Predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik i članovi Predsjedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović primili su zamjenika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Johna Sullivana.

Zamjenik državnog sekretara SAD-a John Sullivan je zahvalio članovima Predsjedništva BiH na prijemu i naglasio da SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH.

Izrazio je očekivanje da će doći do skorog formiranja vlasti na svim nivoima, te podržao nastavak provedbi reformi na putu ka evroatlantskim integracijama s ciljem održavanja stabilnosti i mira.

Tokom sastanka, predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik i članovi Predsjedništva BiH Željko Komšić i Šefik Džaferović su informisali zamjenika državnog sekretara SAD-a Johna Sullivana o političkoj situaciji u BiH i o procesu konstituisanja vlasti na svim nivoima.

Govoreći o evropskim integracijama, kazali su da je Predsjedništvo BiH usvajanjem Izjave o integraciji u EU na prvoj redovnoj sjednici još jednom potvrdilo opredijeljenost za ispunjavanje uslova za stjecanje kandidatskog statusa za članstvo u Evropskoj uniji i za nastavak provedbe reformi u BiH.

Naglašeno je da je evropska budućnost BiH neupitna i da ekonomske reforme, privredni rast, zapošljavanje, kao i borba protiv korupcije u svim sferama društva trebaju biti u fokusu djelovanja vlasti u BiH u narednom periodu, saopćeno je iz Službe za odnose s javnošću Predsjedništva BiH.

Razgovarano je o bilateralnoj saradnji dviju zemalja, aktuelnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u BiH, odnosima u regiji, borbi protiv terorizma, pitanju ilegalnih migracija, te aktivnostima u EU integracionim procesima.

Sagovornici su se složili da su bilateralni odnosi Bosne i Hercegovine i Sjedinjenih Američkih Država dobri i stabilni, te je istaknuto da SAD ostaje značajan partner BiH u izgradnji mira i prosperiteta za sve narode i građane u BiH.

Sullivan je izrazio je očekivanje da će doći do skorog formiranja vlasti na svim nivoima, te podržao nastavak provedbi reformi na putu ka evroatlantskim integracijama s ciljem održavanja stabilnosti i mira.

Američki Senat se priprema da ove sedmice objavi dokumentovani izvještaj o velikoj i opsežnoj ruskoj kampanji dezinforamcija čiji je cilj bio podrška predsjedniku Donaldu Trumpu da 2016. dobije predsjedničke izbore u SAD, izvjestio je The Washington Post (WP).

Post je citirao detalje iz nacrta izvještaja koji je pripremila grupa za istraživanje podataka američkog senatskog Komiteta za obavještajne djelatnosti-prva studija sačinjena od miliona postova na socijalnim mrežama koje su Senatu dostavili Twitter, Facebook i Google.

WP navodi da se u izvještaju daju novi detalji o poznatim pokušajima ruske Internet istraživačke agencije (Russia's Internet Research Agency) da snažno poguraju Trumpovu izbornu kampanju 2016., i podijele američke glasače sa ciljanim porukama o kontroverznim pitanjima.

"Ono što je jasno je da su sve ove poruke bile namijenje na korist Republikanske partije -i posebno Donaldu Trumpu" citirao je Post nacrt verzije izvještaja senatske Komisije.

"Trump je pomenut kod većine ciljanih konzervativnih i desničarskih glasača, gdje su poruke ohrabrivale te grupe da podrže njegovu kampanju" stoji u nacrtu u kojem se još navodi da su "glavnim grupama koje su mogle predstavljati izazov za Trumpa potom slane poruke čiji je cilj bio sijanje konfuzije, skretanja pažnje i na kraju obeshrabraivanja članova tih grupa da glasaju".

Dvostranački Komotet Senta za obavještajnu djelatnost još nije objavio hoće li podržati ove nalaze koje su uradili istraživači Oksford Univerziteta -Projekat kompjuterska propaganda i njujorška grupa za analiziranje socijalnih medija Grafika.

Prema The Washington Post-u u izvještaju je iskazana zabrinutost zbog sveukupne opasnosti koje socijalne mreže predstavljaju za političku debatu u i između država, te su upozorili da su kompanije socijalnih medija sada prijetnja po demokratiju.

"Socijalni mediji su prešli put od toga da su bili prirodna infrastruktura za širenje kolektivnih pritužbi i kooordnatora civilnog angažovanja, do toga da su postali kompjutersko oruđe za socijalnu kontrolu, kojima manipulišu lukavi politički konsultatnti, i dostupni za političare u demokratijama i diktaturama jednako" navodi se u izvještaju, prenosi WP.

Predstavnici bh. stranaka danas su u zgradi Predsjedništva Bosne i Hercegovine u Sarajevu održali konsultacije o formiranju državne vlasti. Domaćin sastanka bio je Milorad Dodik, predsjedavajući Predsjedništva BiH.

Nakon konsultacija, Dodik se obratio medijima te kazao je da u Predsjedništvu postoji konsenzus po pitanju EU.

"To nije slučaj za NATO, RS nije spremna da ide dalje. Kad je riječ o Vijeću ministara, postoji konsenzus da predsjedavajući bude Srbin. SDA smatra da na državnom nivou treba proširiti koaliciju", istakao je Dodik.

Dodao je da država treba stabilnu vlast kako bi se nastavilo s razvojnim projektima.

"U narednim danima Predsjedništvo će donijeti odluku, ali stvoreni su uslovi da to bude Zoran Tegeltija", naglasio je Dodik.

Komentarišući činjenicu da se na današnjim konsultacijama nisu pojavili predstavnici HDZ-a, Dodik je istakao da je to pravo svake političke opcije.

Iz zgrade Predsjedništva prvi je izašao Bakir Izetbegović koji je novinarima kazao da je Zoran Tegeltija mandatar za predsjedavajućeg Vijeća ministara. On je istakao da ipak treba sačekati sa formiranjem vlasti dok Centralna izborna komisije (CIK) ne donese odluku o načinu popunjavanja Doma naroda Parlamenta FBiH.

Rekao je kako je izvjesna koalicija pobjednika SDA-HDZ-SNSD, ali da je potreban i četvrti partner koji bi mogla biti "ljevičarska stranka", kao što su DF, Naša stranka i SDP.

Turska bi mogla započeti novu vojnu operaciju u Siriji svakog trenutka, izjavio je u ponedjeljak turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan, dodajući da je američki predsjednik Donalad Trump dao pozitivan odgovor na turske planove istočno od Eufrata.

Erdogan je ove rekao tokom govora u centralnoj provinciji Konja.

Prošle sedmice je takođe rekao da će turske snage lansirati prekograničnu operaciju protiv sirijskih kurdskih milicija-Jedinica za narodnu odbranu (YPG), koje Ankara smatra terorističkom organizacijom, istočno od rijeke Eufrat na sjeveru Sirije.

Kurdske sirijske opozicione YPG jedinice bile su najefikasnije u kopnenoj borbi protiv "Islamske države" u Siriji i imale su podršku SAD-a, ali ih Turska smatra terorističkog organizacijom povezanom sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), i u januru ove godine njihove su snage ušle u Siriju da bi se obračunale sa njima.

Radna grupa za izradu nove Medijske strategija za razvoj medija u Srbiji do 2023. Godine do kraja ove godine će kompletirati dokument, izneto je na savetovanju organizovanom u Skupštini grada Novog Sada.

Dodato je da će dokument tokom januara biti predstavljen na javnim raspravama.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je sa ovog mesta da, uprkos sporenjima i različitim mišljenjima predstavnika civilog i vladinog sektora o tome kako buduća medijska scena treba da izgleda, od ovog dijaloga se nije odustalo.

Ona je izrazila je zadovoljstvo što su medijska i novinarska udruženja podržala i učestvovalakreiranju strategije, navodeći da će oa doneti nove standarde koji će “nekone odgovarati, a nekome malo manje”.

“Postoje svakako različite ideje i mišljenja o tome kakva je medijska scena u Srbiji danas, ili kakva treba da bude za pet ili deset godina. Mnogo važnije od toga je ovo što otvoreno razgovaramo, i što svi imamo isti cilj – najviši standardi medijskih sloboda i medijske scene koje želimo da postignemo, a koji su usaglašeni sa najboljom međunarodnom praksom i standardima”, kazala je predsednica Vlade Srbije.

Proces izrade Medijske strategije, osim kašnjenja predloga teksta, obeležile su i kritike stručne javnosti zbog čega su prethodnu Radnu grupu napuštali njeni članovi.

Formiranjnem nove Radne grupe, u proces je kao facilitator ušao i OEBS, a šef misije u Srbiji Andrea Orici poručio je da je misija doprinela da se u strategiju ugrade najbolji standardi:

“Misija obraća posebnu pažnju na to da Strategija bude u skladu sa međuarodnim standardima i najboljim praksama koje se tiču slobode govora i informisanja, kao i sa obavezama koje je na sebe Srbija preuzela kao važan član naše organizacije.”

Predstavnica nevladinog sektora u Radoj grupi iz Balkanske istraživačke mreže BIRN Tanja Maksić, kaže da i novi dokument neće moći da reši sve nedoumice:

“Mi smo sada potencijalo u problem da ponavljamo neka rešenja, jer je njihova implementacija u praksi bila loša. U međuvremenu, naravno, svi ste svesni interneta i digitalnih tehnologija koje su substancijalno promennile medijski sektor i mi sada i za to treba da pronađemo neku vrstu rešenja.”

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je u ponedjeljak da je rekao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da je spreman da ponudi ostavku posle incidenata na lokalnim izborima u Lučanima jer je osetio "jedan deo odgovornosti i nemoći" da zaštiti svoje kolege u ispostavi policijske stanice u Guči.

"Kad sam video to ponižavanje policije, a svestan sam da ne možete uvek da reagujete striktno po procedurama, tada sam to rekao predsedniku Srbije, makar kao čin podrške kolegama. Kad vidite da upadaju unutra i kad gledam ljude koji se osećaju nemoćno jer hoće da budu normalni, onda nemam pravo da ćutim", izjavio je ministar.

On je dodao da je u vezi eventualne ostavke hteo da se konsultuje sa predsednikom Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandrom Vučićem kao čovekom koji, kako je rekao, uživa najveće poverenje građana.

Navodeći da policija uvek ima izbor u zakonskim okvirima da li da reaguje oštro ili ne, ministar je dodao da je na njegovu sreću, policija u Lučanima izabrala da reaguje "veoma blago".

"Danas raznorazni demonstranti šetaju i blokiraju ulice po pet časova i nema problema, a ne tako davno bilo je i vodenih topova, suzavaca, metaka. Ne znam da li u poslednjih pet godina znate kako izgleda vodeni top, o suzavcu da ne pričam", rekao je Stefanović.

• Lokalni izbori održani uz incidente, SNS proglasila pobedu
• Pančić: Vučićev strah od 'ulice'

Kremlj je optužio ukrajinske političare da koriste uspostavljanje nove Ukrajinske pravoslavne crkve, nezavisne od Moskve, u političke svrhe.

Ukrajina je izabrala poglavara nove nacionalne Ukrajinske pravoslavne crkve, čime se istorijski odvojila od Rusije.

"U Ukrajini, ti procesi, ova šizmatička aktivnost je potpuno pomiješana sa politikom, što, naravano, nije dozvoljeno prema crkvenim kanonima", rekao je novinarima portparol Kremlja, Dmitrij Peskov.

Ukrajinski predsjednik Petro Porošenko saopštio je 15. decembra da je zvanično formirana nova Ukrajinska pravoslavna autokefalna crkva, za čijeg poglavara je izabran mitropolit Kijeva i sve Ukrajine Epifanij Dumenko.

Pročitajte - Kijevski patrijarh: Zapljena crkava bi bila izgovor Kremlju za miješanje

Branka Milić, jedna od optuženih u slučaju pokušaja terorizma na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016, kazala je za podgorički Dan da "nakon torture i nezapamćenih poniženja koja je doživjela tokom suđenja nema više šta da traži u sudnici Višeg suda u Podgorici".

Ona je rekla da se u sud neće vraćati i da niko od nadležnih iz Srbije s njom nije pričao o eventualnom izručenju.

Milić ističe da je notorna neistina da se nakon napuštanja sudnice podgoričkog Višeg suda do srpske ambasade prevezla automobilom Skupštine Crne Gore i da tu svoju tvrdnju može potkrijepiti zapisima sa videokamera.

"Ja sam apsolutno nevina osoba i kao takva ne vidim razlog da i dalje izigravam dekor u jednoj besramnoj priči. Ako već treba da mi se sudi, onda ova država treba da mi obezbijedi suđenje kakvo mi se garantuje međunarodnim odredbama o ljudskim i građanskim pravima i Ustavom Crne Gore", kazala je Milić.

Branka Milić našla je utočište u ambasadi 23. novembra, nezadovoljna što je sud u Crnoj Gori odbio njen zahtjev za izuzeće vještaka Miodraga Šoća.

Specijalni tužilac Milivoje Katnić sumnja da je bjekstvo Milić u ambasadu Srbije organizovano unaprijed i da je cilj odugovlačenje postupka. Viši sud naredio je izdavanje potjernice za Branku Milić.

Nakon što su crnogorski državni organi zatražili pristup prostorijama Ambasade, još uvijek se čeka zvaničan stav Srbije. Premijer Duško Marković je rekao da je bilo nekih kontakata o tom pitanju, ali da nema većih pomaka.

Pročitajte - Jakšić: Kako rešiti srpsko-crnogorski 'slučaj Asanž'?

Umrla je i peta žrtva napada u Strasbourgu koji je na božićni sajam prošle sedmice izvršio Chekkat Cherif (Šerif Čekat), javljaju francuski dužnosnici. Pariško tužiteljstvo saopćilo je da je peta žrtva državljanin Poljske koji je u napadu pogođen u glavu, umro u nedjelju.

U napadu izvršenom u utorak je također ozlijeđeno 11 ljudi, od kojih su neki i dalje u teškom stanju.

Tridesetšestogodišnji Barto Pedro Orent-Niedzielski (Orent-Niđelski), porijeklom iz Katovice, živio je u Strasbourgu posljednih 20 godina. Radio je kao novinar koji je izvještavao iz Europskog parlamenta u Strasbourgu. On je bio ranjen dok je bio u društvu svog prijatelja dvadesetosmogodišnjeg talijanskog novinara Antonija Megalizzija (Antonio Megalici) koji je umro od ozljeda u petak.

Poljski predsjednik Andrzej Duda (Andžej Duda) rekao je da je Poljak pokušavao zaštititi druge ljude.

"Znao sam ga iz viđenja. Šokiran sam. Nisam shvatio da je on taj koji je kritički ranjen dok je štitio druge ljude. Odajem mu poštovanje, neka počiva u miru", napisao je Duda na Twitteru.

Prema nekim izvještajima, poljski novinar se borio s napadačem i spriječio ga da uđe u prepun klub čime je moguće spriječio da bude više nastradalih, navodi agencija AP.

Chekkat Cherif je u utorak upao na božićni sajam u povijesnom središtu Strasbourga naoružan pištoljem i nožem te napao prolaznike na više mjesta prije nego što je pobjegao.

Nakon dvodnevne potrage policija ga je ubila u četvrtak u južnom kvartu u Strasbourgu. U nedjelju prije podne više od tisuću ljudi okupilo se u Strasbourgu kako bi odali poštovanje žrtvama napada.

Pročitajte: Napadač iz Strasbourga 'neutraliziran'

Embed Podijeli

Oružani napad na božićnom marketu u Strazburu

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:02:14 0:00

Održavanje još jednog referenduma o Evropskoj uniji "izgubilo bi vjeru sa britanskim narodom", upozorila je poslanike britanskog parlamenta premijerka Theresa May.

Bivši premijeri John Major i Tony Blair su među onima koji pozivaju na novi referendum ukoliko poslanici ne uspiju pronaći novo rješenje.

Ali premijerka tvrdi da bi to učinilo "nepopravljivu štetu integritetu naše politike" i da "nas vjerojatno neće nigdje odvesti".

May je prošle sedmice odbila glasanje za zajednički sporazum o izlasku Velike Britanije iz EU (Brexit), rekavši da će vjerovatno biti odbijen.

Tony Blair je nedavno rekao da se, iako se divio odlučnosti Therese May da ostvari svoj zahtjev, sa toliko suprotstavljenih poslanika "praktično ne isplati ići dalje".

Pročitajte:

• Referendum, nova opcija za deblokiranje Brexita
• Theresi May izglasano povjerenje

Pripadnici obezbjeđenja izbacili su dvojicu nezavisnih poslanika iz zgrade mađarske državne televizije nakon što su pokušali da pročitaju peticiju, dan nakon što je policija ispalila suzavac na demonstrante u Budimpešti.

Dva poslanika bila su među desetak članova parlamenta koji su proveli noć u zgradi državne teelvizije u okviru demonstracija protiv politike mađarskog premijera Viktora Orbana.

U peticiji su navedeni zahtjevi sa jučerašnjeg protesta, među kojima su poziv na povlačenje novog zakona o radu, nezavisnost javnih medija i sudova i pridruživanje Mađarske kancelariji tužilaštva EU.

Na internetu su emitovani snimci na kojima se pripadnici obezbjeđenja guraju sa dva poslanika i potiskuju ih napolje iz zgrade. Ostali poslanici nastavili su protest u zgradi televizije.

U nedjelju je oko 10.000 demonstranata učestvovalo u protestu pod nazivom "Srećan Božić, gospodine premijeru". To je bio četvrti i do sada najveći skup u posljednjih sedam dana protiv, kako kažu demonstranti, sve izraženije autoritarne Orbanove vladavine.

Protestna šetnja je bila uglavnom mirna dok policija nije upotrijebila suzavac ispred zgrade televizije u nedjelju kasno uveče.

Pročitajte - Novak: Iznenađuje intenzitet protesta protiv Orbana

Radnici dva distributivna centra Amazona u Njemačkoj stupili su u štrajk nezadovoljni uslovima rada i to sedam dana prije katoličkog Božića.

Novinska agencija DPA javlja da su radnici u Lajpcigu, na istoku Njemačke, i Verneu, na zapadu zemlje, stupili danas u štrajk.

Sindikat radnika Verdi saopštio je da radnici Amazona primaju niže plate u odnosu na zaposlene u sektoru maloprodaje i isporuke pošiljki u Njemačkoj.

Amazon je ranije saopštio da njihovi radnici primaju relativno visoke plate za ovaj sektor, prenosi AP.

Ministаr trgovine i telekomunikаcijа Rasim Ljajić izjavio je da je od kada su vlasti Kosova uvele uvozne takse od 100 odsto na robu iz Srbije, srpska privreda imala plasman robe manji za 30 miliona evra nego prošle godine.

On je za TV Prva kazao da od 21. novembra kada su mere uvedene do 11. decembra kada su poslednji put radili proračune, u potpunosti obustavljen uvoz robe iz Srbije na Kosovo, ne računajući neke međunarodne brendove koji su izuzeti od tih mera.

Govoreći o predstojećem sastanku premijera Kosova Ramuša Haradinaja i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, tokom kojeg će razgovarati o njenom predlogu da se uvozne takse ukinu a da na sporazumu o CEFTA umesto UNMiK-ovog potpisa stoji Kosovo sa "zvezdicom", Ljajić je rekao da prvo treba rešiti nastalu krizu.

Prema njegovim rečima, tek potom bi se nastavilo sa pregovorima koji bi omogućili slobodan protok roba i ljudi.

"Ne treba trgovati merama, one (uvozne takse od 100 odsto) trebaju da se ukinu, pa da se onda otvori prostor za rešavanje preostalih važnih pitanja", rekao je Ljajić.

Pročitajte:

• RSE saznaje: Evropski komesari pisali Haradinaju zbog tarifa
• Haradinaj: 'Nećemo ukinuti takse dok Srbija ne prizna Kosovo'​

​

Četiri migranta i četiri pripadnika Gorske službe spašavanja Bihać (GSS) spašeni su nešto iza ponoći na planini Plješevici. Pripadnici Federalna uprave civilne zaštite (FUCZ) sa dva vozila transportovali su ih do Bihaća.

Pripadnici Gorske službe spašavanja tragali su za migrantima te su, nakon što su ih pronašli na planini Plješevici kod Bihaća, ostali s njima u šumskoj kući do dolaska vozila FUCZ-a. Dvije osobe nisu željele da budu evakuisane te su ostale u šumskoj kućici do dolaska policije.

Zajedno sa FUCZ-om i radnicima Crvenog krsta krenula je i mehanizacija gradskog komunalnog preduzeća iz Bihaća koja je probijala i čistila put od snijega prema lokaciji na kojoj su se nalazi migranti i pripadnici GSS-a kako bi ih što prije prevezli do Bihaća.

Svih osam osoba pregledani su u Domu zdravlja. Dvoje migranata zadobilo je promrzline opasne po život, dok su druga dva pothlađena ali ne i životno ugrožena.

GSS Bihać od subote je u potrazi za migrantima na planini Plješevici, nakon što su dobili poziv od Hrvatske gorske službe spašavanja da se grupa migranata nalazi negdje u planini.

Prije ove grupe pripadnici GSS-a u nedjelju su pronašli još 20 migranata i vratili ih u Bihać.

Pročitajte:

• Human Rights Watch: Hrvatska nelegalno vraća migrante u BiH
• Migranti dočekali prvi snijeg u Bihaću

Severna Koreja osudila je nove sankcije koje je SAD uveo protiv te zemlje, navodeći da bi time mogla "zauvek da se blokira" denuklearizacija Severnokorejskog poluostrva.

SAD je upravo uveo sankcije protiv trojice severnokorejskih lidera među kojima je jedan od najviših zvaničnika zemlje za koga je američka diplomatija navela da spada među "najgore na svetu" o pitanju ljudskih prava.

Ove mere, uglavnom simbolične pošto je Severna Koreja već podvrgnuta brojnim sankcijama, donete su u vreme kada su pregovori o nuklearnim pitanjima između Pjongjanga i Vašingtona u zastoju, navodi agencija AFP.

Predsednik SAD-a Donald Tramp stalno pominje novi sastanak s severnokorejskim vođom Kim Džong Unom početkom 2019. godine. Njihov istorijski samit održan je u Singapuru u junu.

U saopštenju koje je severnokorejska novinska agencija KCNA objavila u nedelju, Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje pozdravilo je Trampove napore za poboljšanje bilateralnih odnosa ali je optužilo Stejt department da želi "po svaku cenu" da vrati te odnose na one kakvi su bili prošle godine obeležene razmenom vatre."

Pročitajte - Istorijski samit: Velike nade i otvorena pitanja

Embed Podijeli

Trump i Kim: Potpisana historijska deklaracija

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:03:07 0:00

Saudijska Arabija osudila je rezoluciju američkog Senata kojom se prekida američka vojna pomoć za rat u Jemenu i kojom se direktno krivi saudijski princ prijestolonasljednik Mohammed bin Salman za ubistvo novinara Jamala Khashoggija.

Saudijsko Ministarstvo vanjskih poslova saopćilo je da usvojene rezolucije predstavljaju "grubo uplitanje u unutarnja pitanja zemlje i podrivaju regionalnu i međunarodnu ulogu Rijada".

U saopćenju navodi se da se američke rezolucije zasnivaju na "lažnim optužbama".

"Kraljevstvo je ranije priopćilo da je ubojstvo Saudijca Jamala Khashoggija užasan zločin koji ne odslikava politiku Rijada ni njenih institucija i osuđuje svaki pokušaj da se ovaj slučaj rješava bilo gdje drugo osim u okviru pravosuđa ove zemlje", navodi se u saopćenju.

Rezolucije, koje je američki Senat usvojio 13. prosinca, većinom su simbolične i malo je vjerojatno da će prerasti u zakon, podsjeća AP.

Pročitajte:

• Erdogan objelodanio dio snimka ubojstva Khashoggija
• Senatska osuda Saudijske Arabije

Lider Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji za novinare je izjavio da je ta stranka odnela pobedu u svim opštinama u kojima su u nedelju održani izbori.

U opštini Lučani održani su redovni, dok su u opštinama Kladovo, Doljevac i Kula održani vanredni izbori. Opozicija je učestvovala na redovnim izborima u Lučanima, dok je vanredne izbore u ostale tri opštine deo opozicije bojkotovao. Nakon zatvaranja birališta, Vučić je saopštio da je, prema prvim rezultatima, SNS pobedila u sve četiri opštine.

Kako je naveo, prema prvim rezultatima u Doljevcu je SNS osvojio 83,4 odsto, u Kuli 50,6, u Kladovu 59, a u Lučanima 66,2.

"Ovo nisu bili laki izbori za SNS zbog spoljnih pritisaka koji su bili prisutni zbog situacije na Kosovu, ali i zbog unutrašnjih pritisaka, kako verbalnih, tako i fizičkih", rekao je Vučić obraćajući se novinarima.

On je kazao da je ta pobeda veoma važna i velika nagrada za SNS, jer su dobili podršku, kako je rekao, 34.000 građana.

Inače, izborni dan u Lučanima obeležio je niz incidenata, kao i razmena optužbi u stranačkim saopštenjima, a provokacija je bilo i u Kladovu.

Još dok je glasanje bilo u toku, posmatračka misija nevladine organizacije CRTA, saopštila je da su u opštili Lučani zabeležene veće nepravilnosti na 11 od ukupno 43 biračka mesta.

• CRTA: Nepravilnosti na glasanju u Lučanima

Kako su naveli, njihovi posmatrači su prijavili glasanje bez ličnih isprava, kršenje tajnosti glasanja, nekorišćenje nevidljivog spreja i UV lampe, kao i vođenje paralelnih spiskova glasača. „Kao vid pritiska na birače, izdvajamo slučaj u Kotraži gde su neidentifikovana lica ispred biračkog mesta legitimisala birače“, saopštila je CRTA.

Ova misija je prijavila i da su njihovim posmatračima isečene gume na kolima.

Tokom večeri, lider Dveri Boško Obradović je sa odborničkim kandidatima liste "Savez za Srbiju-Savez za Dragačevo-Milan Radičević" i potpredsednikom Narodne stranke Miroslavom Aleksićem otišao u policijsku stanicu u Guči u opštini Lučani zbog, kako je rekao, privođenja potpredsednika Izvršnog odbora opozicione Narodne stranke Lazara Đurovića.

Ispred stanice su uzvikivali "Pustite Lazara!" i "Uhapsite Vučića!", a zatim ušli u stanicu i zahtevali da Đurović bude pušten. Đurović je izašao pred demonstrante i rekao im da je priveden da bi dao izjavu i da će potom biti pušten.

U Lučanima je tokom dana bio priveden i potpredsednik Izvršnog odobra Dveri Boško Puškić, koji je zadržan u policiji duže od tri sata.

MUP je prethodno saopštio da je Policijskoj stanici Lučani dvoje građana prijavilo da ih je prilikom dolaska na biračko mesto u Kotraži, napalo nepoznato lice, a da je policija identifikovala i ustanovila da se radi o B.P. (37) iz Prijepolja.

Pravo glasa u Lučanima je na nedeljnim izborima imalo 16.483 birača, u opštini Kula 36.000, u Doljevcu 14.700, u Kladovu 22.300 birača.

Policija je upotrebila suzavac i vodene topove da rastera demonstrante koji su se u nedelju okupili oko sedišta Evropske unije u Briselu da protestuju zbog usvajanja UN Pakta o migracijama.

Oko 5.000 ljudi okupilo se na protestnom skupu koji su lokalne vlasti prvobitno zabranili zbog straha od nasilja.

Visoki belgijski sud poništio je zabranu navodeći pravo na mirne proteste.

Policija u Briselu saopštila je da su neki od demonstranata postali nasilni kada je od njih zatraženo da se raziđu.

Belgijska vlada morala je da bude rekonstruisana prošle nedelje zato što se najveća koaliciona partija usprotivila odluci premijera Šarla Mišela da potpiše Pakt o migracijama, neobavezujućeg UN dogovora čiji cilj je da obezbedi organizovanu međunarodnu migraciju.

Skup je organizovala grupa ekstremnodesničarskih organizacija.

Posle mirnog početa demonstranti su počeli da gađaju policiju raznim stvarima i da uništavaju fasade zgrada Evropske unije, prenosi novinar agencije frans pres. Policija je uzvratila suzavcem i vodenim topovima da rastera izgrednike.

Kontraskup koji je organizovala grupa organizacija koje pozivaju da se ne stigmatizuju migranti okupila je oko 1.000 ljudi u drugom kvartu Brisela, navela je policija.

Demonstranti iz pokreta "Žuti prsluci" blokirali su u nedelju na desetine kružnih tokova širom Francuske, uprkos tome što je delovalo da njihova inicijativa za ekonomski pravednije društvo gubi na snazi posle pet uzastopnih vikenda protesta.

Blokade saobraćajnih čvorišta i dalje traju uprkos pozivu francuskog ministra unutrašnjih poslova Kristofa Kastanera da demonstranti oslobode kružne tokove i omoguće normalizaciju saobraćaja.

Demonstranti zahtevaju nove mere u korist francuskih radnika i penzionera, a traže i ostavke predsednika Francuske Emanuela Makrona i najviših zvaničnika u njegovoj centrističkoj vladi.

Uprkos hladnom vremenu, pojedini demonstranti najavljuju da neće ustuknuti, a pominju i mogućnost blokade benzinskih pumpi.

"Žuti prsluci" su juče protestovali u Parizu i drugim gradovima širom Francuske, ali u manjem broju nego ranije. Dok je prethodnog vikenda protestovalo oko 125.000 ljudi, juče ih je bilo 69.000.

Pariska policija je i juče morala da koristi suzavac i vodene topove na Jelisejskim poljima, a neki demonstranti su se sukobili s policijom.

Kako bi ublažio krizu, Makron je objavio niz mera koje će preduzeti kako bi povećao kupovnu moć stanovništva.

Posmatračka misije nevladine organizacie CRTA, saopštila je da su u opštili Lučani zabeležene veće nepravilnosti na 11 od ukupno 43 biračka mesta.

Kako su naveli, njihovi posmatrači su prijavili glasanje bez ličnih isprava, kršenje tajnosti glasanja, nekorišćenje nevidljivog spreja i UV lampe, kao i vođenje paralelnih spiskova glasača. „Kao vid pritiska na birače, izdvajamo slučaj u Kotraži gde su neidentifikovana lica ispred biračkog mesta legitimisala birače“, saopštila je CRTA.

Takođe, mobilni timovi CRTA posmatračke misije, koji prate atmosferu i dešavanja van biračkih mesta, saopštili su da su tokom prepodneva primetili veliki broj automobila sa registarskim tablicima iz drugih mesta, kao i vozila bez registarskih tablica.

"Vozila kruže po Dragačevu, zadržavaju se u blizini skoro svih biračkih mesta i neidentifikovane osobe iz vozila komuniciraju sa članovima biračkih odbora", saopštila je CRTA.

Ova organizacija navodi da su zabeleženi i pritisci na Crtine posmatrače. "Prilikom obilaska biračkog mesta Grab, mobilnom timu Crte isečene su gume na automobilu i nepoznata lica sprečila su akreditovanim posmatračima pristup biračkom mestu", navodi se u saopštenju CRTE.

Na dodatnih 11 biračkih mesta bilo je i manjih nepravilnosti, dodaje Crta, kao što su, kako su naveli, nepravilno uređena biračka mesta, promotivni materijali izbornih lista u krugu manjem od 50 metara i upotreba mobilnih telefona.

MUP: Policijskoj stanici Lučani prijavljen napad na dvoje glasača

Policijskoj stanici Lučani je dvoje građana prijavilo je da su danas, prilikom dolaska na biračko mesto broj 25 u Kotraži, napadnuti od strane njima nepoznatog lica, policija je identifikovala i ustanovila da se radi o B.P. (37) iz Prijepolja, saopštio je MUP.

Kako se navodi, policija je odmah po prijavi izašla na mesto događaja i tom prilikom tridesettrogodišnja građanka je izjavila da ju je napoznati muškarac odgurnuo vratima, kada je pokušala da udje na biračko mesto kako bi glasala.

Istovremeno je i dvadesetjednogodišnji muškarac, koji je takodje došao da glasa, prijavio policiji da ga je ista osoba odgurnula rukama kada je hteo da udje na biračko mesto, saopšteno je iz MUP-a.

Pripadnici policije identifikovali su osumnjičenog i ustanovili da se radi o B. P. (37) iz Prijepolja.

Dodaje se da je o svemu obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Čačku koje je naložilo da se osumnjičeni privede tužiocu, a protiv njega će, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, navedeno je u saopštenju.

U opštinama Lučani, Kladovo, Doljevac i Kula, održavaju se lokalni izbori. Opozicija učestvuje na redovnim izborima u Lučanima, dok vanredne izbore u ostale tri opštine deo opozicije bojkotuje.

Predsednik Kosova Hašim Tači učestvovaće na sutrašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku, na kojoj će na zahtev Srbije i Rusije biti razmotreno pitanje promene mandata Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), čime je otvoren put transformacije ovih snaga u vojsku.

Tači je novinarima na prištinskom aerodromu uoči polaska za Njujork rekao da je, nezavisno od rasprave na sednici Saveta bezbednosti UN, transformacija "nepovratan proces koji samo može da bude sve snažniji".

On je dodao da se danas pre podne sastao sa kosovskim Srbima na nekoliko lokacija a koji se ‘osećaju dobro odlukom Skupštine’.

"Ako je Srbija uznemirena stvaranjem naše vojske, kosovski Srbi se osećaju sigurnim i učestvovaće u vojsci", kazao je Tači.

On je ocenio da je formiranjem vojske i postizanjem širokog političkog i građanskog konsenzusa za dijalog sa Srbijom, Kosovo prethodnih dana ostvarilo "izuzetan uspeh".

Tači je takođe pozdravio jučerašnje usvajanje rezolucije o dijalogu sa Srbijom u Skupštini Kosova, čime je formiran i novi pregovarački tim.

Izložba ’Karikature protiv diktature’ otvorena je u Požegi, u prostorijama udruženja ’Inicijativa za Požegu’.

Kada su pre nekoliko meseci prvi put karikature Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića stigle u ovaj grad nadomak Užica, lokalna vlast nije dozvolila da budu bilo gde izložene.

Ovoga puta, građani su slobodno mogli da obiđu izložbu, ali je prateća tribina, koja se održavala u obližnjoj zgradi mesne zajednice, bez objašnjenja preseljena iz velike u malu salu.

„Pošto je slična izložba organizovana od strane ’Inicijative za Požegu’ letos vandalizovana od strane naprednjačke vlasti u Požegi, tako što su preko naših plakata, lepili plakate sa fotografijom Aleksandra Vučića, ovog puta možemo reći da je izložba normalno otvorena i da prolazi bez ikakvih problema, jer vidite, otvorena je u prostorijama ’Inicijative za Požegu’, gde predstavnici lokalne vlasti nemaju pristup“, rekao je Aleksandar Divović predsednik Upravnog odbora Inicijative za Požegu i organizator prateće tribine ‘Koja je tvoja crvena linija’.

Izložba je izazvala veliko interesovanje Požežana.

Embed Podijeli

Posetioci izložbe "karikaturom protiv diktature"

Izvor Radio Slobodna Evropa

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

The URL has been copied to your clipboard

---

No media source currently available

0:00 0:00:55 0:00

Direktan link

• 64 kbps | MP3

Pop-out plejer

Nakon otvaranja izložbe karikatura, ’Inicijativa za Požegu’ je 300 metara dalje, u zgradi mesne zajednice Požega organizovala i tribinu pod nazivom ’Koja je tvoja crvena linija’.

Mada je bilo je planirano da sociolog Jovo Bakić, karikaturista Dušan Petričić i urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk govore u velikoj sali mesne zajednice, što je, prema rečima organizatora bilo ranije dogovoreno, ta sala je, bez bilo kakvog objašnjenja, bila zaključana. Učesnici tribine su se zato preselili u malu salu, a brojni građani su stajali dok su slušali govornike.

„Aktuelna vlast u Srbiji odavno je prošla crvenu liniju“, rekao je Jovo Bakić i dodao da je „sada uspostavljen mafijaški sistem države“.

„Na građanima je da li hoće to da trpe, ili neće, Ako se svi povežemo, njima neće biti spasa", rekao je Bakić.

Karikaturista Dušan Petričić je izjavio da „ovo nije sprega vlasti sa mafijom, ovo je mafija na vlasti“.

„I to je situacija, da budem mračan do kraja, kada mafija u kombinaciji sa fažizmom, daje neverovatne rezultate, a to ćemo tek, bojim se da vidimo i osetimo u narednom vremenu“, kaže Petričić.

„Sve su vrednosti u društvu pogažene, moralne najviše“, naveo je novinar Milan Ćulibrk i pitao "koja je cena toga".

„Plašim se da je to stvarno urađeno za jako male pare. Cena koja se sada plaća za lojalnost je bedna, a mnogi pristaju na to. Kako ti ljudi spavaju, kako se ti ljudi ponašaju i svakodnevnom životu?“, naveo je Ćulibrk.

U opštinama Lučani, Kladovo, Doljevac i Kula, održavaju se lokalni izbori. Opozicija učestvuje na redovnim izborima u Lučanima, dok vanredne izbore u ostale tri opštine deo opozicije bojkotuje.

Izborna mesta na području opštine Doljevac otvorena su jutros u 7.00 časova bez obzira na loše vreme i glasanje za lokalnu skupštinu za sada protiče bez problema, izjavila je sekretar doljevačke Opštinske izborne komisije Gordana Cvetković.

Na području Doljevca otvoreno je 37 biračkih mesta, a u biračke spiskove upisano je nešto više od 14.700 gradjana, rekla je Cvetković agenciji Beta.

Vanredni lokalni izbori u Doljevcu raspisani su nakon što je predsednik opštine Goran Ljubić Međarac (SNS) podneo ostavku na tu funkciju.

On je podnošenje ostavke obrazložio "prozivkama opozicije" i željom da "proveri izbornu volju građana".

Biračka mesta u Opštini Kula otvorena su na vreme, potvrđeno je agenciji Beta u Opštinskoj izbornoj komisiji (OIK).

Predsednica OIK Nevenka Rabrenović rekla je da je svih 40 biračkih mesta otvoreno na vreme, da nije bilo nikakvih problema ili kašnjenja.

Prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u birački spisak u toj opštini upisano je 35.914 birača.

Pravo glasa u Lučanima ima 16.483 birača, u opštini Kula 36.000, u Doljevcu 14.700, u Kladovu 22.300 birača.

Biračka mesta se zatvaraju u 20 časova.

Izborna komisija objavljuje rezultate izbora u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta.

Autobus makedonskih registarskih oznaka sleteo je jutros oko 1.45 časova sa auto puta, u blizini isključenja za Leskovac na jugu Srbije, i tom prilikom se prevrnuo, saopštio je MUP Srbije.

Kako je saopšteno, tri osobe su poginule, a 32 su povređene.
Saobraćajna nesreća dogodila se na auto-putu u pravcu ka Nišu.

U bolnici u Leskovcu je zbrinuto 28 osoba, dok su četiri u bolnici u Nišu.

Načelnik Hirurgije bolnice u Leskovcu, Jovica Vučković za RTS je rekao da od pacijenata koji su kod njih zbrinuti petoro ima teže povrede, ali da nisu životno ugroženi.

Na kućno lečenje će biti pušteno 14 pacijenata, kažu u leskovačkoj bolnici gde će pacijenti ostati dok ne stigne prevoz za Makedoniju koji obezbeđuje opština Leskovac.

Pacijenti koji su odvezeni u Niš nalaze se na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, i zadobili su teške povrede u nesreći.

U autobusu koji je saobraćao na relaciji Bitolj - Beč bilo je putnika iz Bitolja i drugih mesta u Makedoniji, a jedan od povređenih rekao je agenciji Beta da se ne seća udesa jer su svi spavali.

"Kad sam se probudio čuo sam vrištanje. Video sam ljude sa krvavim glavama i rukama i čuo sam da neko kaže da ima poginulih. Ne znam ko je zvao hitnu pomoć i policiju ali je ubrzo stiglo nekoliko kola hitne pomoći i lekari su ušli u autobus. Odmah su nam pružili pomoć. Zatim su stigli vatrogasci, mislim da su iz Leskovca i svi zajedno su nas izvukli iz autobusa", rekao je Beti mladić iz Bitolja koji je u udesu povredio ruku.

Na lice mesta odmah su izašli pripadnici saobraćajne policije policijsih uprava Leskovca i Niša i pripadnici Sektora za vanredne situacije, a uviđaj je izvršio zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu.

Još uvek nije saopšteno zašto je došlo do nesreće.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ide na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bez obzira da li će biti otvorena za javnost "da kaže istinu".

"Reći ću istinu koliko smo uložili truda da dođemo do kompromisa a suprotna strana to nije želela", rekao je Vučić u intervjuu za Prvu televiziju.

On je naglasio i da će u "lice reći" to i onima koji su učestvovali u tome da se ne dođe do kompromisa.

Prema njegovim rečima, za Beograd je Briselski sporazum bio "težak kompromis", ali je Beograd "ispunio sve svoje obaveze".

"Priština nije ni jednu koju je imala a to je Zajednica srpskih opšina", rekao je Vučić.

Aleksandar Vučić je, prenosi Beta, izjavio je da je nije fasiciniran rezolucijom koju je usvojila Skupština Kosova o dijalogu sa Srbijom i ocenio da njome Priština suštinski želi da zatvori vrata svakom dijalogu sa Beogradom.

Vučić je rekao da se rezolucijom predviđa da svaki dogovor mora da vodi punoj nezavisnosti Kosova, nepromenjivosti granica i da mora da bude zadržana celovitost teritorije po unitarnom principu, odnosno da ne može da postoji federacija na delu teritorije ili nešto slično.

"Ovim papirom rekli su - mi hoćemo sve i to po svaku cenu i spremni smo tobože za dijalog, ali ne znam pored ovakvih zahteva o čemu da vodimo dijalog i razgovaramo, o skijanju, letovanju, ne zna šta bi trebalo da bude tema", rekao je Vučić.

On je kazao i da je dobro razumeo poruku Prištine kada je povećana taksa.

"Taksu uvodite u dva slučaja ili kada ste sišli sa uma ili da kada hoćete da isprovocirate Srbiju da preduzme neke druge mere, ne biste li ušli u bilo kakvu vrstu drastičnijeg oružanog sukoba", rekao je Vučić i dodao da je Beograd do sada uspešno izbegavao sve zamke.

On kaže da želi rešenje za Kosovo, ali da ga još nema i da je jedno od rešenja koje je nudio razgrančenje, ali da o tome ne razgovara sa Albanicma i da za to nema saglasnost sprske strane.

Vučić je rekao da će kompromisno rešenje teško biti postignuto, posebno posle rezolucije koju je kosovska skupština usvojila.

"Želim rešenje svim srcem i snagom, ali nemamo ga nismo ni blizu, ne razgovaramo, nismo nigde", rekao je Vučić.

Što se izbora tiče, Vučić je rekao da "ne zavisi sasvim od njega, ni od nas" da li će biti vanrednih izbora već "od situacije u zemlji", pre svega na Kosovu.

"Ja bih sa radošću išao na izbore, verujem da bismo ostvarili do sada najubedljiviju pobedu", rekao je Vučić, navodeći da su njegovi saradnici "listom" za izbore.

On je rekao i da je "uvek spreman da ide na izbore ako to veliki broj ljudi želi" i negirao da je izjavio da neće ispuniti zahteve sa protesta makar ih bilo pet miliona na ulici. On je dodao da neće, kao Makron, da podlegne "pritisku ulice", opozicije koja je krala i razorila državu, navodeći da će uvek da poštuje narod.

"Zato i kažem narodu - izvolite izbore", rekao je Vučić.

Na reči novinara Prve televizije da je na protestu protiv nasilja u Beogradu šetalo između sedam i deset hiljada ljudi, on je odgovorio da je onda "Barbara divno izveštavala" i da on nije video "deset hiljada".