknadu koja je 1.000 i vi je povećate na 1.500 dinara, to nije dostojanstveno primanje. Mi imamo naš predlog – da fiksni deo bude u visini republičkog minimalca a da se varijabilni deo računa na osnovu broja meseci provedenih na poslu”, rekla je Tatjana Macura, iz Inicijative „Mame su zakon“.

Dejan Ostojić na protest je došao sa trudnom suprugom.

“Ovo je nešto što se tiče svih nas. Problematično je stanje, dosta je porodica trenutnih i budućih koje će da budu pogođene ovom situacijom koja je ‘prodata’ pod nekom pričom koja bi trebalo da potpomogne natalitet koji je ugrožen, a u suštini vidimo da dosta toga nije u redu”, rekao je.

Predstavnici inicijative "Mame su zakon" najavili su na današnjem protestnom skupu novu akciju pod nazivom "Mame nisu same" tokom koje će građani moći da potpišu onlajn peticiju podrške njihovim zahtevima.

Ovo je bi drugi po redu protest roditelja i budućih majki zbog malih državnih nadoknada. Prvi je održan 25. septembra 2018. godine.

• Protest trudnica i porodilja u Beogradu

Tada su učesnici, okupljeni pod okriljem inicijative “Mame su zakon”, zatražili usvajanje izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kojima se, između ostalog, zahteva da naknada za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta ne može biti manja od minimalne zarade. Ocenjeno je da je Zakon, čija je primena počela 1. jula, „ponižavajući, nedopustiv i diskriminatorski“.

Pariska policija saopštila je da je od jutros privela 21 osobu u glavnom gradu gde je počelo okupljanje pokreta "Žutih prsluka", prenela je agencija AP.

Direktor pariske policijske prefekture Mišel Delpiješ izjavio je da će mere bezbednosti biti kao i prethodne subote i da je prema navodima na društvenimm režama nekoliko desetina hiljada ljudi izrazilo spremnost da danas izađe na ulice uprkos pozivima da to ne čine u svetlu ovonedeljnog napada u Strazburu.

U Parizu će biti raspoređeno oko 8.000 pripadnika snaga bezbednosti, a na području cele Francuske oko 89.000.

Francuski mediji su preneli su da su oko Trijumfalne kapije žandarmi raspoređeni od jutros, kao i jedan vodeni top kod avenije Jelijsejskih polja gde su na ranijim protestima izbijali sukobi demonstranata i policije. Ovog puta su kulturna i turistička zdanja otvorena, među njima i muzej Luvr, Ajfelova kula i ogromne robne kuće, pošto je počela pretpraznična groznica uoči Božića.

Pokret koji je spontano nastao na društvenim mrežama, od 17. novembra je mobilisan raznim akcijama u Francuskoj a svake subote organizuje proteste u velikim gradovima. Francuski predsednik Emanuel Makron koji se nedavno obratio naciji i najavio određene ustupke građanima nezadovoljnim njegovom opštom politikom, nije uspeo u potpunosti da ubedi "žute prsluke" koji su najavili nastavak protesta.

Pravoslavni velikodostojnici Ukrajine danas će održati sastanak na kojem će formirati Ukrajinsku crkvu nezavisnu od ruskog tutorstva. Sastanak bi trebalo da omogući da se sprovede istorijska odluka Sinoda ekumenskog patrijarhata u Carigradu koji je u oktobru odlučio da pokrene proces dodeljivanja autokefalnosti Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi.

Ukrajinska crkva je vekovima bila deo Ruske pravoslavne crkve. Ukrajinske vlasti smatraju da je u pitanju i nacionalna bezednost skoro pet godina o krize na istoku Ukrajine gde se ukrajinske snage bore protiv proruskih pobunjenika.

Nezadovoljna tom odlukom i uoči sastanka, Ruska pravoslavna crkva pozvala je juče UN, lidere Nemačke i Francuske, papu i druge verske lidere da zaštite vernike u Ukrajini "od pritiska države na sveštenike koje postavlja ruska patrijaršija". Ruski patrijarh Kiril upitio je pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, papi Franji, kenterberijskom nadbiskupu i drugim verskim vođama, i pozvao ih da zaštite sveštenike, vernike i njihovu veru u Ukrajini.

Australija je odlučila da zvanično prizna zapadni Jerusalim kao glavni grad Izraela, ali neće preseliti tamo svoju ambasadu dok Izrael i Palestinci ne postignu mirovni sporazum, objavio je danas premijer te zemlje Skot Morison.

On je, kako prenosi AP, najavio da će Australija priznati istočni Jeruslim kao glavni grad Palestine samo nakon postizanja dogovora o rešenju sukoba po modelu dve države, a do tada će ambasada Australije ostati u Tel Avivu.

Iako se ambasada za sada neće seliti, Morison je rekao da će njegova vlada osnovati odbrambenu i trgovinsku kancelariju u Jerusalimu i da će početi da traži lokaciju za ambasadu.

"Australijska vlada je odlučila da Australija sada prizna da je zapadni Jerusalim, kao sedište Kneseta (parlamenta) i mnogih institucija vlade, glavni grad Izraela", rekao je Morison, ocenivši da se time poštuje posvećenost rešenju po modelu dve države i poštovanje relavantnih rezolucija UN.

Izrael smatra ujedinjeni Jerusalim svojom večnom prestonicom dok Palestinci nameravaju da u istočnom delu bude glavni grad njihove buduće države.

Predsednik SAD Donald Tramp je prošle godine izazvao međunarodne kritike kada je preokrenuo decenije američke spoljne politike priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Ambasada SAD-a preseljena je iz Tel Aviva u Jerusalim u maju.

Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan objelodanio je dio audiosnimka na kojem se čuje navodni ubojica saudijskog novinara Jamala Khashoggija kako govori - "Ja znam dobro sjeći".

Erdogan je rekao da se na snimku čuje glas visoko rangiranog vojnog lica, odnosno "radnika mrtvačnice", koji "otvoreno" kaže da on može secirati tijelo.

Turska je audiosnimak podijelila sa Saudijskom Arabijom, SAD-om, Njemačkom i drugim zemljama.

Turska je priopćila da je tim od 15 ljudi ubio Khashoggija 2. listopada u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Njegovo tijelo ili ostaci nikada nisu pronađeni, podsjeća AP.

Erdogan je, također, kritizirao saudijskog princa Mohammada bin Salmana koji je rekao da je Khashoggi izašao iz konzulata, što je kasnije opovrgnuo.

"Ova nacija nije glupa i zna što znači kada neko treba snositi odgovornost", rekao je Erdogan, prenio je AP.

Pročitajte: Senatska osuda Saudijske Arabije

Američki predsjednik Donald Trump izjavio je da pregovori sa Sjevernom Korejom o denuklearizaciji nisu žurni, odgovarajući na tvrdnje u javnosti da su pregovori u zastoju.

"Mnogi ljudi me pitaju šta je s našim pregovorima sa Sjevernom Korejom, a ja odgovaram da nisu žurni. Sve je u redu", naveo je Trump na Twitteru.

Američki predsjednik se 12. lipnja u Singapuru sastao s liderom Sjeverne Koreje Kim Jong Unom i tada su se njih dvojica dogovorili o procesu denuklearizacije, ali mnogi stručnjaci smatraju da su pregovori u zastoju.

Kim Jong Un je ove godine poduzeo neke simbolične korake ka denuklearizaciji i smanjivanju napetosti u odnosima sa SAD-om i Južnom Korejom, ali Sjedinjene Države i saveznici nisu voljni smanjiti pritisak sankcija dok on ne učini više.

Facebook se izvinio zbog buga pomoću kojeg su developeri ove društvene mreže imali pristup privatnim fotografijama 6,8 miliona korisnika.

Ispitivanje o ovom propustu pokrenula je irska Komisija za zaštitu podataka, tijelo koje nadzire Facebookovo pridržavanje propisa Europske unije (EU).

Između ostalog, bile su dostupne i fotografije koje su korisnici počeli postavljati na Facebook ali ih nisu objavili.

"Žao nam je što se to dogodilo", saopćeno je iz Facebooka.

Ovaj bag bio je aktivan 12 dana, od 13. do 25. septembra.

"Trebalo nam je vremena da istražimo koje aplikacije i koji ljudi su bili ugroženi, a onda da izgradimo sustav upozorenja koji ćemo poslati one koji su bili ugroženi ovim bugom", rekao je glasnogovornik Facebooka za CNN Business odgovarajući na pitanje zašto Facebook nije odmah obavijestio korisnike o ovom propustu.

Pročitajte: Facebook i teorije zavjere

Najmanje 11 ljudi je umrlo, a deseci su se razboljeli nakon što su jeli rižu u hramu u indijskoj državi Karnataka.

Očevici su rekli da je ljudima pozlilo ubrzo nakon konzumiranja riže u okviru vjerske ceremonije.

Oko 70 ljudi primljeno je u bolnicu zbog trovanja hranom. Glasnogovornik policije rekao je za BBC da je 11 pacijenata u kritičnom stanju.

Dvije osobe su uhićene nakon incidenta, a jedan bolnički dužnosnik rekao je da je riža vjerojatno bila zatrovana.

Jedan sudionik vjerske ceremonije rekao je da je riža imala veoma neprijatan miris i da su je mnogi ljudi odbili jesti te da su oni koji su je konzumirali odmah počeli povraćati.

Incident se dogodio u hramu Marama u oblasti Čamaradžanagar.

Predsjednik Europske komisije Jean-Claude Juncker (Žan-Klod Junker) optužio je u Bruxellesu mađarskog premijera Viktora Orbana za vođenje kampanje dezinformacija o migraciji i istupanju Velike Britanije iz članstva u Uniji (Brexit).

"Neki premijeri koji sjede za ovim stolom šire lažne vijesti. Kada Viktor Orban kaže da sam ja odgovoran za Brexit, to je lažna vijest", rekao je Juncker nakon summita EU i dodao da je mađarski premijer također uputio još jednu dezinformaciju - da su migranti odgovorni za Brexit.

Juncker je dodao da ne treba odgovornost prebacivati na druge već preispitati ko u vlastitim redovima izbjegava preuzeti odgovornost.

Na summitu se razmatralo pitanje širenja dezinformacija, a premijer Belgije Charles Michel (Šarl Mišel) zatražio je od Europske komisije da razmotri kazne ukoliko kampanja širenja laži ima za cilj namjerno destabiliziranje demokracije.

Pročitajte: Srbija u moru lažnih vijesti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da je "takozvana vojska Kosova" formirana na ilegalan i protivpravan način.

"Sve što su uradili Albanci uradili su u suprotnosti sa normama javnog prava i sa sopstvenim najvišim pravnim aktom Ustavom i pokazali, kao i njihovi zaštitnici i sponzori, da im nije stalo do poštovanja prava i pravde nego do provođenja gole sile, napada na Srbe i neskrivenog napada na Srbiju", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Vučić je rekao da je Srbija uložila ogromne napore da očuva mir i kompromis a da je danas sasvim jasno da ni Albanci, ni njihovi sponzori nisu želeli mir.

On je kao kosovske sponzore označio SAD, Veliku Britaniju a po pitanju vojske i Nemačku.

Ponovio je da je Srbija uputila zahtev za hitno održavanje sednice Saveta bezbednosti UN-a.

Poručio je Srbima sa Kosova da ne brinu i da će Srbija imati snage da ih zaštiti ako dođe do zloupotrebe kosovske vojske.

• Kosovo dobilo vojsku, žaljenje NATO, podrška SAD

Bela kuća je večeras odbacila optužbe bivšeg ličnog advokata američkog predsednika Donalda Trampa koji je rekao da je platio za ćutanje dvema ženama zato što je Tramp bio "veoma zabrinut" da bi njihove priče o navodnim aferama s njim "uticale na izbore".

Predstavnik za štampu Bele kuće Hougan Gidli (Hogan Gidley) osudio je izjavu advokata Majkla Koena kao i medije koji su "ozbiljno shvatili izjavu jednog osuđenika" i dodao da je Koen "lažov".

Majkl Koen je u danas objavljenom intervjuu za televiziju Ej-Bi-Si njuz (ABC News) rekao da je dao "lojalnost nekom ko, iskreno, ne zaslužuje lojalnost".

• Bivši Trampov advokat: Novac za ćutanje plaćen zbog izbora

Koen je u sredu osuđen na tri godine zatvora.

On je priznao krivicu po nekoliko optužnica, među kojima su kršenje propisa o finansiranju kampanje i laganje Kongresu.

Tužioci su naveli da je Tramp naložio Koenu da sredi plaćenje kako bi se uoči izbora 2016. ućutkale porno glumica Stormi Denijels i bivša Plejbojeva (Playboy) manekenka Karen Mekdugal.

Koen je rekao da ljut na sebe zbog tih dogovora.

Tramp je negirao da je naložio Koenu da krši zakon.

Lideri Evropske unije dogovorili su se danas da se obrazuje zajednički budžet za evrozonu kako bi se pomoglo članicama zone evra u slučaju krize.

Predlog je izgleda manje od opsežnijih ideja za koje se zalagao francuski predsednik Emanuel Makron.

Lideri su na samitu u Briselu naveli da će ministri finansija izraditi detalje budžeta i da treba da se do juna dogovore o tome.

Makron je tražio veliki budžet za evrozonu koji bi pomogao državama članicama u slučaju ekonomskih nedaća.

Time bi se nadoknadila ključna ranjivost evropske monetarne unije.

Lideri su u saopštenju naveli da će fond za evrozonu biti deo ukupnog budžeta Evropske unije, što sugeriše da će verovatno biti manji od onoga što je predlagao Makron.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini organizovaće neformalni sastanak s liderima sa Zapadnog Balkana sledeće nedelje u Briselu.

Na sastanku u sredu, 19. decembra, razgovaraće se o situaciji u regionu, šta je urađeno 2018. godine, kao i o sledećoj godini, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove.

"U 2018. je potvrđena jasna EU perspektiva, zasnovana na zaslugama i rezultatima, za sve partnere na Zapadom Balkanu", navodi se u saopštenju službe visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Evropska komisija je u februaru usvojila strategiju za Zapadni Balkan i na samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji okupljeni su predstavnici zapadnobalkanaske šestorke i svih članica EU prvi put posle 15 godina.

Na sastanku u sredu će učetvovati i komesar za proširenje Johanes Han.

Izvori agencije Beta u Briselu krajem prošlog meseca su naveli da se razmišlja o mogućnosti da se Mogerini sastane s premijerima sa Zapadnog Balkana u drugoj polovini decembra.

Pročitajte: Lideri EU o dijalogu Prištine i Beograda te postizbornoj situaciji u BiH

Republika Srpska (RS) će ispitati mogućnosti za izlazak iz sporazuma, koji je predvidio stvaranje Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, ustvrdio je predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik.

Ističući da su ranije predstavnici vlasti RS-a "bili prisiljeni na odustajanje od Vojske RS-a" te da su "pod brutalnim pritiskom na RS formirane Oružane snage BiH", Dodik je rekao da se istovremeno Kosovu daje pravo da formira svoju vojsku i da jedan dio međunarodnih snaga stoji iza toga.

"Ovo će biti prilika da mi, u okviru Aneksa jedan B Dejtonskog sporazuma, razmotrimo naše učešće u sporazumu o formiranju Oružanih snaga BiH i RS će to uraditi u najskorije vrijeme. Putem nadležnih institucija ispitat ćemo mogućnosti za izlazak iz tog sporazuma koji je predvidio stvaranje Oružanih snaga BiH", rekao je Dodik ističući da sve odluke koje se o tom pitanju budu donosile bez RS-a, bit će znak da taj entitet stavi upitnik na taj sporazum, a odredit će se i prema drugim zajedničkim pitanjima u BiH.

Tvrdi da Oružane snage BiH ne pripadaju interesima naroda u BiH, već da služe potrebama NATO-a.

Kaže i da on lično, a ne Predsjedništvo BiH, "odbacuje bilo kakvu mogućnost da Kosovo formira svoju vojsku" te stoji iza odluka rukovodstva Srbije u vezi s tim pitanjem.

"Pokrenut ću inicijativu da se, na nivou Predsjedništva BiH, osudi formiranje Vojske Kosova, jer je time direktno ugrožen Aneks jedan B Dejtonskog sporazuma o regionalnoj stabilizaciji - ustvrdio je on, nakon sastanka najviših zvaničnika RS-a o pitanjima aktiviranja Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP) i poziciji RS-a u svjetlu skupštinske rezolucije o vojnoj neutralnost.

Naglasio je da je dio međunarodne zajednice podržao ovu odluku vlasti u Prištini te da se njome danas "promijenila regionalna stabilnost". Tvrdi i "da je napad na Srbe na sjeveru Kosova, napad na sve Srbe i smatrat će da je to znak i za Srbe u RS-u da brane svoja stečena prava i brane ustavni poredak onako kako je predviđeno međunarodnim ugovorima, uz odbacivanje svih vrsta međunarodnih intervencija".

Na sastanku najviših zvaničnika RS-a o pitanjima aktiviranja Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP), ponovljeno je da RS ostaje pri skupštinskoj rezoluciji o vojnoj neutralnosti, ne podržava aktivaciju MAP-a i traži od srpskih predstavnika u Vijeću ministara BiH da se ne bave tim pitanjem, jer oni dolaze iz RS-a i treba da poštuju stavove njenog parlamenta.

Rečeno je i da RS ne podržava ulazak BiH u bilo koje vojne saveze sve do konačnog određenja Srbije, kao potpisnice i garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma i Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, o njenom odnosu prema integracijama u vojne saveze.

Pročitajte: Kosovo dobilo vojsku, žaljenje NATO, podrška SAD

Embed Podijeli

Slavlje u Skupštini i na ulicama Kosova

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:01:40 0:00

Sabor Hrvatske se Deklaracijom o položaju hrvatskog naroda u BiH grubo meša u unutrašnja pitanja BIH i iskazuje nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog intergriteta Bosne i Hercegovine, upozorio je bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović.

Hrvatski sabor je danas većinom glasova usvojio Deklaraciju o položaju Hrvata u Bosni i Hercegovini, što je izazvalo reakcije ne samo u BiH, već i u samoj Hrvatskoj.

"Kao potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, Hrvatska je dužna u potpunosti poštovati suverenitet i teritorijalni integritet BiH i uzdržati se od bilo kakvih akcija koje bi dovele u pitanje te vrednosti", naveo je Džaferović u saopštenju komentarišući izglasavanje Deklaracije Sabora o položaju hrvatskog naroda u BiH.

Usvajanjem Deklaracije kojom se tretiraju pitanja izmena Ustava i zakona Bosne i Hercegovine, vlast Hrvatske krši obaveze koje je preuzela potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, dodao je on.

Bošnjački član Predsedništva BiH je naglasio da BiH poštuje suverenitet Hrvatske, kao i pravo njenog Sabora da uređuje unutrašnja pitanja Hrvatske, i BIH se ne meša ;u ta pitanja, ali očekuje jednak odnos hrvatskih vlasti prema BiH.

"Institucije Hrvatske ne mogu rešavati unutrašnje odnose u BiH. Institucije Bosne i Hercegovine će rešavati samostalno i suvereno sva pitanja unutrašnjeg uređenja BiH", istakao je Džaferović.

On je pozvao zvaničnike Hrvatske da "dobro promisle o svom odnosu prema Bosni i Hercegovini".

Pročitajte:

• Deklaracija Sabora Hrvatske o položaju Hrvata u BiH
• Švarc-Šiling: Dodik i Čović žele secesiju i treći entitet

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas na "mir" i "red" uoči novog protesta pokreta "Žuti prsluci" najavljenog za sutra, u subotu, posle nereda proteklih vikenda.

"Našoj zemlji je potreban mir. Potreban joj je red. Potrebno je da ponovo normalno funkcioniše", rekao je Makron danas posle samita EU u Briselu.

On je rekao da ne veruje da francuska demokratija "može da prihvati okupaciju javnog prostora, a i elemente nasilja" koje je obeležilo proteste poslednjih nekoliko subota, posebno u centru Pariza.

"Dao sam odgovor" na zahteve "Žutih prsluka" rekao je Makron i dodao da se "dijalog ne vodi okupiranjem javnog prostora i nasiljem".

On je ponovio da je čuo šta muči demonstrante i ponovio obećanja da će ubrzati ublažavanje poreza.

Makron je odbacio pozive da podnese ostavku, što je jedan od mnogih zahteva demonstranata.

Uoči najavljenog sutrašnjeg, petog uzastopnog vikenda protesta, šef francuske policije je rekao da će oklopna vozila i hiljade policajaca ponovo biti raspoređeni ovog vikenda u glavnom gradu Francuske.

Istraživanje objavljeno danas, pokazalo je da su protesti "Žutih prsluka" u Francuskoj zadali značajan udarac poslovnoj aktivnosti u sektoru usluga u Francuskoj, koji uključuje turizam i maloprodaju.

Pročitajte:

• Popadić: Može li Balkan imati 'žute prsluke'?
• Evropska godina neizvesnosti
• Stotine privedenih u nasilnim demonstracijama u Francuskoj

Više od 300 ljudi je umrlo u epidemiji ebole na istoku Demokratske Republike Konga, saopštile su danas sanitarne službe zemlje.

"Od ebole su umrle 303 osobe, a 179 je izlečeno", među kojima i jedna beba, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. To je deseta epidemija te veoma zarazne bolesti u Kongu od 1976. godine.

U prethodnoj epidemiji na severoistoku Konga umrle su 33 osobe. Kraj te epidemije proglašen je krajem jula, a već nedelju dana kasnije je izbila nova, deseta epidemija u drugom delu zemlje.

U velikoj epidemiji ebole 2013. godine u zapadnoj Africi umrlo je više od 11.300 ljudi, najviše u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji.

Ebola ili hemoragična groznica veoma je zarazno virusno oboljenje. Oboleli dobijaju groznicu praćenu bolovima u mišičima, naglim rastom temperature, glavoboljom i slabošću organizma, a ponekad i krvarenjem.

Predsednici Turske i SAD, Redžep Tajip Erdoan i Donald Tramp, dogovorili su se da imaju efikasniju saradanju u Siriji, saopšteno je u Ankari koja je nedavno najavila novu vojnu ofanzivu protiv kurdskih boraca na severu Sirije.

Erdoan i Tramp su se u telefonskom razgovoru dogovorili da njihove zemle imaju "efikasniju saradnju u Siriji", saopštili su izvori bliski turskom predsedništvu.

Predsednik Turske izjavio je nedavno da će narednih dana biti pokrenuta nova vojna operacije protiv kurdskih boraca u Siriji, koje Ankara smatra teroristima, a koji imaju podršku SAD u borbi protiv militanata "Islamske države".

Turske snage su već imale dve operacije protiv kurdskih boraca u Siriji. Prva je pokrenuta 2016. a druga početkom ove godine.

Arapsko-kurdska koalicija ima podršku međunarodne koalicije predvođene SAD u borbi protiv džihadista u Siriji.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da evropska dvadesetsedmorica može da "razjasni" sporazum izlaska Britanije iz EU na zahtev Britanaca ali ne može ponovo o njemu da pregovara.

"Postoji dogovor, jedini i najbolji mogući dogovor, o kome ne možem ponovo pregovarati. Međutim, mi možemo da ga razjasnimo i da damo uveravanja", rekao je Makron danas posle samita EU u Briselu.

Makron je ocenio da postoji mnogo nesigurnosti i "fantazija" oko tog teksta i dodao da je sad na britanskom parlamentu da odluči da li će ga prihvatiti ili odbiti.

Britanska premijerka Tereza Mej došla je u Brisel da bi dobila uveravanja od dvadesetsedmorice EU koja bi omogućila britanskom parlamentu da usvoji tekst.

Mej je rekla novinarima u Briselu da još ima posla da se obavi da se uvere britanski poslanici u sporazum o Bregzitu dogovoren s EU ali da je to "moguće".

Pročitajte: Mej pozdravila uveravanja EU, ali Londonu potrebno više

Pravni stručnjaci Saveta Evrope saopštili su da je Malti potreban bolji sistem podele vlasti, pošto ovlašćenja premijera trenutno zasenjuju druge institucije.

Ocena Venecijanske komisije je usledila dok su institucije Malte pod sve većom kritikom posle otkrića u "Panamskim dokumentima" o ministrima, kao i o ubistvu novinarke koja je ispitivala korupciju u vladi.

Ministar u laburističkoj vladi Džozefa Muskata izgubio je položaj 2016. posle otkrića da je otvorio kompaniju u Panami, ali nije bilo policijske istrage uprkos pritisku javnosti.

Takođe nije bilo reakcije na pozive da ostavku podnese komesar policije posle ubistva novinarke Dafne Karuane Galicije u oktobru 2017.

Neravnoteža u malteškim institucijama bila je i tema u Evropskom parlamentu.

Pravni stručnjci Saveta Evrope su preporučili da se ojača uloga predsednika, da se povećaju plate poslanicima, da se smanje ovlašćenja premijera da imenuje zvaničnike, da se promeni način izbora sudija, kao i da se ukine dvostruka uloga državnog tužioca i kao savetnika vlade i kao tužioca, preneo je AP.

Pročitajte:

• Panamski dokumenti: Desetine imena iz balkanskih zemalja
• Sahranjena ubijena malteška novinarka

Jedna od osoba ranjenih u oružanom napadu na posetioce Božićnog vašara u Strazburu, koja je bila u kritičnom stanju, umrla je danas.

Time je broj ubijenih u tom napadu porastao na četiri, saopštilo je parisko tužilaštvo.

Dve osobe su izgubile život u utorak na dan kada je 29-godišnji sitni kriminalac Šerif Šekat koji se radikalizovao u zatvoru, izvržio napad u Strazburu.

Treća osoba je umrla juče, četvrta danas, a jedan ranjenik je i dalje u stanju moždane smrti.

• Napadač iz Strazbura 'neutralizovan'

Šekat je juče ubijen u Strazburu u razmeni vatre s policijom posle dva dana bekstva.

Stečajni upravnik Er Berlina (Air Berlin), koji je bankrotirao, tužio je nekad najvećeg deoničara te aviokompanije Etihad, sa zahtevom da prevozni iz UAE plati dve milijarde evra, saopštio je sud u Berlinu.

Berlinski sud saopštio je danas da se u tužbi navodi da Etihad nije ispunio svoje finansijske obaveze prekidom finansiranja Er Berlina.

"Potvrđujemo da smo primili tužbu koju je podneo stečajni upravnik Er Berlina Regionalnom sudu u Berlinu. Verujemo da je ova optužba bez osnova i energično ćemo je pobijati. Štaviše, u ovom trenutku o ovom pitanju više nećemo javno iznositi komentare", saopšteno je Radiju Slobodna Evropa iz kompanije.

Sud je naveo da je Etihad pomagao Er Berlinu i da je u aprilu 2017. poslao pismo nemačkoj kompaniji s uveravanjima da će nastaviti da ga podržava 18 meseci.

Finansiranje je, međutim, prekinuo u avgustu 2017, zbog čega je Er Berlin pokrenuo postupak za bankrot.

U tužbi se traži 500 miliona evra naknade, kao i nespecifikovana druga šteta, što sud procenjuje na oko dve milijarde evra.

Etihad ima rok do januara da reaguje.

Britanska premijerka Tereza Mej pozdravila je danas uveravanja koja je dobila od dvadesetsedmorice EU u vezi sa sporazumom o Bregzitu, ali je rekla da je britanskom Parlamentu potrebno više, prenose svetske agencije.

Obraćajući se novinarima posle sastanka s vođama EU u Briselu na kome su oni naglasili da postignut sporazum nije otvoren za ponovno pregovaranje, ona je rekla da je s njima razgovarala o potrebi "daljeg razjašnjenja" tog sporazuma.

• Evropska unija se priprema za Bregzit bez sporazuma

Mej je rekla da još ima posla da se obavi da se uvere britanski poslanici u sporazum o Bregzitu dogovoren s EU ali da je to "moguće".

Britanska premijerka je rekla novinarima da će "narednih dana" biti razgovora s EU da se dobiju nove garancije o sporazumu za Bregzit.

Razgovori s mojim kolegama danas "pokazali su da je zapravo moguće imati budućih razjašnjenja i razgovore", rekla je Mej i dodala da će imati razgovore narednih dana.

Ona je priznala da je imala "žustru" raspravu s predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, odgovarajući na pitanje novinara da objasni snimak koji je pokazuje kako se danas raspravlja s Junkerom koji je sinoć izjavio da su britanski predlozi oko Bregzita "nebulozni i neprecizni".

Mej je rekla je da je takva vrsta razgovora moguća kada je neko razvio radni odnos i kada dobro sarađuje s nekim.

Ona je rekla da ju je Junker uverio da je govorio o opštem nivo rasprave o Bregzitu.

Mej je pozdravila obaveze koje je preuzela evropska dvadesetsedmorica da se novi trgovinski sporazum postigne što je pre moguće tako da neće biti potrebno aktivirati takozvani bekstop (backstop), odnosno garanciju da neće biti tvrde granice između Irske i Severne Irske.

Hrvatski sabor je većinom glasova petak izglasao Deklaraciju o položaju Hrvata u BiH.

Za usvajanje deklaracije glasali su HDZ i njegovi koalicijski partneri, lijeva oporba glasala je protiv ili nije sudjelovala u glasanju, a klerikalno-populistički Mostnije glasao, jer su vladajući odbili njihove amandmane kojima je Most želio zaoštriti rječnik Deklaracije.

Od dva HDZ-ova amandmana djelomično je prihvaćen onaj kojim se "pozdravlja rješavanje statusnih i egzistencijalnih pitanja pripadnika HVO-a", ali je iz njega brisan dio u koje se pritom poziva na Zakon o pravima hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata i članovima njihovih obitelji uz obrazloženje da je riječ o unutarnjepolitičkom pitanju Hrvatske zbog čega ga nije potrebno naglašavati u Deklaraciji.

Prihvaćen je i HDZ-ov amandman kojim se od Ministarstva vanjskih i europskih poslova traži da jednom godišnje Saboru podnese izvještaj o provedbi deklaracije.

Nije prihvaćen SDP-ov prijedlog izmjene deklaracije da "Hrvatski sabor osuđuje sve postupke i politike koje su imale ili imaju za cilj dezintegraciju BiH, njenu podjelu, ugrožavanje teritorijalnog integriteta te narušavanje ravnopravnosti konstitutivnih naroda i građana".

Deklaraciju je predložio parlamentarni Odbor za Hrvate izvan Hrvatske , a njegov predsjednik Božo Ljubić izabran u Sabor na HDZ-ovoj listi za dijasporu , odbijanje je objasnio riječima da bi to "impliciralo da je bilo pokušaja dezintegriranja BiH".

Na dvadesetak stranica deklaracije navodi se među ostalim kako je hrvatski član Predsjedništva BiH i po treći put izabran glasovima bošnjačkog naroda, što je moguće pa čak i da svi Hrvati u BiH glasuju za drugog kandidata, a što je – tvrdi se - suprotno duhu Dejtonskog sporazuma.

Uz opetovanoisticanje podrške suverenitetu BiH i suradnji Republike Hrvatske s njom, ostvarenju funkcionalnosti BiH i njezinom putu prema EU-u, u Deklaraciji se daje potpora naporima „u pravcu konsenzualne izmjene Ustava BiH i Izbornog zakona BiH koje trebaju osigurati harmonizaciju odnosa njena tri konstitutivna naroda i ravnopravnost svih građana" te osigurati jednostavnost, transparentnost, upravljivost i ekonomičnost unutarnjeg uređenja Bosne i Hercegovine.

U ostalim točkama se naglašava da će "samo puna primjena Ustava BiH kojim je ona definirana kao država tri ravnopravna konstitutivna naroda i građana BiH, s potpunim mehanizmima zaštite legitimnih interesa konstitutivnih naroda te zaštite kolektivnih i individualnih prava na cijelom državnom području, omogućiti jednakopravnost konstitutivnih naroda i BiH u cjelini, sukladno najvišim europskim standardima".

Hrvatski sabor Deklaracijom traži i od predstavnika Republike Hrvatske da koristi sve instrumente, na osnovu Ustava i međunarodnih sporazuma, koje Republici Hrvatskoj stoje na raspolaganju kao potpisnici Washingtonskog i Daytonskog mirovnog sporazuma da se ukaže na kršenje tih sporazuma, na sve negativne posljedice koje su u međuvremenu nastupile kako za položaj hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini tako i za samu državu Bosnu i Hercegovinu.

Deklaracija poziva institucije Republike Hrvatske da nastave zagovarati i podržavati žurne promjene koje će osigurati jednakopravnost tri konstitutivna naroda i svih građana Bosne i Hercegovine i intenziviraju pomoć institucijama od strateškog značaja za hrvatski narod u Bosni i Hercegovini.