Američka štrampa o hapšenju

Američki listovi podsećaju da je hapšenje usledilo posle dugih napora zapada da izvrše pritisak na Srbiju da uhapsi Karadžića koji je optužen za "jedan od najstrašnijih zločina učinjenih tokom balkanskih ratova", kako piše "Njujork tajms" (New York Times).

"Njujork tajms" navodi da je "skoro sigurno" da Kardžića čeka doživotan zatvor zbog njegove uloge u zločinima koje su tužioci suda u Hagu opisali kao "scene iz pakla koje su napisane na najtamnijim stranicama istorije".

List podseća da je Karadžić sebe video kao intelektualca, psihijatra i pesnika koji intuitivno razume svoj narod, bosanske Srbe, koje on štiti od pretnji za njihov opstanak u toku raspada bivšeJugoslavije početkom 1990-ih.

U pregledu Karadžićevog života uoči i u toku rata u Bosni "Njujork tajms" podseća da je Karadžić, vrhovni komandant oružanih snaga bosanskih Srba, u hotelu Panorama koji je koristio kao svoj štab voleo da pokazuje svoje poznavanje kulture, politike i istorije.

List navodi mišljenje mnogih da je spremnost Ujedinjenih nacija i zapadnih snaga da sa njim pregovara u stvari ohrabrila njegovo "grandiozno ponašanje koje je razvio tokom godina sukoba".

On podseća da su jedan za drugim tužioci Haškog tribunala prozivali komandante NATO u Bosni i njihove političke vođe što se, po njihovom mišljenju, nedovoljno trude da pronađu dva najtraženija begunca Karadžića i vojnog vođu bosanskih Srba Ratko Mladića, koji je, podsećaju američki listovi, još u bekstvu.

List navodi da su tužioci UN sumnjali dugo da se Karadžić u stvari krio u Srbiji u poslednjih nekoliko godina i pritiskali su zvaničnike u Beogradu da ga predaju i podseća da je neizručenje Karadžića i Mladića "blokiralo veće srpske veze sa Evropskom unijom posle ratova u Bosni i kasnije na Kosovu".

List piše da je do hapšenja došlo samo nekoliko nedelja posle postavljanja nove prozapadne vlade u Srbiji čiji je glavni cilj

ulazak u EU, kojoj je isporuka haških optuženika uslov za članstvo i podvlači da su zapadne diplomate već pozdravile hapšenje kao dokaz da je Srbija odlučna da veže svoju bodućnost za zapad i da napusti svoj "otrovni nacionalizam".

List "Vašington post" (Washington Post) piše da je nejasno da li je do hapšenja došlo zbog pomaka u istrazi ili zbog toga što su politički uslovi konačno postali pogodni u Srbiji koja ima sada prozapadnu vladu koja želi da "zatvori vrata sukobima iz 1990-ih" .

"Vašington post" navodi da veliki broj Srba i dalje vidi Karadžića kao čoveka "koji je branio njihovu ethničku grupu od drugih rivala" i da će njegovo hapšenje verovatno doneti politički pritisak na srpskog predsednika Borisa Tadića u zemlji ali podvlači da će takođe to značiti otklanjanje jedne od glavnih prepreka za ulazak Srbije u EU.

List "Los Anđeles tajms" (Los Angeles Times) piše da je Karadžić, postao "simbol za represiju čitave populacije bosanskih Muslimana".

Opisujući Karadžića kao "živopisnog i egoističnog koji je sebe ogrnuo zastavom pravoslavlja i podsticao predrasude i strahove ljudi", "Los Anđeles tajms" navodi da se neka vrsta mita proširila oko njega kako su godine prolazile, a on izbegavao hapšenje i da su postojale razne spekulacije o tome gde se krio od toga da je u manastiru ili da je prerušen u kaluđera do toga da je prerušen u ženu.

List navodi da su oni koji su možda mogli da ga uhapse mnogo ranije, uključujući i trupe NATO u Bosni, strahovali od moguće odmazde srpskih nacionalista za koje je on heroj. Ali, list dodaje da na vest o njegovom hapšenju nije izgledalo kao da će bes biti ni približno na nivou onoga koji je izbio kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.

"Los Anđzeles tajms" piše da mnogi Srbi takođe smatraju da je Karadžić simbol bivšeg statusa države kao izopštene i da su

"srećni su da ga se otarase".

Prema pisanju lista, Karadžić je uživao zaštitu u Srbiji dok je na vlasti bio Slobodan Milošević i podseća takođe da se zemlja sada približava Zapadu i da je pod pritiskom da sarađuje sa Tribunalom u Holandiji.