Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

EU najavila protjerivanje ilegalnih imigranata

Lideri Evropske unije složili su se jučer u Bruxellesu oko "europskog sporazuma o imigraciji i azilu". Analitičari i borci za ljudska prava kažu kako će ovaj sporazum predstavljati dalje pooštravanje imigracione politike Unije. Najviši europski dužnosnici su najavili protjerivanje ilegalnih imigranata, kao i pojačavanje graničnih kontrola, dok su, s druge strane, rekli da će raditi na privlačenju visoko-kvalificiranih migranata. U sporazumu piše da je 27-članom bloku potrebna imigracija, ali se istovremeno i upozorava "da Unija nema kapacitete da pristojno primi sve migrante koji se nadaju da će u njoj naći bolji život".

Pogledajte najnovije vesti dana

Bela kuća demantovala navode bivšeg Trampovog advokata

Majkl Koen, bivši advokat predsednika SAD Donalda Trampa

Bela kuća je večeras odbacila optužbe bivšeg ličnog advokata američkog predsednika Donalda Trampa koji je rekao da je platio za ćutanje dvema ženama zato što je Tramp bio "veoma zabrinut" da bi njihove priče o navodnim aferama s njim "uticale na izbore".

Predstavnik za štampu Bele kuće Hougan Gidli (Hogan Gidley) osudio je izjavu advokata Majkla Koena kao i medije koji su "ozbiljno shvatili izjavu jednog osuđenika" i dodao da je Koen "lažov".

Majkl Koen je u danas objavljenom intervjuu za televiziju Ej-Bi-Si njuz (ABC News) rekao da je dao "lojalnost nekom ko, iskreno, ne zaslužuje lojalnost".

Koen je u sredu osuđen na tri godine zatvora.

On je priznao krivicu po nekoliko optužnica, među kojima su kršenje propisa o finansiranju kampanje i laganje Kongresu.

Tužioci su naveli da je Tramp naložio Koenu da sredi plaćenje kako bi se uoči izbora 2016. ućutkale porno glumica Stormi Denijels i bivša Plejbojeva (Playboy) manekenka Karen Mekdugal.

Koen je rekao da ljut na sebe zbog tih dogovora.

Tramp je negirao da je naložio Koenu da krši zakon.

Lideri EU dogovorili ograničeni budžet za podršku evrozone

Lideri Evropske unije dogovorili su se danas da se obrazuje zajednički budžet za evrozonu kako bi se pomoglo članicama zone evra u slučaju krize.

Predlog je izgleda manje od opsežnijih ideja za koje se zalagao francuski predsednik Emanuel Makron.

Lideri su na samitu u Briselu naveli da će ministri finansija izraditi detalje budžeta i da treba da se do juna dogovore o tome.

Makron je tražio veliki budžet za evrozonu koji bi pomogao državama članicama u slučaju ekonomskih nedaća.

Time bi se nadoknadila ključna ranjivost evropske monetarne unije.

Lideri su u saopštenju naveli da će fond za evrozonu biti deo ukupnog budžeta Evropske unije, što sugeriše da će verovatno biti manji od onoga što je predlagao Makron.

Mogerini organizuje u sredu sastanak s liderima Balkana

Zastava Evropske unije, ilustrativna fotografija

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini organizovaće neformalni sastanak s liderima sa Zapadnog Balkana sledeće nedelje u Briselu.

Na sastanku u sredu, 19. decembra, razgovaraće se o situaciji u regionu, šta je urađeno 2018. godine, kao i o sledećoj godini, saopštila je Evropska služba za spoljne poslove.

"U 2018. je potvrđena jasna EU perspektiva, zasnovana na zaslugama i rezultatima, za sve partnere na Zapadom Balkanu", navodi se u saopštenju službe visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Evropska komisija je u februaru usvojila strategiju za Zapadni Balkan i na samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji okupljeni su predstavnici zapadnobalkanaske šestorke i svih članica EU prvi put posle 15 godina.

Na sastanku u sredu će učetvovati i komesar za proširenje Johanes Han.

Izvori agencije Beta u Briselu krajem prošlog meseca su naveli da se razmišlja o mogućnosti da se Mogerini sastane s premijerima sa Zapadnog Balkana u drugoj polovini decembra.

Pročitajte: Lideri EU o dijalogu Prištine i Beograda te postizbornoj situaciji u BiH

Dodik: RS razmatra mogućnost izlaska iz Oružanih snaga BiH

Milorad Dodik

Republika Srpska (RS) će ispitati mogućnosti za izlazak iz sporazuma, koji je predvidio stvaranje Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, ustvrdio je predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik.

Ističući da su ranije predstavnici vlasti RS-a "bili prisiljeni na odustajanje od Vojske RS-a" te da su "pod brutalnim pritiskom na RS formirane Oružane snage BiH", Dodik je rekao da se istovremeno Kosovu daje pravo da formira svoju vojsku i da jedan dio međunarodnih snaga stoji iza toga.

"Ovo će biti prilika da mi, u okviru Aneksa jedan B Dejtonskog sporazuma, razmotrimo naše učešće u sporazumu o formiranju Oružanih snaga BiH i RS će to uraditi u najskorije vrijeme. Putem nadležnih institucija ispitat ćemo mogućnosti za izlazak iz tog sporazuma koji je predvidio stvaranje Oružanih snaga BiH", rekao je Dodik ističući da sve odluke koje se o tom pitanju budu donosile bez RS-a, bit će znak da taj entitet stavi upitnik na taj sporazum, a odredit će se i prema drugim zajedničkim pitanjima u BiH.

Tvrdi da Oružane snage BiH ne pripadaju interesima naroda u BiH, već da služe potrebama NATO-a.

Kaže i da on lično, a ne Predsjedništvo BiH, "odbacuje bilo kakvu mogućnost da Kosovo formira svoju vojsku" te stoji iza odluka rukovodstva Srbije u vezi s tim pitanjem.

"Pokrenut ću inicijativu da se, na nivou Predsjedništva BiH, osudi formiranje Vojske Kosova, jer je time direktno ugrožen Aneks jedan B Dejtonskog sporazuma o regionalnoj stabilizaciji - ustvrdio je on, nakon sastanka najviših zvaničnika RS-a o pitanjima aktiviranja Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP) i poziciji RS-a u svjetlu skupštinske rezolucije o vojnoj neutralnost.

Naglasio je da je dio međunarodne zajednice podržao ovu odluku vlasti u Prištini te da se njome danas "promijenila regionalna stabilnost". Tvrdi i "da je napad na Srbe na sjeveru Kosova, napad na sve Srbe i smatrat će da je to znak i za Srbe u RS-u da brane svoja stečena prava i brane ustavni poredak onako kako je predviđeno međunarodnim ugovorima, uz odbacivanje svih vrsta međunarodnih intervencija".

Na sastanku najviših zvaničnika RS-a o pitanjima aktiviranja Akcionog plana za članstvo BiH u NATO-u (MAP), ponovljeno je da RS ostaje pri skupštinskoj rezoluciji o vojnoj neutralnosti, ne podržava aktivaciju MAP-a i traži od srpskih predstavnika u Vijeću ministara BiH da se ne bave tim pitanjem, jer oni dolaze iz RS-a i treba da poštuju stavove njenog parlamenta.

Rečeno je i da RS ne podržava ulazak BiH u bilo koje vojne saveze sve do konačnog određenja Srbije, kao potpisnice i garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma i Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, o njenom odnosu prema integracijama u vojne saveze.

Pročitajte: Kosovo dobilo vojsku, žaljenje NATO, podrška SAD

Slavlje u Skupštini i na ulicama Kosova
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:40 0:00

Džaferović: Hrvatska se grubo meša u unutrašnja pitanja BiH

Šefik Džaferović

Sabor Hrvatske se Deklaracijom o položaju hrvatskog naroda u BiH grubo meša u unutrašnja pitanja BIH i iskazuje nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog intergriteta Bosne i Hercegovine, upozorio je bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović.

Hrvatski sabor je danas većinom glasova usvojio Deklaraciju o položaju Hrvata u Bosni i Hercegovini, što je izazvalo reakcije ne samo u BiH, već i u samoj Hrvatskoj.

"Kao potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma, Hrvatska je dužna u potpunosti poštovati suverenitet i teritorijalni integritet BiH i uzdržati se od bilo kakvih akcija koje bi dovele u pitanje te vrednosti", naveo je Džaferović u saopštenju komentarišući izglasavanje Deklaracije Sabora o položaju hrvatskog naroda u BiH.

Usvajanjem Deklaracije kojom se tretiraju pitanja izmena Ustava i zakona Bosne i Hercegovine, vlast Hrvatske krši obaveze koje je preuzela potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma, dodao je on.

Bošnjački član Predsedništva BiH je naglasio da BiH poštuje suverenitet Hrvatske, kao i pravo njenog Sabora da uređuje unutrašnja pitanja Hrvatske, i BIH se ne meša ;u ta pitanja, ali očekuje jednak odnos hrvatskih vlasti prema BiH.

"Institucije Hrvatske ne mogu rešavati unutrašnje odnose u BiH. Institucije Bosne i Hercegovine će rešavati samostalno i suvereno sva pitanja unutrašnjeg uređenja BiH", istakao je Džaferović.

On je pozvao zvaničnike Hrvatske da "dobro promisle o svom odnosu prema Bosni i Hercegovini".

Pročitajte:

Predsednik Francuske poziva na mir uoči protesta Žutih prsluka

Sa protesta Žutih prsluka u Parizu, 24. novembar

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je danas na "mir" i "red" uoči novog protesta pokreta "Žuti prsluci" najavljenog za sutra, u subotu, posle nereda proteklih vikenda.

"Našoj zemlji je potreban mir. Potreban joj je red. Potrebno je da ponovo normalno funkcioniše", rekao je Makron danas posle samita EU u Briselu.

On je rekao da ne veruje da francuska demokratija "može da prihvati okupaciju javnog prostora, a i elemente nasilja" koje je obeležilo proteste poslednjih nekoliko subota, posebno u centru Pariza.

"Dao sam odgovor" na zahteve "Žutih prsluka" rekao je Makron i dodao da se "dijalog ne vodi okupiranjem javnog prostora i nasiljem".

On je ponovio da je čuo šta muči demonstrante i ponovio obećanja da će ubrzati ublažavanje poreza.

Makron je odbacio pozive da podnese ostavku, što je jedan od mnogih zahteva demonstranata.

Uoči najavljenog sutrašnjeg, petog uzastopnog vikenda protesta, šef francuske policije je rekao da će oklopna vozila i hiljade policajaca ponovo biti raspoređeni ovog vikenda u glavnom gradu Francuske.

Istraživanje objavljeno danas, pokazalo je da su protesti "Žutih prsluka" u Francuskoj zadali značajan udarac poslovnoj aktivnosti u sektoru usluga u Francuskoj, koji uključuje turizam i maloprodaju.

Pročitajte:

Više od 300 mrtvih od ebole u Kongu

Kongo

Više od 300 ljudi je umrlo u epidemiji ebole na istoku Demokratske Republike Konga, saopštile su danas sanitarne službe zemlje.

"Od ebole su umrle 303 osobe, a 179 je izlečeno", među kojima i jedna beba, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. To je deseta epidemija te veoma zarazne bolesti u Kongu od 1976. godine.

U prethodnoj epidemiji na severoistoku Konga umrle su 33 osobe. Kraj te epidemije proglašen je krajem jula, a već nedelju dana kasnije je izbila nova, deseta epidemija u drugom delu zemlje.

U velikoj epidemiji ebole 2013. godine u zapadnoj Africi umrlo je više od 11.300 ljudi, najviše u Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji.

Ebola ili hemoragična groznica veoma je zarazno virusno oboljenje. Oboleli dobijaju groznicu praćenu bolovima u mišičima, naglim rastom temperature, glavoboljom i slabošću organizma, a ponekad i krvarenjem.

Erdoan i Tramp dogovorili efikasniju saradnju u Siriji

Ilustrativna fotografija

Predsednici Turske i SAD, Redžep Tajip Erdoan i Donald Tramp, dogovorili su se da imaju efikasniju saradanju u Siriji, saopšteno je u Ankari koja je nedavno najavila novu vojnu ofanzivu protiv kurdskih boraca na severu Sirije.

Erdoan i Tramp su se u telefonskom razgovoru dogovorili da njihove zemle imaju "efikasniju saradnju u Siriji", saopštili su izvori bliski turskom predsedništvu.

Predsednik Turske izjavio je nedavno da će narednih dana biti pokrenuta nova vojna operacije protiv kurdskih boraca u Siriji, koje Ankara smatra teroristima, a koji imaju podršku SAD u borbi protiv militanata "Islamske države".

Turske snage su već imale dve operacije protiv kurdskih boraca u Siriji. Prva je pokrenuta 2016. a druga početkom ove godine.

Arapsko-kurdska koalicija ima podršku međunarodne koalicije predvođene SAD u borbi protiv džihadista u Siriji.

Makron: Nema novog pregovaranja o Bregzitu

Emanuel Makron

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da evropska dvadesetsedmorica može da "razjasni" sporazum izlaska Britanije iz EU na zahtev Britanaca ali ne može ponovo o njemu da pregovara.

"Postoji dogovor, jedini i najbolji mogući dogovor, o kome ne možem ponovo pregovarati. Međutim, mi možemo da ga razjasnimo i da damo uveravanja", rekao je Makron danas posle samita EU u Briselu.

Makron je ocenio da postoji mnogo nesigurnosti i "fantazija" oko tog teksta i dodao da je sad na britanskom parlamentu da odluči da li će ga prihvatiti ili odbiti.

Britanska premijerka Tereza Mej došla je u Brisel da bi dobila uveravanja od dvadesetsedmorice EU koja bi omogućila britanskom parlamentu da usvoji tekst.

Mej je rekla novinarima u Briselu da još ima posla da se obavi da se uvere britanski poslanici u sporazum o Bregzitu dogovoren s EU ali da je to "moguće".

Pročitajte: Mej pozdravila uveravanja EU, ali Londonu potrebno više

Venecijanska komisija: Malti potreban bolji sistem podele vlasti

Zasedanje Venecijanske komisije, fotoarhiv

Pravni stručnjaci Saveta Evrope saopštili su da je Malti potreban bolji sistem podele vlasti, pošto ovlašćenja premijera trenutno zasenjuju druge institucije.

Ocena Venecijanske komisije je usledila dok su institucije Malte pod sve većom kritikom posle otkrića u "Panamskim dokumentima" o ministrima, kao i o ubistvu novinarke koja je ispitivala korupciju u vladi.

