Severna Koreja osudila je nove sankcije koje je SAD uveo protiv te zemlje, navodeći da bi time mogla "zauvek da se blokira" denuklearizacija Severnokorejskog poluostrva.

SAD je upravo uveo sankcije protiv trojice severnokorejskih lidera među kojima je jedan od najviših zvaničnika zemlje za koga je američka diplomatija navela da spada među "najgore na svetu" o pitanju ljudskih prava.

Ove mere, uglavnom simbolične pošto je Severna Koreja već podvrgnuta brojnim sankcijama, donete su u vreme kada su pregovori o nuklearnim pitanjima između Pjongjanga i Vašingtona u zastoju, navodi agencija AFP.

Predsednik SAD-a Donald Tramp stalno pominje novi sastanak s severnokorejskim vođom Kim Džong Unom početkom 2019. godine. Njihov istorijski samit održan je u Singapuru u junu.

U saopštenju koje je severnokorejska novinska agencija KCNA objavila u nedelju, Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje pozdravilo je Trampove napore za poboljšanje bilateralnih odnosa ali je optužilo Stejt department da želi "po svaku cenu" da vrati te odnose na one kakvi su bili prošle godine obeležene razmenom vatre."

Pročitajte - Istorijski samit: Velike nade i otvorena pitanja

Embed Podijeli

Trump i Kim: Potpisana historijska deklaracija

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:03:07 0:00

Saudijska Arabija osudila je rezoluciju američkog Senata kojom se prekida američka vojna pomoć za rat u Jemenu i kojom se direktno krivi saudijski princ prijestolonasljednik Mohammed bin Salman za ubistvo novinara Jamala Khashoggija.

Saudijsko Ministarstvo vanjskih poslova saopćilo je da usvojene rezolucije predstavljaju "grubo uplitanje u unutarnja pitanja zemlje i podrivaju regionalnu i međunarodnu ulogu Rijada".

U saopćenju navodi se da se američke rezolucije zasnivaju na "lažnim optužbama".

"Kraljevstvo je ranije priopćilo da je ubojstvo Saudijca Jamala Khashoggija užasan zločin koji ne odslikava politiku Rijada ni njenih institucija i osuđuje svaki pokušaj da se ovaj slučaj rješava bilo gdje drugo osim u okviru pravosuđa ove zemlje", navodi se u saopćenju.

Rezolucije, koje je američki Senat usvojio 13. prosinca, većinom su simbolične i malo je vjerojatno da će prerasti u zakon, podsjeća AP.

Pročitajte:

• Erdogan objelodanio dio snimka ubojstva Khashoggija
• Senatska osuda Saudijske Arabije

Lider Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji za novinare je izjavio da je ta stranka odnela pobedu u svim opštinama u kojima su u nedelju održani izbori.

U opštini Lučani održani su redovni, dok su u opštinama Kladovo, Doljevac i Kula održani vanredni izbori. Opozicija je učestvovala na redovnim izborima u Lučanima, dok je vanredne izbore u ostale tri opštine deo opozicije bojkotovao. Nakon zatvaranja birališta, Vučić je saopštio da je, prema prvim rezultatima, SNS pobedila u sve četiri opštine.

Kako je naveo, prema prvim rezultatima u Doljevcu je SNS osvojio 83,4 odsto, u Kuli 50,6, u Kladovu 59, a u Lučanima 66,2.

"Ovo nisu bili laki izbori za SNS zbog spoljnih pritisaka koji su bili prisutni zbog situacije na Kosovu, ali i zbog unutrašnjih pritisaka, kako verbalnih, tako i fizičkih", rekao je Vučić obraćajući se novinarima.

On je kazao da je ta pobeda veoma važna i velika nagrada za SNS, jer su dobili podršku, kako je rekao, 34.000 građana.

Inače, izborni dan u Lučanima obeležio je niz incidenata, kao i razmena optužbi u stranačkim saopštenjima, a provokacija je bilo i u Kladovu.

Još dok je glasanje bilo u toku, posmatračka misija nevladine organizacije CRTA, saopštila je da su u opštili Lučani zabeležene veće nepravilnosti na 11 od ukupno 43 biračka mesta.

• CRTA: Nepravilnosti na glasanju u Lučanima

Kako su naveli, njihovi posmatrači su prijavili glasanje bez ličnih isprava, kršenje tajnosti glasanja, nekorišćenje nevidljivog spreja i UV lampe, kao i vođenje paralelnih spiskova glasača. „Kao vid pritiska na birače, izdvajamo slučaj u Kotraži gde su neidentifikovana lica ispred biračkog mesta legitimisala birače“, saopštila je CRTA.

Ova misija je prijavila i da su njihovim posmatračima isečene gume na kolima.

Tokom večeri, lider Dveri Boško Obradović je sa odborničkim kandidatima liste "Savez za Srbiju-Savez za Dragačevo-Milan Radičević" i potpredsednikom Narodne stranke Miroslavom Aleksićem otišao u policijsku stanicu u Guči u opštini Lučani zbog, kako je rekao, privođenja potpredsednika Izvršnog odbora opozicione Narodne stranke Lazara Đurovića.

Ispred stanice su uzvikivali "Pustite Lazara!" i "Uhapsite Vučića!", a zatim ušli u stanicu i zahtevali da Đurović bude pušten. Đurović je izašao pred demonstrante i rekao im da je priveden da bi dao izjavu i da će potom biti pušten.

U Lučanima je tokom dana bio priveden i potpredsednik Izvršnog odobra Dveri Boško Puškić, koji je zadržan u policiji duže od tri sata.

MUP je prethodno saopštio da je Policijskoj stanici Lučani dvoje građana prijavilo da ih je prilikom dolaska na biračko mesto u Kotraži, napalo nepoznato lice, a da je policija identifikovala i ustanovila da se radi o B.P. (37) iz Prijepolja.

Pravo glasa u Lučanima je na nedeljnim izborima imalo 16.483 birača, u opštini Kula 36.000, u Doljevcu 14.700, u Kladovu 22.300 birača.

Policija je upotrebila suzavac i vodene topove da rastera demonstrante koji su se u nedelju okupili oko sedišta Evropske unije u Briselu da protestuju zbog usvajanja UN Pakta o migracijama.

Oko 5.000 ljudi okupilo se na protestnom skupu koji su lokalne vlasti prvobitno zabranili zbog straha od nasilja.

Visoki belgijski sud poništio je zabranu navodeći pravo na mirne proteste.

Policija u Briselu saopštila je da su neki od demonstranata postali nasilni kada je od njih zatraženo da se raziđu.

Belgijska vlada morala je da bude rekonstruisana prošle nedelje zato što se najveća koaliciona partija usprotivila odluci premijera Šarla Mišela da potpiše Pakt o migracijama, neobavezujućeg UN dogovora čiji cilj je da obezbedi organizovanu međunarodnu migraciju.

Skup je organizovala grupa ekstremnodesničarskih organizacija.

Posle mirnog početa demonstranti su počeli da gađaju policiju raznim stvarima i da uništavaju fasade zgrada Evropske unije, prenosi novinar agencije frans pres. Policija je uzvratila suzavcem i vodenim topovima da rastera izgrednike.

Kontraskup koji je organizovala grupa organizacija koje pozivaju da se ne stigmatizuju migranti okupila je oko 1.000 ljudi u drugom kvartu Brisela, navela je policija.

Demonstranti iz pokreta "Žuti prsluci" blokirali su u nedelju na desetine kružnih tokova širom Francuske, uprkos tome što je delovalo da njihova inicijativa za ekonomski pravednije društvo gubi na snazi posle pet uzastopnih vikenda protesta.

Blokade saobraćajnih čvorišta i dalje traju uprkos pozivu francuskog ministra unutrašnjih poslova Kristofa Kastanera da demonstranti oslobode kružne tokove i omoguće normalizaciju saobraćaja.

Demonstranti zahtevaju nove mere u korist francuskih radnika i penzionera, a traže i ostavke predsednika Francuske Emanuela Makrona i najviših zvaničnika u njegovoj centrističkoj vladi.

Uprkos hladnom vremenu, pojedini demonstranti najavljuju da neće ustuknuti, a pominju i mogućnost blokade benzinskih pumpi.

"Žuti prsluci" su juče protestovali u Parizu i drugim gradovima širom Francuske, ali u manjem broju nego ranije. Dok je prethodnog vikenda protestovalo oko 125.000 ljudi, juče ih je bilo 69.000.

Pariska policija je i juče morala da koristi suzavac i vodene topove na Jelisejskim poljima, a neki demonstranti su se sukobili s policijom.

Kako bi ublažio krizu, Makron je objavio niz mera koje će preduzeti kako bi povećao kupovnu moć stanovništva.

Posmatračka misije nevladine organizacie CRTA, saopštila je da su u opštili Lučani zabeležene veće nepravilnosti na 11 od ukupno 43 biračka mesta.

Kako su naveli, njihovi posmatrači su prijavili glasanje bez ličnih isprava, kršenje tajnosti glasanja, nekorišćenje nevidljivog spreja i UV lampe, kao i vođenje paralelnih spiskova glasača. „Kao vid pritiska na birače, izdvajamo slučaj u Kotraži gde su neidentifikovana lica ispred biračkog mesta legitimisala birače“, saopštila je CRTA.

Takođe, mobilni timovi CRTA posmatračke misije, koji prate atmosferu i dešavanja van biračkih mesta, saopštili su da su tokom prepodneva primetili veliki broj automobila sa registarskim tablicima iz drugih mesta, kao i vozila bez registarskih tablica.

"Vozila kruže po Dragačevu, zadržavaju se u blizini skoro svih biračkih mesta i neidentifikovane osobe iz vozila komuniciraju sa članovima biračkih odbora", saopštila je CRTA.

Ova organizacija navodi da su zabeleženi i pritisci na Crtine posmatrače. "Prilikom obilaska biračkog mesta Grab, mobilnom timu Crte isečene su gume na automobilu i nepoznata lica sprečila su akreditovanim posmatračima pristup biračkom mestu", navodi se u saopštenju CRTE.

Na dodatnih 11 biračkih mesta bilo je i manjih nepravilnosti, dodaje Crta, kao što su, kako su naveli, nepravilno uređena biračka mesta, promotivni materijali izbornih lista u krugu manjem od 50 metara i upotreba mobilnih telefona.

MUP: Policijskoj stanici Lučani prijavljen napad na dvoje glasača

Policijskoj stanici Lučani je dvoje građana prijavilo je da su danas, prilikom dolaska na biračko mesto broj 25 u Kotraži, napadnuti od strane njima nepoznatog lica, policija je identifikovala i ustanovila da se radi o B.P. (37) iz Prijepolja, saopštio je MUP.

Kako se navodi, policija je odmah po prijavi izašla na mesto događaja i tom prilikom tridesettrogodišnja građanka je izjavila da ju je napoznati muškarac odgurnuo vratima, kada je pokušala da udje na biračko mesto kako bi glasala.

Istovremeno je i dvadesetjednogodišnji muškarac, koji je takodje došao da glasa, prijavio policiji da ga je ista osoba odgurnula rukama kada je hteo da udje na biračko mesto, saopšteno je iz MUP-a.

Pripadnici policije identifikovali su osumnjičenog i ustanovili da se radi o B. P. (37) iz Prijepolja.

Dodaje se da je o svemu obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Čačku koje je naložilo da se osumnjičeni privede tužiocu, a protiv njega će, po nalogu nadležnog tužilaštva, biti podneta krivična prijava zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu, navedeno je u saopštenju.

U opštinama Lučani, Kladovo, Doljevac i Kula, održavaju se lokalni izbori. Opozicija učestvuje na redovnim izborima u Lučanima, dok vanredne izbore u ostale tri opštine deo opozicije bojkotuje.

Predsednik Kosova Hašim Tači učestvovaće na sutrašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku, na kojoj će na zahtev Srbije i Rusije biti razmotreno pitanje promene mandata Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), čime je otvoren put transformacije ovih snaga u vojsku.

Tači je novinarima na prištinskom aerodromu uoči polaska za Njujork rekao da je, nezavisno od rasprave na sednici Saveta bezbednosti UN, transformacija "nepovratan proces koji samo može da bude sve snažniji".

On je dodao da se danas pre podne sastao sa kosovskim Srbima na nekoliko lokacija a koji se ‘osećaju dobro odlukom Skupštine’.

"Ako je Srbija uznemirena stvaranjem naše vojske, kosovski Srbi se osećaju sigurnim i učestvovaće u vojsci", kazao je Tači.

On je ocenio da je formiranjem vojske i postizanjem širokog političkog i građanskog konsenzusa za dijalog sa Srbijom, Kosovo prethodnih dana ostvarilo "izuzetan uspeh".

Tači je takođe pozdravio jučerašnje usvajanje rezolucije o dijalogu sa Srbijom u Skupštini Kosova, čime je formiran i novi pregovarački tim.

Izložba ’Karikature protiv diktature’ otvorena je u Požegi, u prostorijama udruženja ’Inicijativa za Požegu’.

Kada su pre nekoliko meseci prvi put karikature Predraga Koraksića Koraksa i Dušana Petričića stigle u ovaj grad nadomak Užica, lokalna vlast nije dozvolila da budu bilo gde izložene.

Ovoga puta, građani su slobodno mogli da obiđu izložbu, ali je prateća tribina, koja se održavala u obližnjoj zgradi mesne zajednice, bez objašnjenja preseljena iz velike u malu salu.

„Pošto je slična izložba organizovana od strane ’Inicijative za Požegu’ letos vandalizovana od strane naprednjačke vlasti u Požegi, tako što su preko naših plakata, lepili plakate sa fotografijom Aleksandra Vučića, ovog puta možemo reći da je izložba normalno otvorena i da prolazi bez ikakvih problema, jer vidite, otvorena je u prostorijama ’Inicijative za Požegu’, gde predstavnici lokalne vlasti nemaju pristup“, rekao je Aleksandar Divović predsednik Upravnog odbora Inicijative za Požegu i organizator prateće tribine ‘Koja je tvoja crvena linija’.

Izložba je izazvala veliko interesovanje Požežana.

Embed Podijeli

Posetioci izložbe "karikaturom protiv diktature"

Izvor Radio Slobodna Evropa

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

The URL has been copied to your clipboard

---

No media source currently available

0:00 0:00:55 0:00

Direktan link

• 64 kbps | MP3

Pop-out plejer

Nakon otvaranja izložbe karikatura, ’Inicijativa za Požegu’ je 300 metara dalje, u zgradi mesne zajednice Požega organizovala i tribinu pod nazivom ’Koja je tvoja crvena linija’.

Mada je bilo je planirano da sociolog Jovo Bakić, karikaturista Dušan Petričić i urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk govore u velikoj sali mesne zajednice, što je, prema rečima organizatora bilo ranije dogovoreno, ta sala je, bez bilo kakvog objašnjenja, bila zaključana. Učesnici tribine su se zato preselili u malu salu, a brojni građani su stajali dok su slušali govornike.

„Aktuelna vlast u Srbiji odavno je prošla crvenu liniju“, rekao je Jovo Bakić i dodao da je „sada uspostavljen mafijaški sistem države“.

„Na građanima je da li hoće to da trpe, ili neće, Ako se svi povežemo, njima neće biti spasa", rekao je Bakić.

Karikaturista Dušan Petričić je izjavio da „ovo nije sprega vlasti sa mafijom, ovo je mafija na vlasti“.

„I to je situacija, da budem mračan do kraja, kada mafija u kombinaciji sa fažizmom, daje neverovatne rezultate, a to ćemo tek, bojim se da vidimo i osetimo u narednom vremenu“, kaže Petričić.

„Sve su vrednosti u društvu pogažene, moralne najviše“, naveo je novinar Milan Ćulibrk i pitao "koja je cena toga".

„Plašim se da je to stvarno urađeno za jako male pare. Cena koja se sada plaća za lojalnost je bedna, a mnogi pristaju na to. Kako ti ljudi spavaju, kako se ti ljudi ponašaju i svakodnevnom životu?“, naveo je Ćulibrk.

U opštinama Lučani, Kladovo, Doljevac i Kula, održavaju se lokalni izbori. Opozicija učestvuje na redovnim izborima u Lučanima, dok vanredne izbore u ostale tri opštine deo opozicije bojkotuje.

Izborna mesta na području opštine Doljevac otvorena su jutros u 7.00 časova bez obzira na loše vreme i glasanje za lokalnu skupštinu za sada protiče bez problema, izjavila je sekretar doljevačke Opštinske izborne komisije Gordana Cvetković.

Na području Doljevca otvoreno je 37 biračkih mesta, a u biračke spiskove upisano je nešto više od 14.700 gradjana, rekla je Cvetković agenciji Beta.

Vanredni lokalni izbori u Doljevcu raspisani su nakon što je predsednik opštine Goran Ljubić Međarac (SNS) podneo ostavku na tu funkciju.

On je podnošenje ostavke obrazložio "prozivkama opozicije" i željom da "proveri izbornu volju građana".

Biračka mesta u Opštini Kula otvorena su na vreme, potvrđeno je agenciji Beta u Opštinskoj izbornoj komisiji (OIK).

Predsednica OIK Nevenka Rabrenović rekla je da je svih 40 biračkih mesta otvoreno na vreme, da nije bilo nikakvih problema ili kašnjenja.

Prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u birački spisak u toj opštini upisano je 35.914 birača.

Pravo glasa u Lučanima ima 16.483 birača, u opštini Kula 36.000, u Doljevcu 14.700, u Kladovu 22.300 birača.

Biračka mesta se zatvaraju u 20 časova.

Izborna komisija objavljuje rezultate izbora u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta.

Autobus makedonskih registarskih oznaka sleteo je jutros oko 1.45 časova sa auto puta, u blizini isključenja za Leskovac na jugu Srbije, i tom prilikom se prevrnuo, saopštio je MUP Srbije.

Kako je saopšteno, tri osobe su poginule, a 32 su povređene.
Saobraćajna nesreća dogodila se na auto-putu u pravcu ka Nišu.

U bolnici u Leskovcu je zbrinuto 28 osoba, dok su četiri u bolnici u Nišu.

Načelnik Hirurgije bolnice u Leskovcu, Jovica Vučković za RTS je rekao da od pacijenata koji su kod njih zbrinuti petoro ima teže povrede, ali da nisu životno ugroženi.

Na kućno lečenje će biti pušteno 14 pacijenata, kažu u leskovačkoj bolnici gde će pacijenti ostati dok ne stigne prevoz za Makedoniju koji obezbeđuje opština Leskovac.

Pacijenti koji su odvezeni u Niš nalaze se na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju, i zadobili su teške povrede u nesreći.

U autobusu koji je saobraćao na relaciji Bitolj - Beč bilo je putnika iz Bitolja i drugih mesta u Makedoniji, a jedan od povređenih rekao je agenciji Beta da se ne seća udesa jer su svi spavali.

"Kad sam se probudio čuo sam vrištanje. Video sam ljude sa krvavim glavama i rukama i čuo sam da neko kaže da ima poginulih. Ne znam ko je zvao hitnu pomoć i policiju ali je ubrzo stiglo nekoliko kola hitne pomoći i lekari su ušli u autobus. Odmah su nam pružili pomoć. Zatim su stigli vatrogasci, mislim da su iz Leskovca i svi zajedno su nas izvukli iz autobusa", rekao je Beti mladić iz Bitolja koji je u udesu povredio ruku.

Na lice mesta odmah su izašli pripadnici saobraćajne policije policijsih uprava Leskovca i Niša i pripadnici Sektora za vanredne situacije, a uviđaj je izvršio zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu.

Još uvek nije saopšteno zašto je došlo do nesreće.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ide na sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija bez obzira da li će biti otvorena za javnost "da kaže istinu".

"Reći ću istinu koliko smo uložili truda da dođemo do kompromisa a suprotna strana to nije želela", rekao je Vučić u intervjuu za Prvu televiziju.

On je naglasio i da će u "lice reći" to i onima koji su učestvovali u tome da se ne dođe do kompromisa.

Prema njegovim rečima, za Beograd je Briselski sporazum bio "težak kompromis", ali je Beograd "ispunio sve svoje obaveze".

"Priština nije ni jednu koju je imala a to je Zajednica srpskih opšina", rekao je Vučić.

Aleksandar Vučić je, prenosi Beta, izjavio je da je nije fasiciniran rezolucijom koju je usvojila Skupština Kosova o dijalogu sa Srbijom i ocenio da njome Priština suštinski želi da zatvori vrata svakom dijalogu sa Beogradom.

Vučić je rekao da se rezolucijom predviđa da svaki dogovor mora da vodi punoj nezavisnosti Kosova, nepromenjivosti granica i da mora da bude zadržana celovitost teritorije po unitarnom principu, odnosno da ne može da postoji federacija na delu teritorije ili nešto slično.

"Ovim papirom rekli su - mi hoćemo sve i to po svaku cenu i spremni smo tobože za dijalog, ali ne znam pored ovakvih zahteva o čemu da vodimo dijalog i razgovaramo, o skijanju, letovanju, ne zna šta bi trebalo da bude tema", rekao je Vučić.

On je kazao i da je dobro razumeo poruku Prištine kada je povećana taksa.

"Taksu uvodite u dva slučaja ili kada ste sišli sa uma ili da kada hoćete da isprovocirate Srbiju da preduzme neke druge mere, ne biste li ušli u bilo kakvu vrstu drastičnijeg oružanog sukoba", rekao je Vučić i dodao da je Beograd do sada uspešno izbegavao sve zamke.

On kaže da želi rešenje za Kosovo, ali da ga još nema i da je jedno od rešenja koje je nudio razgrančenje, ali da o tome ne razgovara sa Albanicma i da za to nema saglasnost sprske strane.

Vučić je rekao da će kompromisno rešenje teško biti postignuto, posebno posle rezolucije koju je kosovska skupština usvojila.

"Želim rešenje svim srcem i snagom, ali nemamo ga nismo ni blizu, ne razgovaramo, nismo nigde", rekao je Vučić.

Što se izbora tiče, Vučić je rekao da "ne zavisi sasvim od njega, ni od nas" da li će biti vanrednih izbora već "od situacije u zemlji", pre svega na Kosovu.

"Ja bih sa radošću išao na izbore, verujem da bismo ostvarili do sada najubedljiviju pobedu", rekao je Vučić, navodeći da su njegovi saradnici "listom" za izbore.

On je rekao i da je "uvek spreman da ide na izbore ako to veliki broj ljudi želi" i negirao da je izjavio da neće ispuniti zahteve sa protesta makar ih bilo pet miliona na ulici. On je dodao da neće, kao Makron, da podlegne "pritisku ulice", opozicije koja je krala i razorila državu, navodeći da će uvek da poštuje narod.

"Zato i kažem narodu - izvolite izbore", rekao je Vučić.

Na reči novinara Prve televizije da je na protestu protiv nasilja u Beogradu šetalo između sedam i deset hiljada ljudi, on je odgovorio da je onda "Barbara divno izveštavala" i da on nije video "deset hiljada".

Skupština Kosova je na vanrednoj sednici u subotu uveče usvojila rezoluciju o dijalogu sa Srbijom na predlog opozicione Socijaldemokratske partije (partija formirana podelom pokreta Samoopredeljenje), koja predviđa formiranje nove državne delegacije u dijalogu sa Srbijom. Sednici se nisu odazvale druge dve opozicione partije - pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova.

Novu delegaciju predvodiće predsednik opozicione Socijaldemokratske partije Špend Ahmeti, inače aktuelni gradonačelnik Prištine, i Fatmir Ljimaj iz vladajuće Inicijative Socijaldemokrata. Delegaciju čine 12 članova, njih sedam je iz vladajućih partija, četvoro iz opozicije, i jedan iz civilnog društva.

Visar Imeri iz Socijaldemokratske partije je kazao da Srbija na kraju ovog procesa mora da prizna Kosovo, u suprotnom, "konačnog sporazuma neće biti".

Predstavljajući rezoluciju, on je istakao da je odlučivanje u procesu dijaloga sada preneseno na novoformiranu državnu delegaciju. On je dodao da ova rezolucija predviđa uspostavljanje okvira platforme za dijalog i određivanje ciljeva Kosova u ovom procesu. Imeri je istakao da će odluke u procesu dijaloga moći da donosi samo novoformirana državna delegacija. Po njegovim rečima, konačni sporazum sa Srbijom biće i pitanje konsultativnog referenduma na Kosovu.

"Republika Kosovo po prvi put ulazi u dijalog pripremljeno i sa jasnim ciljevima. Proces dijaloga će biti prihvatljiv jedino ukoliko njegov kraj rezultira recipročnim priznanjem država koje su uključene u procesu, članstvom Kosova u Ujedinjene nacije, kao i obećanjem o ubrzanoj euroatlanskoj integraciji", kazao je Imeri.

On je dodao da državna delegacija treba delovati na osnovu toga da su teritorijalni integritet i jedinstven karakter države Kosova neugroživi.

Imeri je dodao da će Skupština formirati posebnu komisiju koja će nadgledati proces dijaloga.

"Konačna faza će zaista biti kraj ovog dijaloga", poručio je Imeri.

Pored rukovodioca, ostali članovi delegacije su Enver Hodžaj iz Demokratske partije, Avdi Arifi iz Alijanse za budućnost Kosova, Bedžet Pacoli iz Alijanse novo Kosovo, Mahir Jagdžilar iz parlamentarne grupe 6 plus (koja okuplja manjinske poslanike nesrpske zajednice), Dardan Gaši, zamenik premijera, jedan predstavnik civilnog društva, a dva mesta su rezervisana za opozicione partije Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova. Jedno mesto rezervisano je i za bošnjačku zajednicu.

Predsednik Kosova Hašim Tači pozdravio je odluku o stvaranju Pregovaračkog tima za dijalog sa Srbijom i naveo da se raduje što će raditi sa članovima tima “u postizanju konačnog, sveobuhvatnog rešenja koje će otvoriti vrata UN, NATO i EU za Kosovo.”

Sednica je sazvana na zahtev 42 poslanika. Prisustvovao je 61 od 120 poslanika, a rezoluciju je podržalo njih 59, dok ih je dvoje bilo uzdržano.

Rezolucije usvojene u Skupštini nemaju obavezujuć karakter već odražavaju političku volju, stoga je predloženo da se po ovom pitanju usvoji i poseban zakon.

Policijski službenici PU Zvornik 14. decembra su u Zvorniku uhapsili osobu inicijala A.M. (1970), zbog sumnje da je organizirala i obučavala grupu s ciljem pridruživanja stranim terorističkim organizacijama, potvrdio je za Radio Slobodna Evropa glasnogovornik PU Zvornik Miljan Bobar.

Prema nezvaničnim informacijama, riječ je o povratniku sa sirijskog ratišta.

Akcija je provedena po nalogu Republičkog javnog tužilaštva Republike Srpske i u suradnji s policijskim službenicima Uprave za borbu protiv terorizma i ekstremizma Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a.

Policijski službenici su prilikom pretresa kuće u Zvorniku, pomoćnih objekata i putničkog automobila koje koristi osumnjičeno lice, pronašli i privremeno oduzeli određenu količinu mobilnih telefona, SIM kartica, računara i dokumentacije koja se može dovesti u vezu s izvršenjem krivičnog djela, saopćeno je iz Tužilaštva RS-a.

Nakon kriminalističke obrade, uhapšeni je pušten na slobodu, a sve dalje istražne aktivnosti provodit će se pod nadzorom Republičkog javnog tužilaštva Republike Srpske, potvrđeno je za RSE.

Više hiljada građana okupilo se večeras u Beogradu na protestu "Protiv nasilja - Stop krvavim košuljama".

Skup je protekao bez incidenata, a upućen je poziv za ponovno okupljanje 16. januara, na godišnjicu ubistva lidera Inicijative SDP Olivera Ivanovića.

Snimak celog protesta možete pogledati na našoj Facebook stranici.

Okupljanje je počelo u oko 18 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta gde su se prisutnima obratili akademik Dušan Teodorović i glumac Tihomir Stanić.

Teodorović je rekao da je legalno da se narod za pravdu bori i na ulici kada se kradu izbori. On je kazao da izbora ne može da bude dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pet sati svaki dan na nacionalnoj televiziji i dok se ne srede "falsifikovani" birački spiskovi. "Ako ne ispuni zahteva građana neka očekuje sve oblike građanske neposlušnosti", rekao je Teodorović i poručio Vučiću "pobedićemo te kao što smo pobedili i Slobodana Miloševića".

Potom je organizovana protestna šetnja od platoa do zgrade u kojoj je sedište predsednika Srbije, zatim Skupštine Srbije i zgrade Radio televizije Srbije.

Embed Podijeli

Još jedna šetnja protiv nasilja vlasti

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:03:30 0:00

Direktan link

• 270p | 10,2MB
• 360p | 17,5MB
• 720p | 40,2MB
• 1080p | 91,3MB

Na čelu kolone je bio velik transparent "Stop krvavim košuljama", a okupljeni su nosili i transparente "Jedan od pet miliona", "Dosta majmunisanja ovako više ne može", "Počelo je". Duvalo se u pištaljke, a delili su se i bedževi i flajeri sa natpisom "Počelo je". Okupljeni su uzvikivali "Vučiću lopove", "Ua" i "AV, AV, AV", "Barbara javi se", a ispred Skupštine Srbije uzvikivali su "Majo, Marjane".

Među građanima su bili i predstavnici opozicionih stranaka Vuk Jeremić, Dragan Đilas, Borko Stefanović, Janko Veselinović, Miloš Jovanović, Boško Obradović koji su bili na čelu kolone iza transparenta.

Borko Stefanović, koji je sa dvojicom aktivista napadnut nedavno u Kruševcu, na kraju protesta rekao je da su se okupili da kažu da Srbija nikada više ne sme biti zemlja krvavih glava i košulja. "Mi vam kažemo večeras iz veličanstvenog Beograda pod snegom i rekom slobodnih ljudi - nećete nas zaustaviti i nećete nas ućutkati. I mi smo narod Srbije koji kaže da večeras neće otići tiho u noć. Bićemo zajedno ići ćemo do kraja do pobede", kazao je Stefanović.

Jelena Anasonović, aktivistkinja, uputila je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zahtev da se otkriju nalagodavci i oni koji su pokušali ubistavo Borka Stefanovića u Kruševcu, počinioci i nalogodavci napada na sve novinare, aktiviste civilnog društva, političke aktiviste i građani koji su se usudili drugačije da misle od njega. Ona je uputila zahtev da se otkriju počinioci ubistva lidera inicijative SDP sa Kosova Olivera Ivanovića i najavila sledeće okupljanje na godišnjicu njegovog ubistva.

Saobraćaj u centralnim gradskim ulicama tokom protesta je bio zaustavljen, a kolona koju su okupljeni formirali na početku skupa bila je od Terazija do Platoa Filozofskog fakulteta. Nije bilo primetno prisustvo policije u uniformi, a privatno obezbedjenje protesta nosilo je žute prsluke na kojima je pisalo "Jedan od pet miliona".

Okupljanje je večeras organizovano i pod motom "Hajde da se prebrojimo", zbog navoda pojedinih medija i aktuelne vlasti da se tokom prošlog protesta održanog 8. decembra okupio mali broj građana, dok organizatori tvrde da je na protestu bilo više od 10.000 nezadovoljnih.

Na prethodnom okupljanju, održanom 8. decembra, okupilo se više hiljada demonstranata koji su protestovali nakon što je Borko Stefanović, lider Levice Srbije i jedan od predstavnika opozicionog Saveza za Srbiju, pretučen 23. novembra u Kruševcu.

Zbog toga je SZS pozvao „nezadovoljne građane u nestranačku šetnju u znak protesta protiv krvavih košulja i nasilja aktuelne vlasti".

Prema procenama SZS na tom skupu okupilo se više od 10.000 ljudi, dok je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio da je na ulicama bilo viošestruko manje demonstranata – oko 1.500.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon prošlonedeljnog protesta odgovorio da poruka demonstranata nije ozbiljna, te da neće ispuniti nijedan zahtev opozicije koliko god ih izašlo na ulice da protestuje i ma koliko dugo ti protesti trajali.

"Šetajte do mile volje, ja ni jedan zahtev nikada neću da vam ispunim. Može i pet milona da vas se skupi. Možete samo da dobijete izbore, e kada dobijete izbore ispunjavajte ono što je narodu obećano, a ja pod pritiscima neću da radim, i po tome se razlikujem od svih drugih", rekao je tada predsednik, kazavši da na skupu nije video mnogo mladih ljudi, i ocenio da je šetao uglavnom srednji i viši srednji sloj, te da treba preispitati zbog čega su oni nezadovoljni.

Dragan Đilas, jedan od lidera SZS, optužio je Vučića da je odgovoran za napad na Stefanovića “zbog svega što govori", kao i zbog toga što je, kako je rekao, “stepen kriminalizacije društva ogroman”.

Nakon incidenta u Kruševcu uhapšene su tri osobe, a Vučić je izjavio da "najoštrije osuđuje nasilje, jer je Srbija pravna država" i da "Srbija mora da poštuje pravo na drugačije mišljenje i slobodu okupljanja".

Lider Levice Srbije Borko Stefanović objavio je ove nedelje identitet uhapšenih zbog napada na njega, rekavši da su to Danijel Gmijović, Marko Živković i Marko Šaponjić, za koga je kazao da je bio pripadnik Žandarmerije do 2008. godine.

On tvrdi da su oni u "poslovnim, poluposlovnim i privatnim vezama s Goranom Makragićem, biznismenom iz Kruševca, s upravnikom Kazneno-popravnog doma Ivanom Mijailovićem i s radnikom Gradske uprave u Kruševcu Sašom Delićem". Takođe je izneo uverenje da su ti ljudi viđani na skupovima vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) po Srbiji.

Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton rekao je na sastanku sa slovenačkim ministrom inostranih poslova Mirom Cerarom da Srbija i Kosovo treba da postignu sporazum "što je pre moguće".

"Poželeo sam dobrodošlicu slovenačkom ministru spoljnih poslova Miru Ceraru u Beloj kući. Kao saveznici u NATO-u razgovarali smo o zajedničkim ekonomskim i bezbednosnim interesima u Evropi i o potrebi da Srbija i Kosovo postignu sporazum što je pre moguće", napisao je Bolton na Twitteru.

SAD su još jednom potvrdile podršku "postepenoj, transparentnoj tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u profesionalnu, multietničku vojnu silu, koja je interoperabilna sa NATO-om i koja služi i predstavlja sve zajednice na Kosovu".

"To je suverena odluka vlade Kosova", navodi se u saopštenju koje je srpski servis Glasa Amerike dobio iz Stejt departmenta.

U saopštenju Stejt departmenta se međutim ističe da će "bezbednost Kosova najbolje biti zaštićena noramlizacijom odnosa sa Srbijom", i da bi za Kosovo "dijalog trebalo da bude apsolutni prioritet".

"Apelujemo na obe strane da uklone sve barijere kako bi se vratile za pregovarački sto i postigle sveobuhvatni sporazum o normalizaciji", navodi se u saopštenju.

Predsednik Rusije Vladimir Putin zabrinut je zbog sve veće popularnosti repa među ruskom omladinom. Od zvaničnika u resoru kulture zatražio je da razviju sredstva kontrole, umesto zabrane te popularne muzike.

Na današnjem sastanku s kulturnim savetnicima u Kremlju, Putin je rekao da će pokušaji da se izvođačima zabrani nastup imati negativan efekat i ojačati njihovu popularnost, prenosi AP.

"Ako je to nemoguće zaustaviti, onda moramo da upravljamo i usmeravamo", rekao je predsednik Rusije. Naveo je da je "rep zasnovan na tri stuba: seksu, drogama i protestu" i dodao da je "to put ka degradaciji nacije".

Putin je kazao da je "propagiranje narkotika" gore od psovanja. Njegovi komentari su usledili u vreme ruskih mera protiv savremene muzike koje su podsetile na cenzuru umetnosti iz sovjetskih vremena.

Nastupi desetak repera nedavno su otkazani u Rusiji, posle upozorenja zvaničnika da takva muzika promoviše pogrešne vrednosti, a najmanje tri muzičara su pritvorena. Rep je jedan od najpopularnijih muzičkih žanrova među ruskom omladinom zahvaljujući otvorenom predstavljanju svakodnevne realnosti i oštroj kritici vlasti.

Pilot ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva poginuo je danas kada se njegov avion srušio u pokušaju da sleti u bazu na severu zemlje, saopštila je vojska Ukrajine.

Generalštab ukrajinske vojske objavio je na Fejsbuku da se avion Suhoj Su-27 srušio tokom rutinskog leta i da je istraga u toku.

Avioni Su-27, prenosi AP, dizajnirani su u vreme Sovjetskog Saveza, a Rusija nastavlja da ih proizvodi. Mogu da imaju jednog ili dva pilota, a za sada nije poznato koji od ta dva modela je danas pao.

Ukrajinska vojska je u oktobru ostala bez jednog Su-27 sa dva sedišta, tokom vežbi s američkom vojskom. Tada su poginuli američki i ukrajinski pilot.

Sekretar zadužen za državnu upravu i prirodne resurse Rajan Zinke napustiće svoju poziciju do kraja ove godine, posle dve godine madata, objavio je predsednik Donald Tramp na Twitteru. Tramp, ipak, nije rekao zbog čega Zinke odlazi.

"Trampova administracija će objaviti ime novog sekretara zaduženog za državnu upravu sledeće nedelje", napisao je Tramp na Twitteru.

Zinke je pod lupom zbog potencijalne zloupotrebe bezbednosnih podataka, letova i nekretnina.

Senat mora da potvrdi imenovanje novog ministra.

Federalni sudija u Teksasu Rid O'Konor odlučio je da je Zakon o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti u SAD, poznatiji kao Obamaker - neustavan.

Sudija je odlučio da je ceo zakon nevažeći zbog jedne stavke koja je ukinuta, a odnosila se na obavezno zdravstveno osiguranje - odnosno, oni koji nisu imali osiguranje bili su kažnjavani povećanjem poreza.

Prošle godine, Trampova adminsitracija izglasala je ukidanje stavke o obaveznom zdravstvenom osiguranju u sklopu promene poreskih propisa.

Očekuje se žalba na odluku sudije iz Teksasa i da predmet završi pred Vrhovnim sudom. Za to vreme, Obamaker će ostati na snazi.

Oko 11,8 miliona korisnika širom SAD koristi mogućnost pristupačne zdravstvene zaštite koju pruža Obamaker.

Da će to ukinuti, predsednik Donald Tramp obećava još od kampanje.

Odluku sudije iz Teksasa prokomentarisao je na Twitteru: "katastrofalni Obamaker, kao što sam i predvideo, proglašen je neustavnim i Kongres sada mora da usvoji novi zakon kojim se štite oni sa hroničnim oboljenjima". Takođe je pozvao lildere demokrata u Senatu i Predstavničkom domu da to "završe".

U centru Beograda ispred zgrade Vlade Srbije održan je protest pod nazivom "Mame su ljute".

Više desetina majki i trudnica protestovalo je zajedno sa svojim supružnicima i članovima Inicijative "Mame su zakon" zahtevajući od vlasti hitno povećanje mesečnih naknada za roditelje.

Natalija Kostić na protestu je bila sa svoje dvoje dece.

“Boli me što će buduće mame da pate i da razmišljaju o novcu umesto da razmišljaju o svojoj deci i da budu srećne sa njima. Ne znam da li ću roditi treće dete. Ja sam nezaposlena, radila sam u bivšoj firmi i kada sam ostala u drugom stanju poželeli su mi srećan put bez povratka”, Natalija Kostić

U organizaciji Inicijative "Mame su zakon", okupljeni na protestu „Mame su ljute“ traže izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom na osnovu kog, kako tvrde, nekima od majki sleduje po 1.000 dinara, što je manje od 8,5 evra.

“Jedini cilj koji imaju je da umire mame. Da se one smire i da misle da će biti nekakvih stvarnih uvećanja. Suštinski, ako nekome povećate nadoknadu koja je 1.000 i vi je povećate na 1.500 dinara, to nije dostojanstveno primanje. Mi imamo naš predlog – da fiksni deo bude u visini republičkog minimalca a da se varijabilni deo računa na osnovu broja meseci provedenih na poslu”, rekla je Tatjana Macura, iz Inicijative „Mame su zakon“.

Dejan Ostojić na protest je došao sa trudnom suprugom.

“Ovo je nešto što se tiče svih nas. Problematično je stanje, dosta je porodica trenutnih i budućih koje će da budu pogođene ovom situacijom koja je ‘prodata’ pod nekom pričom koja bi trebalo da potpomogne natalitet koji je ugrožen, a u suštini vidimo da dosta toga nije u redu”, rekao je.

Embed Podijeli

'Mame su ljute, mame nisu glupe'

Embed Podijeli

Kod je kopiran u vaš clipboard.

---

širina px Visina px

---

The URL has been copied to your clipboard

No media source currently available

0:00 0:02:10 0:00

Predstavnici inicijative "Mame su zakon" najavili su na današnjem protestnom skupu novu akciju pod nazivom "Mame nisu same" tokom koje će građani moći da potpišu onlajn peticiju podrške njihovim zahtevima.

Ovo je bi drugi po redu protest roditelja i budućih majki zbog malih državnih nadoknada. Prvi je održan 25. septembra 2018. godine.

• Protest trudnica i porodilja u Beogradu

Tada su učesnici, okupljeni pod okriljem inicijative “Mame su zakon”, zatražili usvajanje izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kojima se, između ostalog, zahteva da naknada za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta ne može biti manja od minimalne zarade. Ocenjeno je da je Zakon, čija je primena počela 1. jula, „ponižavajući, nedopustiv i diskriminatorski“.

Više stotina ljudi okupilo se u aveniji Jelisejskih polja u Parizu gde je u toku protest pokreta "Žuti prsluci". Okupljenih je manje nego prehodnih nedelja, prenela je agencija Frans pres.

Demonstranti su ušli u aveniju koja je delimično otvorena danas zbog protesta.

Radio Frans enfo preneo je da u Parizu ima nekoliko stotina ljudi unutar i okolo avenije, a da se demonstranti propuštaju u malim grupama uz jake policijske snage.

Na skupu su prisutne i žene u crvenim bluzama sa kapuljačama, koje simbolizuju Marijanu, simbol Francuske.

Slična okupljanja su i u drugim gradovima Francuske.

Pariska policija saopštila je privela 114 osoba u glavnom gradu, prenosi BBC.

Direktor pariske policijske prefekture Mišel Delpiješ izjavio je da će mere bezbednosti biti kao i prethodne subote i da je prema navodima na društvenim mrežama nekoliko desetina hiljada ljudi izrazilo spremnost da danas izađe na ulice uprkos pozivima da to ne čine u svetlu ovonedeljnog napada u Strazburu.

U Parizu je raspoređeno oko 8.000 pripadnika snaga bezbednosti, a na području cele Francuske oko 89.000.

Pokret koji je spontano nastao na društvenim mrežama, od 17. novembra je mobilisan raznim akcijama u Francuskoj a svake subote organizuje proteste u velikim gradovima. Francuski predsednik Emanuel Makron koji se nedavno obratio naciji i najavio određene ustupke građanima nezadovoljnim njegovom opštom politikom, nije uspeo u potpunosti da ubedi "žute prsluke" koji su najavili nastavak protesta.

Pravoslavni velikodostojnici Ukrajine objavili su da su danas u Kijevu odobrili formiranje jedinstvene crkve u toj zemlji, nezavisne od Moskovske patrijaršije, i izabrali njenog lidera.

Lider nove autokefalne Ukrajinske pravoslavne crkve biće mitropolit Epifanije, 39-godišnji biskup Kijevske patrijaršije, prenosi Asošiejted pres. Ukrajinska crkva je vekovima bila deo Ruske pravoslavne crkve. Sinod Carigradske patrijaršije u oktobru je odlučio da pokrene proces dodeljivanja autokefalnosti Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, uprkos oštrom protivljenju Moskve. Današnjem sastanku prisustvovao je i predsednik Ukrajine Petro Porošenko, kao posmatrač bez prava glasa.

Nezadovoljna tom odlukom i uoči sastanka, Ruska pravoslavna crkva pozvala je juče UN, lidere Nemačke i Francuske, papu i druge verske lidere da zaštite vernike u Ukrajini "od pritiska države na sveštenike koje postavlja ruska patrijaršija". Ruski patrijarh Kiril upitio je pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, papi Franji, kenterberijskom nadbiskupu i drugim verskim vođama, i pozvao ih da zaštite sveštenike, vernike i njihovu veru u Ukrajini.

Australija je odlučila da zvanično prizna zapadni Jerusalim kao glavni grad Izraela, ali neće preseliti tamo svoju ambasadu dok Izrael i Palestinci ne postignu mirovni sporazum, objavio je danas premijer te zemlje Skot Morison.

On je, kako prenosi AP, najavio da će Australija priznati istočni Jeruslim kao glavni grad Palestine samo nakon postizanja dogovora o rešenju sukoba po modelu dve države, a do tada će ambasada Australije ostati u Tel Avivu.

Iako se ambasada za sada neće seliti, Morison je rekao da će njegova vlada osnovati odbrambenu i trgovinsku kancelariju u Jerusalimu i da će početi da traži lokaciju za ambasadu.

"Australijska vlada je odlučila da Australija sada prizna da je zapadni Jerusalim, kao sedište Kneseta (parlamenta) i mnogih institucija vlade, glavni grad Izraela", rekao je Morison, ocenivši da se time poštuje posvećenost rešenju po modelu dve države i poštovanje relavantnih rezolucija UN.

Izrael smatra ujedinjeni Jerusalim svojom večnom prestonicom dok Palestinci nameravaju da u istočnom delu bude glavni grad njihove buduće države.

Predsednik SAD Donald Tramp je prošle godine izazvao međunarodne kritike kada je preokrenuo decenije američke spoljne politike priznavanjem Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Ambasada SAD-a preseljena je iz Tel Aviva u Jerusalim u maju.

Predsedništvo Skupštine Kosova sazvalo je vanrednu sednicu za subotu kako bi se izglasao nacrt rezolucije koju je predložila opoziciona Socijaldemokratska partija (partija nastala nakon podele pokreta Samoopredeljenje) o principima i smernicama o učešću Kosova u dijalogu sa Srbijom.

U tom dokumentu se zahteva da svaki eventualni sporazum sa Srbijom prođe kroz Skupštinu Kosova, ali i da se o pitanju granice Kosova sa Srbijom ne raspravlja.

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji, inače čelnik Demokratske partije Kosova, kazao je da se Kosovo ne plaši dijaloga i da se taj proces treba okončati priznanjem.

"Nakon jučerašnje istorijske odluke o formiranju vojske Kosova, Kosovo ide napred ka potpunoj finalizaciji svoje državnosti. Ono što će se danas desiti ima veze sa dijalogom, zapravo, radi se o zaustavljanju Vučićeve i srbijanske ofanzive a kako bi se Kosovo međunarodnoj zajednici pokazalo da je umereno i spremno, da ima legitimitet i mogućnosti da odgovori na sve izazove", kazao je Veselji.

Opozicioni pokret Samoopredeljenje nije prisustvovao sastanku predsedništva Skupštine, dok je druga opoziciona partija, Demokratski savez Kosova, saopštila da neće učestvovati na današnjoj sednici.

Vlada Kosova je predložila da se predsednik vladajuće Inicijative, Fatmir Ljimaj, preuzme rukovodeću ulogu pregovaračke ekipe u dijalogu sa Srbijom.

Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan objelodanio je dio audiosnimka na kojem se čuje navodni ubojica saudijskog novinara Jamala Khashoggija kako govori - "Ja znam dobro sjeći".

Erdogan je rekao da se na snimku čuje glas visoko rangiranog vojnog lica, odnosno "radnika mrtvačnice", koji "otvoreno" kaže da on može secirati tijelo.

Turska je audiosnimak podijelila sa Saudijskom Arabijom, SAD-om, Njemačkom i drugim zemljama.

Turska je priopćila da je tim od 15 ljudi ubio Khashoggija 2. listopada u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Njegovo tijelo ili ostaci nikada nisu pronađeni, podsjeća AP.

Erdogan je, također, kritizirao saudijskog princa Mohammada bin Salmana koji je rekao da je Khashoggi izašao iz konzulata, što je kasnije opovrgnuo.

"Ova nacija nije glupa i zna što znači kada neko treba snositi odgovornost", rekao je Erdogan, prenio je AP.

Pročitajte: Senatska osuda Saudijske Arabije