Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Senat Sveučilišta u Zagrebu traži obnovu nastave

Nastava na fakultetima Sveučilišta u Zagrebu mora se odmah uspostaviti, a ona neodržana mora se nadoknaditi, odlučio je danas Senat Sveučilišta u Zagrebu ističući da ne podupire metodu blokade nastave te je pozvao studente da ne ometaju njezino odvijanje. Već jedanest dana studenti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, ali i nekolicini drugih fakulteta, prosvjeduju tražeći besplatni školovanje za sve.

Pogledajte najnovije vesti dana

Kim Džong-Jang iz Južne Koreje novi predsednik Interpola

Interpol je za predsednika izabrao Kim Džong-Janga iz Južne Koreje, na današnjoj konferenciji te organizacije u Dubaiju, prenosi BBC.

Kim je pobedio ruskog kandidata za tu funkciju, Aleksandra Prokopčuka, koji je optužen za korišćenje Interpolovih naloga za hapšenje protiv kritičara Kremlja.

Rusija je optužila ishod glasanja saopštivši da je reč o "neprimerenom pritisku i mešanju".

Kim je bivši policajac iz Južne Koreje koji je nekada bio šef policije u oblasti Đeonđi, najnaseljenijoj pokrajini u državi.

Već je bio viši potpredsednik Interpola i bio je vršilac dužnosti predsednika te organizacije od septembra, kada je njegov prethodnik Meng Hongvej nestao na putu za Kinu. Zvanični Peking je u međuvremenu potvrdio da je Hongvej u pritvoru i na ispitivanjima u vezi sa navodnim primanjem mita.

Okrugli sto: Izbori za savete nacionalnih manjina obeleženi nepravilnostima

Učesnici okruglog stola

Predizborna kampanja i sami izbori za savete nacionalnih manjina u Srbiji, koji su održani 4. novembra, obeleženi su brojnim primedbama kako od strane predstavnika nacionalnih manjina, tako i iz redova nevladinih organizacija, rečeno je u sredu na okruglom stolu "Poruke izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina" koji je održan u beogradskom Medija centru.

Bivši predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović kazao je da je većinu glasova na izborima za romski savet osvojila lista "Sveevropski romski pokret", koju je aktivno podržavala Srpska napredna stranka (SNS) i čiji je nosilac poslanica u vojvođanskom parlamentu Jelena Jovanović.

"Izvršena je politizacija s vrha, naređeno je opštinskim odborima da lobiraju za listu pod rednim brojem jedan", kazao je Mihajlović.

Dodao je da je u Prokuplju prećeno biračima da će izgubiti posao ili socijalnu pomoć ukoliko ne glasaju za tu listu, kao i da su glasovi kupovani paketima hrane i higijenske pomoći.

On je kazao da je tražio materijal iz Republičke izborne komisije (RIK) i da je utvrdio da je "glasalo" pet osoba koje su umrle pre četiri ili pet godina, kao i da je glasalo četvoro ljudi koji su u tom trenutku bili u Nemačkoj.

"Moj utisak je da je vlast htela da stavi šapu i na manjinsku upravu i da kontroliše Nacionalne savete koji su na taj način izgubili garantovanu kulturnu autonomiju", istakao je Mihajlović.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata Tomislav Žigmanov kazao je da je nezabeležno da se u izbornoj godini menjaju zakoni o pravima i slobodama nacionalnih manjina i savetima za nacionalne manjine, kojima su izborne procedure dodatno zakomplikovane.

On je ukazao da brojni pripadnici nacionalnih manjina nisu mogli da ostvare svoje građansko pravo i pruže podršku svom kandidatu dajući potpis za izbornu listu, zbog komplikovane procedure koja je podrazumevala odlazak kod javnog beležnika, što zahteva dodatno vreme i sredstva.

Predsednica Centra za istraživanje migracija Biljana Jović kazala je da je najviše nepravilnosti bilo kod izbora za Bošnjačku, Bugarsku, Rumunsku, Slovačku, kao i Češku nacionalnu manjinu koja je prijavila osam odsto novoupisanih birača, nakon što su zaključene izborne liste.

Državni sekretar u ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak kazao je da se nada da "glasanje sa onog sveta više neće biti pravilo", kao i da će država učiniti sve da dođe do automatizacije podnošenja izbornih lista.

On je kazao da je politizacija bila prisutna, ali da je "ona bila sa svih strana".

"Nesumnjivo je da su pripadnici nacionalnih manjina uključeni u politički život Srbije i ne možemo spečiti nekoga ko se opredelio da se bavi aktivno politikom da učestvuje i u ovom izboru", kazao je Bošnjak. Prema njegovim rečima, zakonodavni okvir je dobar, a praksa je "deo sazrevanja društva".

Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kazao je da je tačno da su zakonska rešenja dobra, jer su doneta u vreme liberalne vlasti koja je želela da integriše manjinske zajednice, što sada nije slučaj.

"Došli smo do toga da su Saveti postali paradržavni organi i zato se nemojmo čuditi zašto imamo politički uticaj", kazao je Janjić.

Prema njegovim rečima, na državi je da donese odluku i preseče da li želi da bude društvo koje integriše manjine, ili će se one "zatvarati kao izolovana ostrva".

"Nemojmo se zavaravati da su trendovi u Bošnjačkoj zajednici novi, nisu, samo su postali vidljiviji, suočimo se sa njima i tražimo lekove", poručio je Janjić.

Izbori za 22 saveta nacionalnih manjina održani su 4. novembra ove godine. Sledeći se održavaju 2022. godine.

Izraelska ministarka odbacila Trampov mirovni plan

Gaza

Izraelska ministarka pravde Ajelet Šaked ocenila je danas da je izraelsko-palestinski mirovni plan koji priprema predsednik SAD Donald Tramp gubljenje vremena.

U govoru pred ambasadorima na Diplomatskoj konferenciji u Jerusalimu, Šaked je dodala da su razlike između Izraelaca i Palestinaca "suviše velike", preneli su izraelski mediji.

"Želim mir kao svako drugi, ali ne verujem da se sporazum može postići. Rekla bih Trampu 'Ne gubite vaše vreme'", rekal je ministarka iz partije Jevrejski dom (Bajt Hajehudi).

Ta stranka je nedavno pretila da će izaći iz vladajuće koalicije ako njen lider, ministar obrazovanja, Naftali Benet ne postane ministar odbrane posle nedavne ostavke Avigdora Libermana na tu funkciju zbog prekida vatre s palestinskim ekstremistima u Gazi.

"Premijeru je potreban jak ministar odbrane da bude uz njega. Na nesreću on je mislio drugačije. Mi smo jaka zemlja, a Hamas je samo teroristička organizacija.

Ali u poslednjim godinama izgubili smo moć zastrašivanja", dodala je Šaked.

Ministar Benet je takođe pretio ostavkom zbog prekida vatre i ako ne bude ministar odbrane, ali se predomislio i ostao u Netanjahuovoj vladi, čime su sprečeni njen pad i prevremeni izbori.

Ministarka pravde ocenila je da će taj prekid vatre, uspostavljen posredstvom Egipta posle najžešćeg raketiranja južne izraelske teritorije od rata između Izraela i Hamasa u Gazi 2014. godine, trajati samo nekoliko meseci.

"Posle toga neće biti izbora već da se borimo protiv Hamsa svim sredstvima", rekla je ona. Ministar za strateške poslove Gilad Erdan je na istom skupu rekao da je Izrael bliže nego ikada ponovnom preuzimanju kontrole nad delom ili celom Gazom, dok je ministar građevinarstva Joav Galant ocenio da su vođama Hamasa na toj palestinskoj teritoriji dani odbrojani.

U međuvremenu se administracija SAD priprema da predstavi dugo očekivani mirovni plan nazvan "Dogovor veka" koji je Palestinska uprava predsednika Mahmuda Abasa, vođe Fataha, unapred odbacila.

Palestinske vlasti nisu u kontaktu s Belom kućom otkako je Tramp pre nepunu godinu priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela.

Sastanak Vučića sa ambasadorima Kine, Rusije, EU i zemalja Kvinte zbog carina

Sastanaka predsednika Srbije sa ambasadorima EU i zemalja Kvinte

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ambasadorima EU i Kvinte (SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije), Semom Fabricijem, Kajlom Skatom, Denisom Kifom, Tomasom Šibom, Federikom Mondolonijem i Karlom Lo Košom, a povodom odluke vlasti u Prištini da uvedu carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Vučić sa ambasadorima zemalja Kvinte
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:30 0:00

Prethodno se, istim povodom, Vučić sastao i sa ambasadorima Kine i Rusije, Li Mančangom i Aleksandrom Čepurinom.

Vučić sa Čepurinom i Lijem o carinama Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:34 0:00

Vlada Kosova usvojila je danas odluku o povećanju takse za uvoz robe iz Srbije i BiH sa 10 na 100 odsto. Kosovo je pre dve nedelje uvelo taksu od 10 odsto za proizvode iz Srbije i BiH, što su osudile Vlade Srbije i BiH, dok je Evropska unija zatražila poštovanje sporazuma CEFTA.

„Potez Kosova doveo je do toga da Sporazum o slobodnoj trgovini Zapadnog Balkana više ne postoji“, prva je reakcija Rasima Ljajića, ministra trgovine i potpredsednika Vlade Srbije koju je dao Radiju Slobodna Evropa (RSE) na odluku vlasti u Prištini da uvedu carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Tu odluku, kako je saopšteno, vlasti u Prištini donele su u cilju jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti, dan pošto Kosovo nije primljeno u članstvo Međunarodne policijske organizacije Interpola.

„Ovo je par ekselans politička, a ne ekonomska ili trgovinska mera ili odluka. Ovakva mera predstavlja potpunu obustavu trgovine između centralne Srbije i Kosova. Jerb će naši prizvođači biti potpuno nekonkuretni u odnosu na druge proizvođače iz regiona.. I sa druge strane, ovo svakako ima veze sa vrlo blagim reakcijama međunarodne zajednice na dosadašanje vancarinske barijere koje je Kosovo uvodilo. Pre svega uvođenje dodatne takse na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine“, rekao je Ljajić.

Ministar Rasim Ljajić rekao je za RSE da će se država Srbija povodom uvođenja taksi od 100 odsto obratiti institucijama u Briselu.

„Koje zaista imaju obavezu da na obve drastične mere reaguju. Mi smo i do sada imali situaciju da su se čule sporadične readkcije i osude iz Brisela i Vašingtona i drugih institucija, ali nije bilo praktičnih koraka da se ove dosadašnje mere povuku. Ako se sada ne reaguje na ovu potpunu blokadu trgovine, jer drugačije ovo ne možemo nazvati, onda ne znam šta treba da se dogodi pa da neko bude sankcionisan zbog ovakvih stvari koje se dešavaju“, rekao je Ljajić za Radio Slobodna Evropa.

Podsetimo da su Rasim Ljajić i ministar trgovine BiH Mirko Šarović u ponedeljak (19. novembra) odlučili ne učestvuju na ministarskoj konferenciji Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) početkom decembra u Prištini – zbog odluke prištinskih vlasti da uvedu taksu od 10 odsto na robu iz BiH i Srbije. Šarović i Ljajić su uputili zajedničko pismo nekolicini evropskih zvaničnika poput Federike Mogerini, visoke predstavnice EU, Sesiliji Malstrom komesarki EU za trgovinu, nemačkom ministru ekonomskih odnosa Peteru Altmajeru i trgovinskom savetniku u kabinetu predsednika SAD Robertu Lajtnigeru, u kome su tražili da se od Prištine traži da povuče odluku o taksi.

Čadež: Odluka Prištine štetna i po kosovku privredu

Odluka Kosova se kosi sa zdravim razumom i pokazuje nerazumevanje kako privrede tako i interesa kosovskih kompanija, kaže za Radio Slobodna Evropa Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, komentarišući odluku Vlade Kosova da uvede carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

„To će naneti veliku štetu kosovskoj privredi. Morate da razumete da najveći deo sirovina za njihovu prerađivačku industriju dolazi iz Srbije. To je politička iracionalna odluka, ali izgleda da živimo u takvom vremenu da neko takve odluke može da donese i da samim tim ugrozi i svoje kompanije i regionalnu saradnju i sve ono što bi trebalo da bude normalizacija poslovanja i stabilnosti poslovanja u celom regionu Zapadnog Balkana“, rekao je Čadež.

Na pitanje kakve će biti posledice po Srbiju, Čadež kaže da će se uticaj na plasman robe na kosovsko tržište osetiti, ali dodaje da treba sačekati reakciju kompanija.

„Sa druge strane, videćemo koliko će ta odluka moći da traje. Videli smo kada je donesena odluka o uvođenju carina za 10 posto da su cene određenih namirnica na Kosovu skočile za 10 posto. Hajde da sačekamo i vidimo da li će se političari vratiti u racionalnu ravan“, kaže Čadež.

Kosovo je član Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA), koji je uz Srbiju i Bosnu i Hercegovinu potpisalo još sedam zemalja (Albanija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija).

Odlukom o povećanju carina Kosovo je prekršilo odredbe CEFTA sporazuma, kaže Marko Čadež.

„Taj sporazum je prekršen već odlukom o povećanju carina na 10 posto. Očigledno je da Kosovo želi da izađe iz CEFTA sporazuma, ja drugo objašnjenje nemam“, ocenjuje Čadež.

Vlada Kosova je prethodno uvela carinu od 10 posto na proizvode iz Srbije i BiH u cilju zaštite domaćeg tršišta ali i zbog, kako je navela, destruktivnog ponašanja Srbije prema Kosovu. Ovakva odluka Vlade Kosova naišla je na velike kritike EU i ostalih međunarodnih predstavnistva, uz obrazloženje da Kosovo time krši pravila CEFTA-e.

Mej: London i dalje pregovara sa Briselom

O političkoj deklaraciji o budućim odnosima Britanije sa EU i dalje se pregovara, rekla je danas britanski premijer Tereza Mej.

Ona je istakla da, ako sveobuhvatni sporazum o budućim odnosima Londona sa EU ne bude završen do kraja planiranog prelaznog perioda 2020. godine, postoje tri opcije da se izbegne tvrda granica u Sjevernoj Irskoj.

"Postoji takozvani sistem bekstop, produženje prelaznog perioda ili alternativni sporazumi", rekla je ona u Parlamentu.

Mejova je dodala da Britanija nastavlja da pregovara o tim budućim odnosima kako bi isposlovala sporazum za koji Vlada veruje da je dobar za Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kosovo uvelo carine od 100 odsto Srbiji i BiH

Vlada Kosova uvela je novu carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, a u cilju jačanja domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti.

Odluka je usledila nakon predloga ministara trgovine Endrita Šalje. On je istovremeno pozvao domaće proizvođače da se fokusiraju na kvalitet, a od trgovaca zatražio da istražuju nova tržišta za saradnju. On je na Fejsbuku podsetio da se domaći proizvođači suočavaju sa mnogim barijerama u Srbiji i da se njihovi prozvodi ne plasiraju na srpskom tržištu.

“Od danas mera od 100 odsto Srbiji”, napisao je premijer Ramuš Haradinaj na Fejsbuku.

“Takođe, Vlada obavezuje Ministarstvo trgovine i industrije i sve relevantne institucije da uklone i zaustave potencijalni uvoz svih proizvoda koji se ne odnose i u suprotnosti su sa zvaničnim i ustavnim imenom Republike Kosova”, istakao je Haradinaj i dodao da odluka stupa na snagu odmah.

On je naglasio da to ni ovog puta ne važi za međunarodne brendove koji se proizvode u Srbiji.

Na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade, Haradinaj je rekao da Srbija u mnogim slučajevima nije poštovala pravila CEFTA-e, te da i pored upozorenja Kosova, takvo ponašanje Srbije se nije promenilo.

"Ukoliko odete do Kuksa i Tropoje (na severu Albanije), nema srpske robe, ali ima dovoljno druge robe i živi se. Ako je ta roba došla do tamo, nije teško da uđe i na Kosovo", kazao je kosovski premijer.

"I velikim trgovcima ali i nama, intreres je građanin Kosova, koji je i potrošač. Ove mere imaju za cilj zaštitu interesa građana i nadamo se da nas i trgovci razumeju", kazao je Haradinaj.

"Dvadeset godina je od rata, 10 godina od nezavisnosti, i vidi se da Srbija ne razume drugačije, osim kada mora da se dogovori sa tobom. Verujem i da i EU i Amerika znaju da Srbija ne razume dručagiji pristup", dodao je kosovski premijer

"Srbiji je sada palo na pamet da postoji CEFTA, a šta se dešavalo svih ovih godina", upitao je Haradinaj.

On je dodao da je dijalog sa Srbijom nezaobilazan, ali da je nužna i zaštita interesa Kosova.

Zamenik premijera Kosova Enver Hodžaj napisao je na Tviteru da se ovakvom odlukom štite vitalni interesi Kosova.

"Srbija nastavlja agresivnu kampanju protiv Kosova na međunarodnom planu. Ona takođe minira i proces normalizacije. Kako bi zaštitila naš interes, Vlada Kosova je odlucila da poveća carinu na 100 odsto. Nove mere će biti uskoro objavljene," napisao je Hodžaj.

Vlada Kosova je prethodno uvela carinu od 10 posto na proizvode iz Srbije i BiH u cilju zaštite domaćeg tršišta ali i zbog, kako je navela, destruktivnog ponašanja Srbije prema Kosovu. Ovakva odluka Vlade Kosova naišla je na velike kritike EU i ostalih međunarodnih predstavnistva, uz obrazloženje da Kosovo time krši pravila CEFTA-e.

Britanac osuđen na doživotni zatvor u UAR

Abu Dabi

Britanac Metju Hedžis osuđen je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima na doživotni zatvor za špijunjiranje u korist strane države, saopštila je njegova porodica.

"Možemo da potvrdimo da je osuđen na doživotnu robiju. Ročište je trajalo manje od pet minuta, a njegov advokat nije bio prisutan", rekao je porodični portparol agenciji AFP.

Tridesetjednogodišnji Hedžis, doktorant na odseku za Bliskoistočne studije na Univerzitetu Daram, uhapšen je na aerodromu u Dubaiju 5. maja.

Britanski ministar spoljnih poslova Džeremi Hant je putovao u Ujedinjene Arapske Emirate u novembru gde se u razgovoru s najvišim zvanuičnicima založio za njega.

Hant je danas izjavio da je šokiran presudom i rekao da ta odluka "nije ono što se očekuje od prijatelja i partnera od poverenja Velike Britanije" i da je "suprotno ranijim uveravanjima" koja su data Britaniji.

Hant je rekao da su konzularni službenici u bliskom kontaktu s Hedžisovom porodicom i dodao da će taj slučaj imati "posledice za odnose između dve zemlje koji su bili izgrađeni na poverenju".

Hant je dodao da je o tom slučaju razgovarao s prestolonaslednikom Abu Dabija Mohamedom ben Zajedom.

Sredinom oktobra državni tužilac Emirata Hamad al Šamsi rekao je da je Hedžisu suđeno u Abu Dabiju pod optužbom da je špijunirao za jednu stranu zemlju i ugrozio vojnu, političku i ekonomsku bezbednost zemlje.

Tužilac je rekao da je Hedžis koristio svoj status istraživača da prikrije svoje radnje i da su optužbe protiv njega zasnovane na dokazima.

Ikea ukida 7.500 radnih mesta

Švedska kompanija za opremanje doma Ikea saopštila je da ukida 7.500 radnih mesta širom sveta u okviru nove strategije otvaranja više radnji u centru grada i usmeravanja na internet kupovinu.

Ikea je navela da će ovim smanjenjem radne snage moći da se usredsredi na svoju platformu elektronske trgovine, da bi bolje odgovorila potrebama svojih kupaca i bila zgodnija i jeftinija za mnogo više ljudi.

Kompanija uvodi novu strategiju otvaranja radnji u gradskim centrima, koji bi bili dodatak uz veće robne kuće u predgrađima.

Tako će otvoriti prodavnice u centrima 30 većih gradova da diversifikuje svoju ponudu.

"Uviđamo da se maloprodajna scena trasformiše u razmerama i brzinom koju do sada nismo videli i Ikea treba da investira u razvoj poslovanja da bi odgovorila na potrebe (potrošača) na bolji i novi način", rekao je danas Jesper Brodin, generalni direktor Ingka Grupe, najveće maloprodaje u okviru Ikea sistema.

Skoplje najavljuje razgovore sa Budimpeštom o slučaju Gruevski

Nikola Gruevski

Šef diplomatije Makedonije Nikola Dimitrov najavio je danas da će se početkom decembra sresti sa mađarskim kolegom Petrom Sijartom i "otvoreno razgovarati" o slučaju osuđenog bivšeg makedonskog premijera Nikole Greuvskog koji je prebegao u Mađarsku.

Dimitrov je rekao da će se sa Sijartom sresti na marginama ministarkog sastanka NATO, koji se održava 4. i 5. decembra i istakao da je "paradoks da zemlja članica EU da zaštitu osuđeniku" koji je osuđen u transparentom sudskom procesu.

Ministar spoljnih poslova Makedonije je istakao da su suđenje Gruevskom, u slučaju "Tenk" u kojem je osuđen na dve godine, pratili predstavnici OEBS i EU i da nisu imali nikave, primedbe, kao i da je nedavno Stejt department to suđenje okarekterisao kao fer i kredibilno.

Dimitrov je ponovio da nisu registrovane nikave pretnje po život Gruevskog, podsećajući da je kao bivši premiijer imao policijsko obezbeđenje od šest ljudi, koje je sam izabrao.

"Makedonija će u rešavanju ovog slučaja insistirati na poštovanju vladavine prava i uzeće u obzir sve nacionalne interese, uključujući i dobre odnose sa Mađarskom", rekao je Dimitrov na zajedničkoj konfereciji za novinare sa danskim kolegom Andersom Samulsonom.

Dimitrov je rekao da misli da slučaj Gruevski u udžbenike treba da se upiše pod pojmom ironija i paradoks, jer je zemlja članica EU dala zaštitu osuđeniku koji je pobegao iz zemlje koja je kadidat za članstvo u Uniji.

"Radi se o čoveku pod čijom je vladavinom Evropska komsija definisala Makedoniju kao zarobljenu državu, a imamo zaključak Saveta za opšte poslve iz juna prošle godine, koji je podržao Evropski savet, gde se traži pravna razrešnica i odgovrnost za idicije za krivična dela koja proizilaze iz prisluškivanih razgovra", rekao je Nikola Dimitrov.

Profesor Denko Maleški, bivši ministar spoljnih poslova Makedonije, kaže da u EU postoje unutrašnje razlike, naročito između režima Viktora Orbana, koji je u konstantnoj konfrontaciji sa drugim članicama, pre svega sa razvijenim demokratijama. Novonastala situacija ide u prilog Moskve jer su režimi, kao što je Orbanov, bliski po ideologiji sa Putinom, dodaje Maleški.

“Ovo će dobro doći Rusiji, koja spada u grupi neliberalnih demokratija, saautoritarnom vladavinom njihovog šefa Putina, koji po mnogo čemu nalikujeOrbanu u Mađarskoj”, kaže Maleški.

Maleški dodaje da je Makedoniji sada najmanje potrebno da konfrontacija sa Mađarskom rezultira situacijom koju je zemlja imala sa Grčkom, pa da Makedonija bude blokirana u pregovorima sa EU. Zato makedonske vlasti trebaju izvesti jedan delikatan balans, smatra on.

Bivši makedonski premijer je na dve godine osuđen na osnovu prisluškivanih razgovora, a Specijalno tužilaštvo za prisluškivane razogovore protiv njega trenutno vodi četiri sudska procesa i više istraga.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han je izjavio da mađarski premijer Viktor Orban treba da ponudi utemeljeno, jako objašnjenje odluke kojom je Mađarska odobrila politički azil bivšem makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom.

Turska: SAD se prave da ne vide ubistvo Kašogija

Turska je optužila SAD da se prave da ne vide ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija u Istanbulu, odbacivši komentare američkog predsednika Donalda Trampa po tom pitanju kao "komične".

Numan Kurtulmuš, zamenik predsednika vladajuće AK partije, rekao je da je izjava Trampa komična. "Nije moguće da jedna obavještajna agencija kao što je CIA, koja čak i zna koje je boje krzno mačke koja šeta po dvorištu konzulata Saudijske Arabije, ne zna ko je izdao naredbu", rekao je Kurtulmuš.

On je istakao da to nije kredibilno ni za američko javno mnjenje, niti za svet. Tramp je juče rekao da će ostati "čvrst partner" Saudijske Arabije, uprkos tome što je izjavio da je saudijski princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman možda znao za plan ubistva Kašogija.

Komentarišući mogućnost da je princ umešan u ubistvo, Tramp je rekao da "možda jeste, a možda i nije".

Njegovi komentari su u suprotnosti sa ocenom Centralne obavještajne agencije (CIA), koja vjeruje da je princ naredio ubistvo Kašogija. Rijad je odbacio tvrdnje da je princ umešan u ubistvo.

Tramp je istakao da je Saudijska Arabija, kao najveći proizvođač nafte na svetu, važam poslovni partner i “veliki saveznik” u borbi protiv iranske moći na Bliskom istoku.

Nakon sastanka sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u utorak u Vašingtonu, šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu je kazao da Ankara nije u potpunosti zadovoljna nivoom saradnje sa Rijadom u slučaju Kašogi.

Nakon različitih kontradiktornih tvrdnji, Rijad je prošle sedmice objavio da je Kašogi ubijen, a njegovo telo raskomadano, pošto su propali "pregovori" čiji je cilj bio da ga ubede da se vrati u Saudijsku Arabiju.

Makronovo pismo Vučiću: Znam koliko je srpski narod propatio

Predsednici Francuske i Srbije, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić na ceremoniji u Parizu povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas pismo francuskog predsednika Emanuela Makrona u kojem je, između ostalog, naveo da "zna koliko je srpski narod propatio tokom Prvog svetskog rata".

Makronovo pismo objavljeno je iz Vučićevog kabineta, a u njemu se francuski predsednik zahvaljuje srpskom kolegi na prisustvu ceremoniji u Parizu povodom stogodišnjice od primirja u Prvom svetskom ratu.

"Znаm koliko je srpski nаrod propаtio tokom Prvog svetskog rаtа, podnevši strаšne žrtve od više od milion i dve stotine hiljаdа ljudi, što je činilo gotovo trećinu stаnovništvа. Želim dа odаm priznаnje njihovoj borbi nа strаni sаveznicа, а posebno Frаncuske nа Solunskom frontu, o kome se ne tаko često govori, iаko je bio odlučujući zа okončаnje tog rаzаrаjućeg sukobа", napisao je Makron.

Dodao je da bi kao osnova za dalje unapredivanje saradnje, ekonomskih vrednosti i regionalne stabilnosti trebalo da posluže "obeležаvаnje brаtstvа po oružju nаših dveju zemаljа i žrtve nаših vojnikа".

"Želim dа Vi i srpski nаrod budete u potpunosti uvereni u moje zаlаgаnje dа se ukаže čаst i oživi ovo sećаnje, kаo što ćemo to zаjedno učiniti prilikom moje posete Srbiji 5. i 6. decembrа ove godine", naveo je Makron i zahvalio na razvoju nastave francuskog jezika i multilаterаlne frаnkofone sаrаdnje u Srbiji.

U Srbiji je izazvala veliko nezadovoljstvo činjenica da je Aleksandar Vučić na ceremoniji u Parizu sedeo nasuprot predsednicima Francuske, Amerike i Rusije, dok je iza šefa ruske Vladimira Putina sedeo predsednik Kosova Hašim Tačl.

SAD optužile Kinu da krade američku tehnologiju

Vašington je optužio Peking da pojačava hakerske napade radi krađe američke tehnologije, uoči sastanka predsednika SAD i Kine, Donalda Trampa i Si Đinpinga.

Američki predstavnik za trgovinu Robert Lajthajzer naveo je u izveštaju da je ove godine povećana "učestalost" kineskih hakerskih napada i da su oni postali "sofisticiraniji".

Izveštaj odražava skepticizam američke vlade uoči sastanka lidera dve zemlje na marginama samita Grupe industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju (G20), koji će biti održan u Buenos Ajresu 30. novembra i 1. decembra.

SAD su povećale carine na uvoz kineske robe, vredne više desetina milijardi dolara, a Kina je uzvratila recipročno.

Sukob je eskalirao posle tvrdnji Vašingtona da Peking koristi pljačkašku taktiku za dobijanje tehnologije, uključujući primoravanje američkih kompanija da predaju tehnološke tajne u zamenu za pristup kineskom tržištu.

Upitan o Lajthajzerovom izveštaju, portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Geng Šuang rekao je da su američko-kineski trgovinski odnosi "obostrano korisni" i da je "prirodno da postoje trgovinski sukobi".

"Od ključnog značaja je angažovanje u dijalogu i konsultacijama o tom pitanju, zasnovano na uzajamnom poštovanju, jednakosti i dobroj veri", rekao je Geng novinarima.

Merkel: Globalni sporazum o migracijama u interesu Nemačke

Kancelarka Angela Merkel rekla je danas da je u interesu Nemačke da podrži Globalni sporazum UN o migracijama koji su SAD, Mađarska i Poljska odbacile.

U obraćanju poslanicima, Merkel je rekla da bi taj sporazum trebalo da migrantima obezbedi uslove koji velikim delom u Nemačkoj već postoje.

Nemački zvaničnici se nadaju da će ovaj neobavezujući sporazum koji treba da bude usvojen u Marakešu sledećeg meseca smanjiti priliv migranata u Nemačku jer bi im obezbedio humane uslove i na drugim mestima.

Merkelova je istakla važnost međunarodne saradnje napomenuvši da Nemačka svoj preporod posle Drugog svetskog rata duguje delom i međunardnim institucijama kao što su EU i UN.

Mej s Junkerom o konačnom sporazumu o Brexitu

Tereza Mej i Žan Klod Junker

Britanska premijerka Tereza Mej i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker sastaće se danas u Briselu u pokušaju da postignu konačni sporazum o Brexitu.

London i Brisel su prošle nedelje postigli dogovor o uslovima izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, ali još rade na sporazumu o budućim odnosima.

Lideri EU trebalo bi da se sastanu u nedelju da usvoje sporazum, iako unutar Unije ima neslaganja oko nekih pitanja.

Španija je najavila da će glasati protiv sporazuma o Brexitu ako budućnost Gibraltara ne bude tretirana kao bilateralno pitanje između Madrida i Londona.

Mej se suočava s velikim pritiskom u svojoj zemlji pošto se postignutom nacrtu sporazuma protive i vatrene pristalice Brexita i proevropski poslanici. Pre odlaska za Brisel, Mej će se suočiti s protivnicima sporazuma u britanskom parlamentu, gde će odgovarati na pitanja poslanika.

Cavusoglu: Khashoggijevo ubistvo ne zataškati radi trgovinskih veza

Mevlet Čavušoglu

Turski ministar vanjskih poslova Mevlut Cavusoglu izjavio je da se ubistvo saudijskog novinara Jamala Khashoggija ne treba zataškavati radi održavanja trgovinskih veza sa Saudijskom Arabijom.

Cavusoglu je također izjavio turskim novinarima tokom posjete Washingtonu da saudijska saradnja u istrazi ubistva "nije na željenom nivou".

Dodao je da će Turska poduzeti zvanične korake u traženju međunarodne istrage ubistva ukoliko "uđe u slijepu ulicu" s Rijadom.

Njegovi komentari uslijedili su nakon što je američki predsjednik Donald Trump jasno poručio da Washington smatra kako dobri odnosi sa Saudijskom Arabijom imaju prioritet pred optužbama da je saudijski princ Mohammed bin Salman naredio Khashoggijevo ubistvo.

"To je humanitarno pitanje. Riječ je o ubistvu. Nije moguće reći "naša trgovina će se povećati, zataškajmo to, ignorišimo to", izjavio je Cavusoglu, prenosi Associated Press.

Poljska pokrenula vraćanje prinudno penzionisanih sudija

Protesti u Poljskoj ispred Vrhovnog suda

Poljska vladajuća partija podnela je Nacrt zakona parlamentu kojim se predvidja vraćanje na posao nedavno prinudno penzionisanih sudija Vrhovnog suda.

Ovaj potez usledio je mesec dana od kada je Evropski sud pravde naredio Poljskoj da prestane da primenjuje zakon kojim se smanjuju godine za odlazak u penziju sudija Vrhovnog suda, zbog koga je preko dvadeset njih moralo da napusti sud.

Poljska je tri godine u sukobu s Evropskom unijom oko nastojanja vladajuće populističke Partije Pravo i Pravda da nametne kontrolu nad pravosudnim sistemom.

Ti potezi izazvali su ozbiljnu zabrinutost oko pravne države u Poljskoj.

Današnja inicijativa predstavlja prvi značajniji korak Pojske da odgovori na zahteve EU. Po tužbi Evropske komisije protiv Poljske, Sud pravde Evropske unije u Luksemburgu obustavio je 19. oktobra privremenom merom do konačne presude deo reforme poljskog pravosudja. Obustavljene su kadrovske izmene i prinudno penzionisanje sudija Vrhovnog suda nakon navršene 65. godine života, javlili su poljski mediji.

Protiv Poljske se od kraja prošle godine vodi i odvojena procedura po članu 7 Sporazuma EU zbog niza reformi koje je od jeseni 2015. pokrenula vladajuća stranka Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog, počev od reforme Ustavnog suda, pretvaranja javnih medija u državne, čistki u državnoj upravi pa do reforme pravosudja.

Ukoliko bi bilo utvrđeno da Poljska krši osnovne evropske demokratske vrednosti i ugrožava pravnu državu po članu 7, mogla bi da ostane bez prava glasa u EU.

EU zahteva od Mađarske objašnjenje za Gruevskog

Viktor Orban i Nikola Gruevski, ilustrativna fotografija

Mađarski premijer Viktor Orban treba da ponudi utemeljeno, jako objašnjenje odluke kojom je Mađarska dodobrila politički azil bivšem makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom, izjavio je evropski komesar za proširenje Johanes Han.

Nikola Gruevski, koji je pobegao iz Mađarske nakon što je osuđen na dve godine zatvora zbog korupcije, objavio je u utorak da mu je odobren azil u Mađarskoj, svega nekoliko dana nakon što je podneo zahtev.

Johanes Han je na tviteru objavio da je video izveštaje o odobravanju azila u Mađarskoj, koja je članica EU.

"Ako se ova vest pokaže kao tačna, očekujem utemeljeno objašnjenje na osnovu čega je ta odluka doneta od Viktora Orbana", napisao je Han.

Han je u nastavku dodao da je vladavina prava osnovni princip država članica EU i zemalja kandidata.

"To je ključno za kredibilitet Evropske unije. Iznenađujuće je da Mađarska podržava članstvo Makedonije u EU, ali je ne smatra sigurnom zemljom", napisao je Han.

Makedonske vlasti su juče objavile da su uputile Mađarskoj zahtev za izručenje Gruevskog.

Bivši makedonski premijer, koji je osuđen na dve godine zatvora i protiv kog se vode još četiri sudska postupka i više istraga zbog kriminala i korupcije u vreme dok je bio na vlasti, pobegao je u Mađarsku gdje je tražio politički azil.

Gruevski je Makedoniju ilegalno napustio 11. novembra i u Mađarsku je stigao preko Albanije, Crne Gore i Srbije, uz pomoć osoblja mađarskih diplomatskih predstavništava u tim zemljama.

Makedonija je zvanično postala zemlja kandidat 2005. godine, ali još nije počela pristupne pregovore.

Sudija etičke komisije FIFA uhapšen zbog korupcije u Aziji

Ilustrativna fotografija

Sudija etičke komisije Svetske fudbalske federacije (FIFA) Sundra Radžo uhapšen je u Maleziji zbog sumnje u korupciju.

Istraga se vodi vezano za njegovu poziciju u Međunarodnom arbitražnom centru Azije, ne zbog pozicije u FIFA.

Njegovi advokati su rekli agenciji AP da je Radžo zadržan u policiji pošto se vratio iz Ciriha gde je bio u sedištu FIFA.

Sud je odbio pritvor zbog toga što, kako su naveli advokati, Radžo ima "diplomatski imunitet i privilegije".

Ipak, Radžo je podneo ostavku na svojoj poziciji u Međunarodnom arbitražnom centru Azije. Prostorije njegove kancelarije u Kuala Lumpuru pretresane su u ponedeljak, pre nego što je u utorak uveče uhapšen po povratku u taj grad.

Radžo je od prošle godine zaposlen u FIFA.

Australija odbila sporazum UN-a o migrantima

Migranti

Australija je još jedna zemlja koja je odlučila da ne potpiše sporazum Ujedinjenih nacija (UN) o migracijama, a članovi Vlade su rekli da dokument nije u nacionalnom interesu.

Postoji rizik da bi globalni sporazum o migracijama, koji bi trebao biti potpisan sljedećeg mjeseca na samitu UN-a u Maroku, mogao ohrabriti ilegalne ulaske u Australiju, saopštili su premijer Scott Morrison (Skot Morison), ministar unutrašnjih poslova Peter Dutton (Piter Daton) i šefica spoljne politike Marise Payne (Maris Pejn).

U tekstu se dodaje da sporazum "nije napravio adekvatnu razliku između ljudi koji ulaze u Australiju ilegalno i onih koji dolaze na propisan način", prenijela je agencija DPA.

Sporazum UN-a o migracijama postao je kontroverzan u mnogim zemljama Zapada, naročito u onima koje predvode konzervativci.

Poljska, Austrija, Češka, Mađarska, Bugarska, Estonija, Izrael i Sjedinjene Države su objavili da ga neće potpisati.

Kritičari kažu da ovaj neobavezujući dokument utemeljuje ekonomski motivisane migracije kao ljudsko pravo, a pristalice sporazuma smatraju da će on poboljšati upravljanje međunarodnim tokovima migranata i zaštititi ljudska prava.

Konzervativne vlasti Australije od 2013. godine vode često kritikovanu politiku pritvaranja na udaljenim ostrvima migranata i azilanata koji čamcima stignu do Australije.

UN je opisao uslove u kampovima na pacifičkim ostrvima Manus i Nauru kao "veoma šokantne", a grupe za ljudska prava navode da je riječ o "zatvorima na otvorenom".

Šef Fejsbuka Mark Zakerberg ne planira ostavku

Mark Zakerberg

Šef Fejsbuka (Facebook) Mark Zakerberg (Zuckerberg) rekao je da ne predviđa da podnese ostavku na mesto predsednika upravnog odbora kompanije posle vrlo burne godine za tu društvenu mrežu.

"To nije predviđeno", rekao je Zakerberg za televiziju Si-En-En biznis (CNN Business) kad su ga pitali da li namerava odustati od mesta predsednika upravnog odbora.

On je takođe branio "broj dva kompanije" Šeril Sandberg (Sheryl) koja je posebno kritikovana zbog svog načina pristupa u nedavnim krizama koje su pogodile kompaniju.

Zakerberg je rekao da je ona važan deo kompanije i da se mnogo trudi da se izbori s brojnim izazovima s kojima se kompanija suočava.

"Ona je moj važan partner poslednjih deset godina. Zaista sam ponosan na posao koji smo zajedno obavili i nadam se da ćemo zajedno raditi u decenijama koje dolaze", dodao je on.

Fejsbuk je ove godine bio pogođen s više skandala. Kompanija mora da snosi posledice ruskog mešanja u američke predsedničke izbore 2016. preko njene platforme, skandalom s firmom Kembridž analitka (Cambridge Analytica) koja je bez dozvole koristila podatke korisnika Fejsbuka u političke svrhe, i bezbednosnim propustima koji su doveli do hakovanja hiljada naloga korisnika.

Pročitajte: Da li Fejsbuk uopšte može da kontroliše Fejsbuk?

Cambridge Analytica pod istragom zbog Facebooka
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:44 0:00

Oko 85.000 djece vjerojatno umrlo od gladi u Jemenu

Pothranjeno dijete, Jemen

Međunarodna grupa za pomoć procjenjuje da je 85.000 djece mlađe od pet godina vjerojatno umrlo od gladi i bolesti od izbijanja građanskog rata u Jemenu 2015. godine.

Iz organizacije Save the Children priopćeno je da je "konzervativna" procjena temeljena na prosječnoj stopi smrtnosti teške akutne pothranjenosti za koju Ujedinjeni narodi navode da je pogodila više od 1,3 milijuna djece još od ožujka 2015., otkada koalicija predvođena Saudijskom Arabijom vodi rat protiv jemenskih pobunjenika Huta.

"Za svako dijete ubijeno bombama i metkom, deseci umiru od gladi a to je potpuno moguće spriječiti", kaže Tamer Kirolos, direktor ogranka Save the Children u Jemenu, dodajući da "djeca koja umiru na ovaj način neizmjerno pate".

Rat i blokada pod vodstvom Saudijske Arabije stvorili su najgoru humanitarnu krizu na svijetu, sa više od osam milijuna ljudi pod rizikom od gladi.

Vlast Libije natjerala zabarikadirane migrante da napuste brod

Migranti, Libija, fotoarhiv

Libijske vlasti naterale su desetke migranata da izađu iz teretnog broda u luci Misrati u kome su bili zabarikadirani posljednjih deset dana od kada su spašeni na moru, javila je međunarodna organizacija Human Rights Watch (Hjuman rajts voč).

Migranti su odbijali iskrcati se, navodeći da je Libija za njih suviše opasna.

Oni su pokušavali preći Sredozemlje ka Europi kada ih je spasio teretni brod Nivin koji ih je dovezao do Libije.

Posada Nivina spasila je ukupno 91 migranta, uključujući i bebu, koji su krenuli iz Libije na splavu.

Human Rights Watch priopćio je da su neki od migranata odvedeni kasno sinoć u bolnicu a drugi u centre za prihvat u Misrati.

Renault zadržao Ghosna za direktora i pored uhićenja

Carlos Ghosn

Francuski proizvođač automobila Renault (Reno) priopćio je da je odlučio zadržati Carlosa Ghosna (Karlos Gon) za generalnog direktora tvrtke iako je uhićen u Japanu pod optužbama za zlouporabu imovine partnerske tvrtke Nissan (Nisan) i lažno prijavljivanje prihoda.

Upravni odbor Renaulta objavio je sinoć da će "broj dva" tvrtke Thierry Bollore (Tijeri Bolor) privremeno zamijenjivati Ghosna.

Francuski proizvođač automobila priopćio je da će dalje učvrstiti savez s Nissanom. Renault i Nissan su udruženi u grupi s manjim proizvođačem automobila Mitsubishi Motorsom (Micubiši motors).

Japanska i francuska vlada potvrdile su sinoć potporu grupi Renault-Nissan-Mitsubishi. Ova grupa je među najvećim partnerstvima u automobilskoj industriji u svijetu, s oko deset milijuna prodatih vozila.

Prije nego što je ušao u Renault, Ghosn je radio za Michelin (Mišelin) u Sjevernoj Americi.

Ghosn se pripisuju zasluga da je doveo do izvanrednog preokreta u Nissanu u prethodnih 20 godina, spašavajući tvrtku s ivice stečaja nakon što je poslat iz Renaulta.

U prethodna dva desetljeća imao je neobično istaknuto mjestu u Japanu gdje su i dalje rijetki stranci na rukovodećim pozicijama velikih tvrtki.

Pročitajte: Pad akcija Nissana i Mitsubishija nakon uhićenja Ghosna

Južnokorejac Kim Jong Yang novi predsjednik Interpola

Kim Jong Yang

Kim Jong Yang (Kim Džong Jang) izabran je na godišnjem zasjedanju Generalne skupštine Interpola u Dubaiju.

On je pobijedio ruskog kandidata, policijskog generala Aleksandra Prokopčuka koji je bio favorit u trci.

Prokopčuk je aktuelni potpredsjednik Interpola.

Kritičari Kremlja za njega su rekli da je blizak predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu.

Bijela kuća i njeni evropski partneri lobirali su protiv ruskog kandidata za šefa Međunarodne policijske organizacije.

Šef američke diplomatije Mike Pompeo (Majk) sinoć je izjavio da Sjedinjene Države "čvrsto podržavaju" južnokorejskog kandidata za mjesto predsjednika Interpola, a ranije je i američko Vijeće za nacionalnu sigurnost i američki senatori podržali južnokorejskog kandidata.

Kremlj je u utorak osudio apel američkih senatora da delegati Interpola glasaju protiv ruskog kandidata smatrajući da je to vid miješanja u izbore jedne međunarodne organizacije.

Kim će biti na mjesto predsjednika do 2020. i završiti četverogodišnji mandat svog prethodnika Menga Hongweija (Meng Hongvei) koji je pritvoren u Kini.

Pročitajte:

Senat traži od Trumpa novu istragu o ubojstvu Khashoggija

Donald Trump i Mohammed bin Salman

Od američkog predsjednika Donalda Trumpa zatraženo je da pokrene novu istragu kojom bi se utvrdilo je li saudijski princ Mohammed bin Salman igrao ulogu u ubojstvu novinara Jamala Khashoggija.

Republikanski i demokratski čelnici američkog Odbora za vanjske poslove Senata uputili su u utorak dopis Trumpu kojim se zahtijeva dodatna istraga.

Trump je ranije obranio veze Sjedinjenih Država sa Saudijskom Arabijom unatoč međunarodnoj osudi ovoga incidenta.

Khashoggi je ubijen 2. listopada u saudijskom konzulatu u Istanbulu.

U priopćenju u utorak Trump je priznao da je Bin Salman "mogao vrlo dobro" znati o Khashoggijovu brutalnom ubojstvu, dodajući: "Možda je učinio, a možda i nije!".

Kasnije je izjavio da američka Središnja obavještajna agencija (CIA) nije donijela "stopostotnu" odlučnost o ubojstvu.

Pročitajte:

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG