Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

Mostar: Oslobađajuća presuda za "Vranicu"

Sudsko vijeće Kantonalnog suda u Mostaru donijelo je danas oslobađajuću presudu u slučaju koji je četvoricu mostarskih Hrvata, Željka Džidića, Matu Aničića, Ivana Škutora i Erharda Poznića teretio za ratni zločin nad civilima i ratnim zarobljenicima iz zgrade "Vranica. Predsjedavajući Sudskog vijeća Kantonalnog suda u Mostaru Slavko Pavlović obrazložio je da Tužilaštvo nije dokazalo nijednu od tačaka koje su optuženima stavljane na teret. On je dodao da je utvrđeno da su zločini počinjeni, ali da Sudsko vijeće nije ubijeđeno onim što je optužba izložila. Predstavnica porodica stradalih u "Vranici" Azra Penava nakon presude je izjavila da će porodice stradalih tražiti nastavak sudskog procesa.

Pogledajte najnovije vesti dana

Dan odluke za Mej, traži podršku ministara za dogovor s EU

Britanska ministarka Tereza Mej danas pokušava da ubedi ministre u svojoj vladi da imaju izbor ili da podrže predlog dogovora s Evropskom unijom o Bregzitu ili da gurnu zemlju u političku i ekonomsku neizvesnost.

Mej za danas sazvala posebnu sednicu kabineta pošto su pregovarači Londona i Brisela posle višemesečnih pregovora i zastoja juče postigli dogovor o uslovima razlaza, uključujući plan kako da granica između Irske i Severne Irske ostane otvorena posle Bregzita.

Premijerka se danas prvo sastaje sa svakim ministrom zasebno, a sednica kabineta je zakazana za 14 časova po londonskom vremenu (15 časova po srednjoevropskom vremenu) kako bi dobila podršku i izbegla potencijalne ostavke, preneo je Asošiejtid pres.

Pristalice Bregzita u vladajućoj Konzervativnoj partiji, ukljujučujući neke članove kabineta, kažu da će tim dogovorom Velika Britanija ostati vezana za EU i posle izlaska i da neće moći da vodi nezavisnu trgovinsku politiku.

Pristalice Mej tvrde da je dogovor najbolja ponuda i da je alternativa haotičan Bregzit "bez dogovora" koji će omesti svakodnevni život i privredu, a možda i dovesti do vanrednih izbora posle kojih bi na vlast mogli doći laburisti.

Bivši ministar spoljnih poslova, konzervativac Vilijam Hejg upozorio je "vatrene Bregzitovce" da bi obaranje predloga Tereze Mej moglo dovesti do promene vlasti i novog referenduma, pa da se "Bregzit možda nikada neće dogoditi".

Neuspeh Mej da dobije podršku doveo bi u pitanje njeno liderstvo i odvelo proces za Bregzit u haos, samo nekoliko meseci od 29. marta kada zemlja treba da izađe iz EU.

Ako vlada podrži predlog, dogovor ide na odobrenje na samit EU za nekoliko nedelja.

Posle toga Mej mora da dobije podršku parlamenta, što nije lak zadatak pošto i pristalice Bregzita i pristalice EU prete da će glasati protiv predloga dogovora.

Ministar odbrane Izraela podneo ostavku

Militanti ispalili 460 raketa prema Izraelu, a izraelske snage bombardovale 160 meta u Gazi

Ministar odbrane Izraela podneo je ostavku zbog odluke vlade da prihvati prekid vatre čime je okončana dvodnevna borba sa palestinskim militantima u Gazi.

Avigdor Liberman, lider stranke Iisrael Beiteinu, osudio je taj potez kao "predaju pred terorom", prenosi BBC.

On je takođe kritikovao pokušaje da se pokrene dugoročno pomirenje sa Hamasom, islamističkim pokretom koji dominira u Gazi.

Osam osoba stradalo je u sukobima ponedeljak i utorak, kada su militanti ispalili 460 raketa prema Izraelu, a izraelske snage bombardovale 160 meta u Gazi.