Ministar u laburističkoj vladi Džozefa Muskata izgubio je položaj 2016. posle otkrića da je otvorio kompaniju u Panami, ali nije bilo policijske istrage uprkos pritisku javnosti.

Takođe nije bilo reakcije na pozive da ostavku podnese komesar policije posle ubistva novinarke Dafne Karuane Galicije u oktobru 2017.

Neravnoteža u malteškim institucijama bila je i tema u Evropskom parlamentu.

Pravni stručnjci Saveta Evrope su preporučili da se ojača uloga predsednika, da se povećaju plate poslanicima, da se smanje ovlašćenja premijera da imenuje zvaničnike, da se promeni način izbora sudija, kao i da se ukine dvostruka uloga državnog tužioca i kao savetnika vlade i kao tužioca, preneo je AP.

Pročitajte:

Umrla četvrta žrtva napada u Strazburu

Napadač Šerif Šekat

Jedna od osoba ranjenih u oružanom napadu na posetioce Božićnog vašara u Strazburu, koja je bila u kritičnom stanju, umrla je danas.

Time je broj ubijenih u tom napadu porastao na četiri, saopštilo je parisko tužilaštvo.

Dve osobe su izgubile život u utorak na dan kada je 29-godišnji sitni kriminalac Šerif Šekat koji se radikalizovao u zatvoru, izvržio napad u Strazburu.

Treća osoba je umrla juče, četvrta danas, a jedan ranjenik je i dalje u stanju moždane smrti.

Šekat je juče ubijen u Strazburu u razmeni vatre s policijom posle dva dana bekstva.

Stečajni upravnik Er Berlina tužio Etihad za dve milijarde evra

Stečajni upravnik Er Berlina (Air Berlin), koji je bankrotirao, tužio je nekad najvećeg deoničara te aviokompanije Etihad, sa zahtevom da prevozni iz UAE plati dve milijarde evra, saopštio je sud u Berlinu.

Berlinski sud saopštio je danas da se u tužbi navodi da Etihad nije ispunio svoje finansijske obaveze prekidom finansiranja Er Berlina.

"Potvrđujemo da smo primili tužbu koju je podneo stečajni upravnik Er Berlina Regionalnom sudu u Berlinu. Verujemo da je ova optužba bez osnova i energično ćemo je pobijati. Štaviše, u ovom trenutku o ovom pitanju više nećemo javno iznositi komentare", saopšteno je Radiju Slobodna Evropa iz kompanije.

Sud je naveo da je Etihad pomagao Er Berlinu i da je u aprilu 2017. poslao pismo nemačkoj kompaniji s uveravanjima da će nastaviti da ga podržava 18 meseci.

Finansiranje je, međutim, prekinuo u avgustu 2017, zbog čega je Er Berlin pokrenuo postupak za bankrot.

U tužbi se traži 500 miliona evra naknade, kao i nespecifikovana druga šteta, što sud procenjuje na oko dve milijarde evra.

Etihad ima rok do januara da reaguje.

Mej pozdravila uveravanja EU, ali Londonu potrebno više

Britanska premijerka Tereza Mej pozdravila je danas uveravanja koja je dobila od dvadesetsedmorice EU u vezi sa sporazumom o Bregzitu, ali je rekla da je britanskom Parlamentu potrebno više, prenose svetske agencije.

Obraćajući se novinarima posle sastanka s vođama EU u Briselu na kome su oni naglasili da postignut sporazum nije otvoren za ponovno pregovaranje, ona je rekla da je s njima razgovarala o potrebi "daljeg razjašnjenja" tog sporazuma.

Mej je rekla da još ima posla da se obavi da se uvere britanski poslanici u sporazum o Bregzitu dogovoren s EU ali da je to "moguće".

Britanska premijerka je rekla novinarima da će "narednih dana" biti razgovora s EU da se dobiju nove garancije o sporazumu za Bregzit.

Razgovori s mojim kolegama danas "pokazali su da je zapravo moguće imati budućih razjašnjenja i razgovore", rekla je Mej i dodala da će imati razgovore narednih dana.

Ona je priznala da je imala "žustru" raspravu s predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, odgovarajući na pitanje novinara da objasni snimak koji je pokazuje kako se danas raspravlja s Junkerom koji je sinoć izjavio da su britanski predlozi oko Bregzita "nebulozni i neprecizni".

Mej je rekla je da je takva vrsta razgovora moguća kada je neko razvio radni odnos i kada dobro sarađuje s nekim.

Ona je rekla da ju je Junker uverio da je govorio o opštem nivo rasprave o Bregzitu.

Mej je pozdravila obaveze koje je preuzela evropska dvadesetsedmorica da se novi trgovinski sporazum postigne što je pre moguće tako da neće biti potrebno aktivirati takozvani bekstop (backstop), odnosno garanciju da neće biti tvrde granice između Irske i Severne Irske.

Deklaracija Sabora Hrvatske o položaju Hrvata u BiH

Hrvatski sabor je većinom glasova petak izglasao Deklaraciju o položaju Hrvata u BiH.

Za usvajanje deklaracije glasali su HDZ i njegovi koalicijski partneri, lijeva oporba glasala je protiv ili nije sudjelovala u glasanju, a klerikalno-populistički Mostnije glasao, jer su vladajući odbili njihove amandmane kojima je Most želio zaoštriti rječnik Deklaracije.

Od dva HDZ-ova amandmana djelomično je prihvaćen onaj kojim se "pozdravlja rješavanje statusnih i egzistencijalnih pitanja pripadnika HVO-a", ali je iz njega brisan dio u koje se pritom poziva na Zakon o pravima hrvatskih branitelja iz Domovinskog rata i članovima njihovih obitelji uz obrazloženje da je riječ o unutarnjepolitičkom pitanju Hrvatske zbog čega ga nije potrebno naglašavati u Deklaraciji.

Prihvaćen je i HDZ-ov amandman kojim se od Ministarstva vanjskih i europskih poslova traži da jednom godišnje Saboru podnese izvještaj o provedbi deklaracije.

Nije prihvaćen SDP-ov prijedlog izmjene deklaracije da "Hrvatski sabor osuđuje sve postupke i politike koje su imale ili imaju za cilj dezintegraciju BiH, njenu podjelu, ugrožavanje teritorijalnog integriteta te narušavanje ravnopravnosti konstitutivnih naroda i građana".

Deklaraciju je predložio parlamentarni Odbor za Hrvate izvan Hrvatske , a njegov predsjednik Božo Ljubić izabran u Sabor na HDZ-ovoj listi za dijasporu , odbijanje je objasnio riječima da bi to "impliciralo da je bilo pokušaja dezintegriranja BiH".

Na dvadesetak stranica deklaracije navodi se među ostalim kako je hrvatski član Predsjedništva BiH i po treći put izabran glasovima bošnjačkog naroda, što je moguće pa čak i da svi Hrvati u BiH glasuju za drugog kandidata, a što je – tvrdi se - suprotno duhu Dejtonskog sporazuma.

Uz opetovanoisticanje podrške suverenitetu BiH i suradnji Republike Hrvatske s njom, ostvarenju funkcionalnosti BiH i njezinom putu prema EU-u, u Deklaraciji se daje potpora naporima „u pravcu konsenzualne izmjene Ustava BiH i Izbornog zakona BiH koje trebaju osigurati harmonizaciju odnosa njena tri konstitutivna naroda i ravnopravnost svih građana" te osigurati jednostavnost, transparentnost, upravljivost i ekonomičnost unutarnjeg uređenja Bosne i Hercegovine.

U ostalim točkama se naglašava da će "samo puna primjena Ustava BiH kojim je ona definirana kao država tri ravnopravna konstitutivna naroda i građana BiH, s potpunim mehanizmima zaštite legitimnih interesa konstitutivnih naroda te zaštite kolektivnih i individualnih prava na cijelom državnom području, omogućiti jednakopravnost konstitutivnih naroda i BiH u cjelini, sukladno najvišim europskim standardima".

Hrvatski sabor Deklaracijom traži i od predstavnika Republike Hrvatske da koristi sve instrumente, na osnovu Ustava i međunarodnih sporazuma, koje Republici Hrvatskoj stoje na raspolaganju kao potpisnici Washingtonskog i Daytonskog mirovnog sporazuma da se ukaže na kršenje tih sporazuma, na sve negativne posljedice koje su u međuvremenu nastupile kako za položaj hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini tako i za samu državu Bosnu i Hercegovinu.

Deklaracija poziva institucije Republike Hrvatske da nastave zagovarati i podržavati žurne promjene koje će osigurati jednakopravnost tri konstitutivna naroda i svih građana Bosne i Hercegovine i intenziviraju pomoć institucijama od strateškog značaja za hrvatski narod u Bosni i Hercegovini.

Pad svetskih berzi zbog loših ekonomskih pokazatelja

Vrednost akcija na svetskim berzama je pala nakon slabih privrednih pokazatelja iz Kine i Evropske Unije što izaziva zabrinutost da će doći do usporavanja rasta globalne ekonomije imajući u vidu i širi uticaj još uvek nerazrešenog američko-kineskog trgovinskog spora.

Vrednost svetskog indeksa MSCI, koji prati trendove u 47 zemalja, pala je za više od pola procenta u Evropi. Njujorški Dau Džouns (Dow Jones) je na otvaranju u petak slabiji za 0,90 odsto u odnosu na četvrtak.

Privredni rast u evrozoni je najusporeniji u poslednje četiri godine zbog trgovinskih protesta i nasilnih protesta u Francuskoj.

Istovremeno, i privatni sektor u Nemačkoj beleži najniži nivo rasta u poslednje četiri godine.

S druge strane, obim maloprodaje u Kini je bio najslabiji od 2003., a industrijske proizvodnje u poslednje tri godine, što ukazuje na ekonomske rizike sa kojima se suočava najmnogoljudnija zemlja sveta u trenutku kada nastoji da ublaži trgovinski spor sa SAD-om.

I SAD se suočavaju sa negativnim efektima povećanih tarifa na uvoz robe iz Kine.

Takođe, investitori procenjuju kako će se odraziti na njihove poslove eventualna finansijska blokada američke administracije koju je pominjao predsednik Donald Tramp, piše Rojters.

Josipu Perkoviću hrvatski sud izrekao 30 godina zatvora

Josip Perković

Nemačku kaznu doživotnog zatvora izrečenu bivšem šefu jugoslovenske i hrvatske tajne službe Josipu Perkoviću (73) hrvatski sud preveo je u 30-godišnju zatvorsku kaznu koju će služiti u Hrvatskoj, objavio je danas Županijski sud u Zagrebu.

Bivši čelnici jugoslovenske i hrvatske tajne službe, Josip Perković i Zdravko Mustač, osuđeni su na sudu u Minhenu 2016. na doživotnu zatvorsku kaznu zbog učešća u ubistvu političkog emigranta Stjepana Đurekovića 1983. u Nemačkoj.

Vanraspravno veće zagrebačkog suda zaključilo je da u Perkovićevom slučaju treba primeniti zakon koji je trenutno na snazi i preveo doživotnu kaznu na 30-godišnju.

Na tu odluku moguća je žalba Vrhovnom sudu, preneli su hrvatski mediji. Perkovićeva odbrana je tvrdila da u njegovom slučaju treba primeniti 20-godišnju kaznu koja je bila najveća kazna u vreme ubistva.

O usklađivanju nemačke kazne s hrvatskim propisima za Mustača odlučivaće sud u Velikoj Gorici. Hrvatska je Perkovića i Mustača izručila Nemačkoj 2014.

Lideri EU traže mere protiv dezinformisanja

S približavanjem izbora za Evropski parlament, lideri Evropske unije tražili su danas mere za suzbijanje namernog širenja dezinformacija.

Lideri EU su naveli da je pretnja od dezinformisanja "akutni i strateški izazov" za demokratske sisteme u Uniji.

U saopštenju sa samitu u Briselu, lideri EU su pozvali na "hitno reagovanje" koje treba da se odražava uz puno poštovanje temeljnih sloboda.

Oni su pozvali na "brze i odlučne akcije" da se obezbede "slobodni i fer evropski i nacionalni izbori".

Lideri su naložili ministrima članica EU da podnesu izveštaj o napretku u martu. Izbori za Evropski parlament se održavaju krajem maja.

Bivši Trampov advokat: Novac za ćutanje plaćen zbog izbora

Majkl Koen, bivši advokat predsednika SAD Donalda Trampa

Bivši lični advokat američkog predsednika Donalda Trampa izjavio je da je platio za ćutanje dvema ženama zato što je Tramp bio "veoma zabrinut" da bi njihove priče o navodnim aferama s njim "uticale na izbore".

Advokat Majkl Koen je u danas objavljenom intervjuu za televiziju Ej-Bi-Si njuz (ABC News) rekao da je dao "lojalnost nekom ko, iskreno, ne zaslužuje lojalnost".

Koen je u sredu osuđen na tri godine zatvora.

On je priznao krivicu po nekoliko optužnica, među kojima su kršenje propisa o finansiranju kampanje i laganje Kongresu.

Tužici su naveli da je Tramp naložio Koenu da sredi plaćenje kako bi se uoči izbora 2016. ućutkale porno glumica Stormi Denijels i bivša Plejbojeva (Playboy) manekenka Karen Mekdugal.

Koen je rekao da ljut na sebe zbog tih dogovora.

Tramp je negirao da je naložio Koenu da krši zakon.

Dačić: Srbija će tražiti sednicu Saveta bezbednosti

Srbija će u petak zatražiti održavanje hitne sednice Saveta bezbednosti UN zbog najgrubljeg kršenja rezolucije SB UN 1244 donošenjem odluke Prištine o formiranju tzv. Vojske Kosova, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

"To je najdirektnija pretnja miru i stabilnosti u regionu i bezbednosti srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji", rekao je Dačić za Tanjug.

Toni Bler tražio drugi referendum o Bregzitu

Bivši britanski premijer Toni Bler tražio je danas drugi referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.

Bler je pozvao premijerku Terezu Mej da prestana da "razbija svoju glavu o zid" u vezi s planovima o izlasku iz EU.

Bivši laburistički premijer je rekao da to ne bi bilo "toliko teško" za Mej da kaže da je dala sve od sebe u pregovorima, ali da nije našla rešenje koje bi zadovoljilo parlament.

On je rekao da bi bilo razumno da Mej kaže britanskom narodu da na javnom glasanju odluči kuda zemlja ide.

Mej se opirala pozivima za novi referendum o Bregzitu, navodeći da je glasanje u junu 2016. bilo definitivno.

Brnabić: Vojska Kosova je najveća pretnja miru na Balkanu

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je formiranje vojske Kosova najveća pojedinačna pretnja regionalnom miru na Balkanu i da to izuzetno zabrinjava Srbiju.

"Ne samo da bi vojska Kosova bila u suprotnosti sa svim međunarodnim sporazumima, već bi predstavljala i kršenje Ustava koji su oni sami izradili i usvojili. Na taj način, oni zapravo pokazuju, a to zvuči neverovatno, da su spremni da prekrše sopstveni Ustav... (Ramuš) Haradinaj je izjavio da vojska neće delovati protiv Srba na Kosovu, već će pomagati Iračanima. To je smešno. Ovo je najveća pretnja miru, a ja želim opet da apelujem na Haradinaja, Tačija, Veselija da ponovo razmisle o takvoj odluci", navela je ona u intervjuu za italijanski list La Republika.

Ana Brnabić je rekla da je posle "jednostranih poteza Prištine", poput uvođenja taksi na robu iz Srbije, veoma teško govoriti o pregovorima i da je situacija tako daleko od dijaloga da prvo mora da se razmišlja o osnovnim ljudskim pravima.

"Srbi na Kosovu se spremaju da dočekaju Božić i Novu godinu sa oskudnim zalihama hrane, sve manjom količinom goriva za ogrev, kao i lekova i medicinskih sredstava. Govorimo o Evropi u 21. veku, a Srbi već više od dve nedelje ne dobijaju novine na svom jeziku jer je Priština uvela zabranu na srpsku štampu 21. novembra. Priština podriva sve rezultate postignute tokom Berlinskog procesa, uključujući i sve sporazume u oblasti privrede i infrastrukture koji podržavaju rast u regionu", navela je Brnabić.

Ona je ponovila da Srbija želi normalizaciju pa i kompromis ali da Priština postavlja ultimatum koji podrazumeva priznanje nezavisnosti.

"To se nikada neće desiti. Da bi se postigao kompromis, oni takođe treba da se potrude i razumeju poziciju Beograda. Razgovori o promeni granica ne bi otvorili Pandorinu kutiju: tu kutiju je već otvorila Priština pre deset godina kada je donela jednostranu odluku ne poštujući nijedan demokratski princip, kao što je, na primer, referendum. I ne zaboravite da dve trećine svetskog stanovništva živi u zemljama koje ne priznaju nezavisnost Kosova, uključujući pet članica EU", navela je ona.

Brnabićeva je rekla da Kosovo nije bilo jugoslovenska republika, poput Hrvatske, Slovenije, Makedonije, BiH ili Crne Gore, već oduvek sastavni deo Srbije i da Beograd zapravo želi da zatvori Pandorinu kutiju.

"Smatram da je moguće postići kompromis putem razmene teritorija, ali ne na etničkoj osnovi. Srbija je zemlja sa najvećim brojem nacionalnih manjina u čitavoj Evropi - ukupno 26 i sa više od 15 jezika u službenoj upotrebi. Ne želimo granice po etničkim linijama. A kompromis mora da bude zasnovan na ljudskim pravima, zaštiti manjina i njihovih spomenika. Za kompromis su nam potrebni hrabri i odgovorni lideri koji mogu da donesu hrabre i odgovorne odluke, pa čak i da rizikuju da budu kritikovani kod kuće, bez emocija prema biračima", dodala je ona. Poručila je svim partnerima Beograda iz SAD i EU da je veoma zabrinuta zbog opasnog razvoja događaja i ocenila da je dovoljan jedan mali incident da "ceo region bukne".

"Čini se da nisu mnogo naučili iz prošlosti ovog regiona. Svi mi, uključujući i naše međunarodne partnere, moramo da apelujemo na pragmatizam. Kako da očekujemo da će doći investitori kada postoje takve tenzije? Da li Priština razmišlja o tome i na koji način će rešiti problem visoke nezaposlenosti? Oni se okreću politici iz 19. veka, pričaju o oružju i vojsci, a prioriteti moje vlade su obrazovanje i škole", rekla je Ana Brnabić za italijanski list.

Kina suspenduje dodatnu carinu na američke automobile

Susret predsednika Kine i SAD, Si Đinpinga i Donalda Trampa, 1. decembra u Buenos Airesu

Kina će 1. januara suspendovati na tri meseca dodatnu carinu uvedenu na uvoz američkih automobila i automobilskih delova u okviru trgovinskog primirja dve zemlje, saopštila je danas kineska vlada.

Peking je letos povećao carine na uvoz američkih vozila sa 10 na 35 odsto kao odmazdu na dodatne carine koje su SAD uvele na kineske proizvode uvezene u SAD.

"Suspenzija carina je konkretna mera u sprovođenju dogovora koji su postigla dvojica šefova dražava", navodi se u saopštenju kineske vlade.

Kina i SAD su se dogovorili da privremeno prekinu trgovinski rat prilikom sastanka Si Đinpinga i Donalda Trampa 1. decembra na margini sastanka G20 u Buenos Ajresu.

Tramp je prihvatio da na tri meseca suspenduje planirano povećanje američkih carina na kineski uvoz koje je trebalo da stupi na snagu 1. januara, dok dve strane pregovoraraju.

Kineska poreska agencija navela je da će Peking ukinuti 25 odsto carina na automobile i kamione u vrednosti od 66 milijardi dolara uvezenih i SAD i carinu od pet odsto na auto delove u vrednosti od 60 milijardi dolara, prenosi agencija AP.

Moskva obećava pomoć Butini iako je priznala krivicu u SAD

Marina Butina

Ruski zvaničnici rekli su da će Moskva nastaviti da podržava Ruskinju u pritvoru u SAD-u koja se izjasnila krivom da je delovala kao tajni agent za rusku vladu, iako Rusija odbacuje tu tvrdnju.

Marija Butina juče se u dogovoru s američkim saveznim tužiocima izjasnila krivom po optužbi za zaveru i pokušaj da se ubaci u konzervativne političke grupe u SAD.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je danas za ruske agencije da on "razume" zašto se Butina izjasnila krivom navodeći, kako je rekao, "mučiteljske" zatvorske uslove.

Lavrov je ponovio da je Moskva posvećena tome da podržava Butinu, koja je u zatvoru u SAD od jula, i rekao da će Rusija učiniti sve što može da joj pomogne da se vrati kući.

Stoltenberg: Odluka o transformaciji KBS doneta u pogrešno vreme

Jens Stoltenberg

Generalni sekretar NATO, Jenst Stoltenberg izrazio je žaljenje zbog današnje odluke kosovskih vlasti o promeni mandata Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), čime je Kosovo i zvanično ušlo u proces dobijanja vojske, navodeći da je doneta “uprkos zabrinutosti koje je izrazio NATO”.

“Iako je tranzicija Kosovskih bezbednosne snaga u principu pitanje oko kojeg odlučuje Kosovo, mi smo jasno stavili do znanja da je ovaj potez došao u pogrešno vreme”, naglasio je prvi čovek Alijanse u pisanom saopštenju. Istakavši kako NATO podržava Kosovske Snage Bezbednosti samo u okviru postojećeg mandata, Jens Stoltenberg je podvukao da će sada Severnoatlantski Savet morati da preispita stepen angažovanja Alijanse sa KSB.

Generalni sekretar NATO je poručio svim stranama da osiguraju da današnja odluka Parlamenta Kosova “neće dodatno povećati tenzije u regionu”.

“Svi odgovorni politički akteri u regionu moraju se fokusirati na napredak u reformama i na dijalog. Ja ponavljam poziv Prištini i Beogradu da ostanu mirni i da se uzdrže od bilo kakvih izjava ili akcija koje mogu dovesti do eskalacije”, poručio je Stoltenberg i istakao da NATO nastavlja da podržava dijalog zimeđu Beograda i Prištine, kao jedino trajno političko rešenje za region.

Ambasada SAD potvrdila podršku postepenoj tranziciji KSB

Ambasada SAD-a na Kosovu potvrdila je svoju podršku postepenoj tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga u snage sa mandatom teritorijalne odbrane.

"Glasanje u Skupštini danas je prvi korak u razvoju ove sposobnosti. Ovi zakoni ne donose nikakve neposredne promene u strukturi, misiji ili operativnom radu snaga, već predstavljaju početak praktičnog i neprestanog rada na izgradnji transparentne i multietničke snage interoperabilne sa NATO, koja služi svim kosovskim zajednicama u skladu sa desetogodišnjim planom tranzicije Vlade Kosova", navodi se.

Ambasada je pozvala Vladu Kosova da nastavi svoju blisku koordinaciju sa NATO saveznicima i partnerimai da se uključi u informisanje i dopiranje do manjinskih zajednica kako sada, tako i tokom čitavog višegodišnjeg procesa koji sledi.

"Očekujemo da će se postojeći aranžmani sa KFOR-om o kretanju i operacijama snaga na Kosovu nastaviti. Svi akteri unutar i van Kosova trebalo bi da podrže i podstaknu građane manjinskih zajednica na Kosovu da učestvuju u svojim bezbednosnim snagama u korist svojih zajednica i zemlje. Sjedinjene Američke Države su posvećene radu sa KSB kako bi one unapredile svoj profesionalni razvoj i organizacionu evoluciju što će doprineti miru i stabilnosti na Kosovu i u regionu", navodi se.

"Regionalna stabilnost zahteva da se Kosovo iskreno trudi da normalizuje odnose sa svojim susedom Srbijom, a mi podstičemo obe strane da preduzmu hitne korake za smanjenje tenzija i stvaranje uslova za brz napredak u dijalogu. Cilj: postizanje obostrano korisnog dogovora koji će unaprediti mir, stabilnost i prosperitet na Kosovu i u regionu takođe predstavlja najviši prioritet Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu. Pozivamo sve zainteresovane strane da preusmere svoju energiju i angažuju se ozbiljno i konstruktivno u ostvarivanju ovog cilja", dodaje se u saopštenju.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG