“Sasvim je izvesno da je požar u kući novinara portala Žig info Milana Jovanovića iz Grocke namerno izazvan”, izjavo je Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova.

“Policija i tužilaštvo moraju da dođu do rezultata. Dakle, to su stvari koje su nedopustive u našoj zemlji”, izjavio je je Stefanović.

Ministar policije je rekao da je policija uzela izjavu od Jovanovića. Prema njegovim rečima proveravaju se poznate činjenice, a tokom dana će biti saslušane osobe po zahtevu tužilaštva i kao i neke na koja policija sumnja.

Milan Jovanović, novinar internet portala Žig info iz Grocke, izjavio je da je policija identifikovala da su mu, kako je rekao, dva lica molotovljevim koktelima zapalila garažu porodične kuće u Vrčinu. Jovanović je na konferenciji za štampu u Beogradu rekao da je u četvrtak 13. decembra bio na razgovoru u Policijskoj upravi za grad Beograd i da mu je tom prilikom rečeno da su počinioce i njihovo vozilo snimile privatne nadzorne kamere i da policija traga za napadačima.

„Prvo su mi zapalili garažu koja je u sklopu kuće, a onda je garaža izgorela i zahvatila je i kuću. Kažu da su na tragu i još uvek rade. Obilaze sve kamere po Vrčinu, tamo ima dosta kamera, i skidaju snimke“.

Jovanović je rekao da se ne oseća sigurno i da mu nadležni nisu ponudili policijsko obezbeđenje. Govoreći o mogućim razlozima napada u kom, kako je naveo, izgubio sve što je posedovao jer mu je kuća izgorela do temelja, Milan Jovanović je rekao da mu pretnje stižu od 2012. godine, od kada piše istraživačke tekstove o poslovanju Opštine Grocka, i za napade optužio predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića.

“Dvanaestog decembra 2017. godine meni i Željku Matorčeviću, glavnom uredniku portala Žig info, prećeno je ubistvom. Podneli smo prijave i stanici milicije Grocka. Bio sam zabrinut i išao sam nekoliko puta da intervenišem. Govorili su mi da će biti sve u redu i da ne brinem. Da rade na tome. Eto vreme prolazi i eto dokle je došlo”, kaže Jovanović.

Dragoljub Simonović, predsednik Opštine Grocka, demantovao je za beogradsku Televiziju Prva da je, kako je rekao, pokušao da naruči ubistvo novinara Milana Jovanovića.

“To je potpuno suluda priča čoveka koji je godinama opsednut nekom političkom pričom protiv mene kao predsednika opštine – pa čak i partije. A ovo što je Jovanović rekao se kosi sa zdravom pameću. Nikada mu u životu nisam pretio i nemam razloga da mu pretim. Njegovo je pravo da piše laži o meni i mojoj porodici i opštinskom rukovodstvu”, tvrdi Simonović.

Novinar Milan Jovanović rekao je da je javnost jedino što trenutno štiti njegov život, nakon što mu je u napadu izgorela kuća. On je saopštio da je poslednjih godina, zajedno sa urednikom portala Žig info Željkom Matorčevićem objavljivao podatke o, kako je naveo, "velikim krađama opštinskog rukovodstva Grocke".

Kako je rekao Jovanović, između ostalog su pisali o kradji u Železnicama Srbije dok je direktor tog preduzeća bio sadašnji predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović.

"Sve vreme sam bio zabrinut jer su nepoznate osobe snimale moju kuću i članove porodice. Željka Matorčevića napali su pre dva meseca, a mene su pokušali da ubiju i danas sam beskućnik. O pretnjama i napadima imam sve materijalne dokaze", rekao je Milan Jovanović.

Jovanović je na konferenciji za medije u Beogradu rekao da je pisao i o, kako je naveo, „krađi više od 29 miliona evra namenjenih gasifikaciji u opštini Grocka“ i precizirao da je podatke o tome dobio od članova Nadzornog odbora preduzeća Srbijagas.

"Gasifikacija Grocke trebalo je da bude završena 2014. godine ali do danas nije urađena“, rekao je Jovanović i dodao da su svi materijalni dokazi o tim aferama dostavljeni državnim organima, od javnog tužioca, preko ministara unutrašnjih poslova, pravde, državne uprave i lokalne samouprave, do Agencije za borbu protiv korupcije, kao i da je o malverzacijama u Grockoj pisao i predsedniku Srbije.

Milan Jovanović rekao je da je 33 godine bio zaposlen u MUP-u Srbije, da je u penziju otišao sa mesta šefa smene u Komandno-operativnom centru policije 1998. godine, posle čega je počeo da se bavi istraživačkim novinarstvom.

Kako su preneli beogradski mediji sa lica mesta i novinarska udruženja, u sredu 12. decembra nepoznate osobe su oko 3.30 ujutru ubacile molotovljeve koktele na garažu Milana Jovanovića u Vrčinu nakon čega su u požaru izgoreli kuća, garaža i auto, a on i njegova supruga bili su zbrinuti u bolnici zbog posledica udisanja dima.

Predsednik Kosova Hašim Tači pozvao je svakog bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova da se odazove Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu. Dodao je da su borci Kosova uvek bili primer u regionu tako što su se odazivali pozivima i nikada nisu bežali od pravde.

“Kosovo veruje u istinu, pravdu i u transparentan proces”, napisao je Tači na Fejsbuku. On je dodao da se samo tako može izgraditi evropsko Kosovo.

Specijalizovano tužilaštvo pozvao je jedan broj bivših pripadnika OVK-a na intervju tokom decembra i januara meseca. Dok su većina potvrdili odlazak u Hag, jedan od njih je kazao da neće da se odazove pozivu.

Tači je u istoj objavi napisao da se na Kosovu desilo etničko čišćenje genocidnih razmera, da je ubijeno preko 13 hiljada albanskih civila, da je silovano 20 hiljada žena, da je nestalo preko 3 hiljada lica.

“Naša borba je bila pravedna i vodila se na osnovu principa slobode i pravde. Pravde mora biti za sve, bez obzira na etničku pripadnost”, dodao je.

Istakao je i da su borci slobode, kako bi dokazali istinu i pravdu svoje borbe, prošli kroz različite sudske sisteme koje je vodila međunarodna zajednica, od UNMIK-a, Haškog tribunala do EULEX-a, "a da bi se sada suočili i sa zahtevom naših saveznika o osnivanju Specijalizovanih veća, što je presedan u odnosu sa ostalim zemljama regiona koje su prošle kroz rat".

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da nikada nije rekao svom ličnom advokatu Majklu Koenu da prekrši zakon. On je na "Tviteru" napisao da je Koen "bio advokat i da on treba da poznaje zakon".

"To se zove 'savet advokata' i advokat snosi veliku odgovornost ukoliko se napravi greška. Zato su plaćeni. Koen je proglašen krivim po mnogim optužbama koje nisu povezane sa mnom", napisao je Tramp.

Tramp je istakao da je Koen priznao krivicu da bi “osramotio predsednika i izdejstovao znatno manju zatvorsku kaznu, koju je i dobio”.

• Bivši Trampov advokat priznao da je lagao Kongres

Komentar američkog predsednika usledio je dan nakon što je Koen osuđen na trogodišnju kaznu zatvora zbog krivičnih dela povezanih sa finansijama, uključujući podmićivanje žena pred predsedničke izbore u SAD 2016. godine.

Evropski parlament usvojio je danas zahtev Evropskoj komisiji da obustavi evropske dotacije za preduzeća grupe Agrofert, u vlasništvu tajkuna češke i slovačke agro i hemijske industrije, češkog premijera Andreja Babiša, dok se ne istraži da li je po novim propisima EU, usvojenim u avgustu,

Babiš u sukobu interesa.Babiš je još kao ministar finansija u prethodnoj vladi zbog zakona usvojenog povodom njegovog sukoba interesa u Češkoj, tzv. Leks Babiš, bio prinuđen da Agrofert i izdavačku kuću Mafra čiji je vlasnik prenese u novoosnovani poverenički fond.

Međutim, češka opoziciona Piratska stranka i Transparensi prijavili su letos Evropskoj komisiji da Babiš može biti u sukobu interesa jer sve koristi i prihodi iz fonda idu i dalje upravo Babišu a on kao premijer ima uticaj makar posredni i na dodelu evropskih dotacija, prenosi Beta.

Evropski komesar Ginter Etinger saopštio je da dotacije nisu isplaćivane od početka avgusta a da će već u januaru EK obaviti istragu u samoj Češkoj.

Etingeru je na pismo upozorenja premijeru od EK ove sedmice odgovorio premijer Babiš, naveo je da vlada proučava pismo EK, da prema češkim zakonima on nije u sukobu interesa jer je svoje poslovno carstvo preveo u fond ali da će sarađivati sa EK i postarati se da se problem reši poštujući evropsku legislativu.

"Oni koji me napadaju kod kuće preneli su to u Evropski parlament. Žao mi je što su preneli političku borbu iz češkog parlamenta gde nisu uspeli sa tim pseudoaferama. Prave od toga političku kampanju", optužio je danas Babiš češku opoziciju za istragu ;dodele dotacija Agrofertu od strane EK.

Babiš je takođe optužio predsednicu Odbora za budžet EP Nemicu Ingeborg Grasle da vodi protiv njega kampanju zbog predstojećih izbora za EP naredne godine, međutim danas su za najoštriju verziju rezolucije i poziv da se Agrofertu obustave dotacije a afera hitno istraži glasala čak 434 evroposlanika, dok je protiv bilo svega 64.

"Uveren sam da će se pokazati da nisam ni u kakvom sukobu interesa", kazao je danas Babiš Češkom radiju.

Češko Ministarstvo finansija na čijem čelu je Alena Šilerova iz Babišove stranke ANO saopštilo je danas da će obustaviti privremeno zahteve za isplatu evrodotacija Agrofertu, kako ne bi dalo povoda da se dotacijeobustave celoj Češkoj.

To, međutim, znači samo da će dotacije, i one koje bi normalno platila EU, privremeno plaćati češki poreski obveznici.

Grupa Agrofert je najveća u češkoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji a druga ; najjača u hemijskoj industriji a uoči ulaska u politiku češki tajkun je kupio i dva ugledna češka dnevnika, Mladu frontu Dnes i Lidove novini koji su mu pomogli u predizbornoj kampanji.

Agrofert zapošljava 33.000 ljudi od toga oko 22.000 u Češkoj a kako je objavio češki privredni dnevnik Hospodaržske novini, prošle godine je dobio rekordnih 84 miliona evra samo na raznim mogućim dotacijama, dok je državi platio porez u visini od oko 30 miliona evra u preračunu.

Andrej Babiš je prema listi američkog magazina Forbs bogatiji od američkog predsednika Donalda Trampa a od svog ulaska u politiku i vladu 2013. godine, uspeo je da udvostruči imovinu na ovogodišnjih 4,6 milijardi dolara između ostalog i zahvaljujući dotacijama.

"Problem je evropski i tiče se svih. Evropska komisija mora jasno da kaže da li političari i njihova preduzeća mogu da koriste dotacije EU, objasnio je direktor češke Transparensi internešenel David Ondračka zašto je EK podneo prijavu protiv češkog premijera.

SAD su pozvale Mađarsku da popravi odnose sa Ukrajinom i upozorile da ne pokušava da blokira saradnju Kijeva i NATO saveza.

Iz Vašingtona su poručili da bi Mađarska u slučaju neuspeha Ukrajine "bila na prvoj liniji ruske agresije".

Mađarska je optužila Ukrajinu za kršenje prava na obrazovanje etničke mađarske manjine.

Budimpešta je zapretila da će zauzvrat blokirati napore Kijeva da se više približi NATO-u i EU, čiji je Mađarska član.

Ambasador SAD u Budimpešti Dejvid Kornstajn rekao je parlamentarnoj komisiji da bi Mađarska mogla da uradi više kako bi savezi bili prioritet u, kako je rekao, vremenu kada Rusija predstavlja novu pretnju Ukrajini i Evropi.

On je u saopštenju naveo da Rusija sada više nego ikad testira Zapad. "Kao saveznik u NATO-u, smatramo da je najbolji način za sprovođenje reformi u Ukrajini razgovor sa Kijevom, a ne blokiranje saradnje sa Alijansom", istakao je Kornstajn.

On je upozorio da se Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na rusku naftu, gas i nuklearnu ekspertizu, igra vatrom zbližavanjem sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

"Moramo da sagledamo širu sliku. Putin nije zainteresovan za nacionalni suverenitet. Njegova vizija je neoimperijalna. Ukoliko Ukrajina ne uspe, Mađarska će biti prva na udaru ruske agresije", rekao je Kornstajn.

Lider Levice Srbije, koja deluje u okviru opozicionog Saveza za Srbiju, Borko Stefanović objavio je danas identitet uhapšenih zbog napada na njega u Kruševcu 23. novembra.

Stefanović je novinarima u Beogradu rekao da su to Danijel Gmijović, Marko Živković i Marko Šaponjić, za koga je kazao da je bio pripadnik Žandarmerije do 2008. godine.

"Oni su označavani do sada inicijalima, očigledna je namera da se oni zaštite", smatra Stefanović i dodaje da ne tvrdi da su oni krivi pre no što se završi krivični postupak.

Pokazao je fotografije uhapšenih, za koje tvrdi da su u "poslovnim, poluposlovnim i privatnim vezama s Goranom Makragićem, biznismenom iz Kruševca, s upravnikom Kazneno-popravnog doma Ivanom Mijailovićem i s radnikom Gradske uprave u Kruševcu Sašom Delićem".

Takođe je izneo uverenje da su ti ljudi viđani na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) po Srbiji.

Stefanović je dodao da su lideri Saveza za Srbiju smatrali da su dužni da objave identitet osumnjičenih.

• Opozicija: Vučić kriv za atmosferu u kojoj se napadaju oni sa drugačijim stavovima

Stefanović fizički je napadnut uoči tribine tog opozicionog bloka, a povređena su još dva člana Levice Srbije.

Taj događaj bio je povod demonstracijama pod nazivom “Stop krvavim košuljama”, koje su usledile.

Zaraćene strane u jemenskom građanskom ratu dogovorile su se posle jednonedeljnih mirovnih pregovora u Švedskoj da obustave borbe u provinciji Hodeida i da povuku vojnike iz istoimene luke na Crvenom moru, izjavio je danas generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

On je zahvalio delegacijama iz Jemena za, kako je rekao, "važan korak i stvarni napredak ka budućim pregovorima o okončanju sukoba", prenosi Asošiejted pres.

"Hvala vam što ste došli ovde da razgovarate o boljoj budućnosti za Jemen", rekao je Gutereš na završnoj ceremoniji pregovora u švedskom gradu Rimbo.

Generalni sekretar UN je dodao da se sledeća runda pregovora očekuje krajem januara.

U jemenskom sukobu pobunjenici iz pokreta Huti, koje podržava Iran, ratuju protiv međunarodno priznate vlade Jemena, koja ima podršku međunarodne koalicije na čelu sa Saudijskom Arabijom.

Sukobi u Jemenu počeli su 2014. godine, kada su Huti zauzeli veći deo zemlje, a nasilje je eskaliralo 2015. godine kada se Rijad sa svojim sunitskim saveznicima umešao u rat.

Više od 10.000 ljudi je poginulo, a milioni su raseljeni u tom ratu koji je doveo do teškog razaranja najsiromašnije zemlje arapskog sveta.

Palestinski radikalni pokret Hamas je danas pohvalio jutrošnji oružani napad na Zapadnoj obali u kojem je ubijeno dvoje Izraelaca, a dvoje ranjeno.

Palestinski napadač je pucao na vojnike i civile na autobuskoj stanici i pobegao, te se za njim traga.

Napadu je prethodilo ubistvo dva Palestinca, optužena za napade na Izraelce.

"Hamas pohvaljuje mnogobrojne napade otpora kao i građane na okupiranoj Zapadnoj obali i revolucionarnu omladinu", rekao je portparol te ekstremističke islamske organizacije Abdel Latif al- Kanu.

On je rekao da je napad kraj jevrejskog naselja Givat Asaf bio "odgovor na zločine cionističkog okupatora na okupiranoj Zapadnoj obali", najavivši da će se pripadnici njegove organizacije "usprotiviti okupaciji i pružati otpor dok se ne završi".

Umereniji Fatah, rival Hamasa, koji dominira na Zapadnoj obali, za napad je okrivio Izrael.

"Kada okupatorska vojska nanosi štetu i uništava palestinsku zemlju i izraelski vojnici pogube tri Palestinca u prekom sudu, moraju razumeti da će palestinski odgovor biti proporcioanalan agresiji", rekao je portparol Fataha Munir Džaghub, preneli su izraelski mediji.

On je istakao da "Izrael nema drugog načina da zaštiti svoje vojnike i naseljenike - ubice, osim povlačenja na linije pre juna 1967." godine kada je u ratu rata Izrael osvojio Zapadnu obalu s istočnim Jerusalimom i pojas Gaze.

NATO će dostaviti ovog meseca ukrajinskoj vojsci opremu za bezbednu komunikaciju, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

On je razgovarao o dostavljanju opreme danas sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom.

Dostavljanje opreme deo je obećanja saveznika iz NATO-a da će odvojiti 40 miliona evra za jačanje ukrajinske vojske.

Stoltenberg je izrazio poštovanje zbog onoga što je nazvao "ukrajinskom smirenošću i uzdržanošću tokom kriza" i još jednom podržao težnju Ukrajine da se pridruži NATO savezu.

Moskva se odupire međunarodnim pozivima da oslobodi tri ukrajinska broda, koja su prošlog meseca zaplenjena na ulazu u Kerčki moreuz.

• Zapad podržava Ukrajinu, Rusija kritikuje proglašenje ratnog stanja

Porošenko je danas rekao da je apsolutni prioritet Ukrajine da traži povratak trojice mornara, koji su zadržani u pritvoru.

Lideri EU će tokom dana razgovarati o Ukrajini i Rusiji.

Austrijska policija je bila u prostorijama ruskog biatlon tima u Salcburgu u sklopu istrage o dopingu, saopštila je danas Medjunarodna biatlon federacija (IBU).

Ruski biatlon tim je u Austriji povodom trke Svetskog kupa.

Potparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova izjavila je u Moskvi da je policijska akcija protiv ruskog tima izgledala "divlje", i da je Ambasada u Beču zatražila objašnjenje austrijskih vlasti.

IBU je saopštenje o akciji policije dobila od austrijskog tužioca za prestupe u finansijama i korupciju.

Austrijske vlasti vode istragu protiv petorica zvaničnika ruskog biatlon tima zbog "zloubotrebe nedozvoljenih supstanci ili metoda u svrhu dopinga".

"Vodi se i istraga protiv petorice ruskih sportista zbog zloupotrebe nedozvoljenih supstanci na Svetskom prvenstvu 2017. godine u Hohfilcenu", prenela je IBU iz saopštenja austrijskog tužioca.

Advokat ruskog uzbunjivača Grigorija Rodčenkova koji prati doping, ranije ove godine je austrijskoj policiji izneo podatke o potencijalnoj prevari ruskog biatlon tima na ZOI 2014. godine.

Olimpijski šampion Anton Šipulin, koji je na Zimskim olimpijskim igrama 2014. godine u Sočiju osvojio zlatne medalje rekao je da se nikada nije dopingovao i da je "ljut i besan zbog lova na veštice".

Rusiji je bilo zabranjeno učešće na zimskim Olimpijskim igrama u februaru ove godine u Pjongčangu zbog šeme državnog sponzorisanog dopinga koji je izveden u Sočiju.

Ali, 168 Rusa je ipak učestvovalo na takmičenju pod neutralnom zastavom kao "Olimpijski sportisti iz Rusije".

• Olimpijada u vatri politike i sporta

Rusija je danas saopštila da je naložila proterivanje slovačkog diplomate kao uzvratnu meru na isti potez Slovačke zbog navoda da je ruski diplomata radio kao špijun.

Slovački premijer Peter Pelegrini rekao je prošle nedelje da je Bratislava proterala ruskog diplomatu, navodeći da su njegove aktivnosti bile uperene protiv interesa Slovačke i NATO.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova danas je izrazila žaljenje zbog "neprijateljskog poteza" Slovačke i najavila da je Moskva naložila proterivanje slovačkog diplomate.

Za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja, Slovačka nije proterala ruske diplomate u martu kao odgovor na trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u engleskom gradu Solsberiju. London je optužio Rusiju za taj napad, što je Moskva demantovala.

Vatikan je danas potvrdio da će papa Franja posetiti Bugarsku i Makedoniju od 5. do 7. maja 2019. godine.

"Prihvatajući poziv najviših vlasti i katoličke crkve", papa Franja će od 5. do 7. maja boraviti u Bugarskoj i 7. u Makedoniji, rekao je portparol Vatikana, prenosi agencija Frans Pres (AFP).

Vlada Makedonije saopštila je da će papa Franja tokom posete 7. maja iduće godine posetiti Skoplje, rodni grad Majke Tereze.

U Makedoniju će rimokatolički poglavar doći iz Bugarske, gde će posetiti Sofiju i Rakovski.

• Majka Tereza proglašena za sveticu

Po nalogu Tužilaštva Bosne i Hercegovine uhapšene su tri osobe osumnjičene za zločin protiv čovječnosti na području Zvornika.

Osumnjičeni koji su lišeni slobode terete se za ratni zločin počinjen prilikom napada na selo Jusići kod Zvornika, u maju 1992. godine, kada je ubijeno 48 žrtava bošnjačke nacionalnosti.

Po nalogu tužioca Posebnog odjela za ratne zločine, policijski službenici SIPA-e su locirali, identificirali i lišili slobode osumnjičene Branka Studena, rođenog 01. 09. 1963. godine u Zvorniku, Peru Radića, zv. „Jarac“, rođenog 11. 06. 1959. godine u Zvorniku i Božu Vidovića, rođenog 07. 01. 1954. godine u Zvorniku.

Osumnjičeni su pod istragom Posebnog odjela za ratne zločine i osumnjičeni su da su, kao pripadnici TO Srpske opštine Zvornik, učestvovali u širokom i sistematičnom napadu na civilno stanovništvo bošnjačke nacionalnosti na području Zvornika i okoline, te učestvovali u napadu na selo Jusiće, nastanjeno civilnim stanovništvom bošnjačke nacionalnosti.

Osumnjičeni se terete za krivično djelo zločina protiv čovječnosti. Nakon ispitivanja osumnjičenih, postupajući tužilac će donijeti odluku o daljim aktivnostima u predmetu, saopćeno je iz Tužilaštva BiH.

Protestni skup održan je u četvrtak u gradu Tulkarm na Zapadnoj obali kako bi se ožalilo ubistvo Ashrafa Naalweha, mještana gradskog kvarta Shweikeh, i dvojice ostalih Palestinaca koje su ubile izraelske snage u proteklih 24 sata u Ramallahu i Jerusalemu.

Palestinci su učestvovali u protestnom maršu zbog ubistava, mašući palestinskim zastavama i uzvikujući parole protiv izraelskih ubistava Palestinaca.

Ostali su palili gume u Shweikehu.

U Ramallahi, Palestinci su se okupili u centru grada kako bi protestvovali protiv ubistva troje ljudi, prenosi palestinska novinska agencija Wafa.

Više od 700 pripadnika snaga bezbednosti učestvuje u potrazi za osumnjičenim napadačem iz Strazbura, izjavio je danas portparol francuske vlade Benžamen Grivo.

On je rekao da nastoje da uhvate osumnjičenog 29-godišnjeg Šerifa Šekata "živog ili mrtvog". Policija je objavila i fotografiju ranjenog begunca.

Napadač je u utorak uveče ubio troje i ranio 12 na božićnom vašaru u Strazburu.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk sastaće se danas sa britanskim premijerkom Terezom Mej, pre samita Evropske unije u Briselu.

Tusk je tvitovao danas da će sa Mej imati "razgovore u poslednjem trenutku".

U Briselu danas počinje dvodnevni samit Evropske unije na kojem će se prvog dana raspravljati o istupanju Velike Britanije iz članstva Unije (Brexit).

• Evropska godina neizvesnosti

Bivši pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova Remzi Šalja koga je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu pozvalo na razgovor 17. januara, odbio je da se odazove pozivu, i trenutno se nalazi u bekstvu.

To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio advokat Natal Bulakaj, koji je zastupao Šalju na Kosovu, i dodao da je Šalja pozvan na razgovor u svojstvu osumnjičenog. Bulakaj je istakao da od prošle nedelje, od dana kada je Šalja dobio poziv, više nema kontakta sa njim ni on a ni njegova porodica.

"Pokušaću još jednom danas da posetim njegovu porodicu. Pozivam ga da se odazove pozivu jer je to u interesu pravosuđa", kazao je Bullakaj.

Bulakaj se, međutim, nije prijavio za advokata pred Specijalizovanim većima i Specijalizovanim tužilaštvom.

Šalji se trenutno sudi u Prizrenu za ratne zločine.

U međuvremenu, u četvrtak će se održati prvo ispitivanje Sokolja Dobrune, bivšeg predsednika suda OVK-a.

Jedan od intervjuisanih je i bivši pripadnik OVK-a Safet Sulja u svojstvu svedoka u početnoj fazi istrage. On je na konferenciji izjavio da ga je Specijalizovano tužilaštvo intervjuisalo dva dana, po devet sati, u kancelarijama EULEX-a na Kosovu.

"Pozvan sam od Specijalizovanog tužilaštva u svojstvu svedoka, u prvoj fazi istrage, a mogu da kažem da sam i lično bio pod istragom. Intervjuisan sam 18 sati. Na osnovu pitanja shvatio sam da se radi o mojoj ulozi u ratu", kazao je on.

Dodao je da nije imao zvaničan poziv, već da su ga pozvali telefonom.

Iz EULEX misije na Kosovu nema informacija u vezi sa ovim. Aktuelni mandat Misije EU za vladavinu prava predviđa i pružanje podrške Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu u skladu sa relevantnim zakonima na Kosovu.

• Sud za ratne zločine zove bivše komandante OVK

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da će Vlada Kosova biti uz "borce za slobodu" i da je spremna da u svakom trenutku pruži potrebnu pomoć za pravnu zaštitu. On je u svojoj objavi na Fejsbuku u sredu dodao da je oslobodilački rat bio pravedan i da su se pripadnici OVK uvek odazivali, bez oklevanja, pozivima međunarodnog pravosuđa.

Najmanje devet osoba je poginulo, a 47 ih je povređeno u železničkoj nesreći u Ankari, saopštile su jutros turske vlasti.

Brzi voz na liniji Ankara-Konija udario je u lokomotivu po polasku iz glavnog grada, rekao je guverner Ankare Vasip Sahin.

Prilikom sudara, voz je iskočio iz šina i udario u nadvožnjak pri stanici Marsadiz, a deo mosta se sručio na dva vagona.

CNN Turk navodi da se voz kretao brzinom između 80 i 90 km/h i da se nesreća dogodila u 6.30 po lokalnom vremenu. Anadolija prenosi da je u trenutku nesreće u vozu bilo 206 ljudi. Među više od 40 povređenih, tri osobe se nalaze u kritičnom stanju. Strahuje se da bi broj stradalih mogao da poraste.

Na terenu je veliki broj policajaca, vatrogasaca i ekipa hitne pomoći.

Kanadsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je jutros da pokušava da stupi u kontakt sa još jednim kanadskim državljaninom koji je pod istragom u Kini.

Kanadski biznismen Majkl Spavor je 10. decembra stavljen pod istragu u Dandongu, u provinciji Lijanoning, gde živi, navodi se u izveštaju kineskih medija.

Kako prenosi AP, kineski zvaničnici su potvrdili da je Spavor uhapšen.

Prema navodima kineskih vlasti, Kanađinin je osumnjičen za "aktivnosti koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost", javili su kineski državni mediji.

Kineska provincija Lijaoning je nedaleko od severnokorejske granice. Portparol kanadskog ministarstva spoljnih poslova Gijom Beribe rekao je da Kanda nastoji da utvrdi gde se Spavor nalazi.

U Kini je ranije ove sedmice uhapšen bivši kanadski državljanin Majkl Kovrig, nekadašnjij diplomata u Pekingu, Hongkongu i UN. Hapšenje, odnosno nestanak, kanadskih državljana usledili su nakon što je Kina upozorila Kanadu na posledice nedavnog hapšenja zvaničnice Huaveija Meng Vandžu na vankuverskom aerodromu.

Ćerka osnivača kompanije Huavej uhapšena je u Kanadi 1. decembra i mogla bi da bude izručena u SAD, čije vlasti tvrde da je sakrila povezanost Huaveja i kompanije Skajkom, u pokušaju da proda opremu Iranu, uprkos sankcijama koje je Vašington uveo Teheranu. To hapšenje je izazvalo veliko nezadovoljstvo kineskih vlasti koje su navele da ona nije prekršila zakon.

Europski parlament (EP) zatražio je da se prekine gradnja plinovoda "Sjeverni tok 2", navodi se u rezoluciji ovog tijela.

U rezoluciji, koju je u srijedu usvojio EP, nakon izvještaja o implementaciji sporazuma o pridruživanju Ukrajine Europskoj uniji (EU), navodi se da je Sjeverni tok 2 "politički projekat koji predstavlja prijetnju europskoj energetskoj sigurnosti".

Zastupnici su pohvalili dobru suradnju Ukrajine u sektoru energetike i njen napredak u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, te istakli da Kijev treba nastaviti sa reformama, posebno u oblasti plina i električne energije.

"Imajući u vidu da Ukrajina igra ključnu ulogu u europskoj mreži opskrbljivanja energentima, zastupnici osuđuju izgradnju Sjevernog toka 2, koji zaobilazi Ukrajinu, kao politički projekat, koji predstavlja prijetnju europskoj energetskoj sigurnosti", navodi se u rezoluciji.

Projekat Sjeverni tok 2 uključuje izgradnju dva plinovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od obale Rusije, preko Baltičkog mora do Njemačke.

Cijena projekta se procjenjuje na oko 9,5 milijardi eura, a puštanje u rad plinovoda planirano je do kraja naredne godine, podsjeća TASS.

Pročitajte: SAD obećao Ukrajini borbu protiv plinovoda

Američki ministar trgovine Wilbur Ross (Vilbur Ros) pozdravio je odluku Kine da smanji carine na kola proizvedena i uvezena iz Sjedinjenih Država, potvrdivši tako pisanje medija.

"To je veoma konkretna pomoć", rekao je on za CNBC, dodavši da bi to moglo da olakša američkoj vladi razgovore s njemačkim proizvođačima automobila i privuče ih da više proizvode u SAD-u.

Ross je naveo da je BMW jedan od najvećih izvoznika kola iz SAD-a u Kinu.

Bloomberg News je u utorak prenio da je prijedlog o smanjenju carina podnijet kineskoj vladi.

Kinesko Ministarstvo trgovine je saopštilo da je vicepremijer Liu He u utorak razgovarao s američkim ministrom finansija Stevenom Mnuchinom (Stiven Mnučin) i trgovinskim predstavnikom Robertom Lighthizerom (Lajthajzer) o načinima za primjenu "konsenzusa" predsjednika Donalda Trumpa (Tramp) i Xi Jinpinga (Si Đinping).

Pročitajte: Predah ili kraj američko-kineskog trgovinskog rata

Britanska premijerka Tereza Mej rekla je u sredu pred poslanicima svoje partije da planira da napusti funkciju pre narednih parlamentarnih izbora 2022, rekao je konzervativni poslanik Alek Šelbruk.

"Ona je rekla da se neće kandidovati 2022", rekao je Šelbruk novinarima.

Mej se obratila Komitetu 1922, organu zaduženom za unutrašnju organizaciju konzervativaca, pred glasanje o poverenju koje su pokrenuli protivnici njenog sporazuma o Bregzitu.

Pročitajte: Dan odluke za britansku premijerku

Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) je suverena odluka koju trebaju da donesu poslanici Skupštine Kosova, izjavio je u Skoplju komandant Združenih snaga NATO-a u Napulju Džejms Fogo (James Foggo).

On je dodao da su snage NATO-a spremne za svaku odluku koju budu donele kosovske institucije, kao i da garantuju bezbednost na Kosovu.

"Kosovo je demokratska država, kao što ste vi (Makedonija), i kao što je Srbija. U demokratiji birate ljude kako bi donosili odluke u vaše ime. Transformacija bezbednosnih snaga Kosova je suverena odluka koju trebaju da donesu poslanici Kosova", kazao je Fogo nakon sastanka sa makedonskom ministarkom odbrane, Radmilom Šekerinskom.

"Mi smo spremni za kakvu god odluku Skupštine ove nedelje", bio je odgovor admirala Foga na pitanje o tome koji je stav Alijanse povodom odluke Vlade Kosova o usvajanju zakona o transformaciji ovih snaga.

Skupština Kosova će 14. decembra u drugom čitanju glasati za tri zakona koji predviđaju promenu mandata Kosovskih bezbednosnih snaga.

Mandat ovih snaga će, očekuje se, u budućnosti biti i odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta, što do sada nije bio slučaj.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je upozorio je zvaničnu Prištinu da će se suočiti sa ozbiljnim posledicama ako nastavi proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova.

Pročitajte - Bassuener: Kosovska vojska, paravan za dogovor Vučića i Tačija

Predsjednik Venecuele Nikolas Maduro (Nicolas) rekao je da američki savjetnik za državnu sigurnost John Bolton (Džon) predvodi plan invazije na Venecuelu.

"John Bolton se još jednom našao na čelu zavjere da se Venecuela preplavi nasiljem i da traži stranu vojnu intervenciju", rekao je Maduro na konferenciji za novinare, dodajući da je Bolton organizirao obuku plaćenika u vojnim bazama u Kolumbiji i SAD-u.

Američki predsjednik Donald Trump (Tramp) rekao je prošle godine da je "vojna opcija" u slučaju Venecuele i dalje na stolu.

Trumpova administracija je do sada uvela nekoliko rundi sankcija protiv Venecuele.

Bolton je dugogodišnji protivnik ljevičarskih vlada u Latinskoj Americi i on je u tom smislu nedavno najavio nove sankcije protiv Venecuele, Kube i Nikaragve, koje je opisao kao "trojku tiranije".

Pročitajte: Predsjednik SAD 'spreman na susret' s venecuelanskim čelnikom

Čelnici opozicionog Demokratskog fronta (DF) optužili su u srijedu uveče vrh Demokratske partije socijalista (DPS) da stoji iza naredbe o hapšenju poslanika tog saveza Nebojše Medojevića i Milana Kneževića, koji su današnjom odlukom Ustavnog suda oslobođeni od zatvora.

Protestu nisu prisustvovali Medojević, koji je već 12 dana u zatvoru i Knežević, koji je hapšenje izbjegao neprekidnim boravkom u Skupštini od 30. novembra kada je ono naloženo.

Dvojica poslanika čekaju rješenje Ustavnog suda o obustavljanju kazne zatvora i oni će uskoro biti na slobodi, potvrdio je Beti ranije danas jedna od njihovih branilaca, Dražen Medojević.

Lideri DF-a su optužili čelnike vladajućeg DPS-a, premijera Duška Markovića, predsjednika države i lidera DPS-a Mila Đukanovića i ministra pravde Zorana Pažina da su "nalogodavci" hapšenja dvojice poslanika DF-a, dok su predstavnike pravosudne vlasti nazvali "njihovim slugama".

"Ne postoje slobodne sudije, profesionalno tužilastvo… Oni su sluge spremne da urade sve što se od njih traži, što narede Đukanović, Marković i Pažin se bespogovorni sprovodi", rekao je na protestu pred nekoliko stotina okupljenih jedan od čelnika DF-a, Andrija Mandić.

Član Predsjedništva DF-a Predrag Bulatović saopštio je na skupu da je Mandić pozvan od strane specijalnog policijskog, istražnog tima da svjedoči o "škaljarcima i kavčanima", kako se nazivaju dva suprotstavljena narko klana u Crnoj Gori.

Pročitajte: Ustavni sud oslobodio Medojevića i Kneževića

Večerašnji protest je bio najavljen u nedjelju, a uoči odluke Ustavnog suda o žalbama odbrane Medojevića i Kneževića na odluku da budu uhapšeni, jer su odbili da svjedoče zbog javno iznesenih tvrdnji o primanju mita pojedinih predstavnika pravosuđa u dva odvojena slučaja.

Oni su uhapšeni bez prethodne odluke Skupštine o skidanju imuniteta, što je izazvalo oštru osudu dijela javnosti, uz ocjenu da se "uvodi cenzura", te da je hapšenje poslanika zboj javno izgovorene riječi "pravno nasilje".

DF je, međutim, iako je Ustavni sud obustavio rješenje o izvršenju kazne, odlučio da nastavi sa protestima i pozvao opoziciju da im se pridruži u "vaninstitucionalnoj borbi" do ostavke vlade i novih izbora.

Večerašnji protest je završen mirno. DF, sem poziva opoziciji da im se pridruži u "vaninstitucionalnoj borbi", nije precizirao dalje korake.