Institucionalna kriza se nametnula kao jedno od glavnih pitanja kojim će morati da se pozabavi novi predsedavajući EU, ali Francuska računa i na uspeh u drugim ključnima oblastima za Uniju kako bi ostavila svoj pečat tokom predsedavanja. To su energetika i klimatske promene, inicijativa za sklapanje sporazuma o imigrantima na nivou EU, i ponovno pokretanja pitanja zajedničke evropske odbrane i poljoprivrede.
Institucinalna kriza već je razvejala nade francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) da će krajem godine uspostaviti nove institucije, predviđene Lisabonskim ugovorom, uključujući i funkciju "predsednika EU".
Na samitu EU u Briselu 20. juna nije pronađeno rešenje za izlazak iz krize nakon irskog odbacivanja Lisabonskog sporazuma i Francuska će dosta energije morati da uloži kako bi članice EU "vratila u kolosek".
Sarkozi je 20. juna u Briselu izjavio da, iako se Francuska zalaže za ulazak zemalja zapadnog Balkana u EU, neće biti proširenja EU na te zemlje bez usvajanja ugovora iz Lisabona. Francuski predsednik je tada rekao da očekuje da se kriza nastalanakon irskog odbacivanja Lisabonskog ugovora o preustrojstvu EU svakakao reši najkasnije do izbora za Evropski parlament u junu 2009. godine.
Institucionalna kriza svakako će dominirati narednim samitom EU, koji će se održati u oktobru. Sakrozi planira da već 11. jula otputuje u Irsku, a do samita EU u oktobru pokušaće da izdejstvuje nastavak ratifikacije sporazuma u drugim članicama, tako što će ohrabrivati skeptične Čehe da to učine ali tako da se Irci ne osete izolovanim.
Francuski predsednik je obećao i da će ponovo pokrenuti pitanje evropske odbrane ma kakva da bude sudbina Lisabosnkog ugovora. On, takođe, želi da postavi osnove nove zajedničke politike u poljoprivredi, oblasti oko koje se često spore članice EU.
Jedan od ambicioznih planova Francuske jeste da na nivou EU izdejstvuje sklapanje sporazuma o imigraciji, koji je predložila na osnovu svoje politike o imigrantima, a koja se zasnivana na principu izbora prijema imigranata prema potrebama zemlje. Pariz želi i da se na nivou EU postigne politički dogovor o energetsko-klimatskim pitanjima u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida u atmosferu.
Očekuje se da će Sarkozi pokušati i da, u cilju rešavanja problema zbog skoka cena nafte u svetu, ponovo pokrene pitanje smanjenja poreza na dodatu vrednost na gorivo, što je već odlučno odbacilo više članica EU, uključujući Nemačku.
Za Sarkozija posebno je značajan i projekat stvaranja "Unije za Mediteran", koja bi okupila članice EU i arapske i afričke zemlje koje izlaze na Sredozemno more. Ta unija će zvanično biti pokrenuta uz velike svečanosti 13. jula u Parizu.
Slovenci zadovoljni
Predajom predsedavanja Francuskoj 1. jula, Slovenija završava zadovoljna rezultatima šestomesečni period koji je kao prva od novih članica Unije provela na čelu EU.
Slovenija je posebno zadovoljna jer je, kao nova članica EU i mala zemlja, uspela da dokaže da može da se nosi sa izazovom predsedavanja Unije. Poslednje dane njenog predsedavanja pomutila je, međutim, kriza oko institucinonalne reforme EU, do koje je došlo pošto su Irci na referendumu odbacili Ugovor iz Lisabona.
Kao prioritete svog predsedavanja EU Slovenija je postavila i jačanje lisabonske ekonomske strategije, energetsko-klimatski paket, širenje EU i evropsku susedsku politiku, i kao peti prioritet, međukulturni dijalog.
Ljubljana svojim najvećim uspehom smatra ostvarivanje "mreže sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u regionu", pošto su tokom njenog predsedavanja Srbija i BiH potpisale sa EU taj sporazum.
Kao uspehe u jačanju evropske perspektive zemalja Zapadnog Balkana Ljubljana navodi i dalju liberalizacija viznog režima i početak procesa za izradu sporazuma o saobraćaju između zemalja regiona i EU.
Slovenija se u mesecima provednim na čelu EU suočila sa još jednim velikim izazovom, pošto je Kosovo 17. februara proglasilo nezavisnost, a ona kao predsedavajuća EU morala da koordinira različite stavove članica o tom pitanju. Ljubljana je zbog osetljivosti pitanja najavila da će priznati Kosovo nakon prvog talasa priznanja, i zatim, kao 14. članica EU, priznala
Kosovo početkom marta.
Zbog Kosova, odnosi Srbije i Slovenije više puta su bili na ispitu, ali se čini da je Ljubljana uspela da to prebrodi i očuva odnose sa Srbijom, kao svojim važnim ekonomskim partnerom u regionu.
