Predsjedništvo Bosne i Hercegovine u utorak je na vanrednoj sjednici smijenilo 21 ambasadora, prenosi Klix.ba

Predsjedništvo BiH s dužnosti je opozvalo ambasadore Bosne i Hercegovine u Bugarskoj, Češkoj, Crnoj Gori, Egipatu, Grčkoj, Izraelu, Japanu, Kanadi, Rumuniji, Sloveniji, Srbiji, Švicarskoj, Belgiji, Hrvatskoj, Italiji, Mađarskoj, Njemačkoj, Poljskoj, Švedskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Sjeverne Irske, te ambasadora BiH pri Svetoj Stolici .

Predsjedništvo BiH je s dužnosti opozvalo i šefa Stalne misije BiH pri Ujedinjenim narodima u New Yorku, šefa Stalne misije BiH pri Vijeću Evrope u Strazburu, šefa Misije BiH pri OSCE-u i Uredu UN-a u Beču, generalnog konzula BiH u Istanbulu u Republici Turskoj, generalnog konzula BiH u Milanu u Italiji i počasnog konzula BiH u Tel Avivu u Državi Izrael.

Predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik odmah po preuzimanju dužnosti je najavio da će smjena ambasadora biti jedan od njegovih prvih poteza jer, kako tvrdi, ovi ambasadori do sada nisu kontaktirali RS ni po jednom pitanju.

Dodik je nakon sjednice Predsjedništva koja je održana 12. decembra kazao da su on i Željko Komšić tražili da se smijeni jedan broj ambasadora.

"Za sedam dana pripremit ćemo informacije o tome i pripremiti imenovanja za one koji budu razriješeni", kazao je tada Dodik.

Iz Predsjedništva BiH za sada nije saopćeno ko će biti novi ambasadori i šefovi misija.

Visoka predstavnica Evropske Unije za spoljnu politiku bezbednost Federica Mogherini, je upozorila da je alternativa dijalogu “veoma opasna” ali je poručila stranama da je isključivo na Beogradu i Pirštini da odluče o sudbini dijaloga.

“I dalje verujem da dijalog može da ima dobre rezultate. Ne mogu i ne želim da zamislim koja je alternativa dijalogu”, rekla je Mogherini. Šefica evropske diplomatije je naglasila da su i Priština i Beograd obavezane da sprovedu sve sporazume koje su do sada postigli. Ona je ponovila briselski stav da odluka kosovske vlade da uvede tarifu na uvoznu robu iz Srbije i BiH, krši CEFTA-u i zatražila njeno povlačenje. Mogherini je takođe potvrdila da je bilo akcija, koraka ili izjava sa srpske strane “koji nisu pomogle pozitivnoj atmosferi za konstruktivan dijalog”.

Ove navode je Mogherini iznela nakon sastanka Saveta o Stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, čiju delegaciju je predvodila premijerka Ana Brnabić. Šefica srpske vlade je optužila Prištinu da nije ispunila ključni dogovor iz Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština.

Postupke srpske strane prema Kosovu, Brnabić je ocenila legitimnim.

“Da li ima smisla da Priština može da lobira za priznanje nezavisnosti a da Beograd ne može da lobira da neke države povuku priznanje?”, rekla je Brnabić.

“Takođe ne smatram da je fer da dok traje dijalog, Priština pokušava da postane članica međunarodnih organizacija jer to mora da bude deo dijaloga. Ali ako vi pokušavate da se učlanite, naš posao je da vas sprečimo”, dodala je šefica vlade u Beogradu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je prigovorila na navode Mogherini i njeno obraćanje stranama, jer prema Brnabić, “ne postoje dve strane”.

Šefica evropske diplomatije je na ovu opasku odgovorila beogradskoj sagovonici da “nema nameru da održi novu rundu dijaloga u sali sa novinare”.

Federica Mogherini je upitana oko jučerašnjeg napetog sastanka u istom formatu sa Kosovom, i zašto je otkazana njena konferencija za štampu sa kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem.

Šefica evropske diplomatije je ponovila da nije tajna da su u više navrata briselski zvaničnici uputili poziv prištinskoj strani da povuče odluku o tarifama koja “nije u duhu SSP-a”.

“Nezadovoljstvo je bilo očigledno i to nije nikakva tajna. Razlog zašto smo se sa kosovkim premijerom složili da ne održimo konferenciju za štampu jeste to što nismo imali šta da vam saopštimo”, rekla je Federica Mogherini.

Lokalne samouprave u Srbiji su iz budžeta dale 57,5 milijardi dinara (oko 487 miliona evra) za subvencije javnim preduzećima od 2015. do 2017. godine, pokazao je izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji svrsishodnosti „Subvencije jedinice lokalne samouprave javnim preduzećima“

Zaključci DRI ukazuju na to da su subvencije iz lokalnih budžeta davane bez adekvatno uspostavljene kontrole, zbog čega postoji bojazan da novac nije efikasno upotrebljen.

„Analiza uzorka koji obuhvata osam revidiranih lokalnih vlasti pokazala je da su samo one odobrile 31 milijardu dinara za tekuće poslovanje i pokriće gubitaka javnih preduzeća, a deset milijardi za kapitalna ulaganja u preduzeća, zbog čega su smanjene mogućnosti za unapređenje lokalne infrastrukture“, rekao je predsednik DRI Duško Pejović na predstavljanju izveštaja.

U revidiranom uzorku su gradovi Beograd, Kragujevac, Subotica i Pančevo, opštine Smederevska Palanka i Bor (u međuvremenu dobio status grada) i gradske opštine Grocka i Obrenovac. Njihove subvencije javnim preduzećima predstavljaju 72 odsto ulaganja svih lokalnih samouprava u javna preduzeća od 2015. do 2017. godine, što prema rečima Pejovića, znači da one predstavljaju reprezentativan uzorak.

„Subvencije koje su lokalne samouprave iz budžeta odobrile nisu efikasno upotrebljene. Tri četvrtine ukupnih subvencija javnim preduzećima nisu dovele do unapređenja razvoja, a kod jedne četvrtine preduzeća postojao je rizik da bi im redovno poslovanje bilo ugroženo da nisu dobili budžetski novac“, rekao je Pejović i dodao da su po pravilu gotovo sve lokalne samouprave uvećavale novac za subvencije.

„Još jedan problem na koji smo ukazali je da je gotovo ustaljena praksa da lokalne samouprave donesu početnu odluku o subvencijama u budžetu na jednom iznosu, a godinu završe rebalansom ili izmenom odluke u kom su bespovratna davanja na mnogo većem iznosu“, ukazuje Pejović.

„Analizom izvršenja smo utvrdili da su subjekti revizije u 2016. u odnosu na 2015. povećali subvencije javnim preduzećima za 420 miliona dinara, a 2017. za čak 7,1 milijardu dinara u odnosu na prethodnu godnu“, ističe predsednik DRI.

Pejović je objasnio da je na toliki skok u dodeli subvencija najviše uticala promena statusa Direkcija za izgradnju koje su do 1. decembra 2016. godine bile na redovnom finansiranju iz budžeta, da bi nakon toga postale vanbudžetski korisnici.

„To znači da su kroz subvencije u iznosu od preko 6 milijardi dinara u 2017. godini direkcije dobile dodatna bespvratna davanja, koja su im ranije obezbeđivana kroz budžetske stavke“, objašnjava Pejović.

Pejović ističe i da lokalne vlasti nisu posvećivale dovoljno pažnje mišljenju građana o kvalitetu komunalnih usluga koje dobijaju od javnih preduzeća, kao i da je 67 odsto bespovratnih davanja otišlo na oblast javnog prevoza, odnosno na zarade i gorivo u tim preduzećima.

„Tu prednjači Grad Beograd koji je za izdvajanja GSP u navedenom periodu namenio preko 26,7 milijardi dinara. Mi smo i ranije ukazivali da Grad Beograd u izveštajima treba da razdvoji sredstva za subvencionisanje prevoza za pojedine kategorije stanovništva od novca koji grad daje da bi GSP poslovao“, navode u DRI.

DRI je ranije utvrdila i da su neka javna preduzeća dobijala novac iz budžeta za svoje poslovanje, a u istoj godini ostvarivala dobit.

„Ta je dobit bila veća od vrednosti subvencije. Što čini situaciju apsurdnom, jer pokazuje da subvencija nije ni bila potrebna. Utvrdili smo i da se često dešava da ta javna preduzeća ne vrate novac u lokalni budžet, kako je propisano, pa je lokalna kasa dvostruko na udaru“, ističe predsednik DRI.

DRI je uputio inicijativu Narodnoj skupštini Republike Srbije da se u Zakonu o budžetskom sistemu definiše pojam 'subvencija'.

„Ni u jednom propisu države nema tačne definicije šta znači subvencija“, ističe Pejović.

Ukrajinski ambasador u Beogardu izjavio je da je od 370 srpskih plaćenka na istoku Ukrajine, njih četvorica u zatvoru, te da je za hapšenja informacije dobio iz medija.

„Vama kao novinarima je mnogo lakše da dobijete informacije šta Srbija tačno radi po pitanju srpskih državljana koji su ratovali ili ratuju na teritoriji Ukrajine nego meni kao ukrajinskom ambasadoru“, poručio je u utorak ukrajinski ambasador u Srbiji Oleksander Aleksandrovič komentarišući saradnju dve države po pitanju srpskih plaćenika na stranim ratištima.

On je objasnio da sve što kao ambasador zna o ovom temi, zna preko srpskih medija, kojima, putem pristupa informacijama od javnog značaja, srpsko Više tužilaštvo dostavlja tražene informacije.

„Do sada je srpsko pravosuđe donelo 28 sudskih odluka, od kojih su 24 uslovne kazne, a neki od njih su, prema pisanjima Radija Slobodna Evropa i Balkan Insight-a opet otišli i ratuju protiv Ukrajine. Od svih uhapšenih, i to sam iz srpskih medija sam saznao, njih četvoro je u zatvoru, ali za sve ovo vreme ja nikada nisam mogao da dobijem informaciju ko su ti ljudi, da li su oni stvarno u zatvoru niti koliko su oni dobili godina zatvora“, rekao je Aleksandrovič.

On je napomenuo da je prema podacima ukrajinske službe bezbednosti identifikovano 370 državljana Srbije koji su ratovali na strani proruskih separatista u istočnoj Ukrajini. Srpsko Više javno tužilaštvo i Viši sud u Beogradu za RSE su potvrdili da je krivični postupak pokrenut protiv 45 osoba.

Srbija je 2014. godine usvojila izmene krivičnog zakonika kojim se organizovanje i odlazak na strana ratišta kaznjavaju zatvorskom kaznom. Međutim, saradnja ukrajinske službe bezbednosti i srpske BIA i Višeg javnog tužilaštva i dalje ne funkcioniše, a prema rečima ukrajinskog ambasadora, od 2014. pa do danas, timovi dveju država koji rade na slučajevima stranih plaćenika, ni jednom se nisu sastali.

„Morate da pitate predstavnike vlade Srbije zbog čega se saradnja toliko loša. Mi sa naše ukrajinske strane redovno šaljemo sve nova informacije koje imamo. Nekoliko krivičnih postupaka je pokrenulo i ukrajinsko tužilaštvo i poslalo zahteve srpskim kolegama shodno međunarodnim standardima, ali nismo dobili informacije ni od BIA ni od tužilaštva. Mi smo rekli da su naše službe spremne da prime srpsku delegaciju, da se dva tima sastanu i razmene informacije i ustanove dalje korake u radu, ali do sada nije bilo nikakvog odgovora sa srpske strane“, objasnio je on, rekavši da pored slanja pozivnih pisama i diplomatskih nota ne postoji više ni jedan diplomatski mehanizam putem kojeg srpska strana može da se privoli na saradnju po ovom pitanju.

Srbija zakazala i na međunarodnom planu

Da se nesaradnja Srbije i Ukrajine sa teme stranih plaćenika prelila i na međunarodni okvir, istakao je ukrajinski ambasador rekavši da Kijev nije srećan kada Srbija glasa protiv Ukrajine u međunarodnim organizacijama.

"Tokom posete predsednika Petra Porošenka Srbiji postignut je dogovor da dve zemlje ne glasaju jedna protiv druge. Juče je u Generalnoj skupštini UN bila rezoluzijca o militarizaciji Azovskog mora i Krima, i Srbija je opet glasala protiv Ukrajine. (Rezolucija je usvojena sa 66 glasova za i 19 protiv). Mogla je da se uzdrži ili ne učestvuje u glasanju a glasala je protiv. To ne razumem“, rekao je Aleksandrovič.

On je posdetio da je Ukrajina nedavno glasala protiv prijema Kosova u Interpol, te da ne priznaje Kosovo što dokazuju konkretnim koracima.

Medijska organizacija Reporteri bez granica (Reporters Without Borders/RSF) je saopštila da je 2018 -ta bila godina "nezabilježenog" neprijatelstva prema novinarima širom svijeta.

U izvještaju objavljenom u ponedjeljak u kojem je podcrtan zlostavljački tretman novinara širom svijeta, Reporteri bez granica su naveli da je u 2018. širom svijeta ubijeno 30 novinara "zbog njihovog rada".

Više od polovine novinara ubijenih tokom godine "bili su sračunate mete", navodi se, dodajući da je ukupan broj žrtva ne uključuje i još 10 smrti koje se još istražuju.

Izvještaj Reportera bez granica nadovezuje se na oktobarski izvještaj Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) u kojem je navedeno da je u posljednjoj deceniji ukupno 324 novinara "ućutkano tako što su ubijeni" i da u 85 posto slučajeva počinioci nijesu osuđeni.

Christophe Deloire generalni sekretar Reportera bez granica, kaže da je "nasilje nad novinarima dostiglo nivo bez presedana ove godine, i da je situacija sada kritična".

Porast nasilja reflektuje "mržnju prema novinarima koja je glasna, nekada i veoma otvoreno proklamovana od strane beskrupulozinih političara, religioznih lidera i biznismena" kaže Deloire.

On je rekao da socijalni mediji takođe "snose veliku odgvornost" za pojačnje "iskazivanja mržnje" protiv novinara kojima se "legitimiše nasilje", podriva "novinarstvo i sama demokratija, svakog dana pomalo."

Najviše novinara u 2018. ubijeno je u Avganistanu ukupno 13.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp uputio je pismo kosovskom predsedniku, Hašimu Tačiju, u kojem između ostalog traži od Tačija i ostalih lidera Kosova da „iskoriste jedinstven trenutak i govore jednoglasno tokom mirovnih pregovora, i da se uzdrže od akcija koje bi mogle da otežaju postizanje sporazuma“.

„Kosovo je ključni partner u našim naporima za garantovanja mira i stabilnosti u celoj Evropi. Pozdravljam vaše trenutne napore za pomirenje sa Srbijom. Neuspeh u pokušaju da se iskoristi ova jedinstvena mogućnost bila bi tragedija, budući da je teško očekivati drugu šansu za sveobuhvatan mir uskoro“, stoji u pismu kojeg je potpisao Tramp 14. decembra.

Dodaje se da su Sjedinjene Države puno investirale u uspeh Kosova kao nezavisna i suverena država, i da žele da se Kosovo dalje razvija.

„Spremni smo da pomognemo vašim naporima u postizanju sporazuma koji bi uvažio interese i Kosova i Srbije. Takav sporazum je na dohvatu“, dodaje se.

Takođe se ističe kako će Tramp biti domaćin Hašimu Tačiju i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću u Beloj kući a kako bi se proslavio „ovaj istorijski sporazum“.

Poglavar Katoličke crkve papa Franjo izjavio je da su politički govori u kojim se govori protiv migranata i siromašnih "neprihvatljivi".

Franjo je objavio godišnju poruku mira koju posvetio potrebi za politikom koja bi promovisala mir.

Navodeći vrline i mane politike, Franjo je rekao da je nacionalizam jedna od prijetnji miru zato što uništava povjerenje u globalizovani svijet.

Još jedno ugrožavanje mira, rekao je papa u utorak, predstavlja širenje oružaja i terora nad nevinima i ugrožnima koji su primorani da napuste svoje domove zbog bezbjednosti.

"Politički govori koji teže da svu krivicu svale na migrante i liše siromašnje nade su neprihvatljivi. Umjesto toga potrebno je ponovo reafirmisati mir zasnovan na poštovanju svake osobe", poručio je papa Franjo.

Borbe između jemenskih provladinih snaga i pobunjenika Huta u ključnoj luci Hodeida su obustavljene, nakon što je primirje stupilo na snagu tokom noći.

Okršaji su se nastavili i nekoliko sati nakon što je primirje koje je ispregovarano posredstvom Ujedinjenih nacija (UN) i stupilo na snagu u ponoć po lokalnom vremenu, ali kako navodi BBC, pozivajući se na lokalne izvore, sada je relatvno mirno.

I UN izaslanik za Jemen, Martin Griffiths je izjavio da incijativa za sada funkcioniše.

Borbe oko i za Hodeidu prijetile su operativnosti te luke koja je ključna za dostavljanje humanitrane pomoći u hrani i lijekovima.

Polovina stanovništava ove ratom razorene zemlje, njih oko 14 miliona, na ivici je gladi, a međunarodne organizacije upozoravaju da bi 85.000 djece moglo umrijeti zbog neuhranjenosti.

Jemen je već tri godine, od početka 2015.,u građanskom ratu, kada su pobunjenici Huti, koji imaju podršku Irana, zauzeli veći dio zapada zemlje, uključujući i prijestonicu Sanu i natjerali međunarodno priznatog predsjednika Abdraba Mansura Hadija da napusti zemlju. ​

U konflikt se, na strani međunarodno priznate vlade umiješala Saudijska Arabija intervencijom i koalicionim granatiranjem zemlje.

U vazdušnim udarima Saudijaca koje su podržavale SAD zabilježene su mnogobrojne civilne žrtve, zbog čega je Senat SAD donio odluku da se obustavi američka pomoć Saudijskoj Arabiji.

Formiranje vojske Kosova treba da bude postepenn proces i da doprinosi stabilnosti regiona, stav je zvanične Crne Gore. Ministar vanjskih poslova Crne Gore Srđan Darmanović je odgovarajući na novinarsko pitanje o pozicijama Crne Gore u odnosu na formiranje vojske Kosova rekao da ni Crna Gora niti NATO nikada nisu sporili pravo svake zemlje da ima svoju vojsku.

„To nije sporno. Generalni sekretar NATO je upozorio da taj proces (formiranja vojske Kosova) mora da bude postepen, otvoren, inkluzivan i da doprinosi stabilnosti regiona, kako bi se dalja saradnja NATO i Kosova nastavila na obostrano zadovoljstvo. Tako da mislimo da je to jedan realističan pristup koji smo više puta do sada isticali“, rekao je ministar Darmanović.

Kada je riječ o odbjegloj optuženoj u procesu „državni udar“ Branki Milić koja je utočište našla u ambasadi Republike Srbije u Podgorici, ministar Darmanović je saopštio da se još uvijek očekuje odgovor zvanične Srbije o toj situaciji.

„Vjerujemo da Srbija neće ući u zonu da na našoj teritoriji štiti bjegunca od pravde, a pod svojim krovom. Do sad je sve od naše strane i strane Republike Srbije rađeno u skladu sa uobičajenom diplomatskom komunikacijom i mislimo da tako treba nastaviti, a iz toga ćemo vidjeti koje će rješenje proizaći. Svako rješenje ima svoje posljedice“, saopštio je ministar Darmanović.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini (BiH) primili su k znanju odluku Centralne izborne komisije (CIK) o popunjavanju Doma naroda Federacije BiH koja je usvojena danas.

Pohvaljujemo CIK na poduzimanju koraka koji će omogućiti formiranje vlasti Federacije i pozivamo sve relevantne aktere da poduzmu neophodne korake u tom smjeru, stoji u saopštenju.

Odluka koju je usvojio CIK ne oslobađa nadležne vlasti od obaveze da, na sistematski način, riješe trenutne nedostatke u Izbornom zakonu BiH, poručili su dodajući:

"U tom kontekstu, ohrabrujemo stranke da intenziviraju rad na iznalaženju kompromisnih rješenja koje će približiti, a ne udaljiti, zemlju od evropskih standarda i demokratskih normi koji osiguravaju jednakost svih u Bosni i Hercegovini".

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su tokom proteklih 18 mjeseci pokušale da potpomognu dijalog između političkih stranaka u okviru napora da se riješe nedostaci u Izbornom zakonu BiH, takođe se navodi.

Usljed nedostatka političke volje za kompromisom, stranke nisu uspjele da postignu dogovor o zakonskom rješenju. U odsustvu zakonskog rješenja, CIK ne samo da ima ovlaštenje, već i odgovornost da provede izborne rezultate.

"Eksperti Venecijanske komisije su ovo jasno naglasili u razgovorima sa političkim strankama i CIK-om tokom svojih posjeta Sarajevu proteklog ljeta i jeseni"

Neslaganja sa odlukom CIK-a trebaju se rješavati kroz dostupna pravna sredstva, a proces formiranja vlasti se ne treba držati taocem, poručeno je iz ambasade SAD i delegacije EU.

Član Predsjedništva BIH Željko Komšić kao i SDP kritikovali su odluku CIK-a kao kršenje Ustava.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj ponovio je u utorak da je dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije izašao van kontrole i da je potrebno da se normalizuje. On je taj zahtev uputio EU nakon zasedanja Vlade Kosova, kao i da se Kosovu omogući liberalizacija viza za Šengen zonu.

Haradinaj je ponovio da će carina od 100 odsto Srbiji i BiH biti ukinuta onda kada Srbija prizna Kosovo, navodeći da je apsurd da se od Kosova traži da ukine “jedini proizvod“ koji ima u dijalogu.

„Taksa ne samo da se neće ukinutu, već će se uvek konsolidovati kao stav Kosova, bez obzira ko je ministar, premijer, ili neko drugi. To se neće promeniti“, kazao je Haradinaj.

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini zatražila je prethodno od Kosova da ukine takvu odluku.

„Ne možemo da im dopustimo da nam neko samo zadaje zadatke. I mi smo zemlja, i imamo 2 miliona ljudi, koje su oni isti izolovali u geto. I bez ikakvog razmatranja naše zabrinutosti, oni traže da se taksa ukine“, rekao je Haradinaj.

On je istakao i da je svako ko diskutuje o teritoriji ili granici Kosova njegov neprijatelj.

Mogerini je prošle nedelje dala izjavu u kojoj nije isključila mogućnost razgraničenja između Srbije i Kosova, ali je istakla da moguća korekcija granica ne sme biti bazirana na etničkim linijama.

“Gospođa Mogerini, dok nije kasno, treba da vrati okvir dijaloga. Tu se ne govori ni o statusu ni o razmeni teritorija, već o normalizaciji odnosa. Ukoliko zakasni, onda je naša nada budući visoki predstavnik nakon izbora. Ali, mislim i da je iskustvo pokazalo da nije dovoljna samo visoka predstavnica, i zato sam tražio i uključenje Sjedinjenih Država, država KVINT-e, podrazumeva se i Berlina“, kazao je Haradinaj.

• Otkazana pres konferencija Mogherini i Hahna sa Haradinajem

Nakon odluke Centralne izborne komisije (CIK) da se za popunu Doma naroda Parlamenta FBiH koristi popis stanovništva iz 2013. godine reagirao je član Predsjedništva BiH Željko Komšić.

Naglasio je da je CIK BiH ovom odlukom prekršio Ustav FBiH te upozorio na posljedice.

"Ovakvom odlukom CiK-a brutalno je prekršen Ustav FBiH. Tačnije amandman 51. Ustava Federacije. U tome amandmanu jasno piše da će se objavljeni rezultati popisa stanovništva iz 1991. godine na odgovarajući način koristiti za sva izračunavanja koja zahtijevaju demografske podatke dok se Aneks 7. u potpunosti ne provede. Obzirom da Aneks 7. nije implementiran, a implementiranim ga može proglasiti ili Parlamentarna skupština BiH ili visoki predstavnik u BiH, ova odluka CiK predstavlja flagrantno kršenje Ustava FBiH", naglašava Komšić.

Na ovu odluku CIK-a dugo se čekalo, a Komšić smatra da nije pronađeno kompromisno rješenje

"Ovakva odluka CIK-a nije nikakvo kompromisno rješenje, kako će se to već nastojati predstaviti. Nije moguće malo prekršiti Ustav. Nije li u jednom segmentu prekršen Ustav, on je prekršen u cijelosti. Političke kompromise nije moguće praviti u pogledu ustavnopravnih pitanja, jer kada je u pitanju zaštita Ustava ne smije i neće biti nikakvih kompromisa. Stoga ću u najkraćem roku na ovakvu odluku uputiti prigovor Apelacionom odjelu Suda Bosne i Hercegovine", zaključio je Komšić.

SDP: Udar na ustavno uređenje BiH

Socijaldemokratska partija smatra da je Centralna izborna komisija BiH svojom odlukom o načinu izbora delegata za Dom naroda Parlamenta FBiH prekršila Ustav FBiH, Izborni zakon BiH i Dejtonski mirovni sporazum, te izvršila udar na ustavno uređenje Bosne i Hercegovine sa jasnom namjerom da se BiH podijeli na tri etničke teritorije.

"Ovim potezom pet članova CIK BiH pokušavaju u praksi legalizirati rezultate etničkog čišćenja. Moraju biti svjesni da će njihova imena ostati upamćena baš prema toj nečasnoj ulozi finaliziranja rezultata ratnih zločina. SDP BiH sa partnerima u BH bloku iskoristit će sve pravne mehanizme, uključujući i apelaciju Ustavnom sudu, kako bi se ova odluka stavila van snage", navode iz SDP-a.

U saopćenju se navodi da u SDP-u očekuju i da Ured visokog predstavnika u BiH poduzme potrebne korake kako bi se spriječila primjena, kako navode "ovog neustavnog, štetnog i opasnog akta CIK BiH, naročito uzimajući u obzir činjenicu da je OHR, kao vrhovni tumač Ustava, dao jasno tumačenje da se popis iz 1991. godine mora primjenjivati sve do potpune provedbe Aneksa 7 Dejtonskog mirovnog sporazuma."

U SDP-u ističu da neće pristati na formiranje Doma naroda Parlamenta FBiH pod ovim uslovima i neće učestvovati u bilo kakvim razgovorima o formiranju vlasti na nivou BiH i FBiH dok se ovaj proces ne vrati u okvire Ustava i zakona.

Novac koji se iz državnog budžeta Srbije izdvaja za finansiranje medijskih projekata ne troši se zarad ostvarivanja javnog interesa, centralna je ocena istraživanja “Javni novac za javni interes”, koju je priredila agencija BIRN Srbija, sa partnerima iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i fondacije “Slavko Ćuruvija”.

“Mediji su ili trošili novac za puko preživljavanje ili su zapravo trošili novac da bi propagirali lokalnu vlast. To su dve lekcije iz ovog procesa koji traje poslednje tri godine”, izjavio je kordinator programa u BIRN-u Slobodan Georgiev.

U okviru istraživanja izrađena je i internet platforma, odnosno baza pod imenom “Medijski eksperti u Srbiji”, koja nudi podatke o tome ko sedi u komisijama i dodeljuje poreski novac medijima u Srbiji.

Predstavljeni su i podaci o tome koliko se novca izdvaja u svrhe medijskih donacija. Geogrijev dodaje da se te cifre kreću izmedju 2 i 22 miliona evra.

Novinar “Cenzolovke” Denis Kolundžija kaže da je čest je slučaj da novac građana bude dodeljen i onim medijima koji krše Kodeks novinara Srbije, iako u Pravilniku za sprovođenje medijskih konkursa stoji odredba koja to reguliše.

“Pojedine lokalne samoprave, uprkos odgovorima Saveta za štampu, u kojima se nedvosmisleno kaže da su određeni mediji kršili Kodeks novinara, su dodeljivale novac upravo takvim medijima bez ikakvih problema i, naravno, bez ikakvih posledica po njihov rad”, izjavio je Kolundžija.

Dešavaju se i druge vrste zloupotrebe, kaže Milorad Doderović, novinar i član oko trideset komisija koje su na lokalnom nivou odlučivale o novcu za medije.

On tvrdi da su članovi komisija ljudi koje angažuje vlast sa lokala, da su često zaposleni u lokalnim samopuravama, te da je njihov rad uglavnom usmeren prema interesima političara, a ne prema javnom interesu i građanima.

“Ta bratija onda to deli prema papirima kojie kada se sastane dobije uglavnom od gradonačelinka, ili neke druge ličnosti sa čela te lokalne samopurave”, rekao je Doderović.

SAD podržavaju sporazum iz Prespe izjavio je utorak u Skoplju zamenik državnog sekretara SAD Džon Salivan.

On je istakao da SAD snažno podržavaju Dogovor iz Prespe o rešavanju makedonsko-grčkog spora oko imena, koji je Makedoniji otvorio put da zauzme zasluženo mesto u EU i NATO, čemu se Rusija otvoreno suprotstavlja.

Salivan je rekao da nije tajna da se Rusija suprotstavlja Prespanskom dogovoru i da nema sumnje da će učiniti sve što može da potkopa taj proces zbog svog interesa ali je istakao da SAD podržavaju Makedoniju u sprovodjenju legatimne demokratske odluke koju je donela - članstvo u EU i NATO.

"Ponosan sam što sam u ime SAD ovde da podržim odluke koje su doneli politički lideri i gradjani ove zemlje. Mi nismo tu da nešto potpaljujemo. Jednostavno, tu smo da podržimo odluku koja je donesena pod hrabrim liderstovom premijera, za članstvo u EU i NATO", rekao je on.

SAD će, kako je istakao, "raditi sa i podržati sve vlade na razotrikvanju svih aktovnosti koje Rusija preuzima sa ciljem da potkopa legitimne i demokratske odluke država".

Salivan je pohvalio premijera Zaeva i šefa makedonske diplomatije Nikolu Dimitrova i poslanike koji podržavaju ustavne izmene za promenu imena države prema Prespanskom dogovoru i pozvao i druge poslanike da ostave po strani uskopartijske ciljeve i da slede nacionalne interese.

Zaev je ocenio da je poseta Salivana još jedan pokazatelj kontinuirane podrške SAD Makdoniji i istakao da makedonski strateški ciljevi ostaju članstvo u EU i NATO. Makedonija je, dodao je Zev, posvećena regionalnoj saradnji i zalaše se sa snažan i stabilan Balkan sa podrškom EU i SAD.

Makedonija je ključni dio stabilnosti Jugoistočne Evrope (JIE), izjavio je u Skoplju zamenik državnog sekretaran SAD Džon Salivan. Na konferenciji za novinare sa makedosnskim premijerom Zoranom Zaevom, Salivan je istakao da se SAD zalažu za stabilnost i bezbednost JIE i da je Makedonija ključni deo te stabilosti.

"Svakako, smatramo Makedoniju za lidera u regionu s obzirom na njeno zalaganje za mir, stabilnost i saradnju", rekao je zamenik američkog državnog sekretara.

Salivan se prethodno sreo sa ministrom spoljnih poslova Nikolom Dimitrovim i na tom sastanku je, kako je saopšteno, "potvđen partnerski odnos između dve zemlje dalja podrška SAD evroatlantskim perspektivama Makedonije".

Saliven je u ponedjeljak bio u Sarajevu.

Skoro 66 odsto građana podržava pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji (EU), a trećina ispitanika smatra da će država postati članica Unije do 2025. godine, pokazali su rezultati istraživanja javnog mnjenja Informisanje građana o evropskoj integraciji.

Istraživanje javnog mnjenja Informisanje građana o evropskoj integraciji i procesu pristupanja Crne Gore EU predstavljeno je danas a, prema navodima, 67,4 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje o EU, što je najviše od 2013. godine.

Olivera Komar iz agencije DeFakto, koja je sprovela istraživanje, rekla je da su građanima glavne pozitivne asocijacije na tu zajednicu visok strandard, sloboda putovanja i mogućnost zapošljenja.

»65,6 odsto svih ispitanika bi na referendumu podržalo članstvo Crne Gore u EU. Ukoliko u obzir uzmemo samo one ispitanike koji tvrde da bi izašli na referendum, udio raste na 86 odsto«, kazala je Komar.

Prema njenim riječima, skoro trećina ispitanika smatra da će Crna Gora postati članica EU do 2025. godine.

»82,4 odsto građana posjeduje informacije o procesu pristupanja EU. Relativna većina 37,8 tvrdi da ih interesuju informacije o EU ali samo one koje se tiču njih lično«, kazala je Komar.

Kako je rekla, građani percipiraju EU kao najvećeg donatora u Crnoj Gori i ovaj stav dijeli 50,2 ispitanika.

»Dodatno, skoro polovina ispitanika vjeruje da je EU entitet sa kojim bi Crna Gora trabala da ima najčvršće veze u budućnosti«, rekla je Komar.

Građani, njih 20,5 odsto smatra da se država veoma brzo kreće ka EU, a 34,3 odsto njih da se kreće onoliko brzo koliko to okolnosti dozvoljavaju.

Ispitanici, njih 62,4 smatra da bi mladi bili najviše na dobitku, dok 16,55 odsto njih vjeruje da bi na gubitku bili privatnici.

Šef Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Aivo Orav, rekao je da je podrška EU u porastu i da iznosi skoro 70 posto.

»Ona povezuje različite grupacije u Crnoj Gori. Društvo je polarizovano a integracije spajaju društvo. Ovo je zanimljivo za sve relevantne subjekte u državi i poruka da je važno da se društvo približi EU jer ih to ujedinjuje«, kazao je Orav.

Prema njegovim riječima, ljudi osjećaju da EU integracija imaja utcaj na njihov život.

»Građani Crne Gore su prepoznali da je EU članstvo veoma snažan alat za promovisanje snažnih i nezavisnih institucija, kredibilnu vladavinu prava i reforme i konkurentnu ekonomiju«, smatra Orav.

Drago mu je, kako je naveo, što većina građana zna da je glavni donator Crnoj Gori EU.

»EU je u Crnu Goru uložila 35 miliona eura godišnje u različitim segmentima društva«, ukazao je Orav.

Smatra i da je dobro što dvije trećine mladih imaju dobro mišljenje EU, »jer oni su budući građani EU«.

Glavni pregovarač sa EU, Aleksandar Drljević ocijenio je da je istraživanje potvrdilo stabilan pozitivan trend koji godinama psotoji kad je pitanju stav građana u odnosu na evropsku integraciju Crne Gore

»Pozitivan stav o EU ima 67,4 odsto građana i ohrabrujuća je činjenica da mladi vjeruju u proces, a da pristupanje Crne Gore EU lično podržava 65,9 odsto građana. Dakle, nasuprot trendovima pada podrške što je zemlja bliža EU, koji su zabilježeni u ranijim proširenjima, mi još, na izmaku šeste godine pregovora, imamo stabilnu, dvotrećinsku podršku članstvu«, kazao je Drljević.

On je rekao da je država spremna ali da je EU pokretna meta.

»To je živi sistem koji se suočava sa različitim izazovima ali vjerujem da će naći rješenje«, kazao je Drljević.

Kako je rekao, raduju ih podaci koji pokazuju da građani Crne Gore nemaju dilemu da je budućnost Crne Gore u EU, što bi na referendumu potvrdilo 86 odsto opredijeljenih.

Engleski fudbalski klub Manchester United (Mančester Junajted) uručio je otkaz menadžeru Joseu Mourinhu (Žoze Murinjo) zbog najgoreg starta sezone slavnog engelskog kluba u posljednjih 28 godina i serije loših rezultata, objavljeno je na sajtu kluba.

Navodi se da je rukovodstvo kluba odlučio da raskine saradnju sa Mourinhom nakon poraza u derbiju od Liverpula (3:1).

"Klub želi da se zahvali Mourinhu na radu i želi mu uspjehe u budućnosti", saopšteno je iz Kluba sa Old Traforda.

Navodi se da ekipa do kraja sezone imati privremeno rješenje na klupi i da će tek od ljeta dobiti trajnog nasljednika Mourihna. Michael Carrick će preuzeti trenige od danas dok se privreni trener ne imenuje.

Slavni Portugalac se na klupi Manchester Uniteda zadržao dvije i po godine, a osvojio je Ligu Evrope.

Kako navodi The Guardian, kompenzacija koja će biti isplaćana Mourihnu iznosiće ne više od 15 miliona funti.

Kabinet britanske premijerke Tereze Mej trebao bi da razmatra ubrzanje priprema za izlazak zemlje iz Evropske unije (Bregzit) bez dogovora.

Očekuje se da kabinet razmotri kako dve milijarde funti (2,2 milijarde evra) vladinih sredstava raspodeliti kako bi se ublažio potencijalni ekonomski haos.

Ministar za stanovanje, zajednice i lokalne vlasti Džejms Brokenšajr rekao je za BBC da vlada premijerke Mej već neko vreme ozbiljno shvata mogućnost izlaska bez dogovora, ali da je sada ispravno pripremiti se za haotičan Bregzit.

S nešto preko 100 dana do izlaska Velike Britanije iz EU, ostaje nejasno da li će to biti s dogovorom ili bez dogovora, što bi moglo da izazove zastoj u saobraćajku i nestašicu u toj zemlji.

Bosanskohercegovački entitet Republika Srpska (RS) dobio je novu Vladu na čijem čelu je Radovan Višković iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

Za novog premijera i njegov kabinet glasala su 54 poslanika stranaka skupštinske većine, koju predvodi SNSD.

Vlada RS-a izabrana je pola sata iza ponoći, poslije cjelodnevne rasprave o ekspozeu mandatara Viškovića, koji je opozicija ocijenila kao "spisak lijepih želja".

Ovo je 16. po redu Vlada RS-a. U novoj vladi nalazi se osam ministara iz SNSD-a, tri iz Socijalističke partije (SP), dva iz Demokratskog narodnog saveza (DNS), i po jedan ministar iz Narodnog demokratskog pokreta (NDP), Ujedinjene Srpske i grupe poslanika, bivših članova DNS-a, na čijem čelu je predsjednik parlamenta Nedeljko Čubrilović.

Nova ministrica finansija je Zora Vidović (SNSD), dok je Dragan Lukač ostao ministar unutrašnjih poslova. Ministrica građevinstva i ekologije i dalje je Srebrenka Golić (SNSD), ministar privrede i industrije je Vjekoslav Petričević (NDP), a Petar Đokić (SP) ostao je na mjestu ministra energetike i rudarstva.

Ministar poljoprivrede i šumarstva je Boris Pašalić (SNSD), ministar saobraćaja i veza i dalje je Neđo Trninić (DNS), a ministar za evropske integracije i regionalnu saradnju je Zlatan Klokić (SNSD). Ministrica trgovine i turizma postala je Dragica Kovač (Čubrilovićeva grupa), ministrica sporta i porodice je Sonja Davidović (SP), a ministar pravde i dalje je Anton Kasipović (SNSD).

Ministar rada i boračko invalidske zaštite je Duško Milunović (SP), ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje je Srđan Rajčević (SNSD), a ministarica prosvjete i kulture je Natalija Trivić (US). Ministar zdravlja je Alen Šeranić (SNSD), a ministarica uprave i lokalne samouprave ostala je Lejla Rešić (DNS).

Kineski tehnološki gigant Huawei (Huavej) priopćio da je osigurao više od 25 komercijalnih ugovora za 5G mreže i da je isporučio više od 10.000 baznih stanica za mobilne komunikacije pete generacije.

Predsjednik tvrtke Ken Hu rekao je na konferenciji za medije u Donguanu da Huawei ove godine očekuje prihod veći od 100 milijardi dolara.

Tvrtka je prijavila prihod od 92 milijarde dolara u 2017. godini.

Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je da će ispitati navode o progonu Jehovinih svedoka u Rusiji.

Rusija je prošle godine zabranila tu hrišćansku zajednicu i proglasila je za ekstremističku organizaciju.

Protiv skoro 100 Jehovinih svedoka je podignuta optužnica, a 25 ih suđenje čeka u zatvoru.

Aktivisti za ljudska prava su prošle nedelje s Putinom pokrenuli pitanje Jehovinih svedoka.

Ruski predsednik je kritikovao optužbe protiv vernika za ekstremizam kao "besmislicu" i obećao da će ispitati tekuće slučajeve.

Kremlj je u ponedeljak objavio njegove komentare. Pre zabrane, svetska centrala Jehovinih svedoka je tvrdila da u Rusiji ima oko 170.000 vernika.

Evropski komesar za ekonomiju Pierre Moscovici (Pjer Moskovisi) rekao je da će pokušati izbjeći da Italija bude sankcionirana zbog nacrta budžeta za 2019. i ponovio da ne postoje različiti aršini za Pariz i Rim.

"Radim na tome da Italija ne bude kažnjena. Imam nade", rekao je Moscovici za RTL.

Prema njegovim riječima, vodi se "konstruktivni dijalog" da bi "Italija mogla voditi politiku kakvu želi (...) ali da to radi u skladu s propisima".

"Radimo pozitivno jer ne samo da ne volim dvostruke aršine nego ne volim ni nepravdu", naveo je eurokomesar i negirao da je Francuska bolje tretirana iako je za 2019. predvidela budžetski deficit od 3,2 posto, dok italijanski prijedlog iznosi 2,04 posto.

Moscovici je prošle sedmice zahtijhevao od Italije da poduzme dodatne korake u pogledu budžeta.

On je istovremeno objasnio, govoreći o francuskom slučaju, da je "privremeno, ograničeno i izuzetno" odstupanje od evropskog propisa kojim se budžetski deficit ograničava na tri posto BDP-a "zamislivo".

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) usvojila je rezoluciju na prijedlog Ukrajine o "problemu militarizacije" Krima i voda Azovskog i Crnog mora.

Za dokument je glasalo 66 država, 19 se izjasnilo protiv, a 72 su bile uzdržane, prenio je TASS.

U rezoluciji se navodi da je prisustvo ruske vojske na Krimu kontradiktorno nacionalnom suverenitetu, političkoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Ukrajine.

U dokumentu je osuđena Rusija zbog gradnje mosta preko Kerčkog moreuza.

Generalna skupština je odbacila amandmane koje su predložili Iran i Sirija s ciljem da se dokument uravnoteži i da se unesu reference na Minske sporazume.

Pročitajte: Ratni brodovi SAD kreću ka Crnom moru?

Embed Podijeli

Rusija napala i zaplenila ukrajinske brodove

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:02:10 0:00

​

Japan će dobiti prvi nosač aviona nakon Drugog svjetskog rata i kupit će desetine borbenih aviona prema novom planu o odbrani, koji je danas usvojen.

Novi petogodišnji plan predviđa unapređenje dva postojeća nosača helikoptera da bi mogli primiti i borbene avione.

Ovo je nova mjera premijera Šinza Abea u pravcu jačanja japanske vojske u vrijeme kada Kina pojačava svoj vojni uticaj u regionu i dok postoje tenzije u odnosima sa Sjevernom Korejom.

Kritičari kažu da se Tokio ovim potezom udaljava od obećanja da će se držati striktno defanzivne politike, u skladu sa pacifističkim Ustavom usvojenim poslije Drugog svjetskog rata, prenio je AFP.

Portparol Vlade Jošihide Suga rekao je na konferenciji za novinare da će biti "osiguran kvantitet i kvalitet odbrambenih sposobnosti u skladu sa sigurnosnim okruženjem koje se brzo mijenja".

Petogodišnjim planom predviđeno je ulaganje rekordnih 244 milijardi dolara u vojsku do marta 2024. godine.

Sporazum o prekidu vatre u Jemenu prekršen je samo nekoliko minuta nakon što je stupio na snagu, priopćili su dužnosnici ove zemlje.

Sukobljene strane dogovorile su se da se prekid vatre počne primjenjivati u luci Hodeida u utorak u ponoć prema lokalnom vremenu.

U izvješćima se navodi da su se dogodili sporadični sukobi između Huti pobunjenika i državnih snaga u ovom gradu, koji ima vitalan značaj za dopremanje humanitarne pomoći.

Pobunjenici su navodno granatirali državne snage u istočnom dijelu Hodeide, prenio je BBC.

Jedan provladin dužnosnik rekao je agenciji AFP da sukobi još traju.

Prekid vatre dogovoren je na razgovorima pod okriljem UN-a u Švedskoj prošlog tjedna i postojala je nada da će to biti prekretnica ka okončanju četverogodišnjeg građanskog rata u Jemenu.

Hodeida je udaljena 140 kilometara zapadno od glavnog grada Sane i četvrti je po veličini grad u Jemenu. Hodeida je bila veliki gospodarski centar prije nego što su pobunjenici preuzeli kontrolu nad gradom krajem 2014. godine.

Pročitajte - Slučaj Khashoggi: Rijad osudio rezolucije američkog Senata

Predsjednik Kine Xi Jinping (Si Đinping) izjavio je da Kini nitko ne može "diktirati" kako da se ponaša.

"Nitko ne može diktirati kineskom narodu šta da radi ili ne", rekao je Xi u govoru o gospodarstvenom i društvenom napretku Kine.

U Pekingu se uz veliku pompu obilježava četiri desetljeća od pokretanja gospodarskih reformi, a Xi je tim povodom obaćao dalje otvaranje zemlje.

Prema njegovim riječima, gospodarski uspjeh proteklih 40 godina opravdao je "kineski vid socijalizma" pod vodstvom Komunističke partije.

On je rekao da će Kina svojim tempom nastaviti na tom putu otvaranja i razvoja.

Iako ključne riječi ostaju otvorenost i reforme, mora se voditi računa o "stabilnosti" zemlje i omogućiti Kini, kako je naveo, da odgovori na suvremene izazove poput borbe protiv zagađenja.

"U zemlji sa 5.000 godina povijesti kao što je Kina i stanovništvom od preko 1,4 milijarde ljudi, nijedan priručnik se ne može smatrati zlatnim pravilom i nema gospodara koji može naređivati ", rekao je kineski predsjednik.

Pročitajte: Predah ili kraj američko-kineskog trgovinskog rata

Embed Podijeli

"Da se zna": Zašto sve veći broj građana Srbije odlazi na rad u Kinu?

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:04:01 0:00

Direktan link

• 270p | 11,4MB
• 360p | 17,8MB
• 720p | 37,6MB
• 1080p | 78,8MB