Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Pritisak na Karzaija zbog korupcije


Načelnik američkog Generalštaba admiral Majk Mulen pojačao je danas pritisak na avganistanskog predsjednika Hamida Karzaija zbog korupcije i rekao da bi takvo ponašanje moglo da uništi novu strategiju u obračunu sa militantima.

Mulen je doputovao u Avganistan manje od 24 sata nakon prve posjete predsjednika Baraka Obame, tokom koje je donio poruku da Karzai mora oštrije da se suprotstavi korupciji.

Obamina strategija slanja pojačanja od 30 000 vojnika u Avganistan ove godine je najambicioznija vojna faza u narednim mjesecima u akciji protiv talibana u njihovom uporištu u Kandahru.

Mulen je u obraćanju novinarima na putu ka Kabulu rekao da bi čitava strategija mogla da propadne ukoliko Karzai ne suzbije korupciju u provinciji Kandahar, čiji je guverner predsjednikov polubrat Ahmad Vali Karzai.

„Nećemo ostvariti uspjeh u Kandaharu ukoliko ne eliminišemo ogromnu korupciju u tom području i ne uspostavimo legitimne organe vlasti“, rekao je američki vojni zvaničnik.

On je dodao da je moguće ostvariti vojnu pobjedu, ali da to neće biti dovoljno za ukupan uspjeh.

Odgovarajući na pitanje novinara da li Ahmada Valija Karzaija treba ukloniti sa političke scene, Mulen je odgovorio: „Smatram da je to nešto o čemu odluku treba da donese predsjednik Karzai. Rješavanje korupcije i problema u upravi Kandahara nije naša stvar", rekao je američki general.

Pogledajte najnovije vesti dana

EU sankcionisala još devet separatista na istoku Ukrajine

Evropska unija uvela je ponedjeljak sankcije za još devet osoba zbog organizovanja prošelomjesečnih izbora na istoku Ukrajine u oblastima koje kontrolišu proruski separtisti.

Ministri vanjskih poslova EU su zamrzli imovinu i uveli zabranu ulaska u članice Unije za devet lokalnih i izbornih zvaničnika u Donjecku i Lugansku.

Time su ukupno 164 čoveka pod sankcijama zbog "akcija koji podrivaju ili prijete teritorijalnom integritetu, suverenitetu i nezavisnosti Ukrajine".

Na listi su i još 44 entiteta, odnosno kompanije i organizacije.

Kijev i međunarodna zajednica koja im pruža podršku uključujući EU i SAD su odbacili glasanje 11. novembra kao nelegalno.

Devet osoba stavljenih je na crnu listu EU uključeuje i Olgu Pozdnjakovu i Elenu Kravčenko, koje su na čelu izbornih komisija separtista i njihove zamjenike u sekretare, potom šefove regionalnih parlamenata Donjecka i Luganjska Vladimira Bidjeovku i Denisa Mirošničenka, kao i Leonida Pasečnika koji je u međuvremnu postao lider separtista u Luganjsku.

Ministri spoljnih poslova EU danas bi o tenzijama s Rusijom trebalo da razgovaraju s ukrajinskim ministrom vanjskih poslova Pavlom Klimkinom.

Ruska obalska straža prošlog mjeseca je pucala na tri ukrajinska vojna broda u Kerčkom moreuzu između Azovskog i Crnog mora u blizini Krima i tom prilikom su zarobili brodove i 24 mornara, koja su u pritvoru u Rusiji.

May se vranredno obraća parlamentu, glasanje se vjerovatno odlaže

Theresa May

Britanska premijerka Theresa May vanredno će se u ponedjeljak obratiti parlamentu, dok mediji izveštavaju da će ključno glasanje o Brexitu biti odloženo.

Portparol donjeg doma parlamenta rekao je da će se May obratiti poslanicima u 15 sati i 30 minuta (16 i 30 po centraloevropskom vremenu).

Najava premijerkinog obraćanja je uslijedila pošto je održala sastanak kabineta o sljedećim koracima u vezi s Brexitom.

Parlament je trebalo u utorak da glasa da li prihvata sporazum koji je May postigla s Evropskom unijom o izlasku Britanije iz bloka, ali se pretpostavlja da nema dovoljno glasova da prijedlog prođe, zbog protivljenja značajnog dijela njene Konzervativne partije, kao i laburista i ostalih opozicionih stranaka sporazumu.

Premijerkina kancelarija je ranije danas saopštila da će glasanja svako biti, ali BBC i drugi mediji navode, pozivajući se na izvore, da će biti odloženo.

Nagrada novinarki RSE Maji Nikolić povodom Dana ljudskih prava

Maja Nikolić

U Sarajevu je obilježena 70. godišnjica od potpisivanja UN deklaracije o ljudskim pravima, u organizaciji Mreže za izgradnju mira, Američke ambasade i USAID-a, te u saradnji sa osnovnim i srednjim školama. Tom prilikom dodijeljene su i dvije nagrade, novinarska nagrada Srđan Aleksić i nagrada za mirovne aktiviste i aktivistkinje iz civilnog i obrazovnog sektora.

Tri novinarke Dženana Kamenić Puce ( N1 TV) Maja Nikolić ( Radio Slobodna Evropa) i Mirela Huković Hodžić sa BH radija 1, dobile su priznanje Srđan Alesić za kontinuirano izvještavanje o borbi za ljudska prava, toleranciji, miru. Nagradu već osam godina dodjeljuje Mreža za izgradnju mira, a Dženana Kamenić Puce novinarka N1 TV iz Bihaća kaže da ovo priznanje i obavezuje:

''Posebno mi je važna ova nagrada upravo zbog onoga što je bio i što predstavlja Srđan Aleksić, sinonim ljudske humanosti i hrabrosti. Simbol žrtve za drugog, nagrada koja obavezuje sve nas da se držimo istinskih ljudskih vrijednosti. ''

Maja Nikolić dopisnica RSE iz Tuzle kaže kako joj je ova nagrada, koju dobija drugi put, među brojnim novinarskim nagradama najdraža:

''Mislim da smo mi novinari posebno odgovorni u ovom medijskom crnilu širiti istinu, govoriti o dobru i boriti se za ljudska prava pa neka nam je sretan Međunarodni dan ljudskih prava.''

Mreža za izgradnju mira osim novinarskih dodijelila je priznanja i mirovnim aktivistima Jasminki Drino Kirlić iz Gornjeg Vakufa - Uskoplja jedne podijeljene zajednice u kojoj godinama daje nesebičan doprinos pomirenju i boljem razumijevanju, te Čedomiru Glavašu aktivisti iz Bratunca koji je pretrpio i fizičke napade zbog ukazivanja na ono što se desilo tokom rata na tom području.

Aleksandar Žolja iz Mreže za izgradnju mira i projekat Pro budućnost kaže da je važno ljudima koji se svakodnevno stavljaju u službu borbe za ljudska prava odati priznanje i podsjetiti da su to istinske vrijednosti kojima treba težiti.

Način na koji neko društvo tretira svoje ugrožene članove mnogo govori o tom društvu. Na to je podsjetila i zamjenica ambasadorice SAD-a u BiH Elen Žermejn (Ellen Germain) konstatujući da je diskriminacija u BiH široko rasprostranjena.

''Mnogi građani Bosne i Hercegovine susreću se sa diskriminacijom svakodenvno u svim aspektima života; zbog svoje etničke pripadnosti, vjere, rodne pripadnosti ili zbog invaliditeta, pripadnosti gej populaciji ili zbog toga što se zalažu za prava drugih ljudi. Nadamo se da nagrada Srđan Aleksić za hrabrost i građansku odgovornost podstiče novinare da promovišu dostojanstvo ljudi , ljudska prava i da pomaže da se eliminišu stereotipi i nepovjerenje koji i dalje preovladavaju među ljudima u BiH.''

Potpisan Pakt UN o migracijama

Ilustrativna fotografija

Više od 160 zemalja danas je dalo saglasnost na neobavezujući sporazum Ujedinjenih nacija o migracijama koji treba da obezbedi sigurno, uređeno i humano kretanje ljudi po svetu, uprkos glavnom protivljenju SAD i nekoliko drugih zemalja.

Visoki zvaničnici, među kojima i nemačka kancelarka Angela Merkel, podržali su Globalni pakt za migracije UN koji su potom 164 zemlje usvojile aklamacijom.

To je bio vrhunac godina rada na dokumentu koji je američka vlada podržavala u vreme Baraka Obame a Donald Tramp odbacio.

Zagovornici tvrde da migracije mogu pomoći nacionalnim ekonomijama podmlađivanjem radne snage u bogatim zemljama sa starijim stanovništvom i obezbeđujući potreban izvor novca za siromašnije zemlje putem doznaka. Takođe, oni navode da će uređene migracije spasiti živote. Protivnici kažu da je pakt izazov za nacionalni suverenitet i izražavaju strah od velikog priliva migranata.

Evropski sud pravde: Velika Britanija može da odustane od Brexita

Ilustrativna fotografija

Evropski sud pravde (ECJ) presudio je danas da Velika Britanija ima pravo da odustane od Brexita, što je veliki podstrek onima koji žele da zadrže zemlju u EU.

Sud je naveo da kada članica EU iznese nameru da napusti blok "ona je slobodna da jednostrano povuče to obaveštenje".

Velika Britanija je 2016. na referendumu izglasala izlazak iz EU i u martu 2017. pokrenula član 50 Lisabonskog ugovora. Član 50 nije mnogo detaljan, delimično i zbog činjenice da je ideja da neka zemlja napusti EU bila malo verovatna.

Grupa škotskih poslanika je zatražila od ECJ da presudi ima li London pravo da se jednostrano povuče iz procedure napuštanja EU.

Ministri inostranih poslova EU o Zapadnom Balkanu

Ilustrativna fotografija

Ministri inostranih poslova zemalja članica Evropske unije raspravljaju o prilikama na Zapadnom Balkanu, na poslednjem sastanaku za ovu godinu.

Austrijsko predsedavanje očekuje da se ministri osvrnu na teme poput odnosa između Kosova i Srbije, sa posebnim naglaskom na poslednje postupke kosovske vlade i njihov mogući efekat na proces normalizacije odnosa sa Srbijom. S tim u vezi, diplomatski izvori iz EU su najavili da će posebno raspravljati o odluci kosovske vlade da uvede uvoznu tarifu na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i najavi prištinskih vlasti da izglasaju zakon o transformaciji Kosovskih bezbedonosnih snaga u Vojsku Kosova.

Izvori iz EU su naglasili da dele mišljenje NATO kada je u pitanju formiranje Vojske Kosova, koje treba da bude rezultat “inkluzivnog procesa i u skladu sa Ustavnim promenama”.

Evropske diplomate su naglasile da se oko kosovske vojske treba pitati i zvanični Beograd. Naime, izvori iz EU su rekli da u slučaju formiranja kosovske vojske nema saglasnosti Beograda, onda to “treba da bude rešavano u okviru dijaloga između Beograda i Prištine”.

Takođe, očekuje se da ministri još jednom upute zahtev vlastima u Prištini da povuče odluku o tarifama, koja je, kako se tvrdi u Briselu,“dodatno iskomplikovala situaciju i suprotna je dobrosusedskim odnosima”.

Pobeda Pašinjana na izborima u Jermeniji

Nikol Pašinjan

Koalicija jermenskog premijera Nikola Pašinjana ostvarila je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima.

Izborna komisija je danas saopštila da je, prema preliminarnim rezultatima na osnovu 88 odsto prebrojanih glasova, koalicija pod vođstvom Pašinjanove stranke Društveni ugovor dobila poverenje 70,49 odsto izašlih birača.

Na drugom mestu nalazi se partija Napredna Jermenija sa 8,37 odsto podrške.

Pašinjan, koji se smatra reformistom, došao je na vlast u maju posle niza demonstracija.

Štrajk nemačkih železničara

Ilustrativna fotografija

Sve glavne železničke linije u Nemačkoj su od jutros prekinute a saobraćanje regionalnih vozova veoma ometeno zbog štrajka upozorenja železničara koji žele da utiču na pregovore o platama, saopštila je kompanija Dojče ban.

"Međuregionalne veze na celoj teritoriji su prekinute", navedeno je u saopštenju.

Portparol Dojče bana je precizirao da se to odnosi i na brze (ICE) i na Intersiti vozove.

Isto se odnosi i na regionalne vozove, a u Bavarskoj je potpuno obustavljen železnički saobraćaj.

Dojče ban je juče naveo da se očekuju poremećaji u saobraćaju i nakon što štrajk bude obustavljen u devet sati.

Sindikat železničara traži povišicu od 7,5 odsto za 160.000 zaposlenih.

Kina pozvala ambasadora SAD na razgovor posle hapšenja Meng Vandžu

Uhapšena u Kanadi, mogla bi biti izručena SAD: Meng Vandžu

Kineske vlasti pozvale su u nedelju na razgovor američkog ambasadora u Pekingu Terija Brenstada, uručile mu protest zbog hapšenja finansijske direktorke kineskog giganta „Huaveja“ Meng Vandžu i zatražile od SAD da odustanu od zahteva za njeno izručenje pošto je uhapšena u Kanadi.

Ćerka osnivača kompanije „Huavej“ uhapšena je u Kanadi 1. decembra i mogla bi biti izručena SAD, čije vlasti tvrde da je sakrila povezanost Huaveja i kompanije „Skajkom“, u pokušaju da proda opremu Iranu, uprkos sankcijama koje je Vašington uveo Teheranu.

Peking se žestoko protivi tom hapšenju i traži od SAD da "imaju u vidu značaj zvaničnog stava Kine", navodi se u saopštenju kineskog Ministarstva inostranih poslova.

Ukoliko bude izručena u SAD, Meng Vandžu bi mogla biti osuđena na 30 godina zatvora, zbog prevare finansijskih institucija. Kineske vlasti međutim tvrde Meng nije prekršila zakon.

Srbija u ponedeljak otvara dva nova poglavlja

Ilustracija

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović predvodiće delegaciju Srbije na međuvladinoj konferenciji u Briselu na kojoj će u ponedeljak biti otvorena poglavlja 17 (ekonomska i monetarna politika) i 18 (statistika), saopšteno je iz Vlade Srbije.

Posle međuvladine konferencije, Joksimović će održati konferenciju za novinare sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom i šeficom austrijske diplomatije Karin Knajsl.

"U Brisel smo poslali sedam pregovaračkih pozicija, odnosno poglavlja koja su bila tehnički spremna, odnosno prošla sve neophodne procedure u našim institucijama i Evropskoj komisiji", Rekla je Jadranka Joksimović novinarima u sredu, 5. decembra, i dodala kako smatra da je relativno mali broj poglavlja koji će se otvoriti posledica toga što politika proširenja trenutno nije u prvom planu članicama Unije.

Prema njenom mišljenju, EU nije u "najboljoj formi" da nosi politiku proširenja u predizbornoj atmosferi kada se sve zemlje spremaju za evropske izbore koji treba da budu krajem maja iduće godine, dok Velika Britanija izlazi iz Unije krajem marta 2019. godine.

Srbija je do sada otvorila 14 poglavlja u pristupnim pregovorima s EU, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Jemenski pobunjenici spremni za nove pregovore ako bude napretka

Jemenski pobunjenici

Šiitski pobunjenici u Jemenu izrazili su u nedelju spremnost za nove pregovore s jemenskim vlastima ukoliko dođe do napretka tokom prvog dijaloga koji je u toku u Švedskoj, saopštili su izvori bliski pobunjenicima.

"Ako završimo sadašnje konsultacije sa ostvarenim napretkom, koji se odnosi na uspostavljanje poverenja, onda ćemo doći na naredne pregovore", rekao je portparol pobunjenika Muhamed Abdelsalam novinarima u Švedskoj.

Poslednji pregovori u evropskom sedištu UN u Ženevi u septembru bili su neuspešni, jer delegacija pobunjenika nije došla, a kao razlog je navela da strahuje za svoju bezbednost.

U jemenskom sukobu pobunjenici iz pokreta Huti, koje podržava Iran, ratuju protiv međunarodno priznate vlade Jemena, koja ima podršku međunarodne koalicije na čelu sa Saudijskom Arabijom.

Sukobi u Jemenu počeli su 2014. godine, kada su Huti zauzeli veći deo zemlje, a nasilje je eskaliralo 2015. godine kada se Rijad sa svojim sunitskim saveznicima umešao u rat.

Više od 10.000 ljudi je poginulo, a milioni su raseljeni u tom ratu koji je doveo do teškog razaranja najsiromašnije zemlje arapskog sveta.

Mej: Ako sporazum bude odbijen idemo u nepoznato

Bori da spase nepopularni sporazum kao i svoj položaj pre glasanja 11. decembra: Tereza Mej

Britanska premijerka Tereza Mej upozorila je u nedelju poslanike da bi mogli povesti zemlju u "nepoznate vode" i izazvati izbore ako odbace sporazum s Evropskom unijom o Bregzitu.

Mej se bori da spase nepopularni sporazum kao i svoj položaj pre glasanja u utorak, kada se očekuje da će poslanici odbiti da odobre sporazum o razlazu s Unijom.

Iz njenog kabineta je saopšteno da uprkos tome glasanje neće biti odloženo.

Izvesni poraz premijerke u parlamentu bi mogao značiti Bregzit bez dogovora, što je ishod koji bi mogao dovesti do ekonomskog haosa.

U intervjuu za list „Mejl“, koji je objavljen u nedelju, Mej je rekla da bi odbacivanje postignutog sporazuma značilo "duboku neizvesnost za zemlju s veoma velikom opasnošću od napuštanja Bregzita ili napuštanja EU bez dogovora".

"Kada kažem da ćemo stvarno biti u nepoznatim vodama ako sporazum ne prođe nadam se da ljudi razumeju da u to iskreno verujem i bojim se da bi moglo da se desi", rekla je ona.

Takođe, zapretila je da bi uskraćivanje podrške planu moglo ojačati lidera opozicionih laburista.

"Verujem da je Džeremi Korbin na vlasti rizik koji sebi ne možemo priuštiti", navela je ona.

Konzervativna britanska vlada nema većinu u parlamentu, a opozicija je, kao i mnogi konzervativci, najavila da neće podržati sporazum s EU.

Pristalice Bregzita tvrde da sporazumom Velika Britanija ostaje previše vezana za EU, dok proevropski političari misle da se njime podižu barijere između Velike Britanije i njenog najvećeg trgovinskog partnera i ostavlja brojne detalje o budućim odnosima nerešenim.

Svi protivnici sporazuma se oštro protive i odredbi po kojoj bi Velika Britanija ostala u carinskoj uniji s EU da bi se garantovala otvorena granica Irske i britanske Severne Irske.

Vučić: Neću ispuniti nijedan zahtev opozicije

Šetajte do mile volje, ja ni jedan zahtev nikada neću da vam ispunim: Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedelju da neće ispuniti nijedan zahtev opozicije koliko god ih izašlo na ulice da protestuje i koliko dugo ti protesti trajali.

"Šetajte do mile volje, ja ni jedan zahtev nikada neću da vam ispunim. Može i pet milona da vas se skupi. Možete samo da dobijete izbore, e kada dobijete izbore ispunjavajte ono što je narodu obećano, a ja pod pritiscima neću da radim, i po tome se razlikujem od svih drugih", rekao je Vučić u osvrtu na protest koji je grupa opozicionih stranaka organizovala u subotu popodne, pod sloganom"Stop krvavim košuljama".

Protest opozicije i građana u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:34 0:00

Vučić je kazao da na skupu nije video mnogo mladih ljudi, i ocenio da je šetao uglavnom srednji sloj i viši srednji sloj, te da treba preispitati zbog čega su oni nezadovoljni.

On je kazao da sa protesta nije upućena ozbiljna poruka.

"Ako hoćete izbore dobro, ali ja da popuštam vašim glupostima ne pada mi na pamet, nisam ni kada ste četiri meseca šetali svaki dan", kazao je Vučić.

Konkretan povod za protest opozicije bio je nedavni napad na lidera opozicione Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu, ali i "podsećanje na sve napadnute građane, novinare, aktiviste civilnog sektora i političare".

Skup su neformalno organizovali predstavnici opozicionog "Saveza za Srbiju", ali na skupu nije bilo stranačkih obeležja.

Radnik teško povređen na gradilištu 'Beograda na vodi'

Gradilište 'Beograda na vodi'

Jedan radnik (46), teško je povređen na gradilištu "Beograda na vodi", javila je TV N1.

Prema nezvaničnim saznanjima ove kuće, radnik je sa visine od oko šest metara pao na beton, kada je pukla daska na kojoj je stajao.

Hitna pomoć je teško povređenog radnika prevezla u Urgentni centar.

Policija je izašla na mesto nesreće.

Ovo inače nije prva nesreća na gradilištu "Beograda na vodi", koji su najviši funkcioneri Srbije okarakterisali kao projekat od nacioanlanog značaja.

Jedan radnik povređen je 3. oktobra ove godine, kada je pao sa vidine od pet metara.

Takođe, dvojica radnika poginula su 14. septembra kada su pala sa stambene kule "Park vju" u izgradnji, u okviru projekta "Beograd na vodi".

Nesreća se dogodila i aprila 2017. godine, kada je jedan radnik zadobio lakše telesne povrede nakon pada sa merdevina.

Rustem Mustafa: Oficiri OVK izaći će pred Specijalni sud čista obraza

Ilustracija

Visoki oficiri Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) izaći će čista obraza iz procesa pred Specijalnim sudom, izjavio je bivši komandant Operativne zone OVK za Lap i bivši poslanik Skupštine Kosova Rustem Mustafa Remi, koji je pozvan da pred Specijalnom sudom 14. januara da izjavu.

On je na društvenoj mreži Fejsbuk napisao da je podržavao formiranje Specijalnog suda, jer je vreme da se završi poglavlje prošlih vremena.

Rustem Mustafa je naveo da je siguran da tokom rata na Kosovu pripadnici OVK nisu činili zločine koji bi se mogli označiti ratnim zločinima, i da je to sugestivna propaganda stvorena o OVK koja će se oboriti.

"Znam da ćemo mi starešine OVK pojedinačno izaći čistog obraza", napisao je Mustafa na fejsbuku.

Ocenio je da je OVK svoj posao završila 1999. godine, da niko ne treba da koristi akronim OVK niti vreme slave, jer je Kosovo zahvaljujući domaćoj političkoj i vojnoj organizaciji danas slobodno.

"Očekujem da Specijalni sud proširi delokrug i da se gone i privredni kriminal, oni koji su orkestrirano zloupotrebljavali nacionalnu imovinu, javna preduzeća do defunkcionalizacije vitalnih institucija zemlje. Mislim da je bilo koordinacije 'akademskih i društvenih' krugova da se defunkcionalizuju sve one funkcije koje su sa mukom stvorene, kao što su sudovi, univerziteti i sve što je davalo duh razvoju i hod napred", ocenio je Mustafa.

Pored Mustafe Specijalni sud je pozvao još jednog visokog oficira OVK čiji identitet nije otkriven, dva oficira OVK i jednu osobu koja je na odsluženju zatvorske kazne od 20 godina zbog ubistva pet osoba.

Mediji: Izrael odobrio Rijadu prodaju tehnologije za špijuniranje

Ilustracija

Izrael je odobrio sajber kompaniji NSO da proda softver za špijunažu Saudijskoj Arabiji kako bi mogla hakuje disidente i neprijatelje prestolonaslednika Muhameda bin Salmana, objavio je „Vašington post“, pozivajući se na dva bivša bezbednosna zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država.

Izveštaju u američkom listu o prodaji sistema "Pegazus" Rijadu prethodila je tužba oštrog kritičara saudijske kraljevske porodice Omara Abdulaziza koji živi u izganstvu u Kanadi, protiv NSO u sudu u Tel Avivu, podsećaju u nedelju izraelski mediji.

U tužbi se navodi da su Saudijci nadgledali njegovu komunikaciju s ubijenim saudijskim novinarom Džamalom Kašogijem koristeći softver kompanije NSO, sa sedištem u Hercliji kraj Tel Aviva.

Kolumnista „Vašington posta“ Dejvid Ignejšes (David Ignatius) piše da je saudijski zvaničnik Saud al-Kahtani nameravao da nabavi "Pegazus" za mrežu nadgledanja čiji je cilj da pomogne prestolonasledniku u borbi protiv unutrašnjih neprijatelja, a u želji za vlašću.

Neimenovani američki zvaničnici su rekli da je Izrael odoborio prodaju "Pegazus" tehnologije Saudijcima uprkos sumnji nekih u toj zemlji u prodaju visoko osetljive tehnologije arapskoj državi s kojom Izrael nema odnose.

Zaključeno je, međutim, da prodaja doprinosi približavanju Izraela Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama Zaliva zarad suprotstavljanja Iranu, te podeli obaveštajnih informacija u regionu.

Zbog prirode proizvoda prodaju "Pegazusa" mora da odobri agencija za kontrolu izvoza Ministarstva odbrane Izraela.

Ministarstvo tvrdi da precizno odobrava izvozne licence, ali je odbilo da komentariše svoju politiku kada je postavljenopitanje prodaje "Pegazusa", pozivajući se na brigu za bezbednost.

„Vašington post“ je objavio da je softver prodat delom preko ogranka u Luksemburgu Kju Sajber tehnologija (Q Cyber Tehnologies).

Advokat te dve kompanije je odbio da potvrdi ili porekne prodaju, ali je rekao da one obezbeđuju proizvod, a da kupac potvrđuje da će se iskoristiti u skladu sa zakonom njegove zemlje i da ponekad ima zloupotreba.

NSO je još ranije odbacio izveštaje da su Saudijci koristili "Pegazus" da uđu u trag Kašogiju pre nego što je ubijen u oktobru u saudijskom konzulatu u Istanbulu.

Kompanija je tužbu Kašogijevog poznanika označila "potpuno neosnovanom", zasnovanom na netačnim pres klipinzima i navela da ne pruža dokaze da je tehnologija kompanije korišćena. Abdulaziz traži odštetu od 160.000 dolara i naredbu da se spreči prodaja tehnolgije NSO Rijadu.

Rekonstruisana belgijska vlada

Najavio da će podržati pakt UN o migracijama u Marakešu: Šarl Mišel

Belgijski premijer Šarl Mišel rekonstruisao je vladu nakon što je vodeća stranka u vladajućoj koaliciji saopštila da neće podržati pristupanje Belgije paktu Ujedinjenih nacija o migracijama koji treba da bude usvojen početkom sledeće nedelje.

Posle nekoliko dana na ivici raspada, vlada desnog centra je odlučila da nastavi bez partije N-VA.

Njen lider Bart de Vever je rekao da "ne može da se saglasi s paktom".

Mišel je u septembru pred UN rekao da će podržati pakt na sastanku u Marakešu u ponedeljak, a u subotu uveče je naveo da "stoji iza svojih reči i ide u Marakeš".

Bez N-VA Mišelu ostaje manjinska vlada liberala i demohrišćana, što će otežati upravljanje zemljom.

Ostvaren napredak u pregovorima jemenske vlade i pobunjenika

Vladine snage patroliraju Hodeidom, Jemen

Trećeg dana pregovora između predstavnika jemenske vlade i pobunjenika, uz posredovanje UN-a, došlo je do izvjesnog napretka, u nastojanju da se okonča četvorogodišnji građanski rat u toj zemlji.

Delegati pobunjenika su naveli da je napredak ostvaren u ključnim pitanjima - ponovnog otvaranja aerodroma u glavnom gradu Sani i primijene sporazuma o razmjeni zatvorenika, postignutog ove sedmice, prenosi AP.

Specijalni izaslanik UN-a za Jemen Martin Grifits rekao je novinarima da su dvije strane pokazale "pozitivan duh" u pregovorima koji se održavaju u zamku u švedskom mjestu Rimbo.

Delegat pobunjenika Abdul-Malik Al-Hadžri rekao je da je je dovoljan napredak načinjen o pitanju aerodroma u Sani i da bi neki "pozitivni rezultati" mogli biti objavljeni već u nedjelju.

U jemenskom sukobu pobunjenici iz pokreta Huti, koje podržava Iran, ratuju protiv međunarodno priznate vlade Jemena, koja ima podršku međunarodne koalicije na čelu sa Saudijskom Arabijom.

Sukobi u Jemenu počeli su 2014. godine, kada su Huti zauzeli veći dio zemlje, a nasilje je eskaliralo 2015. godine kada se Rijad sa svojim sunitskim saveznicima umiješao u rat.

Više od 10.000 ljudi je poginulo, a milioni su raseljeni u tom ratu koji je doveo do teškog razaranja najsiromašnije zemlje arapskog svijeta.

Umrla Ljudmila Aleksejeva, ruska aktivistica za ljudska prava

Ljudmila Aleksejeva, 2016.

Ljudmila Aleksejeva, dugogodišnja braniteljica ljudskih prava i istaknuta ruska opozicijska ličnost, umrla je u Moskvi. Imala je 91 godinu.

"Ona je ostala aktivistica za ljudska prava sve do posljednjih trenutaka. Stvarno je vodila život za prijatelje. Ovo je strašan gubitak za zajednicu koja se bori za ljudska prava", rekao je Mihail Fedotov, šef ruskog predsjedničkog Vijeća za ljudska prava.

Uzrok smrti još nije naveden, samo je Vijeće izjavilo da se više puta liječila u moskovskoj Kliničkoj bolnici zbog neutvrđenih bolesti.

"Ovo nije prvi put da je došla u ovu bolnicu, doktori su je više puta spašavali u najtežim situacijama, ali postoje situacije u kojima doktori ne mogu pomoći. Upravo se to desilo danas", saopćilo je Vijeće.

Još otkada ju je Moscow Times dobro opisao kao "matrijarhu ruske zajednice za ljudska prava", Aleksejeva je od 1960-ih bila uključena u kampanje o pravima.

Arheologinja po struci, napustila je ono što je počelo kao obećavajuća akademska karijera.

Vodila je kampanju za disidente koji su se suočili sa sovjetskim vlastima, uključujući pisce Andreja Sinjavskog i Julija Danijela, osuđene na zatvor zbog kritiziranja sovjetskih vlasti u stranoj štampi.

Radila je i kao daktilografkinja za Hroniku aktuelnih događaja, vodeću podzemnu publikaciju u kojoj su se u detalje navodili primjeri kršenja ljudskih prava u Sovjetskom Savezu.

Nakon 16 godina života u egzilu u Sjedinjenim Državama, Aleksejeva i njen suprug su se 1993. vratili kući.

Po povratku u Moskvu postala je vodeća ličnost pokreta za ljudska prava, neumorno osuđujući zloupotrebe prava nad bivšim predsjednikom Borisom Jeljcinom.

Sve donedavno cilj Aleksejeve je bio mekan autoritarni režim, koji su predstavili predsjednik Vladimir Putin i njegova sveopća vladajuća stranka, Ujedinjena Rusija.

Bila je talentirana oratorica i često je bila pozivana da se obrati demonstrantima na skupovima, kao što je onaj u Moskvi u martu 2011. godine.

"Mi nismo oni koji odlučuju ko će voditi zemlju. Oni koji su na vlasti odlučuju i, naravno, donose odluke na osnovu vlastitih interesa. Taj režim koji je uspostavila Ujedinjena Rusija pokazao je da ne uzima u obzir naše interese", zaključila je Ljudmila Aleksejeva.

Mladić traži četiri dana slobode, želi posjetiti Kalinovik i Beograd

Ratko Mladić

Osuđeni ratni zločinac Ratko Mladić zatražit će od Mehanizma u Hagu da ga pusti na četiri dana, da bi obišao grob majke i nedavno preminulog bratića u Kalinoviku, kao i grob kćerke u Beogradu.

Tim odbrane Mladića ovaj zahtjev trebalo bi da podnese iduće sedmice, a ako dobije zeleno svjetlo Haga, on bi najranije u januaru mogao da bude pušten na privremenu slobodu.

Nakon sedam godina provedenih iza rešetaka Haškog tribunala, Ratko Mladić bi prvi put mogao da kroči na tlo Bosne i Hercegovine i Srbije, na četiri dana.

U nadi da će mu biti odobreno da obiđe grobove najbližih, već iduće sedmice njegov tim odbrane Mehanizmu u Hagu podnijet će zahtjev za njegovo privremeno puštanje na slobodu, prenosi Radio-televizija Republike Srpske.

Erdoan o protestima u Francuskoj: Propala evropska demokratija

Redžep Tajip Erdoan

Protesti pokreta Žuti prsluci ukazali su na propalu evropsku demokratiju, ljudska prava i slobodu, izjavio je predsjednik Turske Redžep Tajip Erdoan (Recep Tayyip Erdogan).

On je naglasio da je Evropa ugrožena zbog svog stanovništva, a ne zbog migranata ili muslimana.

"Zidovi sigurnosti i blagostanja, koje su toliko hvalili, počinju da se tresu, i to ne zbog migranata ili muslimana, već zbog njihovih građana", istakao je Erdoan.

Podsjećajući na to da je međunarodna zajednica tursku policiju često optuživala za upotrebu sile, Erdoan je skrenuo pažnju na situaciju u Francuskoj i na to kako se tokom protesta ponašala policija.

Turski lider napomenuo je da se pripadnici turskih sigurnosnih snaga ponašaju "humano" i pozvao da se razmotri situacija u Francuskoj i primijeti kako se lokalna policija ponaša prema demonstrantima.

Erdoan je dodao da je Ankara protiv haosa koji izazivaju demonstranti, ali i protiv upotrebe ekstremnog nasilja prilikom njihovog smirivanja.

Komentari turskog predsjednika uslijedili su nakon što je francuska policija na protestima u Parizu protiv demonstranata upotrijebila suzavac i privela 950 ljudi.

John Kelly napušta funkciju šefa kabineta Bijele kuće

John Kelly

Američki predsjednik Donald Trump rekao je novinarima da će šef kabineta Bijele kuće John Kelly napustiti svoj posao do kraja godine.

Ovih dana bilo je nekoliko izvještaja u kojima se navodilo da je Kelly bio pod pritiskom da ode.

Zamjena Kellyja bit će poznata "narednog dana ili dva", dodao je Trump.

Istovremeno, predsjednik SAD-a je danas objavio da je za novog načelnika Generalštaba američke vojske izabrao komandanta, generala Marka Milleyja (Milija).

Milley je bio komandant u ratovima u Iraku i Afganistanu, a ako Senat potvrdi njegovo imenovanje, on će na toj poziciji naslijediti Josepha Dunforda (Džozef Danford).

Dunfordov mandat ističe 1. oktobra sljedeće godine, a Trump je izjavio da će datum tranzicije "biti određen".

Može vas interesovati - Knjiga o Beloj kući: 'Izmišljotina' o 'šekspirijanskom kralju'

Le Pen: Pakt o migracijama je pakt s đavolom

Marin Le Pen

Predsednica francuske ekstremne desnice Marin Le Pen uporedila je danas Globalni sporazum o bezbednim, uređenim i regularnim migracijama, koji treba da bude usvojen naredne nedelje, sa "paktom sa đavolom, koji će pretvoriti svet u ogromni prihvatni centar".

"Zemlja koja bude potpisala taj dokument će naravno potpisati pakt s đavolom", rekla je Le Pen koja je bila gost na skupu lidera flamanske ekstremne desnice u Belgiji Vlamsa Belanga.

Prema njenim rečima, sporazum će promeniti svet tako što će se pretvoriti u ogromni prihvatni centar.

Na skup je pozvan i bivši savetnik Bele kuće Stiv Benon.

Sporazum bi trebalo da bude usvojen naredne nedelje u Marakešu na Međuvladinoj konferenciji o migracijama pod pokroviteljstvom Generalne skupštine UN-a.

Tom neobavezajućem sporazumu protive se nacionalisti u nekoliko zemalja, a SAD, Mađarska, Austrija, Poljska i Izrael naveli su da ga neće podržati.

Kina upozorava Kanadu na posljedice hapšenja direktorice Huaweija

Meng Wanzhou

Kina je upozorila Kanadu da će snositi teške posljedice ukoliko smjesta ne oslobodi potpredsjednicu i finansijsku direktoricu kineske kompanije Huawei (Huavej) Meng Wanzhou (Vanžu).

Iz Pekinga su slučaj koji se vodi protiv Meng nazvali "ekstremno gadnim".

Kinesko Ministarstvo vanjskih poslova saopćilo je da je zamjenik ministra vanjskih poslova Kine Le Yucheng (Jučeng) upozorenje sa zahtjevom za puštanje Meng uputio ambasadoru Kanade u Pekingu.

Kćerka osnivača kompanije Huawei uhapšena je u Kanadi 1. decembra i mogla bi biti izručena SAD-u, čije vlasti tvrde da je sakrila povezanost Huaweija i kompanije pod nazivom Skycom (Skajkom), u pokušaju da proda opremu Iranu, uprkos sankcijama koje je Washington uveo Teheranu.

Ukoliko bude izručena SAD-u, Meng Wanzhou bi mogla biti osuđena na kaznu zatvora u trajanju do 30 godina, zbog prevare finansijskih institucija.

Protest 'Stop krvavim košuljama' u Beogradu

Protest opozicije i građana u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:34 0:00

U Beogradu je završena protestna šetnja "Stop krvavim košuljama", u kojoj je učestvovalo više hiljada ljudi.

Konkretan povod za protest bio je nedavni napad na lidera opozicione Levice Srbije Borka Stefanovića u Kruševcu, ali i "podsećanje na sve napadnute građane, novinare, aktiviste civilnog sektora i političare".

Skup su neformalno organizovali predstavnici opozicionog "Saveza za Srbiju", ali na skupu nije bilo stranačkih obeležja.

Pogledajte snimak protesta:​


Građani su se najpre okupili na platou ispred Filozofskog fakulteta gde im se obratio glumac Branislav Trifunović. On je rekao da "ima mnogo glava za razbijanje", i poručio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da će "morati da razmisli koliko glava treba da razbije da bi Srpska napredna stranka koju vodi ostala na vlasti".

Iako su njihova obraćanja bila najavljena, i pojavili su se ispred Filozofskog fakulteta, košarkaški trener Duško Vujošević i glumica Mirjana Karanović nisu govorili.

"Rečeno nam je da će ukoliko oni govore nastati nemiri i da će se neko pobuniti. Oni su ovde sa nama i nisu se uplašili, odluka organizatora je da ne želimo bilo kakvu krv, probleme", rekao je Branislav Trifunović.

Skupu su prisustvovali lideri većeg dela opozicije, Dragan Đilas, Zoran Lutovac, Balša Božović, Boško Obradović, Borko Stefanović, i drugi.

Protestnu kolonu sa transparentom "Stop krvavim košuljama" predvodili su lideri Saveza za Srbiju, uz dobošare.

Protestna šetnja je počela od Studentskog trga u centru Beograda, do Skupštine Srbije i zgrade Radio-televizije Srbije, koju pojedini opozicioni političari optužuju za pristrasno izveštavanje u korist vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Učesnici skupa duvali su u pištaljke i vuvuzele i uzvikivali "Stranko napredna", "Izlazite napolje" i "Nećete se izvući".

Posle prolaska pored Skupštine Srbije, protestna šetnja nastavljena je do zgrade Radio-televizije Srbije, gde su učesnici uzvikivali "ua" i "izlazite napolje".

Građani su nosili i veliki transparent "Uvek pištaljka, nikad više puška".

Protest u Beogradu nastavak je aktivnosti opozicionih predstavnika koji su u četvrtak napustili skupštinsku sednicu na kojoj se raspravljalo o Predlogu budžeta za 2019. godinu, a zatim su u noći između četvrtka i petka proveli noć u parlamentu i na svaka dva sata održavali konferencije za medije, u znak protesta zbog toga što nemaju mogućnosti da predstave svoje amandmane.

Beogradski protest održava se nakon mitinga u Kruševcu, gradu u Zapadnoj Srbiji 200 kilometara udaljenom od Beograda, u kom je 23. novembra napadnut Borko Stefanović, zajedno sa trojicom predstavnika njegove Levice Srbije. Stefanović je napadnut sa leđa i, između ostalog, primio je udarac u glavu štanglom.

Opozicioni Savez za Srbiju je nakon napada na Stefanovića zbog kog su privedena trojica napadača, optužio vladajuću Srpsku naprednu stranku da stoji iza napada, tvrdeći da su napadači povezani sa šefom Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislavom Gašićem iz Kruševca, koji je visoko pozicioniran u Srpskoj naprednoj stranci.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG