Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Više od milijardu ljudi gladuje svakodnevno


Više od milijardu ljudi na svetu svaki dan gladuje, stoji u izveštaju Ujedinjenih nacija objavljenom povodom svetskog Dana hrane koji se obeležava 16. oktobra.

Kako je saopšteno u Ujedinjenim nacijama, to je i prvi put od 1970. godine da je broj gladnih prešao cifru od milijardu ljudi.

Istovremeno, čak i eksperti strahuju da je sve manje nade u mogućnost ostvarivanja promene na bolje.

Podaci su posebno zabrinjavajući ukoliko se uzme u obzir cilj koji su Ujedinjene nacije postavile još 2000. godine, a po kom je broj gladnih ljudi trebalo da bude prepolovljen do 2015.

Izveštaj koji su sačinili Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetski program za hranu, pokazuje da je globalna finansijska kriza uzrokovala oštar skok broja gladnih ljudi u poslednjih osamnaest meseci.

Ali autori izveštaja ne iznose optimističke procene uprkos procenama koje govore da intenzitet ekonomske krize popušta. Oni navode kako će u predstojećim godinama broj gladnih rasti, istina sporo, ali konstantno.

U izveštaju se navode primeri delova države Niger. Organizacije za ljudska prava su procenile da je u njenim subsaharskim delovima 2,6 miliona ljudi suočeno sa nestašicom hrane, zbog stalnih suša koje dramatično umanjuju rod žitarica.

Investiranje u poljoprivredu

Ekonomista UN-ovog programa hrane i poljoprivrede Dejvid Do pozvao je na hitno pomaganje farmama u zemljama u razvoju.

“Svi siromašni ljudi troše veliki deo svoje zarade na hranu. Potrebne su nam niže cene hrane kako bismo stvorili uslove u kojima će hrana bila pristupačnija. Jedini način da se to učini jeste u ostvarivanju produktivnosti poljoprivrede," rekao je Do.

Pomoć i privatne investicije u poljoprivedni sektor bile su u opadanju još od 1980. godine, tvrde u Svetskom programu za hranu. Tada je 17 odsto od donacija međunarodne zajednice išlo za poljoprivredu. Do 2006. godine taj broj je smanjen na 3,8 procenata.

Do kaže da nedostatak investicija jeste ključni faktor naglog rasta cene hrane. Procena nutricionista, koje su navedene u UN izveštaju, pokazuju da je, na primer, šestočlanoj porodici u Somaliji za hranu i druge osnovne potrebe trebao 171 dolar u septembru 2009. godine, dok je 18 meseci ranije bilo dovoljno za istu svrhu izdvojiti 92 dolara.

Do pak podseća da su akcije koje su se preduzimale sedamdesetih i osamdesetih pokazale šta se može postići većim ulaganjem u poljoprivredu:

“Šta je bio rezultat? Cene hrane su padale, dok se produktivnost farmi povećavala, tako da su i farmeri i siromašni kako u urbanim tako i ruralnim sredinama osećali benefit od takvih tržišnih kretanja. Može se reći da su svi osetili popriličan benefit. Kretanje ka dole, poskupljenje hrane i povećanje siromaštva, tipičan je za tekuću dekadu. Zato moramo da investiramo više u poljoprivredu, a to će pratiti ponovo bolja produktivnost farmera" rekao je Do.

Ostaje veliko pitanje kada će, ili da li će, to biti i ostvareno. Takozvana “zelena revolucija” iz šezdesetih godina prošlog veka koristila je đubriva, pesticide i moderne tehnologije, ostvarujući fantastični porast produktivnosti, čime je omogućeno svetskoj populaciji da bude uvećana za skoro tri milijarde ljudi, iako su masovna gladovanja neki predviđali još tada.

Ali nema naznaka da bi se slična poljoprivredna revolucija mogla ponoviti. Uz upozorenja o manjku hrane, eksperti naveliko upozoravaju i da su rezerve vode dobrim delom istanjene, uz najbolje zemljište već se koristi, dok uslovi na lošijim površinama postaju sve nepouzdanija zbog klimatksih promena, koje su dovele i do promena u ritmu kišnih padavina, kao i temperaturnih parametara.
XS
SM
MD
LG