Hamas, islamistički pokret koji dominira u Gazi i druge palestinske militantne grupe objavili su u utorak popodne da su prihvatili prekid vatre uz posredovanje Egipta i da će ga poštovati ako to čini i Izrael.

Prekid sukoba kojim je okončana dvodnevna borba između Izraela i palestinskih militanata u Gazi i dalje je na snazi.

Škole i preduzeća u južnom Izraelu ponovo su otvoreni u sredu pošto tokom prethodne noći nije prijavljena nijedna ispaljena raketa.

Izraelska vojska je međutim saopštila da je zarobila naoružanog Palestinca koji je pokušao da se probije kroz graničnu ogradu između Izraela i Gaze.

Uhapšeni ministar i generalni sekretar u vladi Nikole Gruevskog

Mile Janakievski (arhivska fotografija)

Makedonska policija uhapsila je bivšeg ministra za saobraćaj i veze Mileta Janakievskog i bivšeg generalnog sekretara vlade Kirila Božinovskog. Janakievski i Božinovski bili su funkcioneri u vladi odbeglog bivšeg premijera Nikole Gruevskog, a optuženi su u nekoliko sudskih postupaka Specijalnog tužilaštva za prisluškivane razgovore kao njegovi saradnici.

Tužiteljka Specijalnog tužilaštva Lile Stefanova je rekla novinarima da su i Janakievski i Božinovski noćas uhapšeni i odvedeni u pritvor jer su se spremali da pobegnu iz Makedonije kao Gruevski. "U toku jučerašnjeg dana smo dobili informacije prema kojima su se Janakievski i Božinovski, na isti način kao Gruevski, pripremali za bekstvo", rekla je tužiteljka.

Krivični savet Odeljenja za organizovani kriminal i korupciju Osnovnog suda "Skoplje 1" kasno sinoć je prithvatio zahtev Specijalnog tužilaštva i odredio pritvor od 30 dana Janakievskom i Božinovskom, umesto dosadašnje mere oduzimanja pasoša. Stefanova je najavila da je moguće da, ukoliko dobiju informacije, pritvor bude zatražen i za druge optužene u procesima Specijalnog tužilaštva.

Navaljni dobio dozvolu da napusti teritoriju Rusije i ode u Strazbur

Aleksej Navaljni

Ruski opozicionar Aleksej Navaljni rekao je danas da mu je dozvoljeno da napusti zemlju i otputuje u Strazbur gde Evropski sud za ljudska prava treba da se izjasni po više njegovih žalbi.

Njegov advokat je otvrdio da je avion sa Navaljnijem poleteo.

Evropski sud za ljudska prava treba sutra da se izjasni po više žalbi Navaljnog. On traži od Evropskog suda da prizna "političke motive" njegovih hapšenja.

Aleksej Navaljnji je vodeća figura ruske opozicije od velikih demonstracija 2011. i 2012. godine.

Ambasador Šib: Nemačka ne menja stav o crtanju novih granica na Balkanu

Nemačka je protiv razmene teritorija između Srbije i Kosova kao modelu rešenja kosovskog pitanja, rekao je ambasador

Nemačka je protiv razgraničenja između Srbije i Kosova kao modelu rešenja kosovskog pitanja i taj stav se neće promeniti, rekao je danas nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib ocenivši da taj stav dele i brojne druge zemlje EU kao i zemlje u regionu.

"Sama kancelarka (Angela Merkel) je u više navrata javno iznela svoj stav, taj stav i nadalje važi, znam da je bilo spekulacija da li će se možda stav Nemačke promeniti, ali ne, nemački stav ostaje kakav jeste", rekao je nemački ambasador u razgovoru za televiziju N1.

On je rekao da po pitanju razgraničenja i više drugih članica EU izražavaju rezerve, kao i zemlje u regionu i da Nemačka nije jedina.

Ambasador je rekao da je Nemačka zabrinuta da ukoliko bi došlo do promene granica ili razmene teritorija da bi to moglo da ima implikacije u regionu, da bi to možda doprinelo rešenju problema ali bi moglo da izazove probleme u drugim delovima regiona, što se ne može prognozirati.

"Ako posle ovih sukoba koje smo imali ovde u regionu ponovo crtamo nove granice zabrinuti smo da to može dovesti do nestabilnosti u regionu", rekao je Šib. Šib je ukazao i da nije tačno da će se "samo malom promenom teritorija rešiti kosovski čvor" i dodao da postoji čitav niz drugih pitanja kao što su zaštita manjina, zaštita crkvene baštine i mnoga druga i da pitanje razgraničenja samo skreće pažnju sa svih tih drugih pitanja.

Osvrćući na konstataciju da komesar EU za proširenje Johanes Han i Vašington kažu da bi podržali šta god se dogovore Priština i Beograd, Šib je ukazao da oni ne kažu da podržavaju razmenu teritorija već da žele da daju više manevarskog prostora obema stranama da vide šta će one uraditi, a da će onda videti kakav je dogovor i da li sa njim mogu da se slože.

"Ne radi se o blanko čeku za razmenu teritorija, nego da ima više manevarskog prostora i videćemo posle", rekao je Šib.

Nije tajna da Srbija i Nemačka imaju različite stavove po pitanju Kosova, rekao je Šib i dodao da je to zapravo obeležje dobrog partnerstva, da možete imati različite stvove i da se o tome razgovara. Šib je rekao da je Nemačka svesna koliko je težak put ka rešenju kosovskog pitanja ali da postoji dijalog Beograda i Prištine s ciljem nalaženja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazma uz posredovanje EU i da Nemačka to podržava.

"Mi znamo da taj deo ne napreduje, ali rekli smo moramo dati novi impuls kako bismo napredovali, jer plan dinamike postoji i ceo spektar tema koje moramo rešiti i razmotriti", rekao je nemački ambasador. On je rekao da pozdravlja susret predsednika Srbije i Kosova u Briselu u sklopu dijaloga o normalizaciji ocenivši da to svakako nije bilo u jednostavnim okolnostima ali da je dobar pomak.

Po njegovim rečima, razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel bio je impuls za taj proces. Dodao je da Nemačka ceni što je Vučić rekao da želi da nastvi taj dijalog i u tome ga ohrabruje.

Govoreći o podršci Nemačke članstvu Kosova u Interpolu, rekao je da smatraju da je to važno jer je Interpol institucija nadležna za suzbijanje kriminala i da kosovska policija može više doprineti toj borbi članstvom u Interpolu. Smatra da bi to doprinelo i efikasnosti kosovske policije.

Govoreći o ekonomskoj saradnji rekao je da je lepo da toliki broj nemačkih investitora dolazi u Srbiju, i da je to cilj i zadatak nemačke ambasade. Nemački privrednici smatraju da je Srbija privlačna destinacija, ocenjuju da je situacija u Srbiji stabilna, da postoji kvalifikovana radna snaga i da je nivo plata nizak u odnosu na Nemačku i druge evropske zemlje, rekao je Šib.

Rekao je da se preporučuje kompanijama da otvore radna mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu i dao kao primer pozitivnog trenda firmu Kontinental u Novom Sadu koja otvara istraživački institut za 500 radnih mesata za IT stručnjake.

Šib je ocenio da još dosta treba učiniti u Srbiji po pitanju medija i da Nemačka prati medijsku situaciju u Srbiji. "Svesni smo značaja nezavisnosti medija, smatram da čvrsta demokratija može funkcionisati samo ako je medijska situacija otvorena i ako mediji mogu odigrati svoju kritičnu ulogu, tu ima još dosta toga da se učini toga su svi svesni", rekao je Šib. On je kao pozitivno ocenio to što se radi na novoj medijskoj strategiji i što je sama premijerka prihvatila te teme.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG