Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Članstvo u NATO odvojen proces

Članovi Predsjedništva BiH Željko Komšić, Nebojša Radmanović i Haris Silajdžić istakli su da je članstvo u NATO strateški put BiH i da ga ne treba vezati za političke procese u BiH.

Komšić, Radmanović i Silajdžić su u razgovoru sa pomoćnikom ministra odbrane SAD Aleksanderom Veršbouom zahvalili američkoj Vladi za pomoć i angažman koji pruža BiH, saopšteno je iz Predsjedništva BiH.

Veršbou je naglasio da je američka administracija zainteresovana da pomogne BiH da slijedi put drugih zemalja, uključujući Hrvatsku i Albaniju, koje su već članice NATO-a. On je napomenuo da su teme Američko-jadranskog sastanka reforme koje se provode na putu BiH ka evroatlantskim integracijama, navodi se u saopštenju.

Na ministarskom sastanku zemalja članica Američko-jadranske povelje, koji će sutra biti održan u Sarajevu, biće razmatrana pitanja jačanja regionalne saradnje, napora za članstvo u NATO-u, doprinosa operacijama podrške miru i vojne pomoći civilnim organima vlasti.

Iz Ministarstva odbrane BiH najavljeno je da će ministarskom sastanku prisustvovati ministri odbrane BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Slovenije i Hrvatske, zamjenik ministra odbrane Albanije, pomoćnik državnog sekertara za odbranu SAD, pomoćnik generalnog sekratara NATO-a te generalni sekretar Regionalnog savjeta za saradnju.

Pogledajte najnovije vesti dana

Podignuta optužnica za ubojstvo 13 hrvatskih civila u Lici

Policija, ilustracija

Hrvatska policija je u suradnji sa Državnim odvjetništvom dovršila istragu i podnijela kaznenu prijavu protiv 76-godišnjeg državljanina Srbije kojeg se tereti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva po zapovjednoj odgovornosti - ubojstvo 13 civila - u Lici ujesen 1991. godine.

„Provedenim kriminalističkim istraživanjem utvrđena je sumnja da je 76-godišnjak od 25. kolovoza do 10. studenoga 1991. godine, na području Korenice i okolnih mjesta, kao pripadnik paravojnih postrojbi tzv. 'SAO Krajine' obavljao dužnost komandanta štaba Teritorijalne obrane i time bio odgovoran za događaje i postupanja pripadnika Teritorijalne obrane i drugih paravojnih postrojbi, kao i za primjenu ratnih i humanitarnih propisa međunarodnog prava o sigurnosti i zaštiti civila za vrijeme oružanih sukoba, te je kao takav znao i propustio spriječiti i suzbiti represiju, psihičko i fizičko zlostavljanje i ubijanje civilnog stanovništva koje su činili pripadnici Teritorijalne obrane i drugih paravojnih postrojbi,“ navodi se u priopćenju MUP-a.

Pripadnici paravojnih jedinica pod njegovim zapovjedništvom su u listopadu i studenom 1991. godine u mjestu Poljanak vatrenim oružjem, bombama i vješanjem ubili 2 žene i 11 muškaraca u dobi od 46 do 83 godine starosti, od kojih je jedan bio nepokretni invalid.

Kako se navodi, „osumnjičeni 76-godišnji državljanin Srbije, osim što navedeno nije spriječio kao komandant štaba Teritorijalne obrane, nije poduzeo ništa da se otkriju i kazne počinitelji ovih zločina.

Nadalje, osumnjičeni je kršeći pravila međunarodnog prava za vrijeme oružanog sukoba, iako je to bio dužan, propustio spriječiti da se civilno stanovništvo psihički i fizički zlostavlja te potom i ubija.“ Osumnjičenik nije dostupan hrvatskom pravosuđu.

Papa smenio dva kardinala zbog umešanosti u skandal pedofilije

Papa Franjo

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja uklonio je iz svog neformalnog kabineta dva kardinala od kojih su dvojica umešana u skandal seksualnog zlostavljanja koju je katolička crkva dugo skrivala, saopštio je danas Vatikan.

Navodi se da je papa u oktobru uputio pisma trojici kardinala u kojima je zahvalio na petogodišnjoj saradnji u takozvanoj Grupi 9 posvećenoj reformi Vatikana i reorganizaciji birokratije, prenosi Rojters.

U pitanju su kardinali iz Čilea Havijer Erazuris i Australije Džordž Pel. Erazuris je optužen da je prikrivao seksualna zlostavljanja sveštenika dok je bio nadbiskup Santijaga, dok je Pel optužen za seksualna zlostavljanja i njemu treba da bude sudjeno u rodnoj Australiji.

Kardinal iz Konga Loran Monsengvo Pasinija je sam odlučio da ode i svoje mesto u Grupi 9 želi da ustupi drugom kardinalu iz Afrike.

Preostalih šest članova Grupe 9 nastavljaju savjetovati papu, saopćio je Vatikan i dodao da za sada nema planova za imenovanje novih članova.

Nagradu Saharov u ime Sencova primila njegova rođaka

Rodica Olega Sencova sa predsjednikom Evropskog parlamenta i njegovim advokatom prima nagradu

U Evropskom parlamentu danas je održana ceremonija uručenja nagrade Saharov koja je ove godine pripala ukrajinskom režiseru Olegu Sencovu koji se nalazi u ruskom zatvoru, "za izuzetan doprinos u borbi za ljudska prava u svetu", saopšteno je u Strazburu.

"Zahvaljujući njegovim djelima, cijeli svijet je počeo pričati o ruskoj represiji", izjavila je njegova rodica Natalija Kaplan, koja je u njegovo ime primila nagradu.

"Oleg je privukao pažnju na političke zatvorenike iz Ukrajine u Rusiji. Već je pobijedio", dodala je.

Sencov je u zatvoru u Rusiji od nelegalne ruske aneksije Krima 2014. godine. Uhapšen je u maju te godine i osuđen u augustu 2015. na 20 godina zatvora zbog "terorizma" i "trgovine oružjem". Štrajkovao je glađu 145 dana.

Kaplan je pročitala pismo svog rođaka u kojem se navodi: "Sadašnjost je često nepravedna. Historija je uvijek pravdena. Sve se dešava u pravo vrijeme."

Evropski zvaničnici su pozvali ruske vlasti da puste režisera, navodeći se se nalazi u lošem zdravstvenom stanju.

Nagradu u iznosu od 50,000 eura, koja nosi naziv u čast sovjetskog fizičara Andreja Saharova, ustanovio je Evropski parlament 1988. kako bi se odala počast pojedincima i organizacijama koje se bore za ljudska prava i osnovne slobode.


Disciplinska tužba protiv tužiteljice zbog slučaja 'Memić'

Dalida Burzić, glavna tužiteljica Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo

Ured disciplinskog tužioca (UDT) Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine (VSTV BiH) podnio je danas disciplinsku tužbu protiv glavne tužiteljice Kantonalnog tužilaštva Kantona Sarajevo Dalide Burzić.

Navedena tužba je podnesena zbog komunikacije s oštećenim u predmetu spomenutog tužilaštva, poznatom u javnosti kao predmet „Memić“, kao i javnih istupa vezanih za isti predmet, saopćeno je iz Ureda disciplinskog tužioca Visokog sudskog i tužilačkog vijeća Bosne i Hercegovine.

Tužba je podnesena zbog disciplinskih prekršaja „ponašanje u sudu ili tužilaštvu i izvan suda ili tužilaštva koje šteti ugledu tužilačke funkcije“ i „bilo kakvo drugo ponašanje koje predstavlja ozbiljno kršenje službene dužnosti ili dovodi u pitanje povjerenje javnosti u nepristrasnost i kredibilitet tužilaštva“.

Nakon provedene istrage, u saradnji sa drugim nadležnim institucijama, UDT nije našao da postoji dovoljno dokaza za pokretanje disciplinskog postupka vezano za druge navode o povredi dužnosti glavne tužiteljice u vezi postupanja u istom predmetu. Zbog tajnosti prikupljenih dokaza, UDT ne može pružiti detaljnije informacije. Takođe, UDT ne može komentarisati postupak koji je u toku, te moli medije za razumijevanje u ovom pogledu. UDT napominje da se niko ne može smatrati disciplinski odgovornim dok se njegova odgovornost ne utvrdi pravosnažnim odlukama disciplinskih komisija.

Milas: Pokrenuti dijalog oko manjina između Hrvatske i Srbije

Beograd

Hrvatska nacionalna zajednica u Srbiji ne smije biti kolateralna žrtva višemjesečnog zahlađenja srpsko-hrvatskih odnosa na državnoj razini, ocijenio je po završetku radne posjete Srbiji i susreta sa novim vodstvom Hrvatskog narodnog vijeća (HNV) državni tajnik Središnjeg državnog ureda za Hrvate izvan Republike Hrvatske Zvonko Milas u izjavi za hrvatske medije. On je najavio svu potporu institucija Hrvatske novoizabranom Hrvatskom nacionalnom vijeću (HNV) u Srbiji.

„Nitko nama ne brani da i novcem i politički i moralno podupiremo Hrvate u Srbiji. Što se tiče aktualnih odnosa Srbije i Hrvatske, Hrvatska bi voljela da se pokrene dijalog jer bez toga će se teško rješavati bilo što pa tako i pitanja nacionalnih manjina“, rekao je.

Milas ocjenjuje da bi se bilateralni razgovori morali voditi „u ozračju i okolnostima koje mogu dati neki rezultat“.

„Razgovor će doći, prije ili poslije, ali - razgovori radi razgovora nemaju smisla. Očekujem da će bilateralni kontakti pridonijeti poboljšanju odnosa jer mi smo susjedi, naslonjeni jedni na druge“, kaže Milas.

Očekuje da Srbija izvrši ono što je preuzela kao obavezu, prije svega međudržavnim sporazumom o zaštiti prava manjina.

„Teško je govoriti o reciprocitetu, ali očekujem da ono što Srbi imaju u Hrvatskoj i Hrvati dobiju u Srbiji. Prije svega mislim na izravnu političku zastupljenost u predstavničkim i izvršnim tijelima - od lokalne i pokrajinske razine do Skupštine Srbije“, objasnio je Milas, inzistirajući da je politička zastupljenost „uvjet koji, po članku 9. Sporazuma mora biti ispunjen“.

„On je najvažniji upravo za napredak u svim područjima - od kulture i obrazovanja do svega onog što ovisi od predstavničkih i izvršnih razina vlasti. Kad imate direktne sudionike u tijelima odlučivanja i donošenja zakona, onda je puno lakše mnoge stvari rješavati. Vidimo to i po situaciji koju ima srpska nacionalna manjina u Hrvatskoj“, ocijenio je Milas.

On, vezano uz obrazovanje, očekuje da „Srbija tiska i udžbenike na hrvatskom jeziku i za srednje škole, kako što je to već učinila za osnovne“.

„Dobar primjer je, recimo, otvaranje lektorata hrvatskog jezika na Sveučilištu u Novom Sadu i to treba dalje nastaviti, do uvođenja katedre hrvatskog jezika“, preporuča Milas.

On kaže kako to „nije samo jedna ili pet mjera, nekakva cesta negdje ili neka mala infrastruktura“, već da je to „čitav niz mjera koje znače bolji život i ostvarivanje prava kroz nacionalni jezik, pismo i kulturu“

„Sve su to stvari i vrijednosti koje znače nacionalni identitet, po kojem se ljudi prepoznaju kao pripadnici hrvatskog naroda. Dakle, Hrvatska ima pravo kao članica EU tražiti da se sve što je predviđeno akcijskim planom Srbije za poglavlje 23 u svezi s pravima nacionalnih manjina, i ostvari“, naglasio je Milas u kontekstu primjedbi koje Hrvatska ima na dosadašnji proces eurointegracija Srbije i nastavak težnji ka članstvu u Uniji.

Ustavni sud otvorio put za oslobađanje Medojevića i Kneževića

Lideri DF-a Andrija Mandić, Nebojša Medojević i Milan Knežević

Ustavni sud Crne Gore je proglasio neustavnim član Zakonika o krivičnom postupku na osnovu kojeg je Viši sud doneo odluku o stavljanju u zatvor poslanika Demokratskog fronta Nebojše Medojevića i Milana Kneževića zbog odbijanja da svedoče.

To znači da bi, čim dobije rešenje Ustavnog suda, Medojević trebalo da bude pušten iz zatvora, a da će Knežević moći da izađe iz zgrade Skupštine Crne Gore gde je već 13 dana, da ne bi bio uhapšen.

Tročlana veća Ustavnog suda nisu juče bila saglasna o uvođenju privremenih mera na osnovu kojih bi bilo obustavljeno izvršenje kazne zatvora za Medojevića Kneževića, što su tražili njihovi advokati, tako da je o tome trebalo da se izjasni sud na današnjoj sednici.

Sudije su, međutim, izlaz našle tako što su proglasile neustavnim član ZKP-a koji se odnosi na stavljanje u zatvor u slučaju da se odbija svedočenje.

Taj član eksplicitno ne predviđa obavezu skidanja imuniteta u slučaju hapšenja poslanika, što je ustavna obaveza, osim ako su uhvaćeni u vršenju krivičnog dela za koje je predviđena kazna zatvora duža od pet godina.

Medojević je uhapšen, a da mu prethodno nije skinut imunitet. On je u zatvoru od 30. novembra, gde je prvih dana štrajkovao glađu. On je po preporuci lekara prekinuo štrajk, a poslednja dva dana je u bolnici. Dvojici poslanika DF sud je odredio kaznu zatvora zbog odbijanja da svedoče u predmetima o primanju i davanju mita.

Na osnovu odluke Višeg suda, Medojević je kažnjen sa ukupno četiri meseca zatvora zbog odbijanja da svedoči u dva slučaja. Njegovi advokati tvrde da je on dao iskaz, ali da se to što je rekao nije svidelo Specijalnom tužilaštvu, koje je tražilo da se on uhapsi. Viši sud je odredio da Medojević provede dva meseca u zatvoru jer je odbio da svedoči u predmetu povodom njegovih tvrdnji iz maja prošle godine da je glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić učestvovao u ratnom zločinu kod Cavtata 1991. i 1992. Prethodno mu je određena zatvorska kazna u trajanju takođe od dva mjeseca pošto je odbio da kaže ko je pripadnik Agencije za nacionalnu bezbednost koji mu je rekao da je tužilac Katnić od bivšeg gradonačelnika Podgorice Miomira Mugoiše uzeo 100.000 evra da mu ne bi odredio pritvor u slučaju nazvanom "Carine".

Sud je odredio zatvor Kneževiću zbog odbijanja da dostavi podatke o sudiji koji mu je navodno ponudio da mu za 10.000 evra ukine presudu zbog napada na policajaca 2015.

Merkel: EU nema nameru da menja dogovor o Brexitu

Premijerka Velike Briranije Terezaa Mej i kancelarka Namačke Angela Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je danas da Evropska unija insistira na postojećem dogovoru o Bregzitu i da je ona i dalje posvećena uređenom izlasku Velike Britanije.

Merkel, koja se juče sastala s britanskom premijerkom Terezom Mej, rekla je da se stvari menjaju u Londonu, preneo je Asošiejtid pres.

Ona je dodala da Evropska unija "nema nameru da menja sporazum o izlasku" Velike Britanije, ne ulazeći u detalje. Merkel je rekla da Nemačka ostaje posvećena obezbeđivanju uređenog izlaska Velike Britanije iz EU, dodajući da "vremena nema puno, ali ga i dalje ima".

Poslanici Konzervativne partije Tereze Mej tražili su da se unutar stranke glasa o njenom poverenju, pošto je nije uspela da obezbedi podršku parlamenta za svoj dogovor s EU o izlasku.

Mej je juče pokušala da pridobije evropske lidere za ustupke koji bi joj omogićili da pridobije podršku poslanika za dogovor o Bregzitu, ali predstavnici EU i zemalja članica rekli da neće ponovo da pregovaraju. U slučaju da Mej izgubi poverenje svoje stranke, jedna od mogućnosti je haotičan izlazak Velike Britanije iz EU bez ikakvog dogovora, što je, prema mnogim ekonomistima, katstrofalna opcija.

Matić za RSE: Tužiću Kozića zbog teksta u 'Ilustrovanoj Politici'

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara

Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić, izajvio je za RSE da će tužiti Gorana Kozića, autora teksta "Verane, Verane, šta to radiš, mamografu jedan", objavljenog Ilustrovanoj Politici od ponedeljka 11. decembra.

„Svakako ću podneti krivičnu prijavu protiv (Gorana) Kozića jer se on pojavljuje kao višestruki povratnik u ovakvim slučajevima, sa ovakvim diskreditacijama, lažnim optužbama“, rekao je zaRSE Matić.

Povod je poslednji u nizu tekstova objavljenih u Ilustrovanoj Politici, nedeljnika u sastavu kompanije Politika čiji je većinski vlasnik država Srbija, a u kojima se već mesec i po dana vodi kampanja protiv Matića i novinarke Ljiljane Smajlović, članice Komisije.

„Nastojaću da to suđenje bude veoma važno i za njega i da zaustavi tu njegovu potrebu koja stoji i u imenu njegove rubrike ’Ovaj čovek je neuništiv’. Jednostavno je nedopustivo da iznova ciklično imamo ponavljanje ovakvih zaista presedana nedopustivih u novinarstvu i u civilizovanom društvu“, rekao je Matić za RSE.

Na naslovnoj strani poslednjeg broja Ilustrovane Politike objavljena je fotomontaža slike Bogorodice kako hrani Isusa sa likovima Smajilovićeve i Matića, kao i ambasadora SAD u Srbiji Kajla Skata.

U tekstovima koje potpisuju Goran Kozić i Đorđe Martić, Smajlović i Matić nazivaju se lopovima, antiratnim profiterima i izdajnicima.

Naslovnica "Ilustrovane politike"
Naslovnica "Ilustrovane politike"

To je niz vređanja i diskreditacija koji je započeo naslovnicom „Psi su pušteni“ od 30. oktobra, a nastavljen 13. novembra tekstom u kojem se Ljiljana Smajlović praktično krivi za NATO bombardovanje Srbije.

Autori ovih tekstova, Kozić i Martić poznati su iz vremena režima Slobodana Miloševića devedesetih godina. Kozić je bio glavni urednik TV Politika, dok je Martić bio urednik Ekspres Politike, u vreme kada je objavljen tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je bio deo kampanje protiv novinara i vlasnika „dnevnog Telegrafa“ Slavka Ćuruvije nakon čega je i ubijen.

Podsetimo da je jedan od dvojice autroa spornih teksotva, Goran Kozić, u utorak je saopštio da podnosi ostavku sa mesta Savetnika glavnog i odgovornog urednika "Ilustrovane politike".

U obrazloženju svoje ostavke, posebno se izvinio državnom vrhu Srbije, a nankon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio napade na novinare uključujući i potez Ilustrovane politike.

Generalni sekretar UN pokušat će spasiti konferenciju o klimi

Topljenje leda

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija vraća se danas u Poljsku, na svetske pregovore o klimi, da bi pozvao zemlje - učesnice da se sporazumeju o tome, dok posmatrači procenjuju da bi se sastanak mogao da se završi bez dogovora.

Šef UN Antonio Gutereš je prošle sedmice otvorio te pregovore, rekavši svetskim liderima da ozbiljno shvate opasnost od zagrevanja klime što je "najvažnije pitanje s kojim se suočavamo". Međutim, kada je dvonedeljni sastanak prešao iz tehničke u političku fazu, a ministri počeli pregovore, grupe koje vode kampanju su upozorile na rizik od neuspeha u Katovicama.

Hardžit Sing iz "Ekšneid internešnela" je rekao da glavnu reč vode SAD, Australija i Japan, dok je Evropska unija "samo posmatrač".

"Mora nastupiti neko novo rukovodstvo", rekla je Vanesa Peres-Sirera iz grupe za zaštitu prirode WWF. "Ne možemo priuštiti da izgubimo jednu od dvanaest godina koje su nam preostale" pre no što pogoršanje klime na Zemlji postane, kako se tvrdi, nepodnošljivo.

Jedan nedavni naučni izveštaj tela koje ima podršku UN ukazuje da se prosečno zagrevanje klime u svetu može zaustaviti na 1,5 stepena Celzijusa samo ako se preduzme hitna akcija, do 2030. godine, uz radikalno smanjenje upotrebe fosilnih goriva - nafte, gasa i uglja.

Podrška koju bi tom izveštaju dao panel o klimatskim promenama koji zaseda u Katovicama, postala je glavno pitanje tog skupa, dok su se Sjedinjene Države, Rusija, Saudijska Arabija i Kuvajt suprotstavili tom izveštaju.

Žan-Paskal Ipersel, bivši zamenik predsedavajućeg tog panela, rekao je da je irelevantno da li zemlje veruju u zaključke tog izveštaja ili ne, jer je nauka jasna: "Niko, čak ni takozvane supersile, ne može pregovarati sa zakonima fizike", rekao je on. Ipersel je rekao da u završnom tekstu konferencije u Katovicama treba da se potvrdi 1,5 stepen kao cilj zaustavljanja zagrevanja klime, tim pre što je taj cilj već u Pariskom sporazumu o klimi iz 2015. godine.

Siromašne zemlje žele i da u Katovicama dobiju potvrdu o finansijskoj podršci za suzbijanje klimatskih promjena. Treći cilj pregovora je da se države čvrsto obavežu na ambiciozniji rad u naredne dve godine, iako nema ničeg preciznog šta bi to bilo. U prvi plan je došao predlog Poljske da države podrže "pravičnu tranziciju" zaposlenih u industriji fosilnih goriva kojoj preti zatvaranje kojim se želi smanjenje proizvodnje štetnih gasova. Nemačka ministarka za životnu sredinu, Svenja Šulce, izjavila je novinarima da je njena zemlja odlučna da ukine korišćenje uglja, za šta tek treba da se utvrdi datum. U osvrtu na protekle proteste u Francuskoj povodom cene goriva, Šulce se usprotivila da države silom sprovode mere, jer u tom slučaju, kako je rekla, javnu podršku gube "brže nego što se može izgovoriti 'zaštita klime', a i zato što tada ljudi oblače žute prsluke".

Policija ispituje uzroke požara u kući novinara u Beogradu

Požar, ilustrativna fotografija

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije intezivno radi na utvrđivanju uzroka požara u kući M. J. u naselju Vrčin, na periferiji Beograda, stoji u saopštenju MUP-a koji je potpisao načelnik policijske stanice Grocka, Radosav Šćekić.

Prethodno je Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo policiju i tužilaštvo da hitno ispitaju sve okolnosti pod kojima je u noći između utorka i srede u Vrčinu izgorela kuća novinara “Žig Info” portala Milana Jovanovića.

Ovo Udruženje traži od nadležnih da se utvrdi da li je događaj imao veze sa poslom kojim se Jovanović bavi.

Jovanović je izjavio da je uveren da je razlog napada isključivo njegovo pisanje.

U izjavi za portal Cenzolovka on tvrdi da su nepoznate osobe u toku noći ubacile Molotovljev koktel, nakon čega su pucale na ulazna vrata njegove kuće, kako ne bi moga da izađe.

Jovanović je dodao da je ranije dobijao pretnje zbog pisanja za taj portal u vezi sa izgradnjom kanalizacije u Vrčinu, kao i zbog tekstova o zloupotrebama predsednika opštine Grocka.

U policijskom saopštenju se, pak, imeđu ostalog za osobu čiji se inicijali poklapaju sa Jovanovićevim precizira da je u pitanju “bivši pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je izjavio da sada piše za tekstove za jedan lokalni portal”.

Dalje se precizira da su u požaru izgoreli prizemlje kuće, garaža, kao i automobil marke mercedes.

„Supruga, koja je inače vlasnik zapaljenog automobila, je izjavila da je čula i pucnje, a policija je ispred garaže pronašla jednu čauru“, stoji u pisanoj izjavi i dodaje da je o svemu obavešteno nadležno tužilaštvo.

Veselji za VOA: Vojska Kosova neće ugrožavati susede

Kadri Veselji

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji izjavio je da će se o vojsci Kosova glasati u planirano vreme, 14. decembra, bez obzira na upozorenja NATO i da ta vojska neće ugrožavati komšije.

U intervjuu za albanski servis Glasa Amerike (Voice of America, VOA) Veselji je rekao da Kosovo ima podršku SAD za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga i da će generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg "imati dobre namere i shvatiti to kao legitimno pravo" Kosova.

"Naša vojska je vojska partnerstva, a ne vojska koja ugrožava komšije. Stoltenberg bi više trebalo da brine o ruskim bazama u Srbiji u Nišu nego o partnerima NATO koji su usko povezani sa SAD i zemljama NATO", rekao je.

Povodom zabrinutosti koju formiranje vojske Kosova izaziva u Beogradu Veselji je rekao da je Kosovo spremno da preuzme odgovornost za Srbe kao suverene građane na celoj teritoriji Kosova. "Spremni smo da preuzmemo odgovornost za Srbe na celoj teritoriji. Ono što treba da se desi jeste da Srbija ne krši prava Srba na Kosovu i da ih ne ucenjuje da napuste Kosovske bezbednosne snage, kako to u mnogim slučajevima radi, preko svojih struktura i ljudi. Zbog činjenice da su naši građani, kosovski Srbi, suvereni građani i mi ćemo ih najviše poštovati", dodao je.

Veselji je ocenio da carine koje je uvela kosovska vlada na srpske proizvode nemaju cilj da obustave dijalog. Na pitanje da li ga brine da bi to moglo da šteti odnosima Kosova sa SAD, Nemačkom, EU koje ne podržavaju takav potez, Veselji je rekao da će se Kosovo truditi da ubedi svoje saveznike da je podizanje carina na 100 odsto" odluka koja se odnosi na nacionalnu bezbednost, akcija koja se odnosi na poštovanje koje Srbija treba da pokaže prema republici Kosovo".

"To nije odluka koja namerava da krši dijalog, nema cilj da utiče na naše buduće odnose i postizanje sporazuma, ali Srbija zaista treba da razmišlja o Kosovu. Mi smo nezavisna i suverena država. Ne može da se ponaša onako kako joj je zgodno", rekao je.

Veselji je kazao da Srbija ne poštuje kosovske proizvode i dokumente i da postoje poteškoće u prometu robe. "Spremni smo da razgovaramo, spremni smo da postignemo sporazum koji trajno sadrži reciprocitet i uzajamno poštovanje dve nezavisne i suverene države", dodao je.

Upitan šta misli o pitanju granica koje je otvoreno u pregovorima sa Srbijom, Veselji je rekao da "Kosovo ide u pregovore sa veoma otvorenim stavom" da "Srbija treba da prizna Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu". "U interesu Srbije je da napreduje ka EU, to je u interesu mira i stabilnosti u regionu. Poštujemo Srbiju. Naravno, mi ćemo tražiti da se ne krši suverenitet naše teritorije i da se vodi računa o institucionalnoj funkcionalnosti, ne želimo da stvaramo paralelni sistem u našoj zemlji", rekao je.

Na pitanje da li prihvata ideju o razmeni teritorija koju je izneo kosovski predsednik Veselji je izrazio uverenje da će nakon 14. decembra kada se glasa o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga, biti održana sednica kosovskog parlamenta kako bi se "nastavio proces dijaloga sa jasnim ciljem". "Imamo ustav, imamo teritoriju, razgovaraćemo sa Srbijom kao suverena država o dobrosusedskim odnosima. Srbija mora da prizna našu zemlju i teritoriju koju imamo", dodao je.

Sonda Insajt objavila slike s Marsa urađene robotskom rukom

Insajt je sleteo na tlo planete Mars 26. novembra

Sonda Insajt (InSight) američke svemirske agencije NASA objavila je prve fotografije s Marsa urađene robotskom rukom koja drži kameru, prenosi AP.

Sonda je napravila seriju fotografija koje je NASA pretvorila u zapanjujući mozaik slika s Marsa. Insajt je sleteo na tlo planete Mars 26. novembra, a naučnici su zadovoljni što je sonda sletela na područje koje je bez kamenja, brda i rupa, kako se obično zamišlja ta planeta.

Naučnici su prvi put mogli da se dive prostranstvu crvenog peska na Marsu. Sonda je pre nekoliko dana snimila i prve zvuke vetra, tutanjvu niske frekvencije na Marsu. Procenjuje se da je vetar bio brzine 16 do 24 kilometara na sat, a naučnici navode da je reč o prvim zvucima s Marsa koje ljudsko uvo može da čuje.

Konzervativci glasaju o nepoverenju premijerki Terezi Mej

Tereza Mej

Promena lidera zemlje dovela bi do zastoja ili zaustavljanja procesa izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, rekla je premijerka Velike Britanije Tereza Mej u kratkom obraćanju javnosti ispred Dauning Strita i obećala da će se boriti za ostanak na vlasti.

Ona je rekla da bi se njenim odlaskom u jeku krize "rizikovala budućnost zemlje i stvorila neizvesnost kada zemlja najmanje to sebi može da priušti" i da je "čvrsto rešena da završi posao" sprovođenja Bregzita.

Mej je otkazala sastanak kabineta, a poslanicima će se obratiti danas u podne po britanskom vremenu.

Članovi britanske vladajuće Konzervativne stranke danas glasaju o nepoverenju u vođstvo premijerke Tereze Mej. Kako se navodi, postignut je potreban prag od 48 pisama konzervativnih poslanika u kojima se traži da se glasa o nepoverenju vođi stranke.

Svi ministri kabineta javno su izrazili svoju podršku Terezi Mej na predstojećem glasanju, uključujući i sekretara za odbranu Gavina Vilijamsona koji se poslednji izjasnio.

U međuvremenu, BBC javlja da je Mej dobila i podršku svih torijevaca u Domu Lordova.

Tereza Mej koja je postala premijerka ubrzo pošto je Britanija glasala da izađe iz Evropske unije 2016. godine kritikovana je u stranci zbog njenog dogovorenog plana za Bregzit. Mnogi poslanici sve su više gnevni na nju zbog načina na koji je vodila pregovore o Brezgitu i zbog dogovora o razlazu koji je postigla s EU.

Konzervativni poslanici glasaće o nepoverenju Terezi Mej večeras između 19.00 i 21.00 po lokalnom vremenu. Još se ne zna kada će biti poznati rezultati ali Mej treba da dobije 158 glasova da bi pobedila. Ukoliko dobije većinu i ne bude joj izglasano nepovrenje ne može se više dovoditi u pitanje njeno vođstvo najmanje godinu dana.

Ukoliko izgubi na glasanju o nepoverenju mora da podnese ostavku na čelu stranke, konzervativci će birati novog vođu, a ona ne može da se kandiduje. Opcija je, kako piše BBC, ukoliko Mej pobedi ali ne sa ubedljivom većinom i da bi mogla da odluči da podnese ostavku kao šefica stranke. Pošto je Konzervativna stranka najveća stranka u donjem domu britanskog Parlamenta očekuje se da njen lider bude premijer.

Vučić: Mogerini nije kriva za prekid dijaloga Beograda i Prištine

Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini nije odgovorna za prekid dijaloga Beograda i Prištine, već da za to mogu biti krivi samo Beograd i Priština.

"Neka razmisle dobro u Prištini ko je kriv. Neka razmisle dobro ko je taj ko je želeo dogovor, a ko je taj ko dogovore nije želeo", rekao je Vučić za Radio-televiziju Srbije. On je dodao da se nada da će doći do većeg razumevanja u budućnosti i da će Priština shvatiti da "nasilničkim i protivpravnim merama" ne može da postigne ništa.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je juče da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Federika Mogerini "ubila dijalog" o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

"Poremetila ga je, od dijaloga o normalizaciji ona je taj dijalog preusmerila u dijalog o teritoriji, granici, i razmeni, a što se na Balkanu podrazumeva šta to znači, dakle destabilizacija. Ona je realno prouzrokovala štetu našem regionu tako što je dopustila tu diskusiju, ali i što je imala smelosti da o tome i javno razgovara. To je za žaljenje. Nakon ovoliko velike investicije EU, da se dopusti ovako veliki poremećaj. Njen stav za mene je neprihvatljiv i, razume se, ne važi, barem za mene. Verujem da je tako i za veliki deo Kosova", kazao je Haradinaj na pres-konferenciji nakon zasedanja vlade u utorak.

To je bio njegov komentar povodom izjave Mogerini u ponedeljak, u kojoj nije isključila mogućnost razgraničenja između Srbije i Kosova, ali je istakla da moguća korekcija granica ne sme biti bazirana na etničkim linijama.

Najmanje tri osobe ubijene na božićnom marketu u Strazburu

Policija na mestu pucnjave, Strazbur

Stotine policajaca u potrazi je za napadačem nakon napada u Strazburu u kome su najmanje tri osobe poginule, a ranjeno njih 13, prenosi BBC.

Policija je identifikovala osumnjičenog kao Cherifa Chekatta (29), rođenog u Strasbourgu. Osumnjičeni, koji je od ranije poznat bezbednosnim službama, pobegao je nakon što je u utorak 11. decembra razmenio vatru sa pripadnicima vojske i policije. Veruje se da je povređen. Dok je napadač još u bjekstvu, Francuska je povisila sigurnosnu prijetnju na najviši nivo, jačajući kontrole na granici s Njemačkom dok su elitni komandosi podržani helikopterima tragali za osumnjičenim. Pucnjava se odvijala u blizini popularnog božićnog marketa, u blizini jednog od centralnih trgova, Place Kleber.

Francuski tužilac za borbu protiv terorizma pokrenuo je istragu. Petoro ljudi je privedeno, saopšteno je iz policije. Međutim, motiv za incident i dalje nije jasan.

Oružani napad na božićnom marketu u Strazburu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:14 0:00

Ministar unutrašnjih poslova Francuske Kristof Kastaner rekao je da su kontrole na granicama države pojačane i da će mere sigurnosti na svim božićnim marketima biti podignute na viši nivo. Dodao je i da oko 350 pripadnika službi bezbednosti traga za napadačem.

Šestoro od ukupnog broja povređenih su u ozbiljnom stanju.

Policija je dodala da je 29-godišnji muškarac osumnjičen za napad već poznat bezbednosnim službama kao moguća teroristička pretnja. Prema francuskoj televiziji BFM, osumnjičeni je u utorak ujutru pobegao iz svog stana u delu grada Neudorf koji je policija pretraživala u vezi za pljačkom. Tokom pretresa pronađene su granate. Stanari u Neudorfu su pozvani da ne izlaze na ulice zbog nepotvrđenih informacija da je osumnjičeni otkriven i da ga je policija opkolila.

Evropski parlament, koji je u blizini mesta napada, bio je zatvoren. Predsednik parlamenta Antonio Tajani tvrdio je da neće "biti zastrašeni terorističkim ili kriminalnim napadima".

Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je prisustvovao kriznom sastanku sa zvaničnicima kabineta u Parizu, izrazio je na Twitteru "solidarnost čitave nacije" sa Strazburom, žrtvama i njihovim porodicama.

Božićni market na trgu Place Kleber privlači milione turista svake godine, rekao je izvor iz francuskih službi bezbednosti.

Francuska je i dalje u stanju visoke pripravnosti nakon serije terorističkih napada inspirisanih ili podstaknutih od strane militantne "Islamske države" u 2015. i 2016. godini u kojima je stradalo više od 200 ljudi.

U Strazburu se nalazi više institucija Evropske unije, od kojih su najpoznatije Evropski parlament i Evropski sud za ljudska prava.

I Merkel isključila mogućnost novih pregovora o Brexitu

Theresa May i Angela Merkel u Berlinu, 11. decembar 2018.

Njemačka kancelarka Angela Merkel isključila je mogućnost novih pregovora o Brexitu u utorak poslije sastanka s britanskom premijerkom Theresom May u Berlinu.

Merkelova je to rekla na sastanku s poslanicima nakon što je razgovarala s britanskom premijerkom May koja je došla u Njemačku u pokušaju da dobije ustupke o uslovima povlačenja njene zemlje iz EU.

Prema dva izvora Reutersa, Merkel je rekla svojoj konzervativnoj parlamentarnoj grupi da neće biti daljih pregovora o Brexitu, ali da su učinjeni napori da se Britancima daju određene razuvjeravanja.

May je informisala Merkel da bi sporazum bio odbijen, i da nije ni u čijem interesu da Britanija izađe bez sporazuma, rekao je jedan izvor.

"Sporazum koji smo postigli je najbolji mogući. Nema prostora za bilo kakve dodatne pregovore" rekao je ranije danas u obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu Jean-Claude Juncker.

Britanska premijerka je otkazala za danas predviđeno glasanje o sporazumu o Brexitu u britanskom parlamentu zbog nesuglasica poslanika koji prijete da će glasati protiv tog dokumenta čime bi se otvorio put ka razlazu Londona i Brisela bez dogovora.

Theresa May se večeras sastaje u Briselu s predsjednikom Evropske komisije Jean Claude Junckerom i predsjednikom Evropskog savjeta Donaldom Tuskom koji je sinoć rekao da neće biti ponovnih pregovora s Londonom.

Britanska premijerka je prije Berlina bila u Hagu gdje je razgovarala s holandskim premijerom Markom Rutteom.

Britanski parlament će glasati o sporazumu o Brexitu prije 21. januara rekao je ranije danas portparol britanske premijerke, dok su opozicioni parlamentarci zatražili da se počne razmatranje priprema za novi referendum.

Bramerc osudio negiranje genocida u Srebrenici i slavljenje zločinaca

Serž Bramerc, glavni tužilac sudskog Mehanizma u Hagu

"Kancelarija glavnog tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Ujedinjenih nacija (UN) žali zbog konstantne glorifikacije ratnih zločinaca i negiranja zločina, uključujući i genocid u Srebrenici – što se dešava na području država bivše Jugoslavije", izjavio je Serž Bramerc, čelnik te međunarodne institucije, govoreći na sednici Saveta bezbednosti, telom pred kojim je predstavio izveštaj o saradnji sa državama bivše Jugoslavije i Ruandom.

"Neki od lidera regiona rade na prevazilaženju teške prošlosti. Nažalost pomake podrivaju neodgovorni komentari drugih zvaničnika negirajući ono što je, bez sumnje, ustanovljeno presudama međunarodnih sudova. Proizvodeći u heroje ljude koji su počinili najokrutnija kršenja međunarodnog prava. Vojnici svoju državu ne brane časno ukoliko ubijaju civile, spaljujući domove i silujući žene i devojke i proganjaju čitave zajednice zbog njihovog etničkog porekla i vere. Države ne mogu graditi zajedničku budućnost ukoliko ne uspostave uzajamno razumevanje i prihvatanje nedavne prošlosti", rekao je Bramerc na sesiji kojoj su osim stalnih i nestalnih članica Saveta bezbednosti prisustvovali predstavnici Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije.

U svojim izlaganjima predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država, Francuske i Holandije ukazali su značaj rada Rezidualnog mehanizma za obezbeđivanje pravde žrtvama zločina i njihovim porodicama – kao i utvrđivanje istine o tome kako su stradali. Istakli su, međutim, kao i tužilac Bramerc, neprihvatljivost tolerisanja i slavljenja ratnih zločina.

Karel Van Usterom, predstavnik Holandije u Savetu bezbednosti, ukazao je na zabrinutost zbog sve lošije saradnje zemalja Zapadnog Balkana u oblasti ratnih zločina.

"Glorifikovanje ratnih zločinaca uz saglasnost, ili čak učešće nacionalnih vlast je uznemirujuće i zabrinjavajuće. Negiranje zločina u Srebrenici parlamentaraca Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i vodećih političara u Srbiji je za svaki prekor. Pokazuje nepostojanje poštovanja za žrtve, porodice, kao i presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Čvrsto odbacujemo ideologiju diskriminacije, podela i mržnje", rekao je ambasador Holandije pri UN na sednici Saveta bezbednosti.

Državni zvaničnik Srbije koji je nedavno, sredinom novembra, iznosio stavove o Srebrenici bila je premijerka Srbije Ana Brnabić.

Ona je u intervjuu nemačkom Dojče veleu negirala da je Srebrenici počinjen genocid – istakavši da je reč o gnusnom zločinu. Takođe, činjenica da je tokom potonjeg beogradskog sajma knjiga promovisan takozvani ratni dnevnik haškog osuđenika Nebojše Pavkovića (koji služi zatvorski kaznu zbog zločina na Kosovu) našla se čak i u izveštaju tužioca Bramerca.

Ukazala je na to Nela Kuburović, ministarka pravde Srbije, koja je u izlaganju pred članovima Saveta bezbednosti, navela da ne vidi ništa sporno.

"To izveštaj o napretku ocenjuje kao veoma zabrinjavajuće. To se međutim ne može shvatiti kao glorifikacija samo jedne strane u ratu. Memoari su lična gledišta o događajima i prema članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja. Nije jasno kako su memoari isključivo osuđenika srpske nacionalnosti našli svoje mesto u izveštaju o napretku u saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom, a ne i oni učesnika rata sa drugih strana", rekla je Kuburović.

Ona je ocenila da je saradnja Srbije sa Mehanizmom, uprkos svemu, uspešna i da među dve strane nema otvorenih pitanja – za šta se nada da će biti notirano u narednom izveštaju.

Zasedanje Saveta bezbednosti i razmatranje izveštaja Međunarodnog rezidualnog mehanizma bila je i prilika za oproštaj aktuelnog predsedavajućeg Teodora Merona, koji će u januaru 2019. napustiti tu funkciju. On se u delu svog izlaganja osvrnuo na suđenja Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću – političkim i vojnim vođama Srba i u BiH.

"Očekuje se da žalbeni postupak u slučaju Karadžića bude završen u prvom kvartalu 2019. – malo kasnije nego što je prethodno najavljeno. Kada je reč o suđenju Mladiću okončanje se očekuje do kraja 2020", ukazao je Meron, koga će na mestu predsedavajućeg naslediti sudija Karmel Agius.

Rezidualni mehanizam je organ koji je zamenio u radu Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i osnovao ga je Savet bezbednosti 2010. godine. Preuzeo je sve neokončane postupke koji se vode u vezi sa ratnim zločinima počinjenim na područjima Ruande i bivše Jugoslavije.

Pročitajte:

Marković: Čekamo stav Srbije o Branki Milić, nema napretka

Duško Marković, premijer Crne Gore

Crnogorski premijer Duško Marković izjavio je da još nije stigao odgovor Ministarstva spoljnih poslova Srbije na zahtjev da nadležni državni organi Crne Gore uđu u Ambasadu Srbije, gdje se krije jedna od optuženih za pokušaj terorizma Branka Milić.

Kako je rekao u međuvremenu je bilo razgovora dvojice šefova diplomatija na marginama međunarodnih susreta.

"Nije napravljen neki napredak. Bićemo strpljivi i čekaćemo reakciju zvanične Srbije i u zavisnosti od te reakcije postupićemo u skladu sa našim interesima i zakonodavstvom", kazao je Marković novinarima u Danilovgradu.

Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore tražilo je od ambasade Srbije u Podgorici da omogući ulazak nadležnih organa u prostorije tog diplomatskog predstavništva u kojima se nalazi Branka Milić, srpska državljanka koju Crna Gora optužuje za pokušaj terorističkog napada na dan parlamentarnih izbora u toj zemlji, u oktobru 2016.

Viši sud u Podgorici naredio je izdavanje potjernice za Brankom Milić.

Nezadovoljna što je sud odbio njen zahtjev za izuzeće vještaka, Milić je 23. novembra napustila suđenje i pomoć tražila u ambasadi Srbije.

U međuvremenu je na suđenu za pokušaj terorizma specijalni tužilac Milivoje Katnić rekao da sumnja da je bjekstvo Milić organizovano.

Zbog toga su saslušani funkcioner i vozač Demokratskog fronta.

Karadžić zatražio da bude pušten na slobodu do pravosnažne presude

Radovan Karadžić

Za ratne zločine i genocid u prvom stepenu osuđeni bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić zatražio je u utorak od sudskog Mehanizma u Hagu da ga pusti na privremenu slobodu do izricanja pravosnažne presude.

Na raspravi o stanju u postupku, Karadžić je kao razlog naveo to što je izricanje presude, koje je bilo planirano za ovaj mjesec, odloženo zbog promene u žalbenom veću.

Predsedavajući sudija Teodor (Theodor) Meron sam je sebe, ranije, izuzeo iz postupka, pošto je to tražila Karadžićeva odbrana, a zamenio ga je sudija Ivo Rosa.

Karadžićeva odbrana zatražila je danas i da, zbog te promene, žalbeno veće počne ispočetka većanje o presudi, iako je taj postupak prethodno ušao u završnu fazu.

Potvrđujući da će presuda Karadžiću biti izrečena iduće godine, sudija Van Johansen (Vagn Johanssen) pozvao je branioce da svoj zahtev izlože u pisanom podnesku, uz podsećanje da je većanje sudija o presudi, po pravilima suda, poverljivo.

Haški tribunal nepravosnažno je osudio Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanja pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Karadžić je uložio žalbu, ali su to učinili i tužioci, koji traže da on bude osuđen i za genocid u još šest bosanskih opština.

Prvostepeno veće je Karadžića oslobodilo krivice po toj tački optužnice.

Vučić osudio uvrede i pretnje novinarima Studija B, Smajlović i Matiću

Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osudio je danas ;uvrede i pretnje upućene novinarkama Studija B zbog izvešatavanja sa protesta opozicije u Beogradu, ali i uvrede na račun predsednika i članicu Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića i Ljiljane Smajlović i najavio da će država učiniti sve da zaštiti novinare i da sačuva njihovo pravo na profesionano dostojanstvo.

"Najoštrije osuđujem divljačke uvrede i pretnje na račun Ivane Vučićević i Barbare Životić, ali i brutalne napade na Ljilju Smajlović i Verana Matića. Država Srbija preduzeće sve mere, ne samo da fizički zaštiti novinare, već da sačuva i njihovo pravo na profesionalno dostojanstvo", napisao je Vučić na Twitteru.

Protest opozicije i građana u Beogradu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:34 0:00

Ilustrovana politika objavila je na naslovnoj strani poslednjeg broja fotomontažu na kojoj su Ljiljana Smajlović, Veran Matić, ali i ambasador SAD Kajl Skot. Matić je tim povodom saopštio da već mesec dana traje kampanja Ilustovane politike kojom se optuženi u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije unapred proglašavaju nevinima, sa tvrdnjom da protiv njih nema dovoljno dokaza i zatražio od institucija da se tim povodomn oglase.

Novinarki Stidija B Barbari Životić upućene su oštre kritike ali i uvrede na društvenim mrežama zbog izvešatavanja sa subotnjeg protesta "Stop krvavim košuljama" u Beogradu.

Udruženje novinara Srbije osudilo je pretnje koje su joj upućene ističući da "izveštavanje kojim se krše profesionalne norme, ne može biti izgovor za pretnje fizičkim razračunavanjem i za lascivne uvrede na društvenim mrežama".

Potvrđeno hapšenje Kanađanina u Kini dok se čeka odluka o Meng

Premijer Justin Trudeau je potvrdio hapšenje

Kanadski premijer Justin Trudeau potvrdio je u utorak da je u Kini uhapšen bivši kanadski diplomata dodajući da situaciju treba ozbiljno shvatiti, u trenutku kada kineske vlasti osuđuju nedavni pritvor u Kanadi finansijske direktorke kineskog giganta Huawei-a Meng Vandžu.

Sve se dešava samo par sati uoči odluke kanadskog suda o sudbini uhapšene finansijske direktorice Huawia, koja bi se mogla suočiti sa izručenjem SAD.

"Obaviješteni smo da je jedan Kanađanin pritvoren u Kini. Bili smo u direktnom kontaktu s Kinezima", rekao je Trudeau novinarima potvrđujući raniju informaciju o privođenju Michaela Kovriga, koji je nekada bio diplomata u Pekingu, Hong Kongu i UN.

Međunarodna krizna grupa, za koju radi Kovrig od 2017. kao viši savjetnik za sjeveroistočnu Aziju, navela je ranije danas da je on priveden u Kini.

Izvještaji o hapšenju bivšeg diplomate su se pojavili nakon što je Kina upozorila Kanadu na posljedice nedavnog hapšenja zvaničnice Huawei-a Meng Vandžu na vankuverskom aerodromu.

Nije poznato da li su dva slučaja povezana. Kćerka osnivača kompanije Huawei uhapšena je u Kanadi 1. decembra i mogla bi da bude izručena u SAD, čije vlasti tvrde da je sakrila povezanost Huawei i kompanije Skycom, u pokušaju da proda opremu Iranu, uprkos sankcijama koje je Vašington uveo Teheranu.

To hapšenje je izazvalo veliko nezadovoljstvo kineskih vlasti koje tvrde da ona nije prekršila zakon.

Američki State Department je iskazao zabrinutost zbog hapšenja kanadskog državljanina u Kini, te su pozvali Peking da prekine sa arbitražnim pritvaranjima.

Rusi se, uključujući i Putina, oprostili od Aleksejeve

Predsjednik Rusije Vladimir Putin odaje počast Ljudmili Aleksejevoj

Rusi i mnogi drugi, kao i predsjednik Vladimir Putin, kojeg je neprekidno kritikovala oprostili su se u utorak od Ljudmile Aleksejeve najprominentnije ruske aktivistkinje za ljudska prava.

Aleksejava, koja je bila izazov i za sovjetske, ali i za ruske lidere decenijama umrla je u bolnici u Moskvi 8. decembra u 91. godini.

Na ceremoniji u Moskovskom novinarskom domu u utorak, kolege i strani zvaničnici odali su počast Aleksejevoj. Među njima i američki ambasador Jon Huntsman i Mihail Fedotov šef Ruskog savjeta za ljudska prava. Bio je prisutan i ruski opozicionar i antikorupcijski aktivista Aleksej Navaljni.

Mnogi od prisutnih su nosili crkvene trake na rukavu sa crnom linijom kao simbol žalosti.

Pojavio se i ruski predsjednik Vladimir Putin koji je na otvoreni kovčeg položio cvijeće, a potom razgovarao sa porodicom Aleksejeve.

Uprkos tome što su na početku Putinove vlasti imali bliske kontakte, uključujući i to da ju je imenovao za savjetnika jednog od njegovih vijeća, Ljudmila Aleksejeva je bila vodeći kritičar Putina nakon što je započeo drugi rat u Čečeniji 1999. kao premijer, kao i zbog slabljenja demokratskih institucija.

Liberalni političar Grigirij Javlinski kaže da je Putinovo prisustvo bilo uzaludan gest.

"Da je iskren, predsjednik bi amnestirao sve političke zatvorenike (zatvorenog ukrajinskog režisera Olega) Sencova i druge. To bi bilo iskreno priznanje", napisao je Javlinski na Fejsbuku.

Lev Ponomarjov, jedan od vodećih aktivista za ljudska prava koji izdržava kaznu od 16 dana zatvora zbog organizovanja "ilegalnih skupova" preko interneta, nije mogao prisustvovati ceremoniji.

Opozicioni poslanici pozivaju na pripreme za drugi referendum o Brexitu

Baloni ispred britanskog parlamenta u Londonu u ponedjeljak, 10. decembar 2018.

Premijerka Theresa May, njena vlada i Evropska unija treba da počnu da planiraju drugi referendum o Brexitu zato što se parlament ne može usaglasiti o "sporazumu o razvodu" i glasače treba pitati da riješe ovu blokadu, saopštili su opozicioni zakonodavci.

Manje od četiri mjeseca prije nego što Velika Britanija prema planu treba da napusti EU, 29. marta 2018., Brexit je zapao u haos koji je u ponedjeljak doveo do odlaganja glasanja o sporazumu koji je premijerka May postigla sa Briselom, jer nije bilo neophodne većine da prođe.

May je danas na turneji po evropskim centrima u kojima traži dodatne garancije kojima bi mogla osigurati prihvatanje ugovora u parlamentu kod kuće.

Krajnji ishod Brexita je sada nesiguran, a mogući scenariji uključuju: da May na kraju dobije potvrdu u parlamentu, da premijerka ostane bez posla, da Britanija napusti blok bez sporazuma ili još jedan referendum, navodi Reuters.

"UK (Ujedinjeno kraljevstvo) je u sred ustavne krize, koja je bez paralele u modernoj istoriji" rekao je Ian Blackford, lider Škotske nacionalne partije (SNP) u Vestmisteru. "Izgleda da postoji veoma malo potencijala da se pronađe konsenzus."

May neprekidno ponavlja da su britanski parlamentarci suoči sa izborom potvrde njenog sporazuma ili izlaska bez dogovora ili povlačenje Brexita. Za sada nema naznaka da se vlada priprema sa drugo glasanje.

Lider Liberal demokrata Vince Cable je rekao da Vlada mora da pita Izbornu komisiju, nezavisno tijelo koje nadgleda referendume, da počnu da traže koje bi pitanje mogli postaviti kada bi se još jedno glasanje održalo.

Novo glasanje, prema Cableu mora pitati glasače da li žele Bexit sporazum ili da ostanu u EU. On je rekao da izlazak "bez sporazuma" ne bi trebalo da bude jedna od opcija.

"Pripremite se za ono što bi se moglo dogoditi prije nego za ono što bi željeli da se dogodi", rekao je on.

Ovakvi komentari prevladavaju u Zelenoj partiji, Velškoj nacionalnoj partiji, potom kod Margaret Backett iz Laburističke stranke, čak i kod Anne Soubry iz Konzervativne partije premijerke May.

Kladioničari nude gotovo jednake šanse za održavanje novog EU referenduma prije 2020.

Haradinaj: Mogerini ubila dijalog o normalizaciji

Ramuš Haradinaj, premijer Kosova

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Federika Mogerini "ubila dijalog" o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

"Poremetila ga je, od dijaloga o normalizaciji ona je taj dijalog preusmerila u dijalog o teritoriji, granici, i razmeni, a što se na Balkanu podrazumeva šta to znači, dakle destabilizacija. Ona je realno prouzrokovala štetu našem regionu tako što je dopustila tu diskusiju, ali i što je imala smelosti da o tome i javno razgovara. To je za žaljenje. Nakon ovoliko velike investicije EU, da se dopusti ovako veliki poremećaj. Njen stav za mene je neprihvatljiv i, razume se, ne važi, barem za mene. Verujem da je tako i za veliki deo Kosova", kazao je Haradinaj na pres-konferenciji nakon zasedanja vlade u utorak.

To je bio njegov komentar povodom izjave Mogerini u ponedeljak, u kojoj nije isključila mogućnost razgraničenja između Srbije i Kosova, ali je istakla da moguća korekcija granica ne sme biti bazirana na etničkim linijama.

Na istoj konferenciji za novinare Haradinaj je takođe potvrdio da je njegova vlada identifikovala potencijalne dodatne mere koje može poduzeti protiv Srbije, a nakon one o stopostotnoj taksi na uvoz robe.

Dodao je da se one za sad neće uvesti, ali da je to moguće da se desi ukoliko Srbija nastavi sa svojom "agresijom", kao što je to radila u prošlosti.

U tom kontekstu, on je pomenuo zadržavanje poslanika Kosova iz Samostalne liberalne stranke, Slobodana Petrovića, na graničnom prelazu u Merdare tokom prethodnog vikenda. Petrović je jedini srpski poslanik koji ne pripada Srpskoj listi.

"To je praksa policijskih država, diktatorskih država", rekao je Haradinaj.

"Ukoliko Srbija nastavi sa agresivnim delovanjem, mi imamo listu mera koje su spremne za odluku", kazao je Haradinaj.

On je ponovio da mera Vlade Kosova od 100 odsto nije uperena protiv kosovskih Srba, već da se ona odnosi na Srbiju.

Dodao je da je Vlada Kosova zainteresovana da reši sva otvorena pitanja sa Srbijom, ali dodao da se pitanje takse može rešiti priznavanjem Kosova.

Komentarišući i pozive Specijalnog suda za ratne zločine sa sedištem u Hagu upućenim pojedinim bivšim komandantima OVK-a, Haradinaj je kazao da građani Kosova i borci slobode "nemaju čega da se plaše", ukoliko veruju sebi.

"Neka odu, neka odrade svoj posao, vrati će se. Ne vidim da je to neki kijamet", poručio je.

Priveden migrant iz Pakistana zbog optužbe za silovanje

Ilustracija

Policijskoj stanici u Bihaću u ponedjeljak je jedna 18-godišnja djevojka prijavila silovanje.

Pripadnici MUP-a Unsko-sanskog kantona (USK) uhapsili su migranta iz Pakistana čiji inicijali su A.D., zbog sumnje da je počinio krivično djelo silovanja.

"Ista je prijavila da je prije par dana na području grada Bihaća upoznala dva migranta koji su je odveli do, njoj nepoznatog stambenog objekta, gdje ju je jedan od migranata prvo fizički napao, udarivši je u predjelu glave, nakon čega je izvršio i spolni odnos sa istom", rekla je portparolka policije USK, Snežana Galić.

"Operativnim radom na terenu, istražitelj sektora Kriminalističke policije MUP-a Unsko-sanskog kantona identifikovali su lice koje se dovodi u vezu sa izvršenjem ovog krivičnog djela, a radi se o migrantu A.D., rođen 1995. godine iz Pakistana, koji je lišen slobode i nad njim je provedena kriminalistička istraga. Lice A.D. predan je na dalje postupanje tužiocu Tužilaštva Unsko-sanskog kantona", navela je portparolka policije.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